fix
Logo
fix
Nalazite se na Forum-Najnoviji
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje

hadzici - 104369 - 17.06.2020 : Zoka Hadzici - best (3)

Ne sveti se, pomozi kome možeš!


Rat se bližio i u mome gradu, već sam imao priliku da vidim kako to izgleda u nekim djelovima Hrvatske. Mnogi mi nisu vjerovali kako to izgleda. Otac i majka su mi pričali kako je to bilo u prošlom ratu.

Majka mi je pričala kako su kroz njenu kuću prošle sve vojske i u svakoj od njih je bilo i dobrih i loših ljudi.

Otac je prožvio skoro isto, kao dječak je gledao kako su mu Ustaše ubile sedam stričeva, a uvijek je spominjao čokoladu koju je dobio od njemačkog vojnika, prvu u životu. Kaže nikad više nije pojeo nešto tako slatko.

Početkom rata moj brat doživljava tešku povredu, gubitak desne potkoljenice. Kada sam se vratio iz posjete bratu iz bolnice Koran trebao sam roditeljima da saopštim kako je. Znali su da je ranjen ali ne i za amputaciju.

Majka je tada bila kod svoje braće u Osijeku, naselju na periferiji Sarajeva. Kada sam joj saopštio šta se dogodilo rasplakala se. Malo smo popričal i, a ja sam jedva čekao da odem i ne gledam njenu muku. Na polasku me uhvatila za ruku i rekla: "Nemoj da se svetiš!" Potpuno sam se iznenadio ne očekujući takve riječi.

  • Kome da se svetim niko me tome nije učio?
  • Komšijama, zarobljenicima - reče - pomozi kome možeš!

    Bio sam zatečen, nikada tako nešto nisam ni pomislio. Krenuo sam kući.

  • Čuvaj se, ne luduj - govorila mi je zajedno sa babom Anđom.

    Kad sam stigao kući, otac nije bio tamo, ali je došao brzo posle mene. Teško je podnio to da mu je sin bez noge, teže od majke. Sjedili smo i ćutali, a šta smo mogli i da pričamo. Stalno sam mu ponavljao da mu je sin dobro podnio ranjavanje, što i jeste bila istina.
    Nakon nekog vremena reče:

  • "Nemoj da slučajno šta kažeš komšijama, nisu oni krivi ni za što, nemoj slučajno da se svetis njima ili bilo kome drugom! Bilo je šta je bilo. Dobri su i pošteni ljudi, nikakve probleme nikad nismo imali. Vidiš kako su uplašeni!"

    Ponovo sam bio zatečen, jer tako nešto nikada nisam ni pomislio. Uostalom, da sam to htio vec sam to mogao učiniti kad sam dolazio kući. Moje komšije su sjedile u dvorištu. Pozdravio sam se sa njima i oni su znali za bratovo ranjavanje. Upitali su me kako je. Strah se mogao vidjeti na njihovim licima.

    Otac je krenuo u Osijek majci. Pred njega je izašao komsija Zejnil i pitao za sina. Tješio ga je. Najvažnije je da je živ, moj Relja, biće dobro! Obojici su oči bile pune suza.

    Pošavši otac mi reče:

  • Jesi li čuo šta sam ti rekao?

    Dvadesetak dana poslije bratovog ranjavanja pričao mi je kako je jedne večeri otjerao nekog čovjeka koji je pošao kod naših komšija ko zna zašto.

  • Sin ti ranjen a ti braniš Balije! - rekao mu je taj nepoznati, a zatim se udaljio psujući.

    Tek tad sam svatio veličinu roditeljskih savjeta. Ne sveti se, pomozi kome možeš!




  • Idi na stranu - |listaj dalje|