fix
Logo
fix
Nalazite se na Forum-Najnoviji
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje

krusevo - 67856 - 18.03.2012 : Patagon Olovćić Olovo - best (0)

To su oni što sjede gore počeli!


Jutro je, negdje oko pola devet. Navukla se neka magla, možeš je nožem sjeći. Tenk VRS sa položaja sela Brda ispod Tomića kuća tuče po Olovu. Sjedim sa svojim dobrim prijateljem raketašem N. N. i pričamo o ratu, a o čemu bismo drugom u to vrijeme. On je volio da sluša vaše veziste kako pričaju preko radio-veze, a ja sam mnogo volio da pomoću njegove optike koja je uzgred bila strašno dobra pratim aktivnosti po vašim linijama.

Međutim, tog jutra je optika je, zbog magle koja se nadvila, bila mrtva. Iz Mška sam iznio RSPRC 120 i pomoću poznatih frekvencija na kojima smo vas redovno pratili čujem kako prozivate učesnika TN Gavran ali taj se iz nekog razloga nije javljao. U tome trenutku vjetar je tako počeo duvati pa se magla za tili čas razišla, kao da si je rukom odnio. Ukazao se tenk na Brdima, u njivama ispod Tomića kuća.

  • "Evo ga, povika moj jaran!"

    Strijela je bila već postavljena, sve je bilo podešeno samo da se opali. Tenkista je osjetio opasnost i pod punom brzinom je nastojao da pobjegne za jednu štalu udaljenu stotinjak metara od njega. Jaran je zalegao za optiku i opalio. Gledao sam u tenka i u trag koji je raketa ostavljala iza sebe. Ide, ide vikao je N. N i odjednom strašna eksplozija. Cijev je bila oborena sa kupolom prema zemlji i crni dim je izlazio iz tenka. Niko mu nije niti prilazio niti je ko izlazio iz njega.

    Na onoj frekvenciji i dalje su prozivali tog Gavrana. Moj N. N mi ka"e hajd ubaci se vidi "ta smo im uradili. Javio sam se Gavran na prijemu:

  • "Napali su me što se ne javljam"...itd.

    Nakon obične konverzacije upitam ga ja da li smo pogodili tenk, a on me zasu masom psovki.

  • "Pusti bolan to, šalim se ja, a gdje bratstvo i jedinstvo?" - pitam ga ja.

  • "Kakvo bratstvo i jedinstvo, nema toga više" - odgovara on - "vi imate samo dva puta pod nož ili u Tursku!"

    Ja ga opet pitam šta bi sa tenkom, a on mi reče da nismo, ali mi je kasnije priznao. I tako, prepirali smo se neko vrijeme, i meni u jednom trenutku ispade psovka da mu psujem današnji dan, a baš se potrefio da je bio bitaj svetac tj. Nikoljdan. U tom trenutku javlja se stariji glas sa vaše strane i kaže mi:

  • "Nemoj sine psovati svetinju!"
  • "Ne bih ja ali tvoj je prvi počeo!" - odgovorih mu ja.

  • "Neka je" - kaže mi on - "svako će za svoje grijehe odgovarati" - kaže on - "Nisam kriv ni ja ni ti što smo ovdje, krivi su oni što sijede gore!"

    Valjda je mislio na političare. Izvinuo sam se tom starom borcu koji se javio. Kasnije sam saznao da je ovaj mlađi što mi je psovao bio Nenad Palangetić. Ali, eto bilo i prošlo. Još uvijek se nismo, a i nikada nećemo usaglasiti ko je počeo rat.

    Još nešto za informaciju o Drinskom korpusu. Nama su Višegrađani pričali da je Drinski korpus bio u Višegradu sve je bilo OK. Čim su oni otišli a došli lokalci nastao je Haos. Nisam vičan tim jedinicama i imenima brigada, bataljona, četa i sličnih stvari na vašoj strani. U nas je četa brojila po 120-140 ljudi a u vas je sigurno bila za upola manje brojno stanje, ali je kod nas bilo više problema sa oružjem. Bilo je ljudi koji su goloruki išli na liniju. Ne znam za tebe gdje si sve bio, ali ovi domicilni Srbi su imali čak pat dvocjevac na FAP-u, pa PAM-ove, MB u Bjelišu, i kod Brkljine kuće, pa haubice na Išerića brdu, samohotke na Obloj glavi, Bofors na Beka ravni i Orlovom kršu, Zis u onoj ogradi desno od Tomića kuća. Imali su i masu M84. E, baš su dobro bili naoružani.

    Olovčiću,

    sjećam se kada ste pogodili taj tenk. Mislim da smo tom prilikom imali dva ranjena ali niko nije poginuo.

    Možeš li malo više da da pišeš o borbama. Pusti psovke.

    Inače, te konverzacije preko razno-raznih sredstava komunikacije su ponekad mogle da budu jako zanimljive. Jedna od njih mi je ostala u jako lijepom sjećanju: Bilo je ljeto 1992. godine. Zanoćio sam u jednoj privatnoj kući na Kaljavom brdu (mislim da se tako zove) koje se nalazi odmah iznad Miljevića. Dvojica tipova, jedan na muslimanskoj a drugi na srpskoj strani su se satima prepucavali putem megafona tako da su ih čitavi Miljevići i Mojmilo mogli čuti. Međutim, interesantno je da su obojica imali duha, pa je to sve zvučalo poput onih zezancija u Nadrealistima. Sjećam se dobro - dugo vremena sam stajao pored neke živice i duboko u noć slušao prepucavanje ove dvojice tipova. Bio je to jedan od rijetkih trenutaka kada se čovjek u ratu mogao i nasmijati!




  • Idi na stranu - |listaj dalje|