fix
Logo
fix
Nalazite se na Forum-Najnoviji
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje

rat_teslic - 68470 - 11.04.2012 : Diverzant72 Banjaluka - best (0)

Kota 525


Kota 525 bila je jedna od dominantnih na prostoru između Teslića i Doboja, a tih dana su trajali napadi upravo prema tom gradu i jedinicama koje su se tamo bile.

Cilj komande VRS i 1 KK bio je bio smanjiti pritisak na Doboj i sa druge strane potisnuti muslimane. Naravno, zadatak je pripao 16 krajiškoj, s tim da je za preuzimanje i čuvanje već postojećih i dostignutih položaja bila zadužena 4. banjalučka LPBR.

Naši komandanti su odlično osmislili akciju i nekoliko dana prije toga počele su pripreme. I toga dana poruka je bila jasna: Kota 525 večeras mora pasti, nećete imati veliku podršku artiljerije ni mehanizacije, sve je na vama.

Pripreme su prošle, mi bili spremni za napad, podjeljeni u udarne grupe. Naša grupa je imala 6 ljudi, od tog jednog vođu koji se nije ničim razlikovao sem da je imao motorlu.

Vođa naše grupe sam bio ja, a moja grupa je dobila ime Zolja 1, ako se dobro sjećam. Teren smo dobro poznavali, mada je bio prilično loš za napad.

Granatiranje je počelo, a mi smo se kretali prema njima, dobro zamaskirani i spremni. Nekako smo došli blizu njihovih rovova, preko nekog kamenja i nekih stijena, i javili ostlima da smo spremni za napad. Sačekali smo potpun prestanak granatiranja i da naše ostale grupe budu na mjestu, a bilo ih je dosta. Moram pohvaliti momke iz artiljerije, jer su bili pa može se reći i metarski tačni.

A kada je došao je i taj trenutak, otvorili smo vatru prema njihovim položajma, sa jako male razdaljine. Imali smo i sreće jer oni izgleda nisu dobro ni pazili jer su bili u zaklonu zbog granatiranja.

Žestoka paljba je odjeknula duž cijele linije. Dragan ispaljije zolju, a mi ostali pucamo i pokrivamo ga.

Moram priznati i da su se muslimani dobro borili, uzvratili su žestoko i u tom trenutku im nije padalo na pamet da napustaju liniju, pa sam i sam u jendom trenutku pomislio da od ove akcije nema ništa. Linije nikako da im popucaju, strašno se puca ali se ne napreduje a kako cujem ginu nam i ljudi, do tada 4 mislim. Istina je da su muslimani imali bar 4 puta više poginulih, ali postojala je i šansa da se oni odbrane.

Onda mi Maki rekao:
  • "Milane moramo mi probiti ove, izgleda da naši neće uspjeti na drugim mjestima. Ako mi probijemo oni će se uspaničiti!"

    Tako i bi, ponovo mjenjam okvir i pucam, zatim puzim do nekog kamena i dok me ostali pokrivaju bacam dvije bombe, a Dragan i Momo ispaljuju zolje, nakon čega primjećujemo da neprijatelj bježi.

    I tako, po ko zna koji put ispali smo ljudi pa smo im dali šansu da pobjegnu. Kad smo bili sigurni da ih nema usli smo im u liniju i javili našima:

  • "Zolja 1 na poziciji!"

    Zatim dvojica ostaju na tom mjestu i paze na ove što su se povukli, a mi idemo dalje. Dragan i ja smo oprezno krenuli na desnu stranu a druga dvojica na lijevo.

    Pucamo da drugi dio linije jer naši nisu mogli probiti na tom mjestu. Javili smo im da smo tu, i ponovo napadamo muslimane. Tuče nas m84, ali i oni se povlače, bježe, neki transejem do drugog rova a neki livadom. Srećemo se tu sa drugom grupom, dvojica ostaju a mi idemo dalje da pomognemo ostalima. Dragan i ja idemo tranšejem a ostali idu čistinom, i opet ona ista M84 puca prema nama. Jedan borac pade kao pokošen, na mjestu je ostao mrtav, ali nas to nije demoralisalo, mi ponovo pucamo i oni bježe.

    Na tom mjestu se srećemo sa još jednom grupom, osvajamo tako još jedan rov. U tom je trenutku nastala potpuna panika kod muslimana, tako da je pala kompletna linija. Mi idemo dalje!

    Dalje smo napredovali lako, i zauzeli smo dobar prostor u jako kratkom vremenskom periodu. Istina, imali smo i nešto mrtvih, ali ne u našoj grupi.

    Napredujemo dalje, ali očekujemo borbu sa njihovom Interventnom četom, jer smo znali da će oni doći da probaju da nas zaustave i da nas vrate.

    Cilj akcije je bio skoro ispunjen, i kako to već biva njihovim razbijenim grupicama se pridružila ta njihova Interventra jedinica, mislim da je bila u pitanju četa. Međutim, i njih smo lako razbili, nakon čega smo krenuli dalje.

    U tom trenutku smo iz komande dobili naređenje da smo ispunili zadatak i da moramo stati, što je kod nas izazvalo ogorčenje. Svi su pljuvali i govorili:

  • "Što nam nisu rekli da stanemo prije nego što smo ih razbili, nego moramo sada da stanemo i da se ukopamo?"

    Izjasnili smo se da ne želimo da stanemo, ali komanda je komanda, pa smo to na kraju morali da uradimo.

    Nakon što smo se ukopali, očekivali smo njihov kontra-napad, jer je to moralo da se desi zbog toga što smo ih ostavili napola razbijene.

    Prošlo je neko vrijeme kontra-napada nije bilo. Došlo je i nekoliko naših tenkova, koji nisu bili uključeni u prvi napad. Dšsli su tu i momci iz 4. banjalučke LPBR, i desio se i kontra-napad, dobro su napali ali smo ih mi odbili i zadali im još veće gubitke.


    Tu je sada bila nova linija, daleko povoljnija nego ona prije nje. Tu sam sreo i svog brata od ujaka, koji je bio u 4. banjalučkoj LPBR. Izgrlismo se i izljubismo, popričasmo, upitah ga za moje jer skoro je bio kući. Bilo mi je drago kad sam čuo da su svi dobro i da je brat bio kući prije 3 dana i da je i on dobro jer su se tih dana vodile borbe oko Kupresa a on je bio gore negdje u okolini Kupresa, Bugojna i Srbobrana. Ali u priči vidim da mi je burazer nekako blijed i loše raspoložen pa ga upitah:

  • "Buraz, reci mi šta je? Nešto i mi loš danas!"

  • "Ma vidio sam ove vaše mrtve što ste ih imali u akciji. Jeste da se nismo tukli sa balijama do malopre, ali ovo mi je prvi put da vidim toliko mrtvih od počeka rata!"

    Mislim da smo tom prilikom imali 11 mrtvih.

  • "Istina, previše je to, ali to je cijena koju treba platiti za ovakvu kotu!"

    Kasnije smo čuli da su muslimani imali jako puno mrtvih, ali za čudo, nisu ih ostavljali, izvlačili su ih jer smo im to i mi dopuštali. U rovovima i zemunicama smo nalazili smao krvave tragove, oružje i municiju koju su ostavljali...


    Ovakvih akcija je moglo biti mnogo više tokom 1994. i 1995. godine, i to sa puno manje gubitaka i puno više osvojene teritorije ali komanda VRS iz nekog razloga nije ni pomišljala na to.




  • Idi na stranu - |listaj dalje|