fix
Logo
fix
Nalazite se na Forum-Najnoviji
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje

16_krajiska - 71256 - 02.07.2012 : Diverzant72 Banjaluka - best (2)

Pogrešna procjena


Bilo je to 1994. godine, nekako baš u ovo doba godine. Vladale su nepodnošljive ljetnje vrućine, čini mi se da je bilo toplije nego ovih dana.

Držali smo liniju kod mjesta Vitkovci, stanje je bilo relativno mirno i nismo imali nikakvih problema.

Redovno smo išli u izviđanje, teren smo dobro poznavali i sve je išlo glatko. Prolazio je dan za danom, i iščekivao se trenutak da krenemo kući. Mogu reći da mi je to bio najljepši period koji sam proveo u ratu, ne previše ratovanja i borbi, a kući svakih 15-20 dana, što je sjajno u usporedbi sa činjenicom da sam 1992. godine na liniji odjednom proveo duže od 3 mjeseca bez odlaska kući.

Jedno veče smo pili kafu i malo se zezali, pričali viceve, smijali se i bilo nam je lijepo. Tri momka iz naše grupe su otišla kući tako da su došli neki momci iz kuhinje da ih zamjene. Tu je bio i Žika Harmonikaš.

Žika bješe naš zaštitni znak, naša maskota, čovjek od nekih 45 godina, ali dostao propao od pića i ostalih gluposti, ali u duši jako dobar i neiskvaren. Jako nas je volio.

Žiku je najlakše opisati preko Poljara Lijana iz Ćopićeve knjige "Orlovi rano lete"...

E naš Žika bješe isti Poljar Lijan samo što je umjesto Kušlje imao harmoniku. Žena ga je ostavila zato što joj je rekao da više voli harmoniku nego nju.

Inače, jako se bojao biti na liniji.

To veče predložih da čuvam liniju malo duže nego inače jer mi se nikako nije spavalo, samo da mi daju još jednog da mi ne bi bilo dosadno.

Žika se, na naše veliko iznenađenje, sam ponudi:

  • "Idem ja sa svoim Mićom, on me nikada ne plaši i zajebava!"

    I tako, ostali odoše spavati a ja i Žika u rovu. Kod mene je bio moj automat i M84, koji je već bio spremljen, samo da se povuče obarač i puca. Žika je imao samo automat.

    Morali smo biti prilično oprezni jer je razdaljina između nas i muslimana bila oko 70 metara.

    Žika priča neke gluposti dok se ja odmaram, povremeno bubne nešto stvarno smiješno pa se obojica glasno nasmijemo.

    Ne prođe dugo a Žiki se prikunja, znate ono kao u filmovima, jedno 15 sekundi drži zatvorene oči pa se onda naglo trzne i kaže mi:

  • "Ne boj se Micko, ne spavam ja!"

    Ja sam se na to mogao samo nasmijati, pa mu predložim:

  • "Hajde Žika, spavaj ti tu, ne trebaš ti meni, umoran si!"

  • "Ma neću, dosadno ti sa mom!"

  • "Ma jok, samo ti spavaj!"

    I na kraju Žika popusti i odmah zaspa.

    Ja sam sam u rovu, pomalo osmatram pa se naslonim na neki dušek, prilično je mirno, ništa se ne čuje.


    Odjednom se u šumi ispred mene začujem neko kršenje i lomljenje. Lomi krsi, neznam sta da radim, nemogu buditi Ziku, pucao bi a a ne znam da nije neko nas, ali kazem sam sebi:

  • "Ma nije ko bi u dva sata po ponoći hodao ovuda, niko nije nestao pa da se vraća! A da neće neko prebjeći?"

    Sve to u mojoj glavi odvijalo se u stotinkama sekunde. Već sam zgrabio M84 i taman da krenem pucati kad moju nedoumicu prekide, kasnije će se utvrditi, slučajan pucanj sa druge strane. Nakon toga otvorih vatru bez razmisljanja.

    Žika se probudio i, umjesto da uzme pušku, od straha se bacio na zemlju. Ja sam nastavio pucati. Ubrzo dođoše i ostali.

  • "Šta je bilo?" - pitaju me.

  • "Šta ja znam šta je bilo, nešto se tu krši i lomi. Pucajte, oni su sigurno!"

    Ispucali smo se mi i kad smo bili sigurno da nema više nikoga prestali smo pucati. Sačekali smo jutro da vidimo šta je bilo.
    Kad je svanulo, znatiželja me uhvatila pa rekoh da ću prvi proviriti da vidim šta je bilo. Čim sam podigao glavu rekoh:

  • "U jeb'o ja sve svoje, ubio sam đedovu kravu!"

    Ostali me počeše zezati. Kako je krava došla tu a da nije ni jednom muknula, meni nikako nije bilo jasno, a djed čija je krava bila kad sam mu rekao šta je bilo samo me pomilovao po glavi i reče:

  • "Sine, bolje da je bila ona nego muslimani, možda bi te ubili!"

    Jos sam mu nudio da mu kupim kravu ali on nije htio. Kasnije sam mu doveo neprijateljsku, koju smo "zarobili."

    Ne trebam ni napomenuti da smo onu ubijenu kravu strpali u čorbu.




  • Idi na stranu - |listaj dalje|