fix
Logo
fix
Nalazite se na Forum-Najnoviji
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje

skola - 7826 - 07.04.2006 : Devojcica Florida - best (0)

Ne daj se generacijo!


Moja generacija,
  1. Bakmaz Biljana - bila je najmanja u razredu
  2. Bakmaz Vera - imala je najlepsu kosu u skoli
  3. Bilic Jelena - izrasla je u jako zgodnu devojku i udala se za jako nezgodnog tipa
  4. Bjelakovic Danko- Danes - uf, bio je sladak k'o med, mislim da je Sanja Pecenica bila zaljubljena u njega.
  5. Deric Željko strebator i cinkaros
  6. Deric Velemir - tatin sin
  7. Odovic Željka znala je napraviti najbolje kolace.
  8. Markovic Željko - Marek u razredu su ga sve devojcice volele, uvek nas je stitio; njegov osmeh je odobravao nase gluposti
  9. Pecenica Sanja tezak tip ali dobar drug
  10. Savcic Dejan (Seco) - jaoo, spadalo najvece scene je pravio u skoli ali stalno se tukao sa Bozicom; inace o Dejanu Savcicu moglo bi se pisati svasta a pogotovo o tome kako je pravio od sebe pokusnog misa, mozda nekom drugom prilikom.
  11. Kosoric Drazenka - Draza - eh, ona mi je bila sve bez nje sam bila mrtva tacka.
  12. Djurdic Jasna (Jaca) - volele smo da skupljamo djindjure i koje-kakve gluposti znam da mi je Milan Basic uzeo najlepsi prsten koji sam dobila od Jace "Daj to ovamo sta si se nakinđurila jos si ti mala možeš čovjeka time ubiti, koliki ti je! "
  13. Suka Božica (Crvena paprika) - uh, tukla je Secu redovno pa on joj je dao nadimak crvena paprika.
  14. Suka Boško (Sukica) - to je bilo mirno djete brat blizanac od Božice.
  15. Maric Mladen (Zjevalo) - digne dva prsta pita Milica Vukovic (Mica) nasa učiteljica: "Kaži Mladene" a on: "Mogu li ići pišati? "
  16. Eric Ranka - Breakovici - nikad nije ucila a imala je sve petice.
  17. Planinčić Novica (Novak)- kada bi ovaj čitao, cjeli razred se pišao u gaće, imao si osjećaj da svira gusle.
  18. Plakalovic Miloje - mjenjao se od raspoloženja

Ako sam nekog zaboravila neka mi ne zameri, ipak proslo je mnogo godina otkako smo bili deca ali ih se svih dobro secam.

Setim se tih meni dragih osoba, pitam se gde su sada. Verovatno imaju svoje porodice. Sigurno mnoge od njih ne bih mogla prepoznati, kao sto verovatno ne bi ni oni mogli mene propoznati.

Vise od mesec dana pokusavam da napisem nesto o mom skolskom drugu Željku Markovicu, koji je ubijen iz nepoznatog razloga (a ustvari sve se zna ko ga je ubio). Ne mogu se pomiriti sa cinjenicom da ga vise nema, jer svaki put kada bih dosla do kraja price o njemu, sve to ponistim jer za mene on nije mrtav!

Treba mi jos vremena, da bih shvatila neke stvari. Verovatno ce i ta prica o mom skolskom drugu, jednog dana izaci na ovoj stranici.




Idi na stranu - |listaj dalje|