fix
Logo
fix
Nalazite se na Forum-Najnoviji
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje

slavuj - 16792 - 23.12.2007 : Slavko Jovičić - Slavuj Pale - best (1)


Svedok sa lica mesta ili ovako je bilo!

Piše: Slavko JOVIČIĆ SLAVUJ

Prošla je decenija i po od samog početka rata u BiH. Vreme neumitno prolazi. Događaji se dovoljno ne pamte. Sećanja polako blede. Šta rade svedoci tog vremena?

Doduše, oni su tu, ali nažalost, šute! ? Još samo novinari i poneki hroničar po nešto beleže. Novinari pišu, onako i kako im ko kaže, jer onih pravih novinarskih istraživača i očevidaca nekih od stvarnih događaja - skoro i da nema. Ili ne smiju da saopštavaju istinu, ili samo, opet, po zadatku pišu svoju istoriju i javnosti prezentiraju događaje po sistemu: 'naknadne pameti'. Hoće li onda, išta ostati za istoriju?

Ovo su samo neke od konstatacija, i, neka od otvorenih pitanja na koja se moraju dati odgovori: tačni, jasni i precizni.

Početak poslednje decenije prošlog veka doneo je najveću nesreću za sve narode na prostorima tadašnje SFR Jugoslavije. Najtragičnija sudbina i najveća kataklizma zadesila je sve tri «konstitutivna naroda» u Bosni i Hercegovini.

Neki «eksperti» iz razno raznih oblasti, pogotovo politički i vojni analitičari, k tome, dakle ratu, dodaju još i prefikse, odnosno atribute - «krvavi i prljavi» rat. Baš čudno? Kao da postoji rat bez prolevanja krvi! ? Kao da postoji čist, pošten i miroljubiv rat, uopšte?! Ovde se, zapravo, na ovim prostorima nije vodila samo «ljubav», ovde su se međusobno ubijali ljudi, i to na najsvirepije i na najgnusnije načine. Ovde, na ovim uvek nacionalno trusnim područjima i stalno tektonski uzdrmanim, poremećenim i nerešenim međunacionalnim odnosima " svaki od naroda ratovao je protiv onog drugog ili trećeg... Slobodno se može reći da je u BiH ratovao svako protiv svakoga. Brojne su kombinacije i varijante ratnog učešća jednih, drugih ili trećih naroda. Ne treba zaboraviti da je u dužem vremenskom periodu u toku trajanja rata, izvanredno funkcionisala Hrvatsko-muslimanska 'bratska' koaliciona mašinerija, koja je bila usmerena, naravno, protiv Srba. Čak su međusobno ratovali i pripadnici istog naroda (Izetbegovićevci protiv Abdićevaca). O 'psima rata' (islamskim plaćenicima) i tzv. dobrovoljcima iz islamskog sveta biće govora nekom drugom prilikom. U svakoj od tih situacija samo su Srbi uvek bili sami i uvek su ostajali na jednoj strani " odbrani svojih pradedovskih ogništa.

Neprijatelje, dakle svoje protivnike, ubijao je onaj ko je imao pušku ili, pak, onaj ko je imao zločinačke porive. Ubijali su i oni koji su branili svoja ognjišta, porodična gnezda, pa napokon i državu. Mada ni jedno ubijanje nije opravdano, ipak, nije greh, ni ljudski, a pogotovo ne može biti božiji " braniti se, braniti svoj narod, svoju rodnu grudu...

Već rekoh, počeo je rat! Ali, kako, gde i zbog čega?

Do prvih ozbiljnijih oružanih akcija došlo je napadom na objekte i pripadnike JNA. Tako je krajem avgusta 1991. godine u blizini Posušja ('Hrvatska Hercegovina') ubijen stariji vodnik na redovnoj službi u formacijama JNA. Ubili su ga pripadnici HOS-a (Hrvatske oružane snage " np. ). Nedugo zatim, na drugom kraju BiH, pripadnici «Patriotske lige» kod vojnog skladišta Ljubace u Tuzli, iz zasjede, ubili su jednog porucnika JNA. Na slican nacin, i, po istom scenariju, muslimanski patriotski «ligaši» likvidirali su još jednog podoficira (zastavnik) JNA u Sapni kod Zvornika. Bili su to - kako bi «analiticari» rekli " pojedinacni unutrašnji incidenti. Ali dobro. Tzv. analiticarima ne treba zamerati, jer oni, zapravo, uvek se pozivaju na varijantu 'naknadne pameti'. Još je gore kad se služe sa podacima iz 'poverljivih' i neimenovanih izvora, odnosno kad za svoju 'analiticku pamet' koriste uglavnom tudu pamet i vec ispricane price.

No, kao najteži «incident», a moglo bi se pouzdano reci, i zvanican pocetak rata u Bosni i Hercegovini, zasigurno jeste napad regularne vojske Republike Hrvatske na, isto tako, tada regularnu JNA. Napad se desio 01. oktobra 1991. godine u hercegovackom selu Ravno u Popovom polju, opština Trebinje. Opšte poznato je da je, upravo u selu Ravno, koje je bilo pretežno naseljeno Hrvatima, još u Drugom svetskom ratu od strane ustaša pocinjen stravican zlocin nad srpskim narodom. Zbog komunistickog prekrajanja istorije i prilagodavanja 'istine' pobednicima, skoro svi dogadaji iz Drugog svetskog rata u kojima su pretežno stradali Srbi, Brozovim dekretima, 'morali su biti zaboravljeni'. Malo toga, iz tog vremena, ostalo je u secanju komunistickim oficirima. Jer, da je bilo suprotno, i, da ih je 'držalo pamcenje', onda bi im sve te strahote o stradanju srpskog naroda bile dovoljna opomena i upozorenje, i ne bi se desilo da (01. oktobra 1991. god. ) muslimanski pukovnik koji je bio komandant jedne jedinice JNA dovede vojsku u to selo. Provodeci vojnike u «marševskom koraku» (??? ) kroz selo, u formaciji koja je brojala blizu 200 pripadnika JNA " bojovnici regularne vojske Republike Hrvatske su, iz dobro pripremljene akcije, na zacelju kolone ubili 14 vojnika i starešina JNA. Tek, nakon nekoliko dana došlo je do konsolidacije u redovima JNA, ciji su se pripadnici, sada u borbenoj formaciji vratili u selo da izvuku svoje, likvidirane drugove. Došlo je do žestokih borbi hrvatske vojske iz Republike Hrvatske i JNA i to na tlu BiH! ?. U redovima «hrvatskih bojovnika» nastala je stravicna panika i rasulo. Hrvatski bojovnici, uz velike gubitke morali su se vratiti na polazne linije i na svoju teritoriju, prostor Republike Hrvatske.

Zvaničnim organima BiH u Sarajevo, stizale su kontradiktorne informacije o dogadajima u selu Ravno. Najviši funkcioneri HDZ-a u BiH govorili o stravicnim zlocinima koje je navodno JNA pocinila nad hrvatskim civilnim i domicilnim stanovnicima. Dakle, od strane najviših politickih zvanicnika Hrvata i muslimana, najhitnije je zatraženo da se formira «državna» delegacija BiH, kojoj su u zadatak stavili - da utvrdi stvarne cinjenice i istinu o dogadajima u Ravnom.

Sve je teklo vrlo brzo, pa je odlukom Predsedništva BiH sastavljena mešovita delegacija, koja je 7. oktobra krenula put Hercegovine. Na celu delegacije bio je clan Predsedništva BiH, «Jugosloven» Ejup Ganic(i). srpski član delegacije bio je potpredsednik Vlade BiH Miodrag Simovic. Hrvate su predstavljali, clan Vlade BiH i visoki funkcioner HDZ-a Miro Lasic i, sam Bog bi znao kako i zbog cega, clan delegacije bio je i hrvatski 'slobodni' književnik Andelko Vuletic. (Andelko Vuletic je rodom iz tog kraja i po nacionalnosti je Hrvat što sam tek tada saznao (?! ) " n. p. a. ).

Najkrace receno, delegacija nije do kraja ispunila svoj zadatak. Stvarni dogadaji na tom terenu i potpuna istina - nisu odgovarali, niti su bili u interesu narucilaca izveštaja. Jer, ko god je od clanova delegacije hteo - mogao je, bez obzira na opasnost, uveriti se da su u selu Ravno na hrvatskoj strani uglavnom stradali placenici, tzv. «psi rata». Vecina njih su bili tamnoputi i nisu pripadali beloj rasi. Dakle, ad hock formirana 'državna' delegacija mogla je samo, a što je ona i ucinila - napraviti «opravdanu bežaniju» iz Hercegovine i u Sarajevo se vratiti sa neobavljenog, bolje receno, sa narucenog zadatka. Istinit izveštaj, o svemu što se dogadalo u selu Ravno, nikada nije prezentovan pred nadležnim institucijama BiH, a samim time, ni pred ocima beha javnosti.

BIO SAM SVEDOK MNOGIH DOGADJAJA!

Sa ove vremenske distance ne znam - da li sam imao srecu ili nesrecu " da licno budem svedok kratkotrajnog putešestvija 'državne' delegacije. Ali, ono u šta sam potpuno siguran jeste - istina koju sam video sopstvenim ocima, a bogami, i cuo vlastitim ušima. Medutim, kako tada tako i danas, u zavisnosti od 'pripovedaca', slušam razno razne price, i druge samo njihove 'istine', od kojih su mnoge, najblaže receno, problematicne i diskutabilne. Iako je istina jedna i nedeljiva, ona je, u vecini slucajeva, skrojena po meri onoga ko je bio pobednik u ratovima i konfliktima. Ne sme se zaboraviti da je, isto tako, po ustaljenoj praksi i automatizmu, 'istina' prilagodena i dozirana za javnost - u onoj meri i kolicini koja ce proizvesti najjace efekte na onoga ko je konzument te 'istine'.

Svi kasniji dogadaji u BiH samo su nastavak stravicnog stradanja svih naroda u BiH..... Dakle, nakon tih dogadaja u Istocnoj Hercegovini " rat je visio u vazduhu!

Sledeci bitan dogadaj je ubistvo srpskog svata u centru Sarajeva na Bašcaršiji. Ubijen je Nikola Gardovic. Iako su muslimani iz najviših struktura vlasti, a pogotovo iz MUP-a BiH, iste veceri znali ko je direktni pocinilac tog teroristickog i zlocinackog akta i ko stoji iza tog ubistva srpskog svata, evo i nakon 15. godina " još nije rasvetljen taj zlocin. I ne samo taj zlocin da nije rešen, vec skoro da nije razjašnjen nijedan zlocin koji su muslimani pocinili nad srpskim civilima u Sarajevu....

Zatim, 26. marta 1992. godine, desio se stravican masakr srpskih civila u Sijekovcu, tadašnja opština Bosanski Brod. Naime, regularna vojska Republike Hrvatske je vec 03. marta, iste godine, iz Hrvatske prešla na teritoriju Bosne i Hercegovine. 26. marta 1992. godine, hrvatski bojovnici su zverski likvidirali i masakrirali 23 srpska civila, uglavnom žene i iznemogle starce. U Sijekovcu sam licno bio 27. marta, dakle odmah sutradan i video sam stravicne slike - slike srpskog stradanja. U "državnoj" delegaciji su bili clanovi Predsedništva BiH - Biljana Plavšic, Fikret Abdic i Franjo Boras.

Pa, onda se ratni požar širi i na podrucje Semberije. Zapravo, 31. marta 1992. godine otpocinju žestoki sukobi izmedu Muslimana i Srba u Bijeljini i tako rat krece u svoj krvavi pohod koji ce, kasnije ce se videti, doneti nesrecu svim narodima u BiH.

U Bijeljinu sam stigao 01. aprila, dakle sutradan i mogao sam se i licno uveriti u stravicne slike stradanja naroda. U "državnoj " delegaciji BiH bili su - Fikret Abdic, clan Predsedništva BiH, Miodrag Simovic, potpredsednik Vlade BiH i Jerko Doko, ministar odbrane BiH.

Cetvrtog aprila 1992. godine, ratni vihor stiže i u Sarajevo. Dakle, ratni plamen se više nije mogao zaustaviti... Krenula je jedna od najvecih tragedija svih naroda u BiH....

Tako je poceo rat! Kako se završio, nažalost " još ne znamo. Ne znamo zato što još nema prave istine o svim ratnim dogadajima iz tog vremena...




Idi na stranu - |listaj dalje|