Nalazite se na Forum-Najnoviji Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje

Unesi rijec: Web slavicnet.com Submit search form

rat_nisici - 21755 - 23.05.2009 : Jovo Pejić Sabanci -  ⁽²⁾

Upuštanje neprijatelja u vatrene džepove

Osim Izviđačko-diverzantske čete veliki doprinos očuvanju naše teritorije u vrijeme neprijateljske ofanzive u ljeto 1995. godine imala je i Četa vojne policije Prve romanijske brigade. Dešavalo se i da po tri puta u toku dana trče i zatvaraju liniju kada popusti odbrambena formacija.

U vrijeme ovih poduhvata teže je ranjen borac iz ove čete Mile Veljović, sa ozbiljnim povredama ruke.

Kada je došlo do pada naših rovova kod Ačkerova groba u pokretu ka mjestu proboja sretoše dvojicu nešto starijih boraca sa Sokoca koji se žurno kreću u suprotnom smjeru. Na pitanje "što bježite" markantan čiča sa brkovima uvrnutim na krajevima, kao u Petra Kočića, odgovori:

More, ne bježimo, časti mi, vodimo ranjenike.

A đe su vam ranjenici?

Eto ig idu za nama, mirno odgovori brkajlija.

I zaista, oko trista metara za njima, bez tuđe pomoći, su išli dvojica ranjenika, od kojih jedan teže ranjen u ruku.
Kad ga viđe, brko radosno povika:

Eto vidite, ranjen mi sestrić pa ga ja poveo doktoru!

Uveče Radovan Karadžić na televiziji objašnjava:

Naše linije na su čvrste i stabilne, mi neprijatelja upuštamo u vatrene džepove pa ga uništavamo.

Sluša to upravo s linije pristigli Dragan P. iz Džimrija pa kaže:

E, moj presjedniče, pitaj onog brka kako ih upuštamo!

---

Kad su vraćali liniju u zoni odgovornosti Jahorinskog bataljona u rovu zatekoše jednog borca sa šeširom koji je sam zaustavio neprijatelja i dejstvovao po njima iz mitraljeza. To je bio Šerif Dautbegović koji je svojom zapregom razvozio hranu po liniji i ne znajući da su rovovi prazni ušao u jedan od njih. Upravo tada neprijateljski vojnici su krenuli da zauzmu rov a Šerif je raspalio po njima.

Kada su borci iz vojne policije upali u tranšeju, jedan od njih u poslednji čas prepoznade Šerifa, pa sa olakšanjem reče:

Uf, Šerife umalo te ne ubih, ja mislo od tebe Turčin!

Čestiti Šerif poslije rata otišao je nekim poslom u svoj rodni kraj, negdje kod Bugojna ali, na žalost, nije preživio posjetu. Ubili su ga njegovi zemljaci.