fix
Logo
fix
Nalazite se na Forum-Najnoviji
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje

pjesma - 13611 - 08.07.2007 : Gromovnik Republika Srpska - best (0)

Pjesma


Vojislav J. Ilic - Mladji

Sveti Sava

Nad atonskim hramom, još u davno vreme,
Podize se bura usred noći neme.

I dok mračnim krilom za nebo se hvata,
Neko živo lupa u hrastova vrata.

Iguman se diže. Na ulasku samom
stajalo je momče, uvijeno tamom.

U njegovoj ruci, što je gore diže,
S upaljena luča rujni plamen liže.

Dim se vije, mota i koluti jure
U kapiju tvrdu i zidine sure.

Ko je ovo momče? Koji jad ga slama?
I šta traži noćas od Božijeg hrama?

Crn, sebarski plašt mu mlada pleća krasi,
Po kome su pale kovrdžave vlasi.

A po vitkom stasu, što ga diči tako,
Tvrdom se je likom opasao jako.

I on smerno stoji. O njegovom vratu
Samo krst treperi u suvome zlatu.

To bejaše Rastko. Sin Nemanjin to je,
Sto je carske dvore ostavio svoje

Jer ga ljubav goni, jer ga želja slama,
Da postane slugom Božijega hrama.

Crn, sebarski plašt mu mlada pleća krasi,
Po kome su pale kovrdžave vlasi.

I nad lepom glavom, u dubini mraka,
Sjajan kolut sija od najlepšeg zraka.

Ti ostavi: biser, smaragd i rubine,
kojima tvoj otac Nemanja te zasu,
mesto carske krune - uze kamilavku,
a mesto porfire - uze crnu rasu
i ode, čak tamo, u Hilandar sveti,
da poznaš života odrečenje pravo,
da slušas i vršiš zapovedi Božje,
ugodnice Božiji, Svetitelju Savo!

Al' borba medj' bracom - zla kob naša stara -
ne mogade, ipak, tvom sluhu izmaći:
ti, s krstom u ruci, čak iz Hilandara,
dođe svojoj krvno zavađenoj braći,
i, s ljubavlju krotkom, međ' noževe njine,
ti, stade, k'o Božje oličenje pravo,
i svakome pruži po grančicu mira,
krotki mirotvorče, Svetitelju Savo!

"Na spalište Vlaha! "- Sinan paša grmnu,
Donese tvoj civot... potpalise grane.
Ali vetar dunu i diže tvoj pep'o
i raznese svetom, na četiri strane,
i svud, gde god pade trunka tvoga praha,
onamo se dize - k'o za čudo pravo -
ili srpska škola, ili crkva sveta,
izabraniče Božji, Svetitelju Savo!

I sad tvoja himna pobednički zvoni
puna krepke vere, poleta i maha:
To je ljubav tvoja razneta po svetu
kroz čestice tvoga mučeničkog praha,
i ta živa pesma, što kipi k'o reka
dižući se k tebi, čak u nebo plavo,
slaviće te gromko od veka do veka,
večna nasa slavo, Svetitelju Savo!

Danas, kad srpska omladina cela
pristupa ti, s puno pobožnosti svete,
da najlepši venac od najlepšeg cveća
oko tvoje drage ikone oplete,
i dok sveća slavska treperi i gori
poklici se dižu do neba u plavo:
"Oče srpske škole i crkve nam svete,
slava tebi, Svetitelju Savo! "




Idi na stranu - |listaj dalje|