fix
Logo
fix
Nalazite se na Forum-Najnoviji
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje

ilijas - 23618 - 05.02.2010 : Velimir Adžić Ilijaš - best (2)

Na bošnjački jezik


Muslimani su cijelo vrijeme rata smišljali kako da stvore svoju državu koja će imati svoju naciju i svoj jezik. U tome su lutali, jer i nije bilo lako stvoriti ono što nikada nisu imali. Prvo su razmišljali o bosanskoj državi i bosanskoj naciji, a bošnjačkom jeziku. Opet su od toga odlutali pa im je danas nacija bošnjak, a jezik bosanski.

Meni je to sve bilo smiješno. Jednog dana, u ratu, kod mene dođje jedan prijatelj i u razgovoru, izmeđju ostalog, povedemo priču i o tome. U šali kažemo, da nije njihov jezik, možda, onaj što je pun turcizama. Počnemo nabrajati turcizme i pisati na papir. Nabrojasmo mi cijelu stranicu tih riječi. Naum padne mi da bi dobro bilo sad sastaviti neku priču u koju bi ubacio ove riječi. Tako ja sastavim priču u koju sam ubacio oko 90% tih riječi.

Evo te priče:

"Odrasla čeljad uzela avdest i završila sa klanjanjem, a i hodža se čuo da okuiše. Nana se spustila na šilte, opružila noge do bošće, krajevi joj bućme vire oko pasa i na nogavicama. Na njoj je kunta i jačerma, za pas ćusnula rubac. Iz špaiza i dolafa izvadila džezvu i fildžane i sve turila na tepsiju zajedno sa šerbetom. Tu je brdak i ibrik. Ruke joj mokre od otarka. I dedo se spustio na ponjavu u fesu, okezaloj poši, čaksirama i đubreli obojcima. Na nosu mu neka bajat, a na obrazu jakija, ko da je negdje ograjiso pa sav helač otišo. Izgleda kao da je hasta. Penđjere otvorili pa počeše eglenisati i čeifati. Veli nana da nejma ljeba, a naumila je svariti graoricu pa je morala uzdurisat tirit za pitu. Kaže dedo da nejma čumura za zimu, ali niko ni mukajet. Ova mladež zna samo harlaisat i žderat, a težak je vakat. Nakašlja se i hraknu u pljucu. Trebalo bi potražit čuvalduz, valjda će se na njega nabasat, pa bisage zakrpit.

Dok ko đuturumi eglenišu, stiže haber da je Muju njegov ahbab, idući sokakom, odalamio tojagom po prknu, nabio ga u plot i sva mu prnjoka otišla helač.

Pridiže se dedo, huri nanu i pohita u avliju, ali ko da ga je nešto uščaklo pa se sav naherio i jedva dohita do merdevina ispred hajata. Naslonio se na njih, jednu nogu odervečio i hoće da se bailiše. Spopala ga zaduva, a mogla ga je i damla pogoditi, jer je već skoro pao u bandak. Zabrinuo se za Muju pa je skoro i avaz izgubio. Svi se zabelesali, a mali Aljo se ubarabatio i butum avliju zakandiso ko da je hala prevrnuta.

Nasta halakanje pa dohitaše i komšije do plota i vire kroz njega. I hajvan se usplahirio paŠ potrgo privuze, ali mandal je čušnut kroz halku na vratima pa ne mogu izaći. Ah, ah, alahu dragi, ko će ovo izdurati, veli nana. Ko da su svi mahniti i iskolni pa dohitali da ovdje jabanišu. Počeše zjati ko da je prava krhana. Ko ga je kuriso, haknem mu nani, ćuje se jedan. Huri ga u hendek, veli drugi. Opaući ga vagirom, šta se tu otalećio, krkan jedan, ćuje se još neko.

Vlasi, vlasi, zahalakaše slinava dječurlija i nana se objene bailisa. U tom stiže haber da se komšija preselio na ahiret i da se već nalazi u gasuhani, dženaza sutra. "


Ovaj članak sam dao u Radio Ilijaš. U to vrijeme je na Radio Ilijaš bila jedna omladinska emisija koja je počinjala dosta kasno u noći. Omladinac koji je vodio tu emisiju pročitao je ovaj članak.
Članak je bio toliko interesantan da je omladina do ujutro pozivala na telefon Radio Ilijaš i dodavala još riječi, govoreći: Ima još i ova", ima još i ova". Emisiju nisu mogli zatvoriti do jutra.




Idi na stranu - |listaj dalje|