fix
Logo
fix
Nalazite se na Forum-Najnoviji
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje

treskavica - 27094 - 04.03.2011 : Neba Bak Smederevo, Srbija - best (0)

Treskavica


Javljam se povodom pisanja g-Razvigora i odmah da kažem da je godina tačna, ali da sam mesec sam najverovatnije pogrešio i da je verovatno to bio oktobar kao rekoste. Kažete da li sam pogrešio ili sam "stvarno bio", Jedam bio tamo, inače o tome ne bih ni pisao, jer nisam kao neki sa foruma koji nisu ni videli liniju nego samo prepričavaju što su čuli od pravih boraca.

Retko se javljam ali pomno pratim pisanje na ovim stranicama. Znam toliko toga jer sam proveo dosta vremena "kod Vas" tako da nema potrebe za sumnjom. Pisao sam malo i o Žuci jer sam i tamo učestvovao ali sam prekinuo jer mnogi na forumu pišu "jer puno znaju" i sa njihovim prepucavanjima se ne slažem. Puno je "heroja" u Vašem ratu, ali po meni pravi heroji su niko i nista, u smislu toga da za njih niko ne vodi računa i ne brine, a toliko su učinili za svoj narod. Ne želim da veličam sebe pa sam zbog toga samo pisao o drugima.

Ne znam kako da Vam opišem Treskavicu, samo mogu da kažem da je bilo strašno, bak kao i svuda gde se ratovalo. Kao što sam već ranije pisao, došli smo tamo jedne noći u oktobtu, što se pokazalo kao tačnim jer kad sam vratio film video da ste u pravu jer mi je tad rođendan.

U Trnovo smo stigli pred jutro i kad smo konsolidovali redove krenulu put položaja. Na liniju smo došli ujutru oko 10-11 sati, ne znam tačno, raspremili se i obilazili liniju, bar ja da se upoznam sa svim što bi mi pomoglo ako dođe do okršaja. Tu na liniji je bio lično gospodin Dragan Josipović, koga sam tom prilikom i upoznao. Pošto smo zemljaci, imali smo dosta toga da pričamo. Ovo se ispostavilo dobrim potezom jer me je čovek uveo u male tajne ratovanja, što svakako nije moglo da mi škodi.

U pripremi smo proveli dva dana iza linije i na tom mestu je postojao mali izvor iz koga su borci točili svežu vodu. Jeste da je sporo tekla ali zamislite da su čekali intendanta da na konju donese vodu kad i hranu.

Za taj period postoji jedna anegdota. Pošto smo pored izvora spavali po dvoje u jednu vreću, što je živa istina i kad je g-Josipović naredio da se donesu još odmah se postupilo po naređenju. Tako ja ugledam čoveka zaduzenog za naše vreće kako na konjima uz brdo nosi deke, to se kod vas kaže a ja po srpski "idu ćebići". Mislio sam na ćebad, u tom su Đošla i Siniša zvani Zenica skočili kao opareni pomislivši da idu muslimani, što smo kroz priču posle i uz smeh polemisali i da su ono pomislili da su ćebići srbijanski naziv za muslimane.

Tako smo lezali prvi dan u pripremi kad je krenulo granatiranje, ne po našim položajima, već uopšteno oni nas a mi njih. Tad sam prvi i poslednji put video da se granate sudaraju u vazduhu. Zato Trnovo dobilo od boraca nadimak Tanegrad.

Drugi dan sam sa naše linije gledao kroz vojnički durbin kako je poginuo muslimanski pevač Zaim Imamovic. Sa njim su bili i plavi šlemovi a o njima nikad ništa nisam čuo da su javljali, verovatno su nešto zataškali. Tamo gde je pala granata kad su poginuli ima neko odmaralište i verovatno su tu navraćali turisti.

Trudim se da se prisetim svih detalja kako bih Vas razuverio Vasih misli g-Razvigore da mozda nisam učestvovao. Ja stvarno ne znam toliko heroja se javlja na forum i nemoguće a nemoguće da niko od njih nije bio na Treskavici pa Vam toliko manjkaju priče o borbama već ja stranac kome Vi baš ne verujete treba da vam to opisuje.

Jedna stvar, pisanjem se ne može izraziti sve ono što sam ja proživeo. Pišem a stalno se prisećam novih stvari, a kada završim pisanje setiću se još mnogo toga. U jednu ruku se rado prisećam a u drugu kamo lepe srece da nikad nisam učestvovao ni u jednom ratu.

Da se vratim na priču. Drugi dan su javili da su muslimanske snage udarile na Hum a ne kod nas kao što je najavljivano. Odmah smo se spremili i krenuli, ali posle dužeg pešačenja javljaju da se akcija vraćanja Huma odlaže za sutradan. U Trnovu smo prespavali i ujutru krenuli transporterima put Huma.

Nismo jos ni izašli iz transportera kad su nas posuli granatama, i tu smo imali koliko se sećam dva mrtva i nekoliko ranjenih. Izašli smo iz transportera i krenuli put linije. Tu u podnožju linije su nas sačekali ostali, među kojima je bilo civilne policije koja je zgulila sa linije. Tu smo dobili dodatne informacije i krenuli put linije.

U toku dana smo stigli ispred linije i tu se pripremili za borbu, Naša linija ljudi je postavljena u trouglu i ja sam sa komandantom interventnog voda Simićem bio na vrhu. Ja sam po običaju u ranijim okršajima voleo sam da istrčavam na šta je Simketa na to upozorio moj nekadašnji komandant, Buca. Simke mi je objasnio situaciju da za takvim stvarima nema potrebe i da je akcija od velikog značaja tako da sam ja poslušao pretpostavljenog.

Polako se spustao mrak kad je naša artiljerija počela da dejstvuje. Dobrih pola sata otprilike su poklapali muslimanske položaje. Ja taman počeo da večeram, onako u ležećem stavu, kad su muslimani opleli i tad su mi probušili balon sa vodom tako da sam ostao žedan bar 3-4 sata.

Kad je artiljerija završila mi smo krenuli i za tili cas vratili liniju, meni se to činilo veoma lako i brzo u odnosu na borbu 1992. godine na od Hotonje ka Kobiljoj glavi.

Zauzeli smo naše prvobitne rovove odakle su muslimani oterali naše. Imali smo gubitak jednog borca i to Rusa a Vi verovatno znate o kome je reč pošto je bio veoma hrabar i neustrašiv, laka mu zemlja.

Nastavio ja da jedem i našao neko italijansko jelo, i dok sam jeo ništa kad je udarilo ljuto hteo sam da umrem a vode nigde, pa su mi se svi smejali jer za njih to nimalo nije bilo ljuto, zajebancija u mraku. Morao sam vodu da pronađem jer sam bio žedan ko nikad u životu. Pretražujuci rovove koje su oni iskopali za 24 sata, nađem vodu ali i ranjenog muslimana koji je kasnije kako kažu podlegao jer je bio teško ranjen u leđa.

I tu nije kraj smeha, kako nas troje idemo od rova do rova tražeći vodu, taj isti ranjeni musliman pruzio ruku u mraku i ja sam se odsekao. Kada sam vrisnuo svi su se poplašili i dotrčali, i tek onda me otkinuli od zezanja. Tako dok smo čekali sedeci u rovu da stigne popuna i pričali, najednom ugledamo u šumi kako šaraju baterijske lampe u mraku. Muslimani se sredili i po mraku krenuli u kontranapad. Međutim, naša artiljerija ih je poklopila tako da smo kasnije na motoroli pratili njihove vesti i čuli da su maltene svi koji su krenuli ostali mrtvi u šumi. I to nije sve, cula se eksplozija u toku noći i kasnije smena nam kaže da smo im pogodili glavni magacin municije i da su tu pretpeli velike gubitke.

Kad je stigla smena, kazaše nam da smo sa linije oduvali poznatu sarajevsku elitu, takozvane "Laste", od kojih nije ni pera ostalo.

U tom se kroz šumu začu ogromna buka od uzvika naših boraca. U jednom rovu je pronađen automat Hekler i Koh sa kundakom od lovačke puške, sličan onome sa kojim je kasnije upucan srpski premijer Đinđić. Kasnije je u Trnovu organizovan turnir, i niko od 50-tak boraca nije znao da ga rasklopi vec je došla jedna dama iz naših redova i za 15-tak sekundi održala lekciju našim borcima, među njima i meni.

Nakon prespavane noći na liniji, vratili smo se u Trnovo i zatim za Semizovac odakle smo i došli. To je g. Razvigore ta priča sa Huma i uveravam da je istinita a ljudi koji su bili tamo mogu da to i potvrde.

Ovom prilikom pozdravljav sve žive pripadnike Semizovačkog interventnog, kao i borce Vogošćanske brigade. Pozdravljam i sve Srbe, našu braću, a pokojnima nek je laka zemlja. Veliki pozdrav i g. Željku kao i Vama g. Razvigore, i do skorog pisanja.




Idi na stranu - |listaj dalje|