fix
Logo
fix
Nalazite se na Forum-Najnoviji
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje

ratko_mladic - 102981 - 02.01.2019 : Aleksandar Popović Rakovica, Beograd - best (3)

Odsudna odbrana Krajine i smenjivanje Generala Mladića (1)


Feljton NIN-a Beograd

Nakon pada RSK vojno-politička situacija u Republici Srpskoj postala je znatno teža. Stotine hiljada izbeglih tražilo je krov nad glavom. Jedinice Srpske vojske RSK izvlačile su se u neredu, a vojni obveznici iz RSK bacali su naoružanje i vojnu opremu odlazeći, najvešim delom, zajedno sa porodicama u Srbiju. Linija fronta jedinica VRS povećala se za nekoliko stotina kilometara.

Pod utiskom nezapamćenog egzodusa srpskog naroda iz RSK, kolale su priče o izdaji i prodaji, svođenju teritorije RS na 49 procenata bivše BiH, kako je to državno rukovodstvo ranije dogovorilo i potpisalo.

Neki stranački lideri SDS i službenici DB RS mešetarili su po Dinari, Šatoru, Glamoču, Grahovu, Drvaru, Petrovcu, Ključu (o tome je Glavni štab imao podatke) i govorili da se "narod pakuje i bježi, jer se na taj prostor sprema velika ustaška ofanziva koju VRS vojska neće moći zaustaviti" . Takvi postupci takođe uzuju na igre vlasti RS i tajne dogovore srpskih predstavnika sa Hrvatima o čemu svedoci i izjava tadašnjeg ministra informacija RS Miroslava Toholja u Banjaluci da ga "Krajina uopšte ne interesuje jer mu je svejedno da li se u njoj nalaze komunisti ili ustaše."

Početkom septembra, usledilo je snazno bombardovanje avijacije NATO-a po vitalnim objektima infrastrukture, telekomunikacionim sistemima, centrima veze, komandi vojske i značajnijim vojnim objektima i položajima. Nekoliko dana kasnije usledili su napadi hrvatske i muslimanske vojske koje su veoma izdašno, neposredno, podržale Snage za brza dejstva NATO-a (iako komandanti Unprofora to nisu hteli da priznaju, bar za sada). Mnoge krajiške opštine bile su ugrožene snažnim artiljerijsko-raketnim dejstvima združenih snaga, a Tuđman i Izetbegović su javno izjavljivali da će "uskoro piti kafu u Banjaluci".

Posle gubitka nekoliko krajiških opština, početkom septembra 1995. godine, predsednik Republike Srpske, Radovan Karadžić napokon je proglasio ratno stanje u Republici Srpskoj. Tome je prethodila sednica Narodne skupštine, na kojoj je doneta odluka da se ratna predsednistva opština ne potčinjavaju komandi Vojske u zonama izvođenja operacija, što je mimo strategije i savremenog načina vođenja rata. Na ovaj način u Republici Srpskoj je uvedena dvojnost rukovođenja i komandovanja odbranom: po jednoj liniji, preko ratnih predsedništava komanduje lično predsednik Republike, a po drugoj, komandant Glavnog štaba jedinicama VRS. Tako nešto nije zabeleženo u vojnoj teoriji i praksi. Ratna prededništva opština, koja su direktno od predsednika Republike dobijala naređenja, u trinaest zapadno-krajiških opština "samoinicijativno" su donela odluke o iseljavanju stanovništva i napuštanju teritorija bez konsultacija sa komandantima Vojske na terenu. Umesto organizacije odbrane gradova ratna predsedništva opština, bez ikakvog plana i često bez realnog razloga, napuštaju opštine. Primer radi, predsednik opštine Drvar gospodin Knežević hvalio se na SRT kako je on "poslednji napustio grad", iako su jedinice VRS još 40 dana bile ispred grada na 15-20 kilometara. Ratna predsedništva opština odmah su, po donošenju odluka o napuštanju gradova, slala emisare SDS u jedinice Vojske koji su pozivali vojnike da iseljavaju svoje porodice. Zbog toga su linije odbrane jednostavno napuštane. Neretko se dešavalo da su neprijatelju ostavljana i borbena sredstva. Takvi postupci mogu se meriti s izdajom, ali za to niko nije odgovarao. Naprotiv, mnogi su za "takav rad" kasnije nagrađeni najvišim državnim odlikovanjima, ministarskim položajima i visokim funkcijama u organima vlasti i vodeće stranke.

Zbog gubitka nekoliko zapadno-krajiških opština, general Ratko Mladić je krajem septembra 1995. godine napustio lečenje na Vojno-medicinskoj akademiji u Beogradu. Iako mu je predlagana hitna operacija i duži oporavak, Mladić dolazi u Banjaluku kako bi se na licu mesta organizovala odsudna odbrana Krajine.

U Banjaluci, 22. septembra 1995. godine, održano je referisanje komandanata jedinica i organa Glavnog štaba. Starešine su generala Mladića detaljno obavestile o stanju na frontovima, ljudskim gubicima, izgubljenim borbenim sredstvima, problemima izvođenja borbenih dejstava i pozadinskog obezbeđenja i predlagale mere za stabilizaciju linija odbrane. General Mladić je oštro zamerio generalu Taliću ćto su jedinice pod njegovom komandom prve popustile na Glamoču i Mliništu, tražeći odgovornost komandanata za neizvršene zadatke. Veoma oštre reči prekora uputio je komandantu 2. krajiškog korpusa general-majoru Radivoju Tomaniću: "Sram vas bilo, generale! Vi ste izgubili zonu odgovornosti korpusa, izgubili ste narod i vojsku. Kako imate obraza da tom narodu pogledate u oči? Zar se zbog toga ne stidite?"

Starešine su govorile o problemima obezbeđenja neprekidnih veza s potčinjenim komandama, samovolji ratnih predsedništava opština, gubljenju pojedinih gradova odmah nakon boravka državne delegacije s Radovanom Karadžićem na čelu i, na kraju, urednog pražnjenja poslovnih banaka i SDK u tim mestima. Mnogi komandanti navodili su primere kako su odredi MUP-a samoinicijativno napuštali položaje i to najčešće u ključnim momentima, i isticali neprihvatljiv odnos Srpske dobrovoljačke garde, odnosno Željka Ražnatovica - Arkana, Božovića i Filipovića prema narodu, borcima i invalidima. Oni su maltretirali ljude, šišali, zatvarali, a bilo je i pojedinačnih ubistava, otimanja tenkova i transportera od jedinica vojske i sprovođenje policijskog nadzora u zonama borbenih dejstava jedinica, bez odobrenja njihovih komandi. General Mladić je pitao generala Milovanovića (on je rukovodio operacijom) ko je zvao Srpsku dobrovoljačku gardu u Krajinu. Milovanović je odgovorio: Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srpske.

Vojni organi bezbednosti istakli su da komandanti SDG poseduju pismeno ovlašćenje za streljanje ljudi sa potpisom i pečatom Radovana Karadžića. General Mladić je na trenutak prekinuo sastanak i telefonom pozvao predsednika Karadžića. Pozdravio ga, onako vojnički, i rekao mu da je prekinuo lečenje i stigao u Banjaluku. Pitao je predsednika ko je dao ovlašćenja SDG da strelja ljude. Radovan Karadžić je, navodno, bio iznenađen. General Mladić je zahtevao da SDG u roku od 48 časova napusti RS.

Na kraju referisanja general Mladić je naredio odsudnu odbranu Krajine. Zahtevano je hitno sprovođenje istrage i pokretanje krivične odgovornosti protiv starešina koje nisu izvršile dobijene zadatke. Naređeno je brzo formiranje prekih vojnih sudova pri Glavnom štabu i korpusima. Za svako novo uzmicanje ili neizvršenje naređenja zahtevano je preduzimanje najrigoroznijih mera, uključujući streljanja po presudi sudova. Zahtevano je da se svi vojnosposobni muškarci odmah mobilišu. Zabranjen je ulazak i izlazak lica iz zona borbenih dejstava uključujući i zabranu boravka organa vlasti i SDS u jedinicama bez posebnih pismenih ovlašćenja Glavnog štaba. Naređeno je organizovanje odlaska SDG za 48 časova iz Krajine i zabranjeno je da organi Ministarstva unutrašnjih poslova prisustvuju referisanjima u Glavnom štabu. Naloženo je da Narodni patriotski radio Krajina intenzivno radi, tim pre što je Ministarstvo informacija RS zabranilo rad svim lokalnim radio-stanicama, što je veoma uticalo na širenje glasina.

U Banjaluci je tih dana intenziviran rad Srpskog intelektualnog foruma, a sve političke stranke i udruženja ujedinili su se u Patriotski front.

Zaustavljeno je napredovanje hrvatskih i muslimanskih snaga. Ohrabrene i potpomognute jedinice su na većem delu fronta već narednih dana, po naređenju Glavnog štaba, krenule u protivnapad.

A dok traje odsudna odbrana, Narodna skupština, 16. oktobra 1995, na sednici u Banjaluci donosi odluku o smeni i penzionisanju general-potpukovnika Milana Gvere i Đorđa Đukića, general-majora Zdravka Tolimira i Gruje Borića i pukovnika Milovana Milutinovića. General Mladić odbija da sprovede takvu odluku.

Da li slučajno ili namerno, pokazaće vreme, ali Izveštaj Komande 2. krajiškog korpusa, dostavljen Glavnom štabu VRS 1996. godine, o gubicima zapadnokrajiških opština, u jesen 1995. godine, govori i o odgovornosti nekih starešina koje su zbog toga obilato nagrađeni od vlasti RS. U izveštaju se ističe da je komandant Drinske brigade pukovnik Vinko Pandurević (sada zamenik načelnika Generalštaba VRS) odbio da sa brigadom posedne naređenu liniju odbrane Oštrelja, već je krenuo za Ključ, a potom sa brigadom napustio ratište odlazeći u Zvornik. Slično se navodi i za komandanta Zaštitnog puka pukovnika Milomira Savčića (sada načelnik Uprave bezbednosti Generalštaba VRS) koji je odbio da sa pukom posedne položaje za odbranu Bravskog polja, već je samoinicijativno sa pukom otišao u Ključ, a potom se preselio u Sanski Most i Prijedor.

U istom Izveštaju navodi se da je u realizaciji Naredbe generala Mladića o protivudaru snaga, od 23. septembra 1995. godine, komandant Operativne grupe Prijedor pukovnik Radmilo Zeljaja odbio da sadejstvuje 2. korpusu ostavljajući potpuno nezaštićen desni bok i objekat Stanica brdo preko kojeg su muslimanske snage 9. oktobra, bez borbe, ušle u Sanski Most. Istovremeno, komandant 5. brigade pukovnik Pero Čolić (sada načelnik Generalštaba VRS) dobio je zadatak da napada u pravcu Ključa i Velagića, ali se sa brigadom tih dana "prekinula radio veza" i ona je ostavila potpuno ugrožen levi bok snaga 2. korpusa.

Ne želeći da se prejudicira bilo kakav zaključak o odgovornosti pojedinih starešina, kako se kaže u ovom izveštaju, a što je nedavno izjavio komandant 2. krajiškog korpusa general-major Radivoje Tomanić, jedinice navedenih starešina nisu izvršile dobijene zadatke iako su svi bili visoko vrednovani i gotovo svake ratne godine vanredno unapređivani.

Cudna je slučajnost (!?) da su imenovane starešine u Izveštaju postale osnovni kadar za formiranje novog Generalštaba VRS, posle smene generala Mladića. Imajući na umu da je verifikaciju za nove visoke dužnosti u Generalštabu dao Glavni odbor SDS i državno rukovodstvo, može se pretpostaviti da je gubitak vekovnih srpskih prostora plod prljavih političkih igara.

Zbog propusta i slabosti u rukovođenju i komandovanju do sada su odgovarale samo starešine 2. krajiškog korpusa na čelu sa general-majorom Radivojem Tomanićem. Neki su smenjeni, neki suspendovani a protiv nekih je istovremeno pokrenut i krivični postupak.




Idi na stranu - |listaj dalje|