fix
Logo
fix
Nalazite se na Forum-Najnoviji
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje

visoko - 78022 - 10.10.2012 : Delija Zvornik - best (7)

Kula Banjer


Listajući fotografije na jednoj Fejsbuk grupi, naiđoh na fotografije čuvenog brda Kula Banjer, inače jedne od dominantnih kota na Visočkom ratištu u pravcu Čekrčića. Posjetioci ove grupe redovno ostavljaju komentare diveći se lijepoj prirodi kojom je obdareno ovo brdo.

Međutim kada ja vidim ove lijepe šume i livade u meni se nešto okrene u stomaku. Uhvati me neka muka jer se odmah sjetim onih mučnih ratnih vremena i svog onog zla koje su nam nanijeli snajperisti koji su nas odozgo imali kao na dlanu. A gađali su sve što se kreće. Nisu birali da li se radi o vojniku ili civilu, kosili su i ubijali sve što im dođe na nišan. Siguran sam da je sigurno 60 procenata poginulih na tom djelu ratišta stradalo od snajpera, najčešće iz ozloglašenih Topalovića kuća. U tim već razrušenim kućama su imali upucanog Boforsa i PAM-a, opale nekoliko puta i pobjegnu a onda ih mi tučemo pola sata, ali uzalud.

Jednom prilikom se desio i jedan neobičan događaj vezan za ovo muslimansko uporište. Bilo je to jednog ranog jutra, čini mi se da biješe nekakvo primirje. Naše stanovništvo je izašlo da kopa njive, jer ih je od muslimanskih snajpera štitila gusta magla. Nas trojica iz rova smo se upravo spremali da pijemo onu čuvenu kafu "pola ječam pola kafa". Dacke, naša "mama" u rovu, je krenuo po vodu i samo što je promoli glavu iz rova začuli smo:

  • "Uh sunce ti jebem, šta je sad ovo?"

    Potrčali smo prema njemu, a on nam rukom pokaza na najveću od Topalovića kuću, na kojoj se vijorila velika i izrazito uočljiva srpska trobojka. Pogledasmo se zbunjeno, ni sami ne shvatajući šta se dešava. Čitavu noć niko nije ni metka ispalio, a zastava se vijori li vijori. Zbunjeno zovemo komandu, ali ni oni ništa ne znaju. Zatim smo se čuli i sa ostalima na liniji, ali opet ništa jer su i oni iznenađeni isto kao i mi.

    Na kraju se ipak doznalo da su se tri uzavrele glave, zbog opklade u par litara rakije, provukle iza neprijateljske linije i okačili zastavu na vrh brda. Još su kasnije pričali da nisu nikoga ni vidjeli ni čuli. Prošetali se a zatim se vratili "ko svi sretni".

    Trobojka se vijorila sve do podne, dok je muslimani nisu skinuli. Nama je donijela još veće muke jer je od tada snajper još jače gađao po nama.

    Inače ovo nije bio jedini mangupluk te trojice momaka! Jedan od njih je bio moj komšija Bube, drugi je bio dobrovoljac koga smo svi zvali "Srbijanac" dok sam trećem zaboravio ime. Ovi momci su bili ludo hrabri i dobri borci. Uprkos tome nisam bio nešto posebno naklonjen tim njihovim avanturama a Bogami ni komanda, i da nismo bili tako "tanki" u ljudstvu mislim da bi dobro nagrabusili.

    Eto i u najvećem zlu zvanom rat, ipak se sa vremena na vrijeme dese i poneka komična scena koja bar za trenutak razbije svakodnevnu ratnu monotoniju.




  • Idi na stranu - |listaj dalje|