fix
Logo
fix
Nalazite se na Forum-Najnoviji
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje

mala_privreda - 14799 - 22.09.2007 : Gromovnik Republika Srpska - best (1)


Lozovača

Za pravljenje Lozovače najbolje je koristiti muskatne sorte grožđa sa visokim sadržajem ukupnih kiselina. Od sorti "muskant hamburg", župljanka, "muskat otonel" mogu se dobiti lozove rakije prefinjenog ukusa i mirisa. Prava lozovača proizvodi se od celokupnog, necjeđenog kljuka grožđa. Proizvodnja lozovače sastoji se iz sledecih operacija:
  • berba muljanje vrenje kljuka destilacija prevrelog kljuka redestilacija sirove meke lozovace
  • sazrevanju lozovace u hrastovim buradima ili u staklenim sudovima.

    Nakon berbe grožđe se odmah mulja pomoću muljača sa valjcima. Peteljke je poželjno odstraniti. U protivnom lozovača dobija tzv. zeljast ukus "komovičasta lozovača". Sudovi za vrenje pune se kljukom oko 70% zapremine. Dužina vrenja zavisi od temperature vrenja kao i od sadržaja šećera u grožđu. Kao i u prethodnim slučajevima kraj vrenja određuje se uz pomoć Ekslovog grada ili ručnog refaktometra.

    Komovača

    Komova rakija proizvodi se destilacijom prevrele komine grožđa. Preostala komina prilikom proizvodnje vina može sadržati izvesnu količinu neprevelog šećera. Zato je treba ostaviti nekoliko dana da prevri u sudovima za vrenje a zatim je destilisati.

    Da bismo sprečili razvoj bakterija sirćetne kiseline i plesni prilikom vrenja kominu moramo zaštititi od prisustva vazduha (uz pomoć poklopca ili najlonom preko koje se stavlja tanji sloj zemlje ili peska). Slatku kominu treba dobro sabiti u sudovima za vrenje kako bi se istisnuo vazduh. Komina se sabija drvenim maljevima ili gaženjem. Preporučljivo je mesanje delimično ili potpuno prevrele komine dobijene pri spravljanju ružičastih i crvenih vina sa slatkom kominom koja ostaje pri spravljanju belih vina. Na taj način posle dve nedelje prevrela komina se može destilirati na već dobro poznat način.

    Dunjevača

    Za proizvodnju dobre Dunjevače najbolja je sorta Leskovačka. Manje kvalitetna sorta je Vranjanska dunja koja ima više nepoželjnih kamenih ćelija i pektinskih materija. Plodovi se beru zdravi tehnoloski zreli i čisti. Nezreli plodovi osim nedostatka šećera imaju i slabiju aromu. Zato je najbolje da dunja sazri na stablu. Odmah posle berbe zrele plodove treba dobro usitniti pazeći da se ne oštete semenke koje bi rakiji dale gorak ukus zbog prisustva cijanovodonične kiseline. Radi bržeg vrenja dobijenu voćnu masu obavezno treba naliti vrućom vodom. Zagrevanjem kljuka do temperature 70 C sprečava se rad štetnih mikroorganizama i omogućava bolje iskorišćavanje aromatičnog potencijala dunje. Posle hlađenja do 25 C kljuku se dodaje selekcionisani kvasac a zatim se u sud za vrenje lako poklopi da bi ugljen-dioksid nesmetano izlazio. Na početku alkoholnog vrenja na površini kljuka stvara se pogača od čvrstih sastojaka dunje. Zato je potrebno jednom do dva puta dnevno mešati kljuk kako bi se sprečio rad aerobnih mikroorganizama i ubrzalo izdvajanje poželjnih sastojaka iz voćne mase. Po završenom vrenju pristupa se destilaciji prevrele komine. Ukoliko se prevreli kljuk odmah ne destiluje postoji opasnost od kvarenja. Dobijeni destilat dunje treba da odležava, sazreva u hrastovom buretu jer dobija u kvalitetu. Optimalna jačina za konzumiranje dunjevače jeste oko 45% vol.




  • Idi na stranu - |listaj dalje|