fix
Logo
fix
Nalazite se na Forum-Najnoviji
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje

hadzici - 69370 - 14.05.2012 : Zoka Hadžići - best (4)

Napad na Grnčar (4)


Granate i dalje prelijeću preko nas iz pravca Ormanja. Iz dubine Igmana čujemo pucnje iz VBR-a. Kroz nakoliko sekundi se začuju eksplozije na Ilidži. To traje već satima. Naša artiljerija sporadično odgovara.

Umorni smo, gladni i neispavani. Ne mogu nikako da zaspim. Većina mojih drugova kunja po zemunicama. Zuuum, fiiijuu, duuum, traaaas. A onda iz naše dubine artiljerijski plotuni. Duuuuum. Pa fijuci naših granata. Po kotama ispred nas i dubini neprijatelja počeše eksplozije. Bruuum ponovo iz naše pozadine, pa opet... Tenkovi sa Ban Brda, koji su ukopani i nemaju motore već samo osposobljene topove, počeše da tuku put preko Igmana.

Mlađo, Neđo, Paja, Sale su odlične nišanđije i mogu da pogode svaki kamion koji prolazi putem. Međutim, tokom čitavog rata iz ko zna kojih razloga to im nije dozvoljavano da to čine, dok su tone ratnog materijala prevožene ka Hrasnici.

Nakon žestokog odgovora, muslimanska artiljerija zaćuta.

Dan protiče relativo mirno na našem dijelu fronta. Iza naših leđa iz Ilijaša i lijevo od nas preko Igmana čuju se artiljerijske eksplozije. Izgleda da su to glavni pravci udara muslimanske vojske. U toku dana smo saznali da je kota Vis lijevo od nas pala pred zoru, ali da su "Munje", naša elitna jedinica, u snažnom kontra-udaru povratila položaj za svega 10 minuta.

Noć se polako primiče. Na stražu ću poslije ponoći. Jedem neku konzervu bez ikakvog ukusa. Glad i ne osjetim, iako još od juče nisam ništa jeo. Stalno zjevam ali nikako da zaspim. Mučim se u zemunici na tvrdom, neudobnom krevetu napravljenom od ukovanih bukovih grana. Izlazim napolje u hladnu, junsku noć. Svuda oko mene vlada nekakva čudna tišina, nekako teška, prosto pritišče i guši. Bilo mi je mnogo lakše dok je "grmilo".

Dolazi vrijeme za stražu. Bojan i ja smo zajedno između keca i trojke. Kec je na samom vrhu dok je trojka malo ukoso ispod. povezani su strmim tranšeom iskopanom u kamenju. Tiho razgovaramo. Stalno osluškujemo. Povremeno jedan od nas malo i prikunja. Kad sam bio slobodan nisam mogao, a sad spavam stojeći. Boki mi daje limun koji je našao u torbi nekog muslimana. Limun mi gasi žeđ i osvježava me. Silazimo prema trojki. Stavljam šljem na glavu. Težak mi je. Pretežak!

Nikako ne mogu da se smirim. Gdje god stanem nije mi sigurno. Sve me podilazi neka jeza. Nije od hladnoće. Stalno mijenjam mjesto. U dubini Ormanja čuje se pomjeranje tenka. Ako nas je nanišanio u toku dana a sad se pomijera ne može nas pogoditi. Ako nas nišani sa IC uređajem opet nas ne može nanišaniti predaleko je. Znam to jer dobro poznajem tenkove.

Dum! Začujem ispaljenje. Nekako mi laknu. Tiho šaputanje granate visoko iznad nas me malo smiruje. To se tenkista odlučio malo za grad. Trass začu se u dolini ispod nas. Granata je pala negdje oko crkve. Dobro je ne gađa nas!

Dum! Drugo ispaljenje. Pa ovo nije tenk! Minobacač! Sinu mi kroz glavu.

  • "Bježmo eto je" - povika Bojan.

    Samo što sam napravio korak, začuh "s" neopisivo kratko . Vrućina mi zahvati desnu nogu. Pakleno je vrela, vrućina se širi uz tijelo. Leđima udaram u kamenje. Vrelina prelazi u bol. Osjećam kako mi nešto prži i lijevu natkoljenicu.

    "Odbi mi nogu!" - ne znam da li govorim ili mislim, da li ćutim ili vrištim. Pokušavam da ustanem. Rukama pipam neku tečnost. "Krv"!Iskrvariću! Čitav rat sam se toga plašio, da budem ranjen i da iskrvarim. Iznad glave vidim kanister za vodu, sav je izbušen. Nije krv, voda je! Kao da lebdim. Kao da se gledam iz visine. To sam ja ležim. Ustani, ustani! Gledam u visinu a u glavi mi zuji. Nikako ne mogu da se orijentišem. Šta bi?




  • Idi na stranu - |listaj dalje|