fix
Logo
fix
Nalazite se na Forum-Najnoviji
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje

brne - 11593 - 16.02.2007 : Sarajlija Zapadna Evropa - best (2)

Rat 1992 - 1995


Pozdrav svima i hvala na komentarima! Što se tiče Brneta, uopšte nisam uzeo za loše vaše ispravke oko Grbavice, i mislim da ste dobar poznavalac Brneta. Meni se učinilo da se radi o 12. aprilu '92. godine, a ne 21. pa sam zato i napisao da Brne nije tu bio.

Ja sam od 6. aprila pa negdje do 15. aprila 1992. godine, ne znam baš tačno, sa svojih par drugara bio na Lukavičkoj cesti. Tu se nalazio Brne sa par svojih boraca još sa Hrvatskog ratišta.

Negdje oko 15. aprila, po mene i moje drugove je došao kapetan, ne mogu da mu se sjetim imena ali znam da je bio komandant u kasarni "Viktor Bubanj", i sa njim smo otišli u kasarnu kao rezervisti. Napominjem i to da je JNA još uvijek postojala, i da su se u kasarni nalazili mladi vojnici na odsluženju vojnog roka iz svih krajeva bivše Juge sa kojima se sudbina poigrala da se tu zadese na početku rata.

Već tada sam doživio razočarenje u ljude i shvatio da smo svi pijuni u nečijem prljavom ratu i da samo služimo kao sredstvo za ispunjenje nečijih ciljeva. Poslije nekoliko dana, nas desetak rezervista i dvadesetak mladih vojnik, smo poslati da izvučemo MTS iz vojnog magacina "Faletići" iznad Kovača.

Kada smo tamo došli, u koloni sa nekoliko vojnih kamiona, ispostavilo se da se radi o stolicama, stolovima i tako nekim glupostima! Izgleda da je neko rizikovao naše živote zbog stolova i stolica.

Na povratku u kasarnu naša kolona je blokirana baš na Kovačima. Prišli su nam pripadnici "Zelenih beretki" i od našeg komandira tražili da predamo oružje i da zarobe nas rezerviste da bi ostatak kolone mogao da prođe. Ne trepnuvši naš komandir je na to pristao, ne mareći šta će biti sa nama kad nas zarobe.

Tako je i bilo! Nas desetak rezervista su poskidali sa kamiona, a ostatak kolone je pušten poslije predaje oružja.

Tom prilikom nam je prišao "Ćelo" Ramiz i glasno nam je govorio kako nas treba streljati. Već sam se pomirio sa sudbinom da je sa mnom gotovo, kada dolazi "Puška" Sakib i kaže da nikome ne smije da fali ni dlaka sa glave. Sakib Puška, ne da je bio fer i korektan, nego i više od toga. Nakon što su nas razoružali, puška nas je stavio u jedan kombi i lično sa nekim vozačem odvezao skroz do kasarne "Viktor Bubanj", gdje nas je pustio. Naravno, znao je da ćemo se vratiti u kasarnu.

Što se "Puške Sakiba" tiče, o njemu ima svakakvih priča. Ja lično mogu samo da kažem neka mu Bog da zdravlja i hvala mu! Tokom rata sam se našao par puta u sličnoj situaciji kada smo zarobili i neke naše poznanike iz grada i bio-bili smo korektni maksimalno prema njima. Oni su kasnije razmjenjeni i dan-danas su živi i zdravi u Sarajevu.

U kasarni "Viktor Bubanj" sam proveo i vrijeme blokade (otprilike oko mjesec dana) koje je nastupilo poslije napada na kasarnu. Na kraju smo ipak uspjeli da izađemo uz dosta muke i pregovora.

Nakon izlaska iz kasarne odlazim na Ilidžu (otprilike sredina maja 92) i tu sam ostao do kraja rata. Što se tiče jedinice u kojoj sam bio vjerovatno mislis na "Saletovu" Gardu. Nisam bio u Gardi nego u "Interventnom vodu".

Što se tice Pene njega ne poznajem lično i ne znam zbog čega je ranio Brneta, mada začas mogu da saznam tačan razlog. Gagu sam poznavao površno, a sa Vilijem sam bio dobar - prošle godine sam ga sreo ovamo preko.

Što se Brneta tiče, puno je tu napuhanih priča. Kod njega je u jedinici bilo dosta dobrih momaka: Žuti, Serđo, Deba, Stika... Na Ilidži je bilo dosta dobrih i hrabrih momaka kao npr. Čenta, Stanke, pokojni Brzi, pokojni Đuka, Gogo...

Što se tiče kriminala tiče, manje-više svi smo se nekako morali snalaziti da preživimo jer "Ikar" konzerve ni mačke nisu htjele da jedu. Pravim kriminalom su se bavili Tomo Kovač, Joja Tintor i ostala bratija na visokim položajima.




Idi na stranu - |listaj dalje|