fix
Logo
fix
Nalazite se na Forum-Najnoviji
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje

ilijas_coa - 103461 - 14.06.2019 : Aleksandar Beograd - best (5)

Operacija Tekbir, glavni pravac napada Nabožić - Ravni Nabožić


Britanski renomirani vojni magazin British Military Opserver, u svojoj iscrpnoj analizi krajem 1995 godine, piše o sudaru najjelitnijih vojnih formacija tkz. Armije BiH i Vojske Republike Srpske, na glavnom pravcu napada Operacije T, koji je počeo 15. 06. 1995 na pravcu Nabožić - Ravni Nabožić, gde je po njihovom mišljenju rešeno pitanje ishoda kompletnog rata u bivšoj BiH.

Dugotrajna vojna i obaveštajna priprema tkz. Armije BiH, uz kompletnu logističku i vojnu podršku NATO snaga, kao i izbor najelitnije svoje jedinice, 7. muslimanske viteške brigade, na glavnom pravcu napada, sama po sebi govori da su očekivanja bila velika. Ta brigada je do početka Operacije T, pokazala jako veliki borbeni moral i verski fanatizam, a najveći njen kvalitet jeste komandni kadar u okviru jurišnih i diverzantsko - izviđačkih jedinica koji je do polovine 1995. godine preživeo jako ozbiljna borbena dejstva, što samo po sebi dovodi do visokog stepena kvaliteta i obučenosti njihovih najelitnijih delova brigade.

Sa druge strane, na pravcu odbrane pomenutog glavnog pravca napada, nalazila se Ilijaška brigada, najjelitnija vojna formacija Vojske Republike Srpske, koja je krajem 1992. godine izvojevala jednu briljantnu vojnu pobedu nad 7. muslimanskom brigadom i Mudžahedinskim odredom El Mudžahid, koji je su zajedno dejstvovali u okviru vojne operacije pod nazivom Koverat 2.

Ilijaška brigada, osim svoje zone odgovornosti u dužini od preko 145 kilometara, prema Centralnoj Bosni (2. i 3. korpus tkz. Armije BiH ), učestvovala je sa svojim jurišnim jedinicama u svim ofanzivnim dejstvima Vojske Republike Srpske, u unutrašnjem i spoljnem sarajevskom prstenu, kao udarna pesnica SRK VRS.

Vitalna putna komunikacija Semizovac - Srednje

Početak deblokade vitalne putne komunikacije Semizovac - Srednje, žile kucavice Srpskog Sarajeva, lijaške jurišne jedinice započele su 15. 02. 1993. u pravcu Ravnog Nabožića, gde su sedam puta bez ičije podrške pomerale liniju u dubini neprijatelja, da bi 27. 04. 1993. godine ovladali kompletnim rejonom Nabožić - Ravni Nabožić gde je uspostavljena šira odbranbena linija koja je bila do 15. 06. 1995. i početka operacije Tekbir.

Brezovaš ( kota 1091 ) - Vlašić - Bor - trigonometrija 1007 (Hasanovača) - Kota 830 - Bijele Vode - kota 744

Ovaj pravac je bio glavni pravac napada 7 muslimanske brigade, 15. juna 1995 u okviru operacije T, sa glavnim strateškim ciljem presecanjem komunikacije Semizovac - Srednje, koji bi doveo u mat poziciju kompletan SRK VRS, spajanjem 2. tuzlanskog i 3. zeničkog sa 1. sarajevskim muslimanskim korpusom, koji bi kompletnu regiju Srpskog Sarajeva doveo u neodrživ položaj, sa nesagledivim posledicama za opstanak Republike Srpske. Zbog svih ovih nabrojanih činjenica, ozbiljni inostrani vojni analitičari smatraju da se ishod rata rešavao na glavnom pravcu napada u rejonu Nabožića.

Kuriorzitet jeste da niko u komandi SRK VRS, kao ni u komandi Ilijaške brigade nije očekivao da glavni pravac napada ide na pomenutom pravcu, što govori da se koncentracija elitnih jedinica brigade nije toga dana nalazila na Nabožiću. Ovo ističem, jer je uvek potrebno začepiti određene porozne delove linije velikom brzinom, a vreme je potrebno dok se ne stabilizuje linija i uvedu elitne interventne jedinice na pravilan način u borbu. To pokazuje veliko iskustvo i kvalitet komandnog kadra brigade u kritičnim situacijama, što je podiglo borbeni moral samih boraca i njihovu veru u pobedu.

Početak operacije Tekbir 15. 06. 1995. godine

Prvi pravac napada u zoru 15. 06. 1995., 7. mulimanske brigade je krenuo iz Dubrava ka Brezovašu, a drugi pravac napada ka Gudenovači, tkz. Serpentinama gde su njihove jedinice uspele da ovladaju strateškom trigonometrijom 1007 (Hasanovača), koju je kako je komadant Mladen Savić istakao branila združena četa Ilijaške brigade, koja je bila najslabija jedinica zbog svog starosnog i mešovitog sastava. Naša jedinica nije uspela da pruži značajniji otpor neprijatelju takve snage, tako da je on nakon svojih početnih uspeha, prelazi u gonjenje naših snaga u pravcu strateške trigonometrije 1021 i "Okrugle njive", kao pomoćneg pravca napada, a sa ciljem obezbeđenja uslova za izbijanje svojih jedinica u mesto Semizovac, i presecanje putne komunokacije Semizovac - Srednje.

Jedinice koje su prve kranule da pomognu našim jedinicama na ugroženom pravcu upadaju u neku vrstu neprijateljske zasede, jer se ne uvode u borbu na propisan način (idu kamionom na prvu liniju), tako da grupa od 15 naših vojnika, mahom pripadnika radnog voda na čelu sa Mladenom Savićem, izlazi na trigonometriju 1021, samo 5 minuta pre neprijateljskih snaga, ovladava pomenitim prostorom, i u klasičnoj zasedi, bez podrške bilo koga, osuđeni na sigurnu smrt, uspevaju da zaustave dalji prodor neprijatelja i nanose mu teške gubitke. Samo da pojasnimo, zašto sigurnu smrt? Levo 2 kilometra i desno isto toliko, nije bilo ni jednog vojnika VRS, a ispred sebe imaju oko 200 dobro obučenih i kvalitetnih jurišnika. Takođe, u trenutku kada Savićeva grupa izlazi na trigonometriju 1021, manja neprijateljska diverzantska jedinica jačine voda, je bila iza leđa našim snagama nekih 500 m, u rejonu Okrugla njiva. Nakon 15-ak minuta večnosti, dolazi im u u pomoć jedinice Specijalne brigade policije MUP-a RS, gde zajedničkim snagama odbijaju još jedan veliki napad neprijatelja i potiskuju ga, što dovodi do stabilizacije situacije na glavnom pravcu napada 7. muslimanske brigade i uvođenje elitnih grupa u dalji tok operacije.

Izostanak munjevitog vojnog uspeha i ostvarenja zacrtanog cilja, izlaska na putnu komunikaciju Semizovac - Srednje, uz velike ljudske gubitke, na glavnom pravcu napada, je poljuljao borbeni moral i verski fanatizam koji je pred početak operacije imala 7. muslimanska brigada. Moramo istaći takođe da su gubici njihovog komandnog kadra, to je odnosi na komandire njihovih udarnih ID jedinica i njihovih najiskusnijih diverzanata, Rifeta Koprdže, Kobilice, Adila Kovačevića, Mujića, Topića, Selimovića, Karića, Halabe, Čamdžića i Mensura Bliznovića - Ramosa (većina su odlikovani Zlatnim Ljiljanom) dodatno poljuljala njihov ionako narušeni moral. Videvši da je nemoguće ispuniti borbeni zadatak, bez obzira na početni uspeh, oni se okreću ka Ilijašu, kao novom pravcu napada, gde se više od mesec dana vode ogorčene borbe sa Ilijaškim elitnim jedinicama, što se može zaključiti po datumu Ramosove smrti 14. 07. 1995 godine.

Pomoćni pravac glavnog napada 7. muslimanske brigade, iz pravca Taračin dola, komanda tkz. Armije BiH dodelila je 126. ilijaškoj brigadi zbog dobrog poznavanja terena i borbenog iskustva na tom području. Pravac je išao linijom Taračin do - Kunovik - Zavrača , sve do puta Semizovac - Srednje. Uvidevši da glavni pravac napada na platou Nabožića nije dao željene rezultate, muslimanska komanda iz rezerve ubacuje 372. brigadu iz Tešnja i 309. brdsku brigadu iz Kaknja, koje su sadejstvu sa 126. brigadom uspele da preseku putnu komunikaciju Semizovac - Srednje, kod groblja ispod Kožlja. Brzim i pravovremenim sadejstvom interventnih jedinica 3. sarajevske brigade i Specialne brigade MUP-a Republike Srpske, pod komandom Dragana Josipovića brzo je neutralisan neprijatelj, koji se uz velike gubitke povukao duboko u svoju teritoriju.

Borbeni uspesi Ilijaških elitnih jedinica u okviru operacije Tekbir, posebno u njenim prvim danima, podigao je dodatno borbeni moral svim interventnim jedinicama SRK, koji će se videti u daljem toku ofanzive tkz. Armije BiH, čiji je cilj bio zatiranje srpskog postojanja u Sarajevskoj regiji. One su u daljem toku slamanja ofanzive sedam muslimanskih korpusa u Sarajevskoj regiji odigrale presudnu ulogu, zauzevši posebno mesto u srpskoj istoriji.

Ni jedan grad nije podneo tolike žrtve za stvaranje Republike Srpske, procentualno u odnosu na broj stanovnika, kao Ilijaš. Ova opština je imala najveći broj poginulih boraca i civila u proteklom Odbranbeno- otadžbinskom ratu. To se nikada ne sme zaboraviti. Mi moramo da budemo ponosni što smo živeli i živimo u vremenu živih Ilijaških heroja. Svaku reč koju o slavnom putu Ilijaških Nemanjića izuste heroji kao što su: Dragan Josipović, Božo Savić, Mladen Savić, Dobroslav Šurbat, Milenko Zupur - Cico, Dragoslav Macanović, Bogdan Bode Krajišnik, Dejan Milovanović... i svi oni drugi koje ovde ne pomenusmo, treba zapisati, kao zavet našim budućim generacijama, da njihova velika herojska dela nikada ne padnu u zaborav.

U decenijama pred nama, istoričari i vojni analitičari će se baviti fenomenologijom Ilijaških Nemanjića, njihovim opstankom u potpuno nepovoljnoj geo-strateškoj poziciji, snazi i umeću komandnog kadra, hrabrosti boraca i nepokolebljivoj veri u pobedu. Priča o Ilijaškoj brigadi je postala mitska.

Što je Milenko Zupur- Cico, komandir Izviđačke čete Ilijaške brigade rekao: " Nisam siguran da smo bili najjača brigada Vojske RS, ali sam siguran da jačih od nas nije bilo"...




Idi na stranu - |listaj dalje|