fix
Logo
fix
Nalazite se na Forum-Najnoviji
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje

republika_srpska - 14732 - 19.09.2007 : - best (1)

Nova slika rata u BiH


Alija Izmetbegovic i njegovi mudzahedini

Alija Izetbegović sa muslimanskim komandantima (Fotodokumentacija "Politike")

Sarajevski Istraživačko-dokumentacioni centar prvi je uzdrmao sliku karaktera rata, a suđenje generalu Rasimu Deliću je ozbiljno dovelo u pitanje podelu uloga na loše " Srbe, i dobre momke " Bošnjake

Banjaluka, 18. septembra " Predstava o karakteru i uzrocima rata u Bosni i Hercegovini postepeno se " mada poprilično sporo " menja. Podela na dobre (Bošnjake) i loše momke (Srbe i, delimično, Hrvate) sve više dobija tonove koji narušavaju ovaj stereotip, uspostavljen početkom devedesetih godina prošlog veka. Ovakvom razvoju događaja mnogo je doprineo početak suđenja komandantu Glavnog štaba Vrhovne komande Armije Republike BiH generalu Rasimu Deliću.

Na ovakav razvoj događaja uticao je i juče prikazani film "Džihad u Bosni", o kojem je pisao i naš list. Na njemu su, pored ostalog, zabeleženi i zločini mudžahedina " odsecanje sekirom glave zarobljenom srpskom borcu i fudbalska utakmica u kojoj "sveti ratnici" " umesto lopte " šutiraju odrubljenu glavu. Film obiluje i porukama o islamu kao jedinoj pravoj veri i ratu protiv nevernika, sve dok Alahova vera ne pobedi.

Sarajevski Istraživačko-dokumentacioni centar, čiji je direktor Mirsad Tokača, prvi je ozbiljno poljuljao podelu uloga na žrtve i zločince. Tokača i njegovi saradnici su, naime, utvrdili da je tokom rata u BiH ukupno stradalo 97. 207 lica " 64. 036 Bošnjaka, 24. 905 Srba, 7. 788 Hrvata i 478 ostalih. Dakle, ukupan broj mrtvih je trostruko manji od broja, kako su tvrdili bošnjački zvaničnici i svetski mediji, mrtvih Bošnjaka. Osim toga, važno je i sledeće: Bošnjaci su ginuli i u jednoipogodišnjem ratu sa Hrvatima i tokom, dve godine vođenih, borbi sa pristalicama Fikreta Abdića u Cazinskoj krajini.

Promeni slike o karakteru rata u BiH doprineo je i bivši mudžahedin Ali Ahmed Ali Hamad, koji ne krije da je bio pripadnik Al Kaide i da je po naređenju njenog šefa Osame bin Ladena došao u BiH. Svedočeći protiv Delića, on je rekao: "Al Kaida se tokom rata u BiH nije toliko zanimala za muslimane, koliko za osvajanje baze odakle bi, po uzoru na Ameriku, mogla da operiše po Evropi. " On je, osim toga, kazao da su mudžahedini u svim borbama sadejstvovali sa Armijom BiH i da je ona, da je htela, mogla da "spreči nas šaku mudžahedina" da ne čine zločine.

Delić i njegovi advokati našli su se u vrlo neprijatnoj situaciji i posle objavljivanja video-snimka njegovog oproštaja od mudžahedina, uglavnom " po njegovoj naredbi od 13. avgusta 1993. godine " svrstanih u jedinicu "El mudžahedin". Na snimku, čija autentičnost još nije potvrđena, Delić upućuje sledeću poruku: "Došli ste, kao i u nizu drugih zemalja, da na Alahovom putu pružite pomoć muslimanima BiH... Zbog toga je vaša pomoć i pomoć islamskog sveta za ovaj narod koji se nalazi na granici islama i hrišćanstva i dalje neophodna i biće neophodna dok islam ne pobedi na ovom svetu. " Pitanje je da li u tu "pobedu" spadaju i teroristički napadi na Ameriku i Španiju, u kojima su učestvovali i mudžahedini koji su se borili u BiH?

"Ogledalo na kojem se godinama gledala iskrivljena slika karaktera rata u BiH polako počinje da puca. Velike zapadne sile su, izgleda, počele da shvataju da bošnjačka politička elita nije ni naivna ni bezopasna onoliko koliko se predstavlja. Zato očekujem da će na površinu isplivavati sve više dokaza o tome da je rat u BiH imao sve elemente etničkog i verskog sukoba, a ne puke srpske agresije na ovu zemlju. Zločine su činile sve strane i svi ti pojedinci treba da odgovaraju za svoja nedela", rekao je za naš list profesor dr Miroslav Mikeš, potpredsedavajući Veća naroda Republike Srpske.

Da bi se slika o karakteru rata u BiH do kraja ispravila, dodao je on, neophodno je da Tužilaštvo i Sud BiH što brže reše nekoliko slučajeva, među kojima su i oni koje im je ustupio Haški tribunal. "To se prvenstveno odnosi na Sijekovac, u kojem su 26. marta 1992. godine regularne jedinice Hrvatske vojske i hrvatsko-bošnjačke snage, pod komandom Nijaza Čauševića, ubile 20 Srba. Ovaj zločin se dogodio 11 dana pre nego što je 6. aprila BiH međunarodno priznata. Takođe, glavnog tužioca Marinka Jurčevića treba pitati dokle je došla istraga o napadu Hrvatske vojske na Kupres, u kojem je 3. aprila stradalo više od 60 Srba, kao i istraga o pokolju koje su trupe Republike Hrvatske napravile u Mrkonjić Gradu pred kraj rata", kaže dr Miroslav Mikeš.

Takođe, neophodno je utvrditi i odgovornost za upad Hrvatske vojske u Ravno kod Trebinja 1. oktobra 1991. godine u kojem je poginulo 14 rezervista JNA, kao i za napad njenih jedinica na Kozarsku Dubicu, Kostajnicu i Novi Grad pre 12 godina. U ovoj operaciji, nazvanoj "Drina 95", posle trodnevnih borbi hrvatske trupe, predvođene gardijskom brigadom "Gromovi" i specijalnom jedinicom "Crne mambe", doživele su težak poraz, ali su " pre povlačenja na levu obalu Une " ubile 104 civila i borca Vojske Republike Srpske.

Autor teksta: Boro Marić
preuzeto sa http://www.politika. co. yu/detaljno. php? nid=41419




Idi na stranu - |listaj dalje|