fix
Logo
fix
Nalazite se na Forum-Najnoviji
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje

spomenar - 21959 - 13.06.2009 : Maja Beograd - best (4)

O Bokiju i mojoj prvoj ljubavi


Dragi Sokočani, moja priča vezana za jednog vašeg sugrađanina, počinje kao u bajci. Na moju, a verujem i njegovu, veliku žalost, ta bajka nije imala srećan kraj. Evo danas, posle 15 godina od kada sam ga poslednji put videla, ja mislim o njemu. Moja prva velika ljubav, susret negde na "stranom" terenu, tj. u Srbiji. Ja klinka sa statusom izbeglice, a on student na ETF-u u Čačku.

Godina 1992-93, period po mnogo čemu težak, doneo mi je "najlepši osećaj" u životu, a to je voleti nekog! Moja nesigurnost, nerazumevanje i nepoznavanje ljubavi, neopravdana ljubomora, sve je to dovelo do razlaza. Međutim, taj isti čovek me je pronašao posle dve godine. Tog momenta sam napravila najveću grešku u svom životu. Kako nekada reče jedan pametan "čika": Teško je zbog ljubavi izgubiti ponos, a još teže zbog ponosa izgubiti ljubav. Čak ni sada, sa ove vremenske distance ja sebi ne mogu da objasnim zašto sam na rastanku okrenula glavu, onog trena kada je hteo da me poljubi. Udala sam se mesec dana kasnije za čoveka 14 god starijeg od mene i posle samo 5 vidjenja sa njim. Plašila sam se bola koji bi usledio posle njegovog ponovnog gubitka.

Eto, vreme je prošlo... i pre par godina (posle krize zbog razvoda), smognem snage i okrenem broj telefona njegovih roditelja. Dobijem njegov broj i, i, i... Trebalo mu je dosta da dodje sebi kad je shvatio ko ga zove. Moj Boki (kako sam ga samo ja zvala) se oženio i to baš one godine kada sam se ja razvela. Dobio je dete, koje se čulo u pozadini. Na njegova pitanja kako sam, kako brak, da li imam dece i da obavezno svratim sa porodicom ako budem prolazila kroz Sokolac. Rekla sam da hoću, da je to najlepši period mog života, da sam zadovoljna, da imam sina, da je sve kao u bajci... :(

A šta sam drugo mogla?! ?! Rekao je da zovem, obećala sam da hoću... slagala sam. Nisam imala srca da mu kažem bilo šta, što bi makar na tren moglo da pokvari njegovu sreću. Da mu kažem da lažem, da se osećam užasno, da sam planirala da odem da ga vidim, da probam makar na tren da vratim onu bajku koju smo imali, da osetim onaj zagrljaj zbog koga sam godinama patila u braku, da mu kažem da i danas čuvam one mostarske kiše koje mi je poklonio za rodjendan i sliku, on na fotelji u mojoj podstanarskoj sobici.

Dragi moj prijatelju i moja prva velika i nikad zaboravljena ljubavi... ne želim da te zovem, ni uznemiravam, želim samo da ti kažem da sam jutros svom sinu pričala o tebi. Sasvim slučajno tražeći neki dokument, moj David je uzeo fasciklu u kojoj stoji pesma, tvoja pisma i slika... Pita me: mama ko je ovaj čika? Ja pogledam i nasmejem se, rekoh: mili, to je mamina prva ljubav! Gospodo draga, šta čovek da očekuje u tom trenutku kao reakciju sedmogodišnjaka, na takav mamin odgovor... vrištao je od smeha. A posle me je terao da mu pričam o njemu.... Naravno, mama je izbegla detalje... :).

Eto, dragi moj Boki, jutros je jedan mali David iz Beograda upoznat sa tvojim bitisanjem na ovoj planeti i pričom da se prva ljubav nikad ne zaboravlja.

Budi mi dobro....
Maja




Idi na stranu - |listaj dalje|