fix
Logo
fix
Nalazite se na Forum-Najnoviji
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje

pocetak_rata - 104007 - 20.12.2019 : Aleksa Beograd - best (4)

Kako je počelo (iz ugla petnaestogodišnjaka) - 5. deo


Mnogi novi, nama klincima do tada nepoznati pojmovi počeli su se pominjati u svakodnevnoj komunikaciji između ljudi. Neki od njih bijahu smešni, pa ih mi dočekasmo sa dozom humora i ironije. Tako smo, na primer, novopečeni pojam Zenge u nekoj našoj dečijoj ekstenziji upoređivali sa tada poznatim golmanom Valterom Zengom i koliko god da je taj nadimak za hrvatskog vojnika takozvanog Zbora narodne garde unosio nemir i strah na samu izgovorenu reč, mi bismo da bi taj isti strah odagnali pravili sprdnju na sve te novokomponovane i čudne izraze.

Kada je Rašid jednog dana došao i hvalisavi tonom pričao kako mu je rođak sada u Zengama, mi bi ga zadirkivali da je možda prešao da igra za Inter kod Valtera Zenge.

Pojam Zelene beretke je takođe itekako bio popularan tih predratnih meseci. Sa vremena na vreme se na ulici mogao videti poneki mladić sa takvom beretkom na glavi uz maskirne pantalone "Lee Cooper" koje su u to vreme mogle da se kupe samo u jednoj radnji na Skenderiji. Mi smo taj pojam često poistovećivali sa istoimenim filmom iz sedamdesetih godina i zamisljali velikog Džon Vejna kako šeta ulicama našeg grada.

Moja generacija je, kao i mnoge pre nje, odrasla na istoriji koja se temeljila na bratstvu i jedinstvu, filmovima o Kozari, Sutjesci, Neretvi, u kojima su Četnici prikazivani kao nešto najstrašnije. U tom predratnom periodu bi samo pominjanje tog pojma kod mnogih od nas izazivao strah. U jednom razgovoru između komšije i mog oca, koji sam kao i obično krišom načuo, on je rekao mom starom da su Pale pune Šešeljevih četnika. Mene je od toga obuzeo veliki strah, tako da sam se sa sestrom povukao u sobu i počeo da paničim. Sestra, koja je starija od mene, uspela je da me smiri i da mi na neki način objasni taj pojam koji ću kasnije godinama temeljno istraživati i shvatiti da sam rastao uz iskrivljenu i lažnu sliku naše prošlosti.

Dok smo jednog dana vozili bicikle po kraju, ne mareći za sve napetiju situaciju koja je uporno lebdela iznad naseg grada, u deliću sekunde iznad naših glava se pojaviše dva aviona. Eh koliko su oni tada bili ogromni u našim mladalačkim očima, da li zbog straha ili zbog sigurnosti koju nam je JNA tada davala, ne samo mom društvu već i ogromnoj većini stanovništva svih nacionalnosti.

Koji sekund kasnije, čule su se dve jake eksplozije. Uplašeni, popadasmo sa bicikala i instiktivno legosmo na asfalt. Posle nekoliko trenutaka turobne tišine začusmo plač nekog malog deteta a odmah zatim viku komšije Ferida sa prvog sprata.

  • "Djeco, ulazite u zgradu, vidite da nas zlikovci bombarduju!"

    Mi se zagledasmo jedan u drugog i kao da smo se u tim trenucima bili skamenili.

    Sledeće čega se sećam su reči komsije Rajka, inače poznatog milicionera:

  • "Ne seri Fedja, ne širi paniku, samo je probio zvučni zid!"

    Naučismo taj dan još jedan pojam, do tada nama nepoznat: zvučni zid. Moguće je da smo i za njega smislili neku zajebanciju, ali iskreno da kažem ne mogu više da se svega setim.




  • Idi na stranu - |listaj dalje|