fix
Logo
fix
Nalazite se na Forum-Najnoviji
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje

krajina - 102925 - 16.12.2018 : Nomad Srbija - best (0)

Duboka je bila Una River za Hrvate


Pripadnici 11. dubičke brigade, tih dana napada (septembar 1995) HV na RS nalazili su se u Posavini (Krepšić). U rejonu Kozarske Dubice dobrim osmatračkim radom HV je ubacila grupu diverzanata koji su imali cilj da naprave zonu u koju će se ubaciti ostatak dobro uvežbane vojske. "Crne mambe" upadaju na teritoriju Republike Srpske, naša strana iznenađena ne zna da su oni tu već dva dana. Civili ne znaju da su Hrvati ovladali putem Kostajnica-Kozarska Dubica, mnogi su stradali u automobilima koje su Hrvati zaustavljali ne sluteći ko ih zaustavlja, pobijene su i radnice iz jedne fabrike tekstila.

Crne mambe su se rasporedile po dubini od Une sve do srpskih sela koje se nalaze i po 10-15 km vazdušne linije od Une. Seljani (zaseok Drljići) koje se nalazi na lokalnom putu K. Dubica-Knežica uočavaju grupu HV-a. Organizuju se pripadnici VRS-a u tom kraju koji nisu bili sa ostatkom brigade koja je još u Posavini. Hrvati prodiru u dubinu prema Knežici, u okolini sela Slabinja dolazi do okršaja sa našom vojskom, ranjen je jedan vojnik VRS, ubijen je i jedan vojnik Hrvata između sela Slabinja i Drljići, ostatak Hrvata se izvlači linijom kuda vodi dalekovod na nekih 300-400 metara od samoorganizovanih srpskih boraca i vraćaju se prema Uni.

U selu Drljići seljani su primetili Hrvate koji su znali da tu nema organizovane odbrane, ali su uspeli da dojave našoj vojsci o upadu Hrvata. Hrvati su najmanje dva dana bili u dubini srpske strane, u selu Drljići su se čak i otvoreno kretali osmatrajući teren, jedan njihov ofcir je pušio cigaretu i dvogledom osmatrao, na mestima gde su boravili u rejonu Drljića, nađeni su ostaci pakovanja SDO-a američke proizvodnje, ko je viđao takva pakovanja obroka zna o čemu se radi.

Posle dojave gde su Hrvati i posle obračuna sa njima, pripadnici VRS-a koji nisu bili sa ostatkom 11. dubičke brigade VRS-a uspevaju da potisnu Hrvate prema Uni (oko 10 km terena) i zaustavljaju zbegove stanovništva iz K. Dubice i Kostajnice, žene i decu propuštaju muškarce zaustavljaju i te vojno sposobne muškarce uključuju u borbu.

Glavnina 11. dubičke brigade VRS-a pristiže sa Posavskog ratišta, situacija na terenu se solidno stabilizovala. Hrvati artiljerijom tuku po dubini prema Knežici, gine jedna žena, koliko se sećam, K. Dubica trpi teška razaranja. Hrvatski diverzanti u okolini K. Dubice su potisnuti do same Une, ali još pružaju jak otpor, radi se o dobro uvežbanom neprijatelju. Pontone koje su Hrvati postavili neutrališe avijacija VRS-a, dejstvuje se i po jednoj njihovoj brigadi u pokretu u dubini Hrvatske, tu su oni pretrpeli velike gubitke.

Oni hrvatski vojnici (Crne mambe) koje su još na strani upada u Republiku Srpsku trpe gubitke, ali još odolevaju. VRS izlazi na samu obalu Une i borba je žestoka, prema Drakseniću Hrvati nadiru sa jakim snagama, ali naši odolevaju, iako su osujećeni pokušavaju forsiranje Save kod Jasenovca da amfibijama, na obalama Une kod Draksenića naši pogađaju jednu amfibiju, u njoj ima ranjenih i živih Hrvata, nasukani su i ne predaju se. Naši ih dozivaju i prete, dok iskusni borci nude garancije za predaju Hrvata, međutim u jednom trenutku odjekuje prasak ručne granate, iako malte ne na dohvat našima, Hrvati se odlučuju na samoubistvo.

Među tim poginulim Hrvatima iz amfibije je i jedan za njih važan čovek, koliko se sećam zvao se Macan. Pročulo se da je bio vozač pomoćnika ministra policije i Hrvati su tražili njegovo telo po svaku cenu. Koliko sam čuo Hrvati su za njega dali kamion brašna. U amfibiji je bilo dosta opreme, pa je izgleda bila preteška, a čini mi se da se i pokvarila, to je samo olakšalo da je naš borac pogodi RB-om.

Neodgovornim ponašanjem nekih naših boraca ostali smo bez zarobljenih Hrvata koje bi smo razmenili za naše zarobljene.

Odbrana je konsolidovana, hrvati posustaju, posle čišćenja terena nađeni su njihovi papiri u kojima se videlo da je akcija ozbiljno pripremana.

O poginulim Hrvatima su se pobrinuli komunalci, a među njima je bilo i Srba koji su bili pripadnici HV-a, mobilisani u Zagrebu. Poginule iz gardijskih brigada (diverzanti) naši su pokazali stanovništvu, samo da napomenem da su to bili oni koji su pobili naše civile, među kojima je bilo i dece i tako mrtvi bili su strašni za naše ljude koji su podneli velike žrtve tih dana septembra 1995. godine.

Međutim, odbranjena je važna i velika tritorija naše zemlje. Jedan zarobljeni hrvatski vojnik nam je rekao, da su oni znali da bi te osvojene teritorije morali da vrate, ali su hteli da imaju još koji adut za pregovore koji su kasnije usledili krajem rata, naši ljudi su dokazali da mogu da se odupru dobro organizovanim Hrvatima, i da se samo borbom moglo doći do slobode, dok mi se čini da su druge teritorije padale po dogovoru za koji su i srpski političari znali.

Hrvati su bili osokoljeni padom naših teritorija u RS Krajini i nekim delovima Bosne, pa su bili alavi misleći da će olako ovladati zapadnim delom Republike Srpske, ali eto u Sisak i Zagreb su doneli okrvavljene gaće.

Što se tiče naše strane presudilo je to što se posle početnog iznenađenja krajnjim naporom uspelo doći do položaja u kojem su borci sa Posavskog ratišta u borbe oko Une stupili bukvalno iz kamiona i autobusa.

Imalo bi tu da se piše još mnogo, ali evo nekih sećanja, za Hrvate duboka je bila Una river (reka). Reč Hrvat sam namerno pisao malim slovom, jer ne zaslužuju bolje, zbog zločina koje su počinili nad srpskim civilima...




Idi na stranu - |listaj dalje|