fix
Logo
fix
Nalazite se na Forum-Najnoviji
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje

srebrenica - 24785 - 15.08.2010 : Ratko Obrenovic Detroit, Usa - best (0)


Komisija za Srebrenicu Vlade RS iz 2004. godine i njen vrlo sporan izveštaj

Visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu Padi Ešdaun naredio je 2003. godine Vladi Republike Srpske da obrazuje komisiju koja će sačiniti izveštaj o događajima "u i oko Srebrenice" u julu 1995. godine sa posebnim osvrtom na nestala lica. Mandat komisije bio je da prikupi podatke o 49 nestalih lica čije su porodice podnijele tužbu protiv Republike Srpske. Njima je kasnije pridruženo još 1800 nestalih osoba.

U toku rada komisije, njen prvobitni cilj je izmjenjen pa je od nje zahtjevano da pruži i "detaljniji prikaz geneze događaja za navedeni period (10"19. jul 1995)".

Kada je komisija već duboko zašla u upoređivanje i čišćenje višestrukih spiskova nestalih osoba, njeni članovi su shvatili da joj nedostaje osoblje i resursi da bi mogla uspešno da istraži šira kontekstualna pitanja. Komisija se zato opredelila za preuzimanje unapred upakovane verzije događaja u obliku "istorijskog konteksta i činjeničkog stanja".

Jedan deo posla koji je komisija obavila pokazao se vrlo korisnim. Komisija je uporedila spiskove prijavljenih nestalih osoba, koji su se često preklapali, i očistila ih je od duplih, a ponekad i troduplih prijava. Ona je smanjila ukupan broj lica koja se vode kao nestali sa preko 12. 000 (uključujući sve duple i troduple prijave) na 7. 108 nestalih koje je prijavljeno da su nestali između 10. i 19. jula 1995. To je " po komisiji " u odnosu na nestala lica bilo statističko stanje 2004. godine.

Međutim, u drugom delu svoga posla komisija je potpuno krahirala. To se odnosi na njen izbor građe za "činjeničku" pozadinu događaja između 10. i 19. jula 1995. Sa obrazloženjem da nije imala ni vremena ni resursa da samostalno prouči ta pitanja, što je verovatno bilo tačno, komisija je pronašla "solomonsko rešenje" koje je bilo gore nego da nije pokušala da se ovim činjenicama uopšte bavi. Ona je preuzela i u svoj izveštaj inkorporirala činjeničke konstatacije iz Krstićeve presude, tretirajući to kao sopstvenu "činjeničku" osnovu. Shodno tome, koristeći nasumice izdvojene fragmente iz Krstićeve presude, komisija je sklopila priču o pozadini srebreničkih događaja. Ali ta priča je podjednako sumnjiva kao i njen izvor. U tom pogledu, članovi komisije pokazali su se kao nedovoljno hrabri da potraže neko drugo tumačenje faktografske pozadine događaja. Teško je izbeći utisak da se oni nisu usudili da rizikuju da se na njih sruči bes Pedija Ešdauna.

Ali kao što se često dešava, stvari nisu tako jednostavne. U izveštaju Republike Srpske iz 2004. godine nigde se ne konstatuje da se u Srebrenici dogodio genocid. Što se brojki tiče, nakon što je pažljivo uporedno proverila i pročistila spiskove nestalih osoba iz raznih izvora, komisija je došla do zaključka da ima 7. 108 imena osoba koje su bile prijavljene kao nestale između 10. i 19. jula 1995, ali o čijoj sudbini se nema podataka. Ta cifra jeste sumnjivo bliska zvaničnom broju od 8. 000 pobijenih, to je tačno. Ali jasno je da "nestao" nije isto što i "streljan" i da su to sasvim različite kategorije. Na osnovu svega što bi se moglo zaključiti, veliki broj osoba koje su se tehnički vodile kao "nestale" 1995. godine mogle bi biti žive i zdrave negde danas, i potpuno je razumljivo ako se ni oni ni njihovi srodnici od tada nisu potrudili da relevantne agencije naknadno o tome obaveste.

Na scenu stupa Mirsad Tokača, direktor sarajevskog Istraživačko-dokumentacionog centra, koji je sastavio "Bosanski atlas ratnih zločina", dokument koji smo mi ovde nadugačko kritikovali. Dok je bio u poseti Banjaluci 30. marta 2010. da lokalnoj publici predstavi svoj Atlas, Tokača je dao izjavu koja je mnogim Srbima zvučala senzacionalno: njegova organizacija je između 2004. i 2007. utvrdila za 500 osoba, među navodno nestalima, da su zapravo živi. Ali kada se stvar bliže analizira, ispada da je "otkrovenje" Mirsada Tokače bilo prilično dvosmisleno i da ono svakako nije povlačilo zaključak da bi sada 500 nišana iz Memorijalnog centra u Potočarima trebalo ukloniti zato što su osobe, koje su tamo navodno sahranjene, u stvari žive. Zapravo, vrlo je teško rastumačiti " na osnovu priložene analize Tokačine izjave " da li bi tu grupu od 500 trebalo skinuti samo sa nekog spiska nestalih ili ih treba skloniti sa groblja. Ali pošto je g. Tokača sada javno potvrdio da poseduje važne materijalne dokaze koji se odnose na zločine počinjene u Srebrenici, od njega treba zahtevati da svoje podatke stavi na uvid zainteresovanoj javnosti. Ukoliko on bude odbio da to učini, zadatak je Haškog tribunala da mu naredi da svoj spisak obelodani, sa svim imenima i prezimenima, ili da u protivnom bude sankcionisan za nepoštovanje suda. Podrazumeva se da tribunal ima ingerencije da tako postupi, i on je tako već postupao u drugim prilikama.

Da se vratimo na izveštaj Komisije Republike Srpske o Srebrenici iz 2004. godine " a mi ga ovde ekskluzivno postavljamo radi naših čitalaca " mada je pregled spiskova nestalih zaista bio dobro odrađen posao, ubacivanje "činjeničke" verzije preuzete iz presude Krstiću predstavlja katastrofu koja skoro da poništava pozitivan učinak komisijinog rada. Pažljivo čitanje stranica 8 do 24 izveštaja, koje su potpuno plagijarizirane iz kontroverzne presude Krstiću, proizvodi nedvosmisleno mučan utisak da je po mišljenju komisije zvanična priča o Srebrenici " u suštini tačna. Kada se navedene "činjenice" preuzete iz Krstićeve presude saberu u odnosu na navodna streljanja, dobija se suma od najmanje 5. 000 žrtava. Ako komisija Vlade Republike Srpske prihvata priču iz Krstićeve presude da su srpske snage odgovorne za streljanje 5. 000 zarobljenika, onda je time najteža optužba protiv Republike Srpske " potvrđena. Ako je tako, bespredmetno je na drugom mestu, u istom izveštaju, praviti se kao da je 7. 108 stanovnika Srebrenice još uvek "nestalo". Ako je činjenička matrica iz predmeta Krstić prihvatljiva, onda je sudbina bar 5. 000 od tih "nestalih" lica implicitno rešena: njih su srpske snage pobile, baš kao što Haški tribunal to tvrdi.

To, naravno, dokazi ne podržavaju i to nije tačno. Ali to je prost i sraman zaključak koji se, na stranicama jednog te istog dokumenta, nalazi uporedo sa rezultatima vrlo ubedljivo odrađenog statističkog projekta. Taj spoj nepomirljivih elemenata Vlada Republike Srpske zvanično je usvojila 2004. godine.

Sada čitaocima predstavljamo ovaj izveštaj kako bi oni mogli doći do sopstvenih zaključaka o njemu. On se sastoji iz dva dela. Prvi izveštaj, koji obuhvata i problematičnu činjeničku priču, bio je dostavljen vladi na vreme, u junu 2004. godine. Komisija je tražila, i dobila, dodatno vreme da dovrši statističku analizu, i to je sada drugi deo izveštaja iz oktobra 2004. Takođe predočavamo, radi znanja, i stranicu sa sajta Tokačinog IDC gde su navedene njegove izjave u Banjaluci, koje se odnose na 500 nestalih osoba za koje je njegova organizacija utvrdila da su živi. Ta stranica je naknadno iz misterioznih razloga bila skinuta sa Tokačinog sajta, ali mi je ovim spasavamo od zaborava.




Idi na stranu - |listaj dalje|