fix
Logo
fix
Nalazite se na Forum-Najnoviji
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje

rat_teslic - 68023 - 26.03.2012 : Diverzant72 Banjaluka - best (2)

Kota Križ


Ovaj post ću započeti tako što ću pohvaliti 16. krajišku MTBR, ovaj put ću to uraditi umjesto muslimana i Hrvata. Ovo kažem zbog toga što smo mi doista bili jedna jako humana jedinica, nikada niko iz 16. krajiške nije počinio neki zločin, i niko od 15,000 ljudi koliko ih je prošlo kroz Brigadu nije optužen da je počinio neki zločin, bar ne dok je bio njen propadnik.

Zarobili smo veliki broj neprijateljskih vojnika, odlično smo postupali sa njima. Prije desetak godina sam ovdje u Banjaluci sreo jednoga, koji me je zagrlio i zaplakao. Tom prilikom me je i častio, čak smo se i napili, i to sve zbog toga što sam mu jednom prilikom pomogao, dok sam bio kod kuhinje i vidio da njemu nisu dali ručak -nije bilo dovoljno. Sjeo sam pored njega, uzeo još jedan tanjir i dao mu pola svoga graha.

Ali da se ja vratim na kotu Kriz, ključnu tačku zapadno od Teslića. Jednom prilikom, nakon mirnog dana na liniji, odmarali smo se i naravno kartali. Uz karte se uvijek nađe i neko meze, koje sam donio od kuce gdje sam bio tri dana uoči ovog događaja. Vrijeme je brzo prolazilo, pala je noć a ubrzo i granata blizu nas.

Dragan povika:

  • "Vidi Turaka što se kurče, nabavili neke granate pa bi da nas gađaju"

    Svi smo se nasmijali, a ja zapjevah: "Od Topole, pa do Ravne gore..."

    Nismo baš previše obraćali pažnju na neprijatelja, iako je palo još nekoliko granata, svaka u razmaku od jednog minuta. Međutim, onda granate počeše da padaju sve žešće, iako njihove nišandžije baš i nisu bile precizne.

    Obavjestili smo komandu i ostale jer smo znali da će uslijediti pješadijski napad, pa smo bili spremni. I dok sam ja uzimao M84, Maki je promrmljao:

  • "Dragane, ovi se izgleda ne šale, ali će dobiti po pički!"

    Dragan se samo smijao, a ja sa, ga podjebavao:

  • "Dragane, jebo ga ti, kada god si rekao da se zajebavaju oni uvijek udare žestoko!"

  • "Ma jebem ti mamu ja malo, mene si našao da podjebavaš!"

    Ubrzo prestade granatiranje i krenu pucnjava. Poklopili su nas strahovito, idu i tenkovi kako smo procjenili... Dragan puca i dere se:

  • "Nećete, majku vam jebem, nećeteee!"

    Deremo se svi i pucamo što više možemo. Ja se dižem i ispaljujem zolju, ponovo je punim pa opet pucam. Ne znam zašto, ali nisam imao problem sa strahom dok sam se dizao da je ispalim.

    Uz sve naše napore shvatili smo da nećemo moći da zadržimo ovaj dio linije i da moramo da se povučemo. Momci iz susjednih rovova su počeli da se povlače prema nama jer je u tom pravcu bio prolaz. Međutim, neko nam reče da su nam Turci već za leđima, a konfiguracija terena je bila takva da je to bilo za očekivati, pa smo odlučili da idemo uz potok pa šta nam Bog da.

    Dok smo se povlačili, ja sam ostao zadnji. Ispucao sam nekoliko metaka a zatim istrčao i krenuo za ostalima. U tom trenutku pade 82 i rani me, ne znam da li se to može nazvati ranjavanjem, jer mi je skinula samo nešto kože sa buta.

    Dragan i Maki su se vratili jer su shvatili šta se desilo. Pitaju me jesam li živ, jesam li dobro. Ja se od muke smijem, ali ipak ustajem i trčim jer sam shvatio da je neprijatelj blizu nas i da nas lako mogu zarobiti.

    Ne znam kako, ali sam trčao uz potok kao lud, kao da mi nije ništa. Na jednoj čistini su nas, po dogovoru, sačekali momci iz Interventne čete. Zaustavili su Turke, a mene odveli do saniteta i previli.

    Nakon svega jednog sata trebalo je ići u vraćanje linije. Ja sam odlučio da idem sa svojima, mada se doktor protivio.

    Isto veče smo povratili sve što smo izgubli, i našli dosta mrtvih muslimana, a neke smo i zarobili.

    U mom rovu i zemunici su ostale slike moje žene, moje djece, mene i ratnih drugova iz rata. Ostao je i moj ratni dnevnik u koji sam pisao svakog dana. Kada smo se vratili nisam zatekao ništa, ni slika, ni dnevnika - sve su odnijeli.

    Danas, kada pričam sa Draganom o tome, ponekad se zapitamo i zašto muslimani nikad nisu objavili ni jedan detalj iz tog dnevnika. Vjerujem da je to zbog toga što tamo nema ništa loše o nama. Tamo je samo istina, o tome kako smo pazili na zarobljenike, pomagali im, i kako je moja jedinica imala uspješne i časne akcije.

    Evo, to je jedna priča sa Križa. Ima ih još dosta, ali o tome nekom drugom prilikom!




  • Idi na stranu - |listaj dalje|