fix
Logo
fix
Nalazite se na Forum-Najnoviji
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje

vogosca_rat - 79649 - 18.11.2012 : Stari Blizo - best (3)

Bože, da li je to predskazanje?


Dan ili dva uoči 1. avgusta '94. godine dođoh kući kao isprebijani pas. Jer priznaćete svaki dan otići u 05:00 a vratiti se u 21:00 sat, da je to previše i za najzdravijeg mladog čovjeka, bildera, a kamo li za stariju osobu kao što sam bio ja. Sa mukom se popeh na četvrti sprat. Bješe već noć, iako je ljetni dan poprilično dug. Ne upalih svjetlo, već onako umoran do iznemoglosti, samo zaključah ulazna vrata i u odjelu legoh na kauč. Nije mi se jelo, iako sam bio gladan. Uostalom, znao sam da nemam ništa napravljeno da se jede.

Ležim i osluškujem povremene pucnje, koje dolaze kroz otvoreni balkon moga stana. Kako one u daljini, tako Bogami i one malo bliže. Čuje se i po neka eksplozija granate koja grune negdje u daljini, pa se njeni odjeci razprsnu kroz tamnu noć. I taman kada sam htio da se prepustim snu, začu se:

  • "Av, avuuuuuu, av. Av, avuuuuu, av. Av, avuuuuuuuu!"

  • "Bože šta mu je, što zavija?" - zapitah se ja - "Čiji li je to pas, kad tako zavija? Nije valjda pas lutalica?"

    Zavijanje tog psa je bilo tako prodorno da mi se činilo da se ispeo na moj balkon. U toku rata se desila prava najezda pasa lutalica, pa ih je puno preostalo i te 1994. godine tako da su ih ljudi tjerali ispred zgrada jer su napadali prolaznike.

  • "Pa kako da baš niko da otjera i ovog psa sa prostora između moje i TAS-ove zgrade? Zar ovo nikome ne smeta?"

    I tako, žalosno zavijanje tog psa me u mislima vrati u moje djetinjstvo, u dane kada sam imao deset godina. Tada sam živio kod tetke, jer su mi oca i majku ubile ustaše.

    Jedne nedelje se tetkin djever Rade spremao u posjetu kod svog ujaka. Trebao je da na zaprežnim kolima od njega dovuče stotinjak crepova kako bi pokrio jednu šupu za živinu.

    Kada je sve bilo spremno za put rade pozva i mene:

  • "Mali, hoćeš li da ideš sa mnom po crijep?"

    Ja jedva dočekah, pa upitah tetku da me pusti. Nakon što se ona složi, mi krenusmo do ujaka. Nakon sat vremena dođosmo do njegove kuće. Rade ispregnu volove i ispred njih stavi malo sijena da jedu. Zatim natovarismo crijep. Rade ponovo upregnu volove, pozdravimo se sa ujakom i krenemo kući. Tek što smo krenuli ujak zavika:

  • "Rade, Radeee!"

    Stadosmo i okrenusmo se prema ujaku.

  • "Evo imam jedno malo štence, pa ako hoćeš ponesi ga kući!" - reče ujak.

  • "Pa dobro, svakako nam lisica svaki dan dolazi u avliju, a nemamo kera!"

    Rade se vrati i uze kuče. Ono bješe malo, čini mi se da nije manje ni moglo biti.

  • "Slušaj Rade, pokri ga da ne vidi kuda ide, jer može da se vrati nazad." - reče ujak.

    Ja se začudih šta to ujak priča, ali ipah uzeh štene i popeh ga na kola a satim ga pokrih jednim krajem od ćebeta.

    Put od ujaka pa do skretanja prema tetkinoj kući je bio makadanski, a zatim se odatle nastavljao seoski, kolski put u dužini od nekih tri stotine metara. Kada dođosmo do skretanja, Rade zaustavi volove da ih malo odmori. Tetak stavi pred volove sepet sijena, pričeka desetak minuta a zatim opet povika na volove da krenu u pravcu kuće. Međutim, volovi ne krenuše. Stali kao ukopani. Nisu htjeli da se maknu ni za pedalj. Rade se malo naljuti, pa ponovo povika na njih, ali oni ni makac. On potom uze bič pa udari jednog, a potom i drugog, ali oni i dalje stoje kao ukopani.

    Naljutio se Rade, pa ode do komšije, da ga zamoli, da dođe sa svoja dva vrana konja i da mu pomogne da izvuku crijep do kuće. Dođoše i prikopčaše vagire za volovsku rudu. Nasta vika na volove i konje, ali oni ni dalje neće da se maknu sa mjesta. Okupilo se komšija iz okolnih kuća i radoznalo posmatraju pa i pitaju, šta vozimo.

  • "Crijep" - reče Rade.

    I dok su se oni mučili oko pokretanja kola, naiđe Ilija, mještanin tog sela koji je inače imao govornu manu pa su mu se pojedinci iz sela pomalo i podrugivali. Kad je vidio mnogo ljudi kod kola svrati i upita:

  • "Šta to činimo?"

    Rade već ljut odgovori Iliji:

  • "Bježi Ilija Boga ti, nemoj me još o ti zajebavati!"

    Međutim, Ilija nije pobjegao već je i dalje bio uporan da sazna šta prevozimo u kolima. Komšije mu rekoše da je to crijep.

  • "Mora biti još nešto, nije samo crijep!" - reče Ilija i priđe kolima. Podiže onaj kraj ćebeta, pa ugleda štenca.

  • "Eee, vidiš Rade da ima još nešto na kolima!"

    Ilija uze štene i reče komšiji da otkopča konje.

  • "Sad će volovi krenuti i bez konja i tvoga Rade udaranja volova!"

    Kada je komšija otkačio konje, Ilija držeći u rukama štene, priđe volovima pa im reče:

  • "Ajd Šaronja, ajd Dikonja!"

    Volovi krenuše kao da se ništa prije toga nije dešavalo. Ilija se okrenu i reče Radetu:

  • "Slušaj Rade, da znaš, domaća životinja nikada neće da svojoj kući vuče drugu životinju!"

    I dok mi je sve ovo prolazilo kroz glavu, glas zavijanja kera i dalje je odjekivao po stanu. Ustanem i iziđem na balkon. Pogledam ispod i ne vidim ništa. U tom trenutku se ponovo začu. Ispred TAS-ove zgrade, između ulaza broj 3 i 4 ugledah jedno omanje bijelo kerče prekriveno tamnim šarama. Bilo je u sjedećem položaju i okrenuto prema balkonu u čijem je pravcu upućivao svoje zavijanje. Bješe to stan u kome je do početka rata stanovala jedna porodica iz Vojvodine, koja je takođe radila u TAS-u. Oni su na početku rata napustili Vogošću pa se u njihov stan uselila neka porodica iz Pofalića.

    Čudio sam se kako to da ama baš niko ne izađe da mu baci malo hrane kako bi prestao da zavija. Čuo sam ga cijelu noć.

    Sutradan, već na izlasku iz zgrade mi rekoše da je poginuo Božo Kovačević, izbjeglica iz Pofalića. Stanovao je upravo u stanu ispod kojeg je cijelu noć zavijao taj ker.

    U to da životinje mogu predskazati sam se uvjerio u oba ova dva događaja koja vam na ovom mjestu opisah.

    P. S. Za autora teksta: "Malo o miševima, malo o spomeniku"
    Gospodine Kap,
    Ja ni u jednom momentu nisam naveo čiji su miševi, da li su srpski ili muslimanski, ali ti si već ovim svojim komentarom rekao ko si, čim dijeliš životinje po nacionalnostima. Sramota!




  • Idi na stranu - |listaj dalje|