fix
Logo
fix
Nalazite se na Forum-Najnoviji
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje

treskavica - 26637 - 25.02.2011 : Neba Bak Smederevo,srbija - best (1)

Treskavica


Reših da se javim jer u na ovoj stranici za sada ima malo priča o Treskavici. U septembru '95 sam stigao u Vogošću sa nekolicinom drugara iz Srbije i pošto im "nije trebalo ljudstvo" uputio me moj nekadašnji komandant Buca u Semizovački odred. Tamo smo prespavali noć kod pokojnog Zvonka Blaževića, inače Hrvata u našoj vojsci, a potom nekoliko dana proveli u toliko spominjanoj "Planjinoj kući".

Uniforme smo zadužili u kasarni pored osnovne škole. Interventni vod nam je pronašao stan na prvom spratu iznad doma u koji smo se preselili. Odmah su doneti kreveti, ceo vod je ostavio svoje naoružanje u stanu pa je on ličio na malu kasarnu.

U tom periodu nije bilo akcija pa smo išli na straže. Par puta sam bio na straži kod repetitora, ne znam gde se nalazi jer mi je sve u tom kraju bilo nepoznato. Par puta sam bio na straži i iznad neke napuštene klanice. Ništa neuobičajeno ne bi bilo da nas nisu svi upoznali po tome da smo po celu noć pucali i da je bio neki napad ne bi ni ptica prošla. Jednostavno na svaku stražu smo nosili po sanduk municije pri čemu bi se svi smejali. Ostalo slobodno vreme smo provodili u bilijar klubu u domu koji je držao izvesni Miša a konobarica bila Semka.

U novembru dođe vreme da se krene u akciju na Treskavicu, za koju su me uveravali da je najgora ratna zona u celoj Bosni. Smestili smo se u Trnovu, koga su borci u šali zvali Tane-grad. Sutradan smo krenuli put šume na položaje. U tom periodu od dva dana je poginuo i muslimanski pevač Zaim Imamović od naše granate iz minobaca.

Dva dana smo proveli u pripremi iza linija i ništa se nije desilo već je muslimanska vojska udarila na Hum i milicija "zgulila" sa linije, kako to vi u Bosni kažete. Krenuli smo odmah niz šumu dole, pa zatim u oklopnim vozilima do Huma. Već po izlasku iz transportera zasuli su nas granatama gde smo imali mislim dva mrtva i nekoliko ranjenih. Nastavili smo pešice prema liniji. Pred liniju smo se pripremili i čekali prvi sumrak, potom je naša artiljerija počela da dejstvuje sa svih strana dobrih 20-tak minuta a onda smo mi krenuli u napad.

Komandir voda je bio Simke, ja sam išao odmah iza njega jer mi je naredio da ne izlećem pred rudu jer to nisu akcije poput onih u koje sam navikao da idem. Bilo je strašno. Neprijatelj na sve strane leži dok je kod nas (koliko sam ja upoznat) poginuo samo jedan borac. Bio je to neki Rus, koga sam lično video. Rekli su mi da je bio izuzetno hrabar momak, laka mu crna zemlja. Tu smo se rasporedili na našu liniju i čekali da dođe ljudstvo koje će istu popuniti.

Te večeri naše granate su muslimanima pogodile glavno skladište municije pa su oni imali mnogo žrtava. Noć se uveliko spućtala i mi sa baterijskim lampama pretraživali liniju i ti pronašli jednog živog muslimanskog borca koji je kasnije podlegao jer je bio teško ranjen u leđa.

Muslimani se nisu pomirili sa porazom, pa su u toku noći krenuli ponovo prema nama, i to slučajno videvši da su počele da sevaju baterije i sveće u mraku. Nije mi bilo svejedno, jer da ih nismo videli bilo bi svašta, ali smo ih primetili na vreme pa je stvar preuzela naša artiljerija. Poklopili su ih i to im je bio kraj, onda su se čuli jauci na motorolama a kasnije i vesti da ih je puno ostalo u šumi.

U toku noći je stigla smena pa smo mi ujutro nastavili ka Trnovu a potom i ka Semizovcu. U mom interventnom vodu su bili sve prekaljeni borci, od komandanta Simketa, Šuke, Gojle, Makse, malog Mikija, Peke, Keleta i još nekih kojima se nažalost više ne sećam imena. Neka mi na ovome oproste jer mnogo je godina prošlo od tada.

Olovkom se ne mogu opisati svi događaji, a ni naša osećanja koja smo mi preživeli prolazeći kroz sve te muke koje nam je rat doneo. A u ratu neme ničega dobrog.

Ovom prilikom pozdravljam sve preživele saborce a pokojnima neka je laka zemlja. Veliki pozdrav za gospodina Željka.




Idi na stranu - |listaj dalje|