fix
Logo
fix
Nalazite se na Forum-Najnoviji
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje

ratko_mladic - 102984 - 02.01.2019 : Aleksandar Popović Rakovica, Beograd - best (3)

Smenjivanje Generala Mladića (2)


Feljton NIN-a, Beograd

Tokom 1996. godine, po nalogu najodgovornijih ljudi u RS, organizovane su beskrupulozne propagandne akcije na blaćenju čelnih ljudi VRS. Preko državnih sredstava javnog informisanja neprekidno se zahtevalo čišćenje oficirskih redova "gvozdenom metlom" od "komunjara i izdajnika". Međutim, svestan pogrešnih procena i tromosti državnog rukovodstva, Glavni štab VRS je, ne čekajući posebna naređenja, od januara 1996. godine, obezbeđivao planirani tempo implementacije vojnog dela Dejtonskog sporazuma. Istovremeno je sprovođena planirana reorganizacija Vojske (koju je odobrila Vrhovna komanda) uz nastojanje da se obezbedi potreban stepen borbene gotovosti i spreče sva moguća iznenađenja. Ocene i izjave pojedinih komandanata IFOR-a pokazuju da su oni bili zadovoljni kooperativnošću VRS na realizaciji planova.

Neprekidno su tražena "planirana" finansijska i materijalna sredstva od državnih organa kako bi se obezbedile jedinice i provereni borački kadrovi kao profesionalci zadržali u Vojsci. Međutim, tokom cele 1996. godine sredstva nisu stizala. Vojni specijalisti su napustali Vojsku, što je nenadoknadiv gubitak. U isto vreme, od državnih organa zatraženo je više brige za borce, ratne vojne invalide i porodice boraca. Od toga nije bilo ništa.

Najodgovorniji u Republici Srpskoj zaboravili su, ili nisu hteli da znaju, da se muslimanske i hrvatske snage neprekidno naoružavaju savremenim naoružanjem i opremom i da ih američki i instruktori drugih stranih zemalja obučavaju i pripremaju za borbu. Neodgovorno se posmatraju i borbeni pokliči Alije Izetbegovića i muslimanskih generala za nasilnu reintegraciju i oslobađanje cele BiH. Naši državni organi morali bi da shvate da prisustvo međunarodnih snaga i obećanja svetskih moćnika nisu garant slobode srpskog naroda i da se takav garant mora tražiti u redovima vojnih starešina i boraca.

Računalo se da će se dolaskom Biljane Plavšić na mesto predsednika sukob lako prevazići. Ali prvi sukob predsednice Plavšić i generala Mladića izbio je već 10. avgusta, kada je ona bezuslovno zahtevala da Glavni štab VRS na komandnom mestu u Han Pijesku odmah dopusti inspekciju IFOR-a. General Mladić pokušao je da objasni predsednici da se moraju skloniti određena tehnička i borbena sredstva, što je ona shvatila kao neposlušnost.

Sutradan, Biljana Plavšić dogovorila se sa generalnim sekretarom NATO-a Havijerom Solanom, komandantom snaga NATO-a za Evropu generalom Džordžom Džulvanom i komandantom IFOR-a admiralom Džozefom Lopezom o novom terminu inspekcije IFOR-a u Han Pijesku za 24 časa, a postupak Glavnog štaba ocenjen je krajnje neprihvatljivim. Tom prilikom, predsednica Plavšić najavila je i ubrzane kadrovske promene u Vojsci i pripremu formiranja vojnog kabineta, jer, kako je istakla, "ne može se više tolerisati samovolja i nedisciplina pojedinih generala".

Vec sutradan, komandant kopnenih snaga IFOR-a general Majkl Voker je sa predsednicom izvršio inspekciju komandnog mesta Glavnog štaba VRS u Han Pijesku. Pronađeno je uredno stanje i poštovanje Sporazuma od strane VRS. General Voker je izrazio svoje zadovoljstvo zbog odnosa pripadnika VRS prema IFOR-u i na organizovanom ručku generalu Gveri rekao: "Lako je generalu Mladiću sa tako sposobnim generalima i oficirima." Po završenoj inspekciji, general Voker je javno rekao: "Otklonjeni su nastali nesporazumi sa VRS."

Ovaj događaj kasnije je dobio sasvim drugo viđenje i tumačenje od strane državnog rukovodstva. Neki "saradnici" međunarodnih organizacija iz najvišeg državnog rukovodstva, prvenstveno razni savetnici srpskog porekla (Jovan - Džon - Omer) Zametica, Đorđević, Prica i drugi bili su, navodno, zaplašeni mogućim komplikacijama odnosa sa međunarodnom zajednicom. Oni su zatražili od međunarodnih institucija i komande IFOR-a pomoć za smenu neposlušnih generala i viših oficira VRS koji, prema njihovom mišljenju, mogu otežati dalji tok primene Dejtonskog sporazuma.

Sada je sve više potvrda koje upućuju na zaključak da su pojedinci iz državnog rukovodstva RS zatražili i akciju IFOR-a na uništavanju minsko-eksplozivnih sredstava u vojnom magacinu Margetići, 17. avgusta 1996, kako bi se kod naroda i uopšte javnog mnjenja podigle tenzije protiv Vojske. Trebalo je time pokazati nesposobnost generala i starešina Vojske da pravilno uskladište eksplozivna sredstva. Treba reći da je uz posredovanje diplomatije Jugoslavije nakon prvog dana zaustavljeno uništavanje eksplozivnih sredstava, ali je ono nastavljeno već sutradan, pošto je general Džordž Džulvan dobio saglasnost Pala da se akcija IFOR-a na uništavanju eksploziva sprovede do kraja.

Vlasti su krenule i u privatizaciju značajnih vojnih objekata. Vlada je zatražila da se na Pale prenese Vazduhoplovni zavod "Orao" , koji je inače bio već preseljen u Bijeljinu, a i otpočeo sa proizvodnjom. Glavni štab je 20. avgusta 1996. godine, odbio zahtev vlade za njegovo ponovno preseljenje i suprotstavio se imenovanju bivšeg premijera Dušana Kozića za novog direktora "Orla". Zatim, 28. avgusta odbačena je odluka vlade da se privatizuje Ratna bolnica "Koran" koja je, prema ranijoj odluci, trebalo da predje u nadležnost Ljiljane Zelen Karadžić. Glavni štab je imao na umu da je na prostoru Srpskog Sarajeva bio izuzetno veliki broj boraca i invalida bez materijalnih primanja kojima je trebalo obezbediti besplatnu lekarsku pomoć.

Još ranije Radovan Karadžić je doneo odluku o potpunom izuzimanju vojnog sudstva i vojnog tužilaštva iz nadležnosti Vojske. Oni su stavljeni pod nadležnost Ministarstva odbrane kako bi se obezbedilo poništavanje odluka vojnih organa. Tokom 1996. godine, vojni sudovi doneli su više odluka po kojima su ranijim donatorima isplaćena znatna finansijska sredstva iz navodnog budžeta Vojske. Kažem navodnog, jer budžet Vojske nikad nije bio ni usvojen. "Donatori" su požurili da naplate "donacije" na osnovu potvrda koje su tokom rata dobili od jedinica. To je čist kriminal, jer su donacije tokom rata davane kao pokloni jedinicama, a darodavci su, već ranijim odlukama, za te iznose bili oslobođeni plaćanja poreza za Vojsku. Istovremeno, sudskim odlukama isplaćeno je više navodnih šteta biranim pojedincima za "oštećenja stambenih objekata" koji su bili u blizini izvođenja borbenih dejstava. Takve odštete naplatili su isključivo stranački lideri i opštinski moćnici koji su zbog položaja u vlasti tokom proteklog rata profitirali i obogatili se.

S obzirom na dobro poznati stav Glavnog štaba o nestranačkoj prirodi vojske, nekoliko meseci pred izbore naređenjima je zabranjena stranačka aktivnost oficira i organizovanje stranaka u jedinicama. Time su još jednom energično odbačeni svi zahtevi državnih organa i SDS da Vojska RS bude stranačka vojska.

Baš u vreme predizbornih aktivnosti SDS u RS, masovno su preko državnih sredstava informisanja najavljivani mitinzi podrške Radovanu Karadžiću i generalu Ratku Mladiću protiv zahteva Haškog suda za njihovo izručenje.

Ipak, osim najava podrške i masovnog nošenja slika generala Mladića o njemu se nije govorilo na mitinzima. Njegovo ime neprekidno je korišćeno za okupljanje što većeg broja ljudi oko politike SDS kao da se radi o stranačkom lideru. Zbog takvih manipulacija general Mladić je u listu "Srpska vojska" , juna 1996. godine, izjavio: "Ja sam vojnik, pripadam svome narodu i svojoj vojsci, ne pripadam nijednoj stranci, niti ću pripadati dok nosim uniformu. Mene mnogi svojataju, nose moje slike na mitinge, prave neku scenu, oni mene štite. Sve su to gluposti. Ja pripadam sebi. Zato kažem - uzaludan je posao svima onim koji nose moje slike na mitinge, a sve u želji da me iskoriste u političke svrhe." Ovu izjavu generala Mladića ni jedan medij u RS nije preneo.

Privlačne stranačke ponude, bez obzira na stavove Glavnog štaba VRS, prihvatili su general-major Dragomir Milošević, pukovnik Pero Čolić, Vinko Pandurević i još neki. Kasnije im se to isplatilo.

Na zahtev Glavnog štaba, 2. septembra 1996. godine na Palama je održana sednica Vlade RS kojoj je predsedavao predsednik vlade Gojko Kličković. Sednici su prisustvovali generali Manojlo Milovanović, Milan Gvero, Petar Škrbić, pukovnik Ratko Miljanović... Razgovaralo se o preseljenju Vazduhoplovnog zavoda "Orao" , predlogu izmena i dopuna Zakona o odbrani, očuvanju vanstranačke prirode Vojske i rezultatima reorganizacije Vojske. Na sastanku je ispoljen visok stepen saglasnosti vlade i vojske o svim pitanjima.

Nekoliko dana kasnije, predsednik vlade RS Gojko Kličković, potpredsednik vlade Miroslav Vještica, ministar odbrane Milan Ninković, ministar finansija Novak Kondić sa saradnicima boravili su u Glavnom štabu. General Mladić i njegovi pomoćnici detaljno su ih obavestili o rezultatima reorganizacije. Predstavnici vlade bili su zadovoljni. Premijer Kličković je tvrdio da će vlada u narednom periodu obezbediti prioritet finansiranja vojske. Tom prilikom usaglašena je 21. tačka konkretne aktivnosti vlade, što je i predsednik Kličković javno istakao u izjavi za SRT.

Ali, svi dogovori o prihvatanju predloga vojske o izmenama i dopunama Prednacrta zakona o odbrani brzo su pali u vodu. Zakazana je 63. sednica Narodne skupštine za 12. septembar. Sednica je kasnila nekoliko časova zbog mitinga SDS na Palama. Predsednik Skupštine Momčilo Krajišnik i poslanici iskoristili su stari sastav skupštine da bi dan pre izbora, na brzu ruku, u paketu, usvojili više od dvadeset zakona za 15 minuta. U paketu, bez skupštinske rasprave, usvojen je i Zakon o odbrani. Ako se tome doda i činjenica da nije prihvaćen ni jedan predlog stručnih timova Vojske, onda mnogo šta postaje jasnije. Nezadovoljni takvim postupkom predstavnici Glavnog štaba VRS napustili su salu pre glasanja.




Idi na stranu - |listaj dalje|