fix
Logo
fix
Nalazite se na Forum-Najnoviji
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje

betanija - 22972 - 30.11.2009 : Miner Vogosca Vogošća - best (1)

Betanija


Pozdrav za Sinišu,

kao prvo odmah da ti kažem da donji tekst neće biti upućen na tebe i tvoje izginule drugove. I tebi, ostalim preživelim borcima a posebno onima koji tada položiše živote, svaka čast.

Ali vaš komandir Milorad Stupar, a bolje bi mu stajalo Duško Dugouško je pokazao pravi karakter velike večine vojnih lica bivše JNA. Čast su im spašavali vojničine kao što su bili Vrbas i zastavnik Brezo (u našem kraju). Neosnovana napuhanost i jedan veoma pogan i potcijenjivački odnos prema okolini a posebno prema nama koji smo sačuvali te teritorije i prije njegovog nepotrebnog dolaska. Ja iskreno mislim da je on svoju sposobnost kupio ljubeći guzu onom gadu Miloševiću.

Na kraju njegova sposobnost je pokazana ishodom te akcije. Jer smijer napada koji je on odabrao može narediti samo neko ko nema pojma o strategiji ili je došao sa poganim namjerama koje su mu naređene iz najvećeg đavoljeg gnezda sa Dedinja.

Ja s pravom mogu reći da sam jedan od najboljih poznavalaca te linije. Moja zona odgovornosti je bila od Orahovog brijega do Mijatovića kose. Tu sam imao pod kontrolom oko 1200 svojih i oko 400 lociranih mina koje je neko drugi postavio.

Sav taj teren sam bukvalno propuzao i to po totalnom mraku. Inače sam rođen i odrastao tu. Kao klinci, omiljeno zanimanje preko ljeta nam je bilo noćno obilaženje dobrih stabala trešanja, jabuka, krušaka i ostalog sezonskog voća. Mogao sam nepogrešivo da lociram svako od tih stabala i u mrklom mraku.

Kasnije u ratu, mnoge od tih voćaka su mi bile polazne koordinate za pravljenje šema minskih polja. Kao takav, iako još dovoljno nepokretan od avgustovskog ranjavanju i teže opercije noge sam bio određen da obilazim liniju i objašnjavam pojedine situacije.

Sa nekoliko vaših momaka sam u par navrata bio i na području preko puta Betanije. Govorio sam im da je taj obijekat veoma nezgodan i težak za osvajanje. Međutim njihov komentar je bio da su oni upravo dobro obučeni za uzimanje takvih i sličnih obijekata. Šutio sam, oni opremljeni po poslednjoj vojničkoj modi a ja u farmericama i jakni od HVO-a, kupljenoj od nekog Ilidžanca. Nažalost oni tada nisu znali da imaju pred sobom čovijeka ratnički tvrdo ispečenog upravo na tim terenima i u dva navrata već komadanog rafalima. Mogli su oni i od mene ponešto i naučiti!

Iskreno govoreći kad smo saznali da u Vogošću dolaze borci 63. padobranskog puka nastalo je oduševljenje. Ja sam lično mislio da nas ništa više ne može spriječiti da uzmemo Sarajevo. Ja i ostali borci smo tada bili spremni da damo sve od sebe.

Kao dragi gosti vi ste bili smiješteni u hotelu Park ali vam je sva logistika, oprema i vozila bila smiještena u školi u Gori, nekoliko kilometara od Semizovca prema Srednjem.

Druženje sa vama je bilo interesantno. Ja sam pokušao da objasnim svaku pojedinost na terenu. U tom kraju je bila samo jedna moguća ruta za uspiješan napad i ja sam neke momke upoznao i pokazao im taj teren.

Rano ujutro je zastavnik Brezo došao po mene. Otišli smo na Orahov brijeg i tu se sastali sa minerima iz Koševske brigade. Tek tu smo dobili naredbu da otvorimo minska polja oko Betanije i niže prema Gornjem Hotonju. Bio sam zaprepaščen izborom mijesta za početak napada. To sam i rekao Brezi. On je bio nekako čudno zamišljen i samo mi rekao: "Odradi svoje i šuti". Bio sam zbunjen ali sam poslušao komandu. Kasnije nas je rasporedio na rub šumarka malo udesno od Betanije da dajemo podršku i lijevo prema Betaniji i desno dole prema Gornjem Hotonju.

Sama Betanija je bila jedno ružno i nedovršeno betonsko zdanje na nekoliko spratova. Naviši sprat je bio u nivou sa vrhom brijega a iza je počinjao pad prema Barama. Ovamo prema nama su bili prozorski otvori. U par navrata sam bio vema blizu i vidio sam da su to povelike i visoke prostorije. Stepenica nije bilo ili su bile porušene. Unutra su bili široki otvori, odozdo prema gore, vijerovatno za liftove.

Kad je akcija krenula sve se počelo odvijati kao u snu. Momci su skoro nesmetano upali u objekat. Nažalost nisu imali nikakve šanse da stupe u daljnju borbu i razviju akciju. Kroz otvore su ih zasuli bombama i drugim jačim eksplozivnim sredstvima. Nisu imali skoro nikakve zaklone a i da su ih imali nisu se nikako mogli zaštititi od strahovitih eksplozija u zatvorenom prostoru. Bili su žrtvovani i otpisani od samog starta. Nažalost oni toga nisu bili svijesni nego su slijepo poslušali naredbu jednog prodanog idiota.

A i vi Srđane koji ste krenuli u drugom pravcu niste imali nikakvog izgleda za uspiješnu akciju. Bili ste izloženi jakoj vatri sa tri strane. A i da ste uzeli tu kotu ne biste ostvarili nikakav cilj.

Poslije tog totalnog debakla vi ste otišli a u nama je ostala jedna ogromnu praznina, gorčina i neogreničene prozivke, a i podrugivanja sa druge strane. Bolilo je to nas kao otvorena rana do samog kraja rata.

A onaj, za koga kažeš da je "najsposobniji", sada sigurno uživa u "zasluženoj" penziji u nekoj raskošnoj vikendici. Pitam se da li ikada pomisli na te momke?

Lijepo bi bilo da neko napiše nešto o momcima poginulim u ovoj akciji. Oni to zaslužuju jer su nesbično poklonili svoje živote i treba njegovati uspomenu na njih.

A tipovi kao Stupar treba da idu u istoriju kao izdajnici i plaćenici.

Miner




Idi na stranu - |listaj dalje|