fix
Logo
fix
Nalazite se na Forum-Najnoviji
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje

rat_nisici - 20730 - 21.02.2009 : Razvigor - best (2)

Ofanzivi na S. Sarajevo - jun '95


Ofanziva je dugo i temeljno pripremana. Vojni vrh Armije BiH bio je siguran da je preduzeo sve potrebne mere za uspešno 'deblokiranje' Sarajeva. Akcija je pripremana mesecima i u izradi planova su učestvovali i američki generali. Plan je razrađivan do najmanjih sitnica, a za izbor glavnih pravaca napada korišćeni su detaljni satelitski snimci. Neprekidno je vršeno izviđanje srpskih polžaja, dopremane su zalihe oružja i municije i uvežbavane jurišne jedinice.

Za 'deblokadu' Sarajeva direktno su angažovane jedinice 1, 2, 3, 4, 6 i 7. korpusa. , kao i Gardijska brigada koja je bila direktno pod komandom Generalštaba 'Armije BiH'. Ukupno je bilo angažovano oko 60. 000 najboljih muslimanskih vojnika. Sve muslimanske jedinice određene za ovaj zadatak bile su izuzetno opremljene i naoružane, a posebno ekstremne mudžahedinske jedinice od kojih se najviše i očekivalo.

Osnovna zamisao je bila da se 'deblokada' izvrši sa spoljnog prstena. Snage 1. korupsa iz Sarajeva imale su zadatak da vežu snage VRS na unutrašnjem prstenu i da budu spremne za spajanje sa snagama 3, 4, i 7. korpusa koje su imale težišnu ulogu u napadu. Snage 3. korpusa 'Armije BiH' pod komandom generala Kadira Jusića imale su zadatak da napadnu na frontu širokom 20 kilometara između Breze i Nišićke visoravni, preko Čemerske planine ka Srednjem i Semizovcu, sa ciljem da preseku komunikaciju Srednje " Sarajevo i preko objekta Motka se spoje u selu Tihovići sa snagama iz 1. korpusa iz Sarajeva. Ovo je trebalo da bude i glavni pravac nastupanja u ofanzivi, a prvi ešalon se sastojao od snaga 7. muslimanske brigade iz Zenice, 1. manevarskog bataljona i 14. manevarskog bataljona. Snagama prvog ešalona je komandovao pukovnik Šerif Patković, komandant 7. muslimanske brigade iz Zenice. Pomoćni pravac napada bio je Visoko " Ilijaš " Semizovac, a u prvom ešalonu na ovom pravcu nastupali su 357. brigada, specijalna brigada 'Crni labudovi', i 2. manevarski bataljon. Drugi ešalon na oba pravca činile su snage 3. korpusa 'Armije BiH'. Snage 7. korpusa 'Armije BiH' predviđene za ovu operaciju prebačene su na Treskavicu, odakle su u sadejstvu sa snagama 4. korpusa imale zadatak da ovladaju platoom Treskavice i pravcem Trnovo " Krupac, zatim da prodru do Lukavice i spoje se sa snagama 1. korpusa, koje su između ostalog imale zadatak da napadaju ka Trebeviću i Jahorini.

Vojno i političko rukovodstvo Republike Srpske bilo je dobro upoznato sa velikim pripremama muslimana za uništenje Srpskog Sarajeva. Zato je odlučeno da se Sarajevsko-romaniski korpus ojača snagama 65. zaštitnog puka, 1. bjeljinske brigade Panteri i jedinicama MUP-a Republike Srpske. Angažovana je komletna Specijalna brigada policije, kao i veći broj posebnih jedinica policije. Za ova pojačanja Sarajevsko-romaniskog korpusa, vojni vrh 'Armije BiH' saznao je tek kada je ofanziva otpočela, čime je postignuto potpuno iznenađenje, što je verovatno odlučujuće uticalo na konačan ishod operacije. Vršene su poslednje pripreme za početak ofanzive. Načelnik Generalštaba 'Armije BiH', general Rasim Delić, obilazio je jedinice koje su trebale da krenu na Srpsko Sarajevo. Bio je zadovoljan izgledom i opremom svojih vojnika. Vojnici su imali nove, mahom američke uniforme, oprema je takođe bila strane proizvodnje, imali su kvalitetno pešadisko naoružanje. Veći broj artiljeriskih oruđa bio je spreman za dejstvo. Municije je bio u izobilju, tako da su svi verovali u uspeh buduće operacije. Vojnicima je podizan moral pričama o tome kako će spektakularno izgledati ulazak u Sarajevo oslobođeno 'četničke opsade' i kako će taj ulazak nadmašiti slavu partizanskog oslobođenja Sarajeva 1945. godine. Govoreno je im je i da će probijanje 'četničkog obruča' oko grada značiti i kraj rata i potpuni vojni poraz 'četničkog agresora'. U jednom od svojih govora kojima je hrabrio svoje vojnike, general Rasim Delić je rekao: 'Vama je jasno kuda se ide, ali ja sam dužan ovog moomenta da vam to i zvanično kažem. Mi, znači Armija RBiH, moramo ući u Sarajevo! To je zadatak naroda, koji nam ga je postavio; onog naroda iz Sarajeva. Prošlo je vrijeme bilo kakvih kalkulacija. Mi smo sada zrela vojska. Prema tome, i ovaj zadatak sa ovim snagama koje su pripremljene, sa ovim sredstvima, sa ovom motivacijom, mora se izvršiti. Rješavanjem Sarajeva mi strateški preuzimamo inicijativu da nam ne mogu više odgovoriti ni na jednom dijelu terena. U ovom zadatku može da bude samo po onoj spartanskoj, sa štitom ili na njemu. Zadatak se mora izvršiti. Mi u čaršiju moramo ući, spojiti se sa gradom... '

I tako su poturice krenule da pregaze Srpsko Sarajevo i da u njemu pobiju sve što je srpsko....




Idi na stranu - |listaj dalje|