fix
Logo
fix
Nalazite se na Forum-Najnoviji
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje

ekshumacije - 25223 - 12.10.2010 : Miner Vogosca Vogošća - best (0)

Naši junaci


Pozdrav svima,

ne želim da me ljudi pogrešno shvate, niti da pomisle da se busam sa nekekvim ciframa. Iskreno mislim da jedan prosiječan vlasnik malog biznisa u tuđini bez ikakvih problema može da odvoji 1000 dolara za neku humanitarnu akciju. Kad bi svi razmišljali kao ja i Željko onda ni jedan naš borac više ne bi ležao na ukletoj zemlji zvana Bosna nego bi svi bili porenešeni na slobodnu srpsku zemlju.

Muka me hvata svaki put kad ovamo vidim neko skupocijeno vozilo sa personalnom tablicom Krajina, Legija, Srbin, Kralj, Ceto itd... Svaka od njih košta preko 1000 dolara. Ne znam kome pokazuju svoj patriotizam? Međutim, kada treba odvojiti za neku sličnu akciju onda su svi u krizi i problem je čak i 50 do 100 dolara. Takvi sigurno nisu imali čast da bar jednom budu u blizini jednog Bore, Božura, Šorka, Bože i mnogih drugih koji sada leže na zapuštenim grobljima a da pri tome svaka bijeda može da dođe i opogani njihov grob. Sve ovo mene boli do suza, i sada kada možemo učiniti da se bar neki od njih izvuku onda ne treba žaliti ili bar ja neću žaliti. Kao što rekoh, namaknut ću sebi koji prekovremeni sat i obijezbijediti tu sumu.

I ako ikad budem prolazio tamo i vidim da je neki borac prenešen, a da sam ja bar malo učestvovao u tome, biće mi neopisivo drago. Jer o jednoj stvari niko ne razmišlja. Čekaju nas ti momci negdje gore na nebu, i svaki od nas će jednom stati pred svakog od njih. Iskereno da kažem, bojim takvog susreta jer se razbacujemo svim i svačim i zaboravljamo da je naš život prolazan i da niko neće te silne hiljadarke koje proturamo godišnje kroz ruke ponijeti sa sobom.

Miner


Poštovani prijatelju,

tvoje riječi dolaze iz duše, i zbog toga oslikavaju ono što mnogi od nas misle. Međutim, nismo svi u istoj finansijskoj situaciji! Pojedinci doista loše žive. Primjera radi, jedan mladić iz Beograda mi je nudio 20 evra za parastos Mići Vlahoviću. Poznavajući njegovu finansijsku situaciju, kao i sve što je uradio da isti uspješno organizujemo, nisam imao duše da mu uzmem novac, iako nam ga je davao od srca. Na kraju, on je ipak našao načina da taj novac utroši, te tako i materijalno pomogne organizaciju parastosa. Pri tome je to uradio tako smišljeno, sa sam se oduševio njegovom kreativnošću...

Danas navodim ovo iz jednostavnog razloga što mi se sada čini da je tih njegovih 20 evra bilo mnogo vrijednije nego mojih 200, možda čak i 400. Možda je njegova donacija po iznosu bila najmanja, ali je za mene bila - najvrijednija.

Cijenim tvoje pozitivno razmišljanje, jer i ja isto tako shvatam stvari. Međutim, poznavajući situaciju mnogih koji žive na tim našim prostorima, mišljenja sam da bi moto ove akcije trebalo da bude "važno je učestvovati". Sasvim drugo pitanje je "sa koliko", što prije svega zavisi i od nečije savjesti ali (kako je to naš pokojni prijatelj Struja govorio) i "od situacije! "

Iskreno rečeno, da sam ranije znao da je potpis Marka Žarkovića dovoljan da se Božur prenese na Vojničko groblje u Sokocu, ja bih to već odavno uradio bez obzira koliko bi me to koštalo, sve da sam te pare morao i pozajmiti.

I nemojte, molim vas, da me pogrešno shvatite! Ovo ne znači da ja ne cijenim podjednako Šorka ili Božu Harta. Stvar je u tome što sam Božura poznavao, i što je on na mene ostavio poseban utisak. Ne samo da je bio, i zauvjek će ostati moj anđeo čuvar, nego je prije dvadesetak godina vjerovao da ću jednoga dana raditi upravo ovo što sada radim, tj. da ću pisati o njemu i njegovim palim drugovima. Interesantno je i to da ja u to vrijeme uopšte nisam pisao!

Pozdrav,
Željko




Idi na stranu - |listaj dalje|