fix
Logo
fix
Nalazite se na Forum-Najnoviji
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje

lipa - 102601 - 25.08.2018 : Sorkov vojnik Lipa - best (2)

Dešavanja na Lipi juna 1995. godine


Početkom juna 1995. smo hitno prebačeni u Srednje jer se dobila dojava od Hrvata o potencijalnoj ofanzivi. Sjećam se da smo postrojeni u Srednjem i da je "Vrbas" rekao da nas narednih dana sleduje muzika-sport-muzika. Tek smo kasnije saznali da se radi o upoznavanju linije Jasen-Mali Jasen-Lipa.

15. juna, rano ujutru nas bude i javljaju da je pukla linija. Krenuli smo u dva kamiona preko Čevljanovića.

Našem kamionu, u kojem je bila Šorkova jedinica, pukla je guma. Došao je Tamić koji nas je prebacio prema Solakovićima i uz brdo smo istrčali. Duša mi je na nos iscurila. Uz put smo sreli neke naše iz Blagovačkog bataljona koji su napustili rovove i rekli da je sve palo.

Popeli smo se na Lipu sa dijela koji su držali Semizovčani kojima smo prišli iza leđa. Drugi dio jurišnog je nastavio preko Čevljanovića.

Kad smo došli tamo, otkrili smo da je palo 5 rovova sve do rova koji je držala radna obaveza, tj. ekipa iz puškarnice pretisa. Odmah smo vratili rov br. 1. i rasporedili desno od njega. Povremeno smo bili izloženi artiljerijskoj vatri i razmjenjivali puškaranje. U neko doba smo skontali da se radi najvjerovatnije o Crnim labudovima, njihovoj specijalnoj jedinici. Čitav dan smo pozivani na megafon da se predamo. Mi smo čekali da artiljerija odradi pripremu da vratimo preostale rovove. To se nije desilo taj dan već smo čitavu noć proveli tu.

Ujutru je ispaljeno nekolimo granata i Šorak je rekao da krenemo u napad. Izašli smo iznad dvojke i krenuli uzbrdo. U tom trenutku dolazi do njihovog kontranapada i vraćamo se na početne položaje. Trpimo žestok napad sitnom municijom i tromblonima. Imamo dvojicu ranjenih. Već smo bili na izmaku snaga kada nam u pomoć stižu drugi dio jedinice, koji su činili prekaljeni borci. Ja sam dejstvovao iza jednog oborenog stabla kada sam vidio Gorana, iz starije ekipe jurišnika, kako sa PM-mom juriša na kišu metaka. Nikada neću zaboraviti ti scenu. Tada sam shvatio da nije sav svoj.

Ubrzo nam gine jedan jurišnika i imamo još nekoliko ranjenih. Među njima i junačina Goran.

Mi od Šorka dobijamo naredbu da napravimo odstupnicu drugom dijelu jurišnog. Paun i ja smo bili posljednji koji su krenuli jer smo bili najdalji.

U tom trenutku smo naišli na dvojicu iz radne obaveze koji su bacili dva sanduka za PM browing 7. 9 koji je bio u rovu radne obaveze. Paun i ja smo ih uzeli i odnijeli do rova. Šorak, sa kojim nisam pričao jer smo se u pjanskoj posvađali par dana prije, me rasporedi ka rovovima koji su držali Semizovčani jer su i odozdo navirali. Njihovo napredovanje smo uskoro zaustavili a ja sam potom ranjen nakon što sam neoprezno izašao na tranšeu.

Dok su me stavljali na nosila, prišao mi je Šorak, zagrlio i rekao:

  • "Idi i pričaj u Vogošći kakvi smo junaci danas bili".

    Tad smo se i pomirili. Zadnji put sam ga vidio 29. avgusta 1995. godine, kada je slavio rođenje kćerke. Tada je ustao, nazdravio i rekao:

  • "Ti si jedini koji me je poslao u PM a da ga nisam istukao".

    Prošli smo zajedno mnoga ratišta pod njegovom komandom. Kada sam se vratio sa bolovanja prešao sam u drugu jedinicu, a drugovi su mi pričali da je poginuo tako što su mu na motorolu javili da je pala granata i da su ranjeni neki iz jedinice kojom je komandovao. U povratku je navodno pogrešno skrenuo i zalutao između mitraljeskih gnijezda.




  • Idi na stranu - |listaj dalje|