fix
Logo
fix
Nalazite se na Forum-Najnoviji
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje

operacija_prsten - 68180 - 01.04.2012 : Max Sarajevo - best (0)

Operacija Prsten (3)


Sad je najdublja tranšeja na koti 830 bila 40 do 50 cm, a na nekim dijelovima ih uopšte nije ni bilo. Tranšeje i veći dio rovova su bili ili uništeni ili zatrpani.

Ja, Mirso i Pašo smo se polako uspjeli prebaciti do tog isturenog rova. U njemu smo zatekli dva momka iz 2. bataljona. Nisu nam znali ništa reći ni ko nam je desno ni ko nam je lijevo, a pogotovo šta se dešava. U njihovom glasu se osjetio blagi ton sreće i uzbuđenja što smo tu. Kad smo im rekli da smo došli da ih smjenimo i da mogu ići oni su otišli tako brzo da nisu ni ponijeli svoje stvari. To znam jer su Pašo i Mirso u jednom rancu našli komad maslenice i u jednom zalogaju pojeli. Nudili su i meni ali ja glad uopšte nisam osjećao. Rekao sam im da odoh malo ispred da izvidim situaciju. Mirso mi je rekao:

  • "Idi konju jedan, samo ti njuškaj, ali nemoj mene zvati da te poslije izvlačim, što si iš'o".

    Znao sam da se šalio. Već smo jedan drugog jako dobro poznavali. Znali smo i to da, bilo šta da se desi, jedan drugog ne bi nikada ostavili. Bilo je to neko bratstvo koje je u danima rata i kroz razne situacije postajalo sve jače i jače. To zlo vrijeme je jako zbližavalo ljude.

    Malo sam osmotrio našu lijevu stranu. Kada sam se vratio u rov, Mirso me ponovo dočekao riječima:

  • "Nađe li šta, kud te ne ubiše?"

  • "Lijeva strana mi se čini da je u redu. Kasnije ću provjeriti desnu, a da znate i da više nama tranšeje. Sve je zatrpano!"

    Moje riječi je prekinula žestoka pucnjava sa lijeve strane tj. sa lijevog krila. Pucnjava je odlijegala iz pravca Golog brda. Izletili smo iz rova i u tom trenutku nismo znali šta se dešava. Poslije nekih sat vremena sve se ponovo smirilo pa smo se vratili nazad u rov.

    Nakon sat-dva odlučih da ponovo odem u izviđanje, samo ovaj put na desno krilo. Puzio sam pravcem zatrpane tranšeje i osluškivao. Znao sam da se ispred mene nalazi Mujkića brdo, desno malo niže Šabanova kuća, a iza leđa pravac prema Koti 850. Kako je noč postajala mirnija ja sam gubio strpljanje da puzim. Ustao sam i nastvio polupognuto da se krećem držeći prst na obaraču svog PM-a.

    Imao sam osjećaj da se krećem kroz brazde oranice jer je sve oko mene bilo preorano. Onih dubokih tranšeja kojima sam nekad prolazio nije bilo ni na mapi. U tom dijelu nije bilo nikakvih znakova života. Nije ostala ni slamkica na livadi, a drveče je bilo povaljano kao otkosi. To pokošeno drveće i grane su mi otežavali kretanje. U jednom trenutku sam stao na neku granu koja je tako jako kvrcnula i pukla. U djeliću sekunde ili krajičkom uha sam uspio da čujem zvuk koji mi je ličio na repetiranje puške pa sam se instinktivno bacio na zemlju.

    Zapucalo je sa moje desne strane. Čuo sam svaki ispaljeni metak jer su oni zviždali oko moje glave. Nisam uspio ni da se pomaknem, a već sam čuo zamjenu okvira i ponovo rafale. Ležao sam priljubljen uz zemlju i brojao: prvi okvir, drugi okvir, teći okvir, ćetvrti okvir.

    Za trenutak sam pomislio da je sve gotovo! Ovaj ne zna da prestane da puca. Na vatru mu nisam nikako mogao odgovoriti jer me podobro prikovao za zemlju. Samo sam osjećao bljeske vatre, čudne zvižduke i fijukanje metaka koji su pogađali svuda oko mene, dok su komadići zemlje padali po meni.

    Kada je na mene ispaljen i četvrti okvir, pucnjava je za trenutak prestala i sve se ponovo utišalo. Pokušao sam da iskoristim to zatišje, pa sam počeo da se polako povlačim. U jednom trenutku sam se zapetljao u neke grane, i u momentu kada sam pokušao da se malo podignem i oslobodim nogu, na par metara od mene se začuo tup udarac u zemlju. Ponovo sam se bacio misleći da je u pitanju bomba. Međutim nije došlo do eksplozije. Prva pomisao mi je bila da me je onaj srpski borac primjetio pa me sada gađa busenjem.

    Odlućčo sam da rizikujem i da naglo ustanem i u dva koraka uskočim u jedini mali, nezatrpani dio tranšeje. I tako i uradih! Sve se dešava u djeliću sekunde. Ustao sam i napravio prvi korak. Ponovo sam čuo tupi udar u zemlju. Instiktivno sam se bacio na zemlju i tada je eksplodiralo. Zemlja i geleri su me ovaj put podobro zasuli. A onda se ponovo prolomio rafal.

    Postao sam još odlučniji da pretrčim do Mirse i Paše pa šta god da bude. Naglo sam skočio i potrčao prema našem rovu. Mislim da sam uspio u dva tri koraka doći do odredišta.

    Kada sam uskoćio u rov Mirso me zasuo rijećima:

  • "Gdje si bio, pička ti metrina, hoćeš da pogineš? Smiri guzicu tele jedno!"

    Kada se situacija malo smirila oni su mi isprićali ovako:

    Kada su njih dvojica začuli prvi rafal odmah su izletjeli da vide šta je sa mnom dešava. Nisu mogli da procjene gdje se tačno nalazim. Čekali su da se rafalanje malo smiri pa da me onda potraže. Oni su se već pribojavali onom najgorem. Pretpostavljali su da mi se nešto dogodilo jer nisu čuli da moj PM odogvara na vatru. A kada su pokušali da izađu i da me potraže ja sam preko njih već uskočio u rov.

  • "Šta ovo bi, ko nam je iza leđa?" - upitao sam Mirsu, na šta mi on odgovori:

  • "Idi sad pa ponovo vidi, samo nastavi tražiti mobu na guzicu, ali nemoj meni pomagati poslije da te vadim!"

    Mirso je samo tako govorio, a znam ja da je drugačije mislio. Znao sam ja njega dobro, još od prije rata, a u ratu smo postali baš prava raja. Ni on ni Pašo me nikada ne bi ostavili.

    Mirsa je bio jako požrtvovan saborac. Jednom prilikom, iako ranjen, izvlačio je svog amidžu Nusreta, koga ni u takvom stanju nije htio da ostavi. Drugom prilikom su iz komande tražili da onako naslijepo i bez izviđanja krenemo u neku akciju. Da krenemo, baš kao ovce! Mi smo to zvali kao kurbani. Normalno, svi smo se pobunili. Mirso je bio najgrlatiji, bacio je opremu i rekao da nema teorije i onoga ko će mu narediti da ide. Svi ostali su podržavali Mirsa. Međutim, kada je po nas došlo vozilo, Mirso je prvi uzeo svoju pušku i opremu, a onda se idući prema vozilu, okrenuo prema nama i rekao: "Ja odoh!" Nama nije preostalo ništa drugo nego da uzmemo svoje stvari i krenemo za njim. Eto, takav je bio on!

    Ali, da se ja ipak vratim na dešavanje te noći...

    nastaviće se!




  • Idi na stranu - |listaj dalje|