fix
Logo
fix
Nalazite se na Forum-Najnoviji
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje

rsk - 102497 - 05.08.2018 : Ratko Obrenović Detroit, USA - best (0)

Jedno ognjište smo izgubili, ovo nećemo dati


Povodom 23. godišnjice od najećeg progona Srba u novijoj istoriji, izbegli Krajišnici prisećaju se kako su ostavljali spaljene domove za sobom, bežeći da sačuvaju živu glavu i kako su gradili novi život od nule.

  • Na traktor sam stavio bolesnu majku i oca, komšije i decu od rođaka da ih spasavam. Tu je bila i veš-mašina i nekoliko ćebića. Ništa više. Bombardovali su izbjegličku kolonu. Bio sam ranjen, ali oka nisam sklopio dok nisam prešao granicu, tek sam u Srbiji zaspao.. . Celo moje selo je prognano, oni koji su ostali su pobijeni, od prvog do poslednjeg.

    Kordunska rakija

    Ovako za Kurir, uoči 23. godišnjice "Oluje" potresno svedoči Milan Rašeta (51), poreklom iz like, dok ispija čašicu prave kordunske rekije sedeći u kafani u Busijama, nadomak Beograda, koje nazivaju i najvećim krajiškim selom na svetu. Rašeta je 6. avgusta 1995, za vreme vojno - policijske operacije "Oluja", sa ostalih 250. 00 Srba proteran z Republike Srpske Krajine, za sobom ostavljajući zapaljenu kuću i sve što je stekao. Kao i većina Krajišnika, danas se na život ne žali, teško radi, druži se s prijatljima i naglašava da u Busijama svi žive kao jedan. U rodni kraj kaže da se nikada ne bi vratio, jer su "loši ljudi". Srbija ga je prihvatila i pružila mu dom, a i ne zna da li Hrvatska vodi postupak protiv njega, pa je jednom morao da tajno posjećuje svoj rodni dom.

    Očuvani mir

  • U ratu sam učestvovao od prvog do poslednjeg dana. I opet bih. Ovo je bilo samo poluvreme.. . Ako ikad ponovo dođu da Srbe isteruju as svojih ognjišta, ponovo bih uzeo pušku da nas branim, pa živ ili mrtav! Ja drugog doma i rezervne zemlje više nemam, ovo nećemo dati - poručuje Rašeta.

    Ipak, vešina stanovnika Busije koji su prošli ratove devedesetih za narod i vlast imaju samo jednu poruku - da očuvaju mir po svaku cenu.

  • Ne bih voleo da moja deca ikad čuju i jedan pucanj. Ne znaju ljudi i političari šta je rat, ne znaju šta sve može jedan nišan.. . Ne znaju šta je kad vašu kolonu gađaju sa obe , i sa zemlje i iz vazduha. Da se puca sada treba sama kada se gađaju jabuke il' za rođenje dece. Naši su nas jednom prodali, valjda više neće - poručuje jedan od Krajišnika iz Busije.




  • Idi na stranu - |listaj dalje|