fix
Logo
fix
Nalazite se na Forum-Najnoviji
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje

zahid_barucija - 23717 - 14.02.2010 : Miner Vogosca Vogošća - best (1)

Zahid Baručija


Evo tema je pokrenuta i znam na stotinje sada odraslih ljudi a bivših đaka koji su imali tu nesreću da ima nastavnik i razrednik bude taj nečovijek Zahid Baručija. Siguran sam da mnogi od njih prate ovo pisanja i mogu mnogo bolje da opišu negativne doživljaje i ponižavanja.

Ja sam samo ovlaš poznavao toga gada, jer je stanovao iznad moje zgrade. Njegova, a i moja sreća, je bila činjenica da su mi dijeca u to vrijeme bila mala pa nisu išla u školu.

U toku rata sam u nekoliko navrata bio prisutan kad taj gad slobodno hoda ispred zatvora u Semizovcu i moljaka vojnike za cigaru. Borci bi obično zarobljenicima davali cigare, ali ovoga su svi mrzili pa mu niko nije htio dati cigaru. Ja nisam pušio, ali sam se ipak raspitao zašto mu ne daju cigaru. O njemu sam čuo mnogo ružnih priča, pa mi je sve postalo jasno. Jednom prilikom mi je pok. Špiro rekao: "Neznam šta da radimo sa ovim gadom. Neće ga ni u razmijenu".

Samo jedna stvar da bude jasna. Ja nikog ne mrzim! To sam to dokazao i u ratu. Pustio sam porodicu Korijenić i zbog toga od strane Srba bio zatvoren i istovarao vagone brašna u kasarni u Semizovcu. Zbog Udvinčića sam se tukao ispred njegove zgrade sa Sikirašima. Sredio sam papire za razmijenu i za onu plavu dijevojku i njene roditelje. Nju su ranili kad je spašavala svoju dijevojačku čast biježeči niz balkon sa četvrtog sprata. Više se ne sjećam imena i prezimena, znam samo da je stanovala u zgradi preko puta supremarketa. Lično sam ih odvukao do Grbavice. Zarobljenici koji su mi bili dodijeljeni za kopanje rovova su uvijek dobijali šteku cigara, pitu na ulju od moje mame i kafe koliko mogu popiti od mog tate.

Ali prezir koji se u meni tada rodio će ostati do kraja. Jedan od primijera je i taj nesrećni gad. Kad mu je data prilika, iživljavao se na nedužnoj dijeci a kad je pao u nemilost te iste djece, pokazao je onu iskonsku crtu svojih predaka koji se ulizaše Turcima i prodadoše vijeru gorem od sebe. To ostaje u genima, a to je i taj jad od čovjeka pokazao. Cvilio je i moljakao i to mu je bila najjača karakterna osobina.

Zato još jednom kažem hvala Bogu da smo se mi konačno razišli.

To mišljenje dijele svi borci, i to je naša najveća dobijena bitka. A daće Bog šanse i za nova događanja i mi svi trebamo biti spremni na to. Utakmica još nije završena.

Zato neka pišu oni koji su doživljavali ta maltretiranja. Ja sam siguran da ih ima puno koji nikada do sada nikome nisu ispričali neke stvari.

Miner




Idi na stranu - |listaj dalje|