fix
Logo
fix
Nalazite se na Forum-Najnoviji
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje

ilijas - 23506 - 29.01.2010 : Feniks Republika Srpska - best (1)

Da se ne zaboravi


Poštovani Veljo, vezano za podatke o prvim žrtvama u mjestima u okolini Ilijaša vidim da jedino djelomično raspolažeš sa podatcima o poginulim na teritoriji naše opštine (tačan datum o pogibji Rade Rosuljaša) međutim podatak o pogibji Branka Jankovića nije tačan i odgovorno tvrdim da je poginuo nakon Dejtona što možeš provjeriti od suboraca koji su sa njim bili do poslednjeg dana kada su napuštene linije a jedan od njih je Milenko Rašević koga sigurno poznaješ. Što se tiče Neđe Leke radi se o starijem licu iz mjesta Žišci kod Vareša a ne o licu na koje si ti mislio. Cilj mog članka je bio da se zna da je prije izbijanja ratnih sukoba prvo pala nedužna srpska krv i da jedino od svih navedenih pokojni Rade Rosuljaš nije poginuo kao civil.

Što se tiče Misoče na kojoj sam učestvovao u sve tri akcije ( mada su ovdje sve spojene kao jedna kontinuirana akcija koja je trajala više mjeseci) želim da pomenem dvije pogibje koje su pored ostalih ostavile na mene poseban utisak. Prva je pogibja malog Koje koji je kao najmlađi pripadnik naše jedinice bio naše mezimče (snajper ga je pogodio u glavu i uprkos tome što je nosio šljem metak je zbog direktnog udara prošao kroz kompletan šljem), i druga pogibja Nove Panića kojeg je prilikom izvlačenja ranjenog Bore M. pogodio malokalibarski metak ( muslimani su imali dosta ZAGI-ja) u butnu kost a zrno se zbog slabe zaustavne moći odbilo prema trbušnoj duplji i zakačilo bubreg. Novo je imao samo jedan bubreg jer drugi bubreg je poklonio drugu u Njemačkoj, pa je zbog tog humanog gesta ostao bez života.

Takođe bih želio da pomenem i pogibja pokojnog Mladena Đenadije. To je bila velika tragedija jer njegov mali Elvis, koji je tada možda imao tri godine ostao sam.

Što se tiče pogibje dvojice ključnih koji su učestvovali u organizaciji naše brigade koje nikada ne smijemo zaboraviti a to su sigurno bili pravi Nemanjići, a to su:
  • Marko Koponja prvi komandant naše brigade i
  • Radenko Marković (od čijeg su imena drhtali i Juka i Puška i svi sarajevski kriminalci pa i sam njegov radni kolega Vikić) takođe navodiš da su poginuli u ovim akcijama, oni su bili dovoljno sposobni da ih nije mogao sustići muslimanski metak a iz tvojih tumečenja događaja stiče se takav utisak da su upravo poginuli na takav način, mislim da vrlo dobro znaš kako su izgubili živote a bilo bi nam možda obojici lakše da se to tako i dogodilo. Mislim da o tome za sada ne trebamo polemisati mada smo ja i Ratko prilikom jednog razgovora posle rata pokušali rješiti taj mozaik.

    Ne želim da me pogrešno shvatiš ali istinu ne smijemo mjenjati jer znaš vrlo dobro da se mnoge negativne stvari ne bi desile i da bi sve bilo puno bolje za sve nas da su njih dvojica i pokojni Boro Radić ostali živi.

    Nažalost i sam Boro je morao poginuti tog dana, nakon što je namjerno tog dana bio uvučen sa svojim ljudima u klin i uspio da se izvuče(krivica je svaljena na vezistu Čedu I. ) istog dana smišljena mu je druga klopka u koju sigurno ne bi upao da nije bio psihički rastrešen zbog pogibje svojih ljudi (što su sigurno spletkaroši imali na umu) i iz koje se nažalost nije izvukao, neka im je laka zemlja i neka Bog kazni one rđe koji su to organizovali.

    Na nama je da te tajkune javno razotkrijemo i stavimo na stub srama jer tek tada će moći da počivaju u miru.




  • Idi na stranu - |listaj dalje|