fix
Logo
fix
Nalazite se na Forum-Najnoviji
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje

boro_radic - 71844 - 21.07.2012 : Miner Vogosca Vogošća - best (7)

Pogibija naših junaka (2)


Josa mi je kasnije pričao da je Boro zaustavio auto i nageo se prema njemu da uzme osamdeset četvorku. Tada je zapraštalo i Boro se samo prevalio na njega. Bio je odmah pogođen sa dva smrtonosna hica, jedan dirktno u glavu a drugi kroz rame u srce. Svi oni koji su bili na Borinom zadnjem ispraćaju su mogli da na njegovom licu vidje jedan zaleđeni osmjeh. Koga li je Boro vidio u tom svom svom zadnje trenu?

Josa i Slava su odmah iskočili iz auta i zaklonili se u jarak. Borino auto je bilo na sredini puta i u potpunosti na otvorenom. Za jednu osamdeset četvorku, koja je bila na svega 400 metara vazdušne udaljenosti, bio je više nego idealna meta.

Ponovo sam prošao ispod mosta i pogledao u pravcu ostalih auta ali nažalost više se nije ništa čulo. Dušmani su cijelo vrijeme pucali po autima i nikome nisu dali šansu da preživi. Tada sam primijetio pokrete iza Ranča, iz pravca one kuće. Pucao sam u tom pravcu i mislim da sam ih pokolebao u namijeri da pređu na drugu stranu i priđu autima.

Vratio sam se do Mire. Nisam znao sta da radimo. Suočavali smo se sa problemom nedostatka municije. U tom momentu je nešto strahovito eksplodiralo ispod u podnožju brda. Od siline eksplozije ja i Miro smo pali u vodu. Malo zatim se začuo i drugi tupi pucanj i nešto je proletjelo iznad nas i zabilo se u brdo ali nije eksplodiralo a zatim još jedan projektil odletio malo visočije. Taj je eksplodirao gore na brdu. Odmah zatim se začula i pucnjava sa ceste, negdje sa mjesta na kome sam ostavio auto. Fijukalo je veoma nisko iznad nas. Kasnije sam saznao da je došao pokojni Špiro sa momcima iz Semizovca i da su ispalio tri Ose a potom su počeli pucati po kućama ispod brda i po samom brdu.

Nas trojica smo se sada našli između dvije vatre. Momci iz Semizovca nisu znali da smo ispred njih u vodi. Ništa nam drugo nije preostalo nego da legnemo i pomalo plivajući a pomalo puzeći krenemo nizvodno prema Orhanovoj mesari. Sada smo morali da pazimo i ispred sebe jer sam se pribojavao da momci iz Semizovca ne krenu putem kojim smo i mi došli a onda bi bilo jako opasno ukoliko se susretnemo. Dok bi se razjasnili ko je ko možda bi se i popucali.

Kada smo stigli do mesare izašli smo na put. Vratio sam se do svog auta i tu sam sreo Gorana. On mi je rekao da je Boro poginuo. Pitao sam ga ko je još bio u prva tri auta. Znao sam da su Điđa i Lala ostali u jednom od njih. On mi je rekao da još uvijek nedostaju Raze i Jugo, za koga ćemo kasnije saznati da je dobro. Peša je srećom ostao živ i izvukao se kad je Špiro počeo da puca. On je Josi i Slavi i uz pomoć još jednog momka (čini mi se da je Josa rekao da se zove Jadranko) pomogao da se Boro izvuče iz auta i već su ga odvezli za Vogošću.

E, sada još jedna stvar koja mene progoni još od tog dana. Do tada se na tom mjestu već nakupilo dosta boraca i na moj predlog da se ostane tu i napravi zasijeda, a ujedno i da se izvuku ostali pali drugovi, nije bilo odziva. Na licima ljudi sam vidio da od toga nema ništa. Borina, Điđina, Lalina, Razetova, a tada smo mislili i Jugina pogibija, je strašno negativno uticala na sve. Niko nije bio spreman da ostane i pokuša da pod okriljem noći izvuče ostale poginule drugare.

Ja, Boja i Miro smo bili mokri i poprilično promrzli. Iako je bilo ljeto, oružje nam je bilo neupotrbljivo. U ratu sam i kasnije imao teških životnih trenutaka ali ovaj mi je bio najteži. Nemoć i bol su me cjepali iznutra. Povukli smo se u Vogošću. Muka mi je bila od svega. Kad sam došao kući ispričao sam pokojnom ćaletu šta se desilo. Skupa smo ostali cijelu noć jer san nije dolazio na oči. Tuga je razdirala dušu. Otac me je tiješio ali nije vrijedilo.

Da se ta bitka dogodila bar godinu kasnije stvari bi bile mnogo drugačije.

Ona hinja Durak nije imao hrabrosti da stane ispred nas kad smo krenuli da obezbijedimo koridor, pa su nastradali oni koji su ga propustali da siđe dole i pravi zasijede.

Našim palim drugarima viječna slava! Polako ali neumitno se približava dan kada ćemo se ponovo sresti.

Pozdrav svima od Minera.




Idi na stranu - |listaj dalje|