fix
Logo
fix
Nalazite se na Forum-Najnoviji
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje

vogosca_rat - 23080 - 20.12.2009 : Miner Vogosca Vogošća - best (0)

Početak rata u Vogošći


Dosta toga se pisalo i napisalo o ratnim događanjima u Vogošći ali sve je bilo nekako na preskok. Kad sam se već uključio u pisanje onda želim da se krene od početka. I to od samog početka 1992. godine jer je i tada bilo nekih događaja, noćnih straža i sitnih provokacija sa obje strane. Ipak, mislim da je pravi početak rata bio zauzimanje stanice milicije. Nisam baš dobar sa datumima, ali znam da se ovo desilo u martu 1992. godine.

Bio sam u autu kod marketa kad sam čuo pucnjavu, negde niže niz ulicu. Upalio sam auto i pošao u tom pravcu, ali gornjom ulicom kuda je išao trolejbus. Kad sam došao do Doma zdravlja, shvatio sam da pucnjava dopire iz pravca milicijske stanice. Prošao sam iza Mimoze i parkirao kod Edine brijačnice, a zatim provirio iza zgrade u kojoj je stanovao pokojni Božur. Vidio sam Boru Radića, koji je stajao na platou ispred stanice milicije, galamio i sa vremena na vrijeme opalio u zrak kratki rafal. Zviznuo sam mu, a kada me je on ugledao, mahnuo mi je rukom da priđem. Pretrčao sam preko mosta. Boro mi je rekao da iz stanice uzmem oružje i da mu čuvam leđa.

Uletio sam i u hodnik, tamo našao nov kalašnjikov i torbicu punu okvira sa municijom. Zatim sam istrčao napolje i ugledao tadašnjeg komandira stanice milicije Boru Maksimovića kako leži u lokvi krvi, lijevo ukoso prema Radničkom domu na skretanju za Valter Perić. Prošao sam iza stanice, naslonio se na veliko drvo i osmatrao zgradu iza opštine da neko Bori ne bi mogao da priđe sa leđa. Poslije nekoliko minuta mi se pridružio i pokojni Božur. Boro je i dalje stajao ispred i prozivao i dozivao tadašnje "čuvene vogošćanske face" da izađu i da se obračunaju čija je Vogošća. Boru nisam vidio, ali sam ga mogao čuti.

Meni i Božuru se pridružio i jedan momak koji je stanovao u prvom neboderu iza stanice milicije. Neka mi oprosti što sam mu zaboravio ime, ali mislim da su ga zvali Šofer.

Potom sam ja otrčao do Doma zdravlja i obavjestio ih da je Boro Maksimović ranjen. Vozač hitne pomoći je odmah upalio auto i otišao sa sestrama da mu pruži prvu pomoć. Boro Radić ih je bez ikakvih problema propustio, a oni su pokupili ranjenika i odvukla ga na Koševo.

Nas trojica smo ostali tu, sve dok nisu došli momci sa Blagovca i definitivno preuzeli stanicu milicije.

I danas, poslije toliko godina, siguran sam da je to bio odlučujući trenutak za Srbe da preuzmu vlast u samoj Vogošći. Kako i zašto se Boro Radić odlučio na taj potez, sada se samo nagađa i mislim da je malo ljudi koji znaju pravu istinu a možda je ona i otišla sa Borom u grob.

Ipak, siguran sam u jedno: Boro je bio jedina osoba u Vogošći koja je mogla odradi taj posao. Prava je šteta što je tako rano poginuo, jer da je ostao živ stvari u Vogošći bi se sasvim drugačije odvijale. Da su se kojim slučajem u Vrbasovoj ekipi našli Mićo Vlahović i Boro Radić, bio bi to strašan udarni tim.

Miner




Idi na stranu - |listaj dalje|