fix
Logo
fix
Nalazite se na Forum-Najnoviji
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje

kosovo - 44783 - 02.10.2011 : Vogošćanin Pravi Vogošća - best (0)


Vikiliks: Tadićeva igra prodaje Kosova (2. dio)

06BELGRADE1294 beleži da je "Tadić još jednom pokazao svoju naklonjenost razmatranju budućnosti Srbije posle Kosova. On je posvećen bližim odnosima sa SAD i Evropom iako nije uvek spreman da odlučno pogura u pravom smeru. " I otuda i već spomenuta ocena u 06BELGRADE1407 da je "Tadić verovatno najbolji sagovornik koga imamo za upravljanje krajem kosovske igre i ostalim ključnim pitanjima. (... ) Mi zbog toga imamo jasan interes da ga podržimo i podstaknemo ga da bude hrabriji", uz konstataciju da, "dok premijer odbija, javno ili privatno, da prihvati izvesnost nezavisnosti Kosova, Tadić privatno priznaje značaj priprema za nezavisnost i obezbeđivanja onoga što je moguće za Srbiju i kosovske Srbe".

Ipak, uprkos ovom privatnom priznanju Borisa Tadića, 21. septembra 2006. godine Majkl Polt konstatuje: "Uveren sam da pokušajima da ubedimo lidere Srba da prihvate nezavisnost Kosova nećemo postići mnogo. Oni je neće (prihvatiti). "

CENA IZBORNE PODRŠKE

Kako pogrešna procena! Samo nekoliko dana kasnije, 25. septembra (06BELGRADE1566), naime, sa pomoćnikom američkog državnog sekretara Danijelom Fridom razgovaraju Koštunica (koji "odbija da prihvati nezavisno Kosovo") i Tadić, koji "reaguje veoma različito od Koštunice želeći da se fokusira na budućnost posle statusa Kosova". Da bi u novembarskom razgovoru sa izaslanikom Viznerom (06BELGRADE1810) Tadić otišao i korak dalje, i "daleko pragmatičnije od premijera" naveo da shvata da je "ključno da Srbija održi odnose sa ključnim igračima poput SAD", i primetio da će Srbija to učiniti ako joj on bude na čelu, a u tome mu pomognu Amerikanci: "On je primetio da bi najbolji način da se osigura odgovorno ponašanje Srbije bio da se ohrabri i obezbedi demokratska vlada u Srbiji posle predstojećih parlamentarnih izbora. Tadić je rekao da će mu u tome biti potrebna snažna podrška vlade SAD. "

I, pošto su demonstrirali popustljivost pred mogućom nezavisnošću Kosova i pošto joj je ovako utvrđena cena (američka podrška na izborima), posle izbora stiže i ono što je po toj ceni kupljeno. Poruka: morate da prihvatite nezavisnost Kosova. Donosi je 5. marta 2007. Danijel Frid govoreći svojim srpskim sagovornicima da "od njih očekuje da prihvate realnost nezavisnog Kosova i da se fokusiraju na najbolje interese srpskog naroda". Tadić mu na to odbrusi (verovatno je u tom trenutku zagrmelo od snage njegovog glasa) da "ne može javno da podrži nezavisnost Kosova". Ali: "Iznad svega, Tadić - koji je prećutno priznao predstojeći gubitak Kosova - ističe da će težiti ka evropskoj budućnosti pošto Kosovo bude rešeno. Pomoćnik sekretara mu je rekao da su evroatlantske integracije dostižne svim Srbima i da je Tadić, kao duboko poštovani i napredni srpski patriota, jedini lider koji je sposoban da svoju zemlju dovede u NATO i u EU. " Na kraju ovog razgovora "jedan na jedan", tako nabijenog lepim emocijama, Tadić je uz uzdah (naša pretpostavka, možda uzdaha i nije bilo) "primetio da je međunarodna zajednica Kosovo trebalo da učini nezavisnim još 1999, žkada je Milošević bio na vlasti'. " Polt na kraju ovog izveštaja zaključuje: "Tadić samo želi da proces bude završen. "

A da bi taj proces bio završen što brže i lakše, ambasador SAD će 21. maja 2007. Tadiću i Vuku Jeremiću, šefu srpske diplomatije, preporučiti da "srpski prigovor na nezavisnost Kosova svedu na jednostavnu izjavu da žnikada neće prihvatiti ili priznati' bez odlaženja dalje (npr. pozivanje na nove pregovore, dalja odlaganja i sl. ). " Na to će mu Jeremić odgovoriti da će "'učiniti sve što (on) može' da odnose SAD-Srbija održi produktivnim i u skladu sa žpredsednikovom vizijom evroatlantskih integracija'. " Ambasadora, ipak, kao da ne slušaju dovoljno pažljivo, pa on Danijelu Fridu, pred njegov novi dolazak u Beograd, preporučuje da Tadića "podseti da mi primećujemo razliku između njegovih privatnih obećanja da će se Srbija ponašati odgovorno i njegovog skoro entuzijastičnog javnog držanja za Koštuničin odbijajući stav. "

Otkud ta razlika između tajnih obećanja i javnih istupa? Zbog straha od sopstvenog naroda, koji na najbolji način pokazuje koliko je prosrpskom predsedniku Srbije, i zašto tačno, stalo do Kosova i borbe svoju zemlju. Jer, kako beleži 07BELGRADE988, Tadić iz sve snage želi da posle Kosova Srbiju povede ka svetloj evroatlantskoj budućnosti, "ali brine da bi cena nezavisnosti Kosova mogao da bude njegov sopstveni politički opstanak"...

MODEL DVE NEMAČKE

U prošlom broju "Pečata" pisali smo o koordiniranom radu SAD, EU i Tadićevih saradnika na odlaganju proglašenja nezavisnosti Kosova do okončanja predsedničkih izbora u Srbiji 2008. godine, kako se ne bi omela Tadićeva pobeda, o "diskretnoj podršci" Amerikanaca i Evropljana pred parlamentarne izbore koji su usledili nedugo potom, o dilu DS i SPS, koji je bio sklopljen još pre izbora ali je držan u tajnosti da ne bi odbio glasače (potvrđuje to i tajna 08BELGRADE452 depeša, načinjena uoči majskih izbora: "Iako predsednik SPS Dačić nastavlja da u štampi demantuje da bi se dogovorio o vlasti s Tadićevom koalicijom, viši savetnici iz DS kažu nam da je dil sa SPS sklopljen u zamenu za podršku DS kandidaturi SPS u Socijalističkoj internacionali"), što je sve zajedno pro-našem aktuelnom predsedniku omogućilo da preživi nezavisnost Kosova i baci se u nove radne pobede.

Kako je, posle preživljene nezavisnosti Kosova i dva izborna uspeha u 2008. godini, formulisana kosovska politika evropskih snaga u Srbiji? Da li su usvojili onu zapovest Danijela Frida i "prihvatili novu realnost nezavisnog Kosova" ili su se pak usudili da pređu "našu veoma značajnu crvenu liniju" i nastavili da "podrivaju novi status Kosova"? Na šta ih inače i obavezuje ustav na kome su i Tadić i njegovi ministri položili zakletvu. Kakva se uopšte zamka krije u formulaciji "prihvatanja" nezavisnosti Kosova, pri čemu se ne misli na unutrašnji psihološki proces mirenja sa tom činjenicom već na konkretan politički projekat?

"Srbija mora da pronađe način da koegzistira sa nezavisnim Kosovom, " navodi beleška iz maja 2009, upućujući na "model dve Nemačke" koji je garantovao de facto, iako ne i de iure međusobno priznanje suvereniteta Istočne i Zapadne Nemačke, čemu bi ekvivalent bilo prihvatanje (koegzistencija), premda ne (ne još, zapravo, ali o tome na kraju) i priznanje Kosova od strane Srbije.

Ovo prihvatanje, da izbegnemo moguću zabunu, ne znači samo pasivno mirenje sa činjenicom da je Kosovo postalo nezavisno već i aktivno pomaganje Kosovu u zaokruživanju njegove nezavisnosti. Tome uostalom i služe aktuelni briselski pregovori, u kojima smo Kosovu dali matične i katastarske knjige (i ljude i zemlju, dakle), priznali dokumenta Kosova, prihvatili carinski pečat i carinike... Omogućili pre toga, podsetimo, i dolazak EULEKS-a, kome je osnovni cilj upravo da od Kosova napravi državu, pošto već Tačijevi Albanci to ne umeju sami.

A EULEKS smo, i to se danas otkriva, potpomogli da bismo dobili beli Šengen. 09BELGRADE506: "Neodoljiva želja Vlade Srbije da obezbedi viznu liberalizaciju sa EU predstavlja tačku za pritisak koja može da obezbedi saradnju Srbije po pitanju Kosova. (... ) Bez pune saradnje, EULEKS će morati da izvesti Brisel da Srbija nije sposobna da garantuje bezbednost svoje granice (koju Srbija još smatra administrativnom linijom), što je važan preduslov za šengensku žbelu listu' i putovanje bez viza. "

Najzad, da Srbija, zaista, aktivno radi na stvaranju države Kosovo, kroz "model dve Nemačke" koje postoje jedna pored druge kao države u punom smislu te reči, ali se međusobno ne priznaju, svedoče i Vikiliksove depeše. "Konkretno, Tadić je spomenuo razmatranje kinesko-tajvanskog modela i scenarija ždve Nemačke'... Tadić je rekao Robertu Kuperu da bi (... ) Beograd bio više nego spreman da razgovara sa Prištinom - čak i direktno - dokle god razgovori ne bi bili percipirani ili opisani kao da Srbija direktno ili indirektno priznaje Kosovo, " zabeleženo je u 10BELGRADE3. 10BRUSSELS85 to potvrđuje: "Prema Francuskoj, Srbija razmatra samo dve opcije pred predstojeće pregovore s Kosovarima. Jedna je otcepljenje severa, druga žmeđunemački' model. " A 10BELGRADE25, razgovor s Tadićevim spoljnopoplitičkim savetnikom Jovanom Ratkovićem ove dve opcije spaja u jednu: "Izvesno razumevanje za veću srpsku ulogu na severu i nad pet manastira na jugu, u kom slučaju će Beograd žprihvatiti' premda ne i priznati Kosovo. (... ) Ova opcija najverovatnije oslikava ideju za koju je Beograd najviše zainteresovan. " Konačno, i Vuk Jeremić je, prema 08BELGRADE1338, rekao da je "takav nemački model najbolje čemu Srbija može da se nada, žako budemo imali sreće'".

OSAM AMERIČKIH ZAHTEVA

Ili ipak pogrešno tumačimo sve ove izjave? Možda Tadićeve prosrpske vlasti ipak rade na očuvanju Kosova u sastavu Srbije? Pa Vuk Jeremić je onoliko putovao po svetu i lobirao protiv nezavisnog Kosova; kao vuk, ma, kao lav se borio da Generalna skupština Ujedinjenih nacija od Međunarodnog suda pravde (MSP) zatraži savetodavno mišljenje o legalnosti kosovske deklaracije o nezavisnosti. Rado bismo poverovali u tu Vukovu lavovsku borbu, ali, avaj. Kako da verujemo u Vuka Jeremića kada nas sam Jeremić razuverava. 10STATE9661: "Septembra 2008, na sastanku sa tadašnjom državnom sekretarkom (Kondolizom) Rajs, srpski šef diplomatije Jeremić ustvrdio je da srpska strategija s Međunarodnim sudom pravde predstavlja samo pametan diplomatski i politički potez koji će omogućiti srpskoj vladi da izađe iz kosovskog problema i fokusira se na domaće reforme i evroatlantske integracije. Slučaj pred MSP omogućava vladi da održi svoje predizborno obećanje da će se boriti za Kosovo, a da se pri tom ne upusti u agresivnije akcije. " Pa ga još, u 08BELGRADE1206, citiraju kako je "njegova vlada nestrpljiva da ždekosovizuje srpsku politiku'", a u 08BELGRADE1290 ocenjuju da se "Tadićeva vlada nada da će Kosovo nestati"...




Idi na stranu - |listaj dalje|