fix
Logo
fix
Nalazite se na Forum-Najnoviji
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje

rsk - 100607 - 22.05.2017 : Vitez Koja Tamo daleko - best (3)

Iz knjige hrvatskog vojnika (2)


  • Znaš, da se nije dogodio takav zločin prema vama, naša pobeda na Vukovaru bila bi historijska, bez obzira na to što smo bili nadmoćniji u lakoj artiljeriji od vas! - dodaje još nešto: - ali vi ste imali daleko bolje pešadijsko naoružanje od nas! To me malo iznenadilo pa mu pokušavam pojasniti da mi nismo mogli ni pružiti jači otpor s obzirom na odnos snaga na cijelom vukovarskom bojištu, iako je on mislio na područje gdje su se naše postrojbe borile jedne protiv drugih.

  • Pa nas je u Vukovaru bilo možda do dvije i po tisuće u najjače vrijeme, nije to neka snaga za obranu! - ubacujem se.
  • Brate Vilime, mi smo jednu veliku pobedu pretvorili u poraz! Našu bitku za Vukovar će srpska deca pamtiti samo po Ovčari i zločinu, jer niko ne pamti kako mi je tada pričao danas pokojni Vukovarčanin, da su Hrvati do 01. 10. '91. pobili 300 Srba, što u Veslačkom klubu što na drugim mestima. Kasnije ću u specijalnom sudu saznati da je broj postradalih poimenično na temelju dosad prikupljenih dokaza, oko 160 Srba. Nešto kasnije ću doći do informacije da je 167 Srba pobijeno pre bilo kakvih ratnih dešavanja u Vukovaru. Ti kažeš da ćeš pisati knjigu o stradanju tvog naroda i već oplakuješ svoj narod na Ovčari što ja cenim i poštujem. Ima li iko ko je pisao i zabeležio bol i patnju tih Srba koji su odvedeni u Veslački klub i kako su oni molili za život ili kako su oni jaukali u mukama? Da li je neko u Srbiji ili u Hrvatskoj napravio ozbiljnu istragu ili namerava pokrenuti postupak? Slušao sam od Vukovarčana da su im tela zakopana u stare vukovarske grobove dok je drugi deo tih žrtava isečen i bačen u Dunav. Kad i ako se utvrdi broj tih mučenika, hoće li im iko podići spomenik kod Veslačkog kluba kao nevinim žrtvama? I tebi ovo pričam drugi put, no ti mi ne veruješ, kao ni za Osijek, a ja ti kažem da su tog krvnika, koji je bio glavni u zločinu, tvoji čak u gepeku izveli iz Vukovara i odveli za Zagreb. Još sam ti pokušao objasniti ostrašćenost Srba u Vukovaru koji su pustili bradu i stavili kokardu, koje ti zoveš četnicima a mnogo puta ti ponovih: Četnik se postaje na frontu i nige drugde.

  • Ne znam, Mare, glupo je da ti bilo šta kažem na to nemam pojma da se tako nešto dogodilo! Ne vjerujem da je to moguće! ¿ malo sam iznenadjen i nisam pametan što da mu kažem jer mi ta informacija zvuči jako ružno i ne želim da je to istina. Nakon toga vraćamo se na borbe na Prvomajskoj, pa Mare kaže:

  • Vi ste se tamo odlično borili, nismo vam dugo ništa mogli! Mnogo ste nam vojnika pobili, i to dobrih boraca! Poginuo komandir Joja dok smo pokušavali da zauzmemo " Kongres školu", Oko 4. novembra, to je onaj isti koji je držao mitraljeskom vatrom doktorovu kuću i sve ispred nje!
  • Čekaj malo, tamo su nam poginuli ljudi koji su " fićekom" krenuli prema minimarketu, a izašli su iz " doktorove kuće" !
  • E tako je, on je ubio tu četvoricu vaših vojnika ispred doktorove kuće!
  • Pa meni nije bilo jasno zašto su se vozili autom na takvoj borbenoj liniji kakva je bila naša! Jer tamo gdje smo se mi borili i 10, 15 metara izmedju nas i vas bilo je sigurno udaljenosti, tako da nije čudo ¿to se ginulo! ¿ dodajem na to.
  • Ako se sećaš, Joja ti je onaj što vam je rušio zastavu na kući preko puta doktorove, a vi ste je sve vreme ponovo postavljali!
    Koliko god čudno zvučalo, ipak mi je zanimljivo slušati svog neprijatelja o tome kako je bilo na drugoj strani i kako je to kod njih izgledalo, pa i dalje sa zanimanjem slušam sve što mi priča.

  • Samo znam, ujko da ste nam mnogo dobrih boraca pobili u borbama! Moje celo odelenje sa Prvomajske je mrtvo, mislim na najuži deo, okosnicu odelenja. Ja sam poslednji preživeli, doduše sačetiri rane, ali opet živ!

    U meni se javlja čudna mješavina osjećaja dok slušam o tim njegovim mrtvim suborcima. Ni sam ne znam bih li trebao biti sretan zbog toga što su moji neprijatelji mrtvi ili bih, dok slušam Mareta, trebao suosjećati s njim. Jer slušajući njega, dok mi to govori oči u oči, svim svojim osjećajima, iskreno osijećam ono što se očekuje da čovjek osjeća prema svom neprijatelju. Mare i dalje nastavlja dok ga pažljivo slušam.
  • Istina da oni nisu svi poginuli u Vukovaru, ali su daljne ratovanje i ranjavanja bila fatalna. Pslednji je umro Džo, 2004. godine. Umro je od mrcvarenja istražitelja kako bi ga slomili i optužili zajedno s nama. Privodili su ga na ispitivanje 12 puta, i na kraju, izrnjavani organizam je podlegao.
  • Saznajem od Mareta kako je i on, dok je bio u zatvoru Klisa kod Novog Sada od ruba deka napravio omču za slučaj da ga počnu tući i mučiti jer nije htio biti svjedok pokajnik koji je trebao optuživati druge ljude za zločin. Bio je spreman oduzeti si život jer ne bi mogao podnijeti da ga tuku zbog nečega što nije učinio i pogotovo da mu to rade njegovi. Srećom, nije nikad dobio ni jedan udarac tijekom istrage pa je i ta omča ostala neupotrebljena.
  • Mare i dalje želi pričati o svojim suborcima pa nastavlja:
  • Niko od tih momaka, osim Džoa i Pirketa, nije imao više od 25 godina. Sad su svi pod zemljom. Ginuli su noseći Srbiju u srcu, a niko danas u Srbiji ne zna za njih. To su: Sova, Mićko Snajper, Damir, koji je imao 19 godina, Kurir, Džo, Vuk, Pirke. Jedino za Plavog ne znam ništa, da li je mrtav ili živ. Znao sam na ratištu trojicu ili četvoricu koji su se zvali Pirke, ali ovaj koga ste vi ubili bio je poseban.
  • Kako misliš poseban? -ubacujem se ja.
  • On je negde od 25. oktobra do 4. ili 5. novembra, odlazio noću u vaše redove! Napunim mu ruksag bombama, on se izuje i uzme samo pištolj i tako trži noću vaša skrovišta. Kurir i ja odemo i popnemo se na " siporeks hangar" i gledamo gde se vidi svetlost od eksplozije bombi. I tako do 2- 3 sata ujutro, dok se ne vrati na našu stranu.
  • Čuo sam za to, kod nas se pričalo o tome mada nisam vjerovao! On je iz tvoga odjeljenja?
  • Jeste, o njega sam se mnogo ogrešio. Negde 4. ili 5. novembra on se nije vratio, a ja sam pred borcima pričao kako ne mogu da verujem da je Pirke dezertirao, pobegao iz Vukovara kao " p.. . 2", a ni jednom nisam pomislio da je možda poginuo, to nisam uzimao ni kao mogućnost.
  • Ma dobro, to je samo znak koliko si imao povjerenja u njegove sposobnosti.
  • I još sam mu na predzadnje ubacivanje i odlasku na vašu teritoriju dok sam mu punio ranac bombama rekao: " Pirke, ja ovo ne bih imao hrabrosti da radim". On me pogledao i reče s osmehom: " Stvarno Mare?" Ja odgovorih: " Stvarno"! Video sam da mu je bilo drago što odajem poštovanje njegovoj hrabrosti. Mada tebi moram sad priznati: ja stvarno nisam imao smelosti da činim što i on.
  • Šta se dogodilo s njim?
  • Našli smo ga negde 10. ili 11. novembra na 20 metara od ulice koja razdvaja Milovo brdo od naselja Boško Buha bez pola glave! Ja nisam prilazio lešu. Video sam ga s neki 10 metara, a i drago mi je zbog toga, jer sad ga pamtim po njegovom zadnjem osmehu. Ovi moji su ga detaljno pregledali i kazali su mi da je uzrok smrti bio hitac iz neposredne blizine.
  • Znam da je negde u naselju Boško Buha noću ubijen jedan vaš, ali znam da su jedan ili dva naša poginula u tom okršaju. Znali smo da se netko od vaših ubacuje pa ga je netko dočekao ili u okršaju ubio!

  • Da ne poveruješ! On je od " siporeks hangara" u Cvetnom naselju, gde sam ga ja ispratio oko 22 sata, otišao na vašu teritoriju skoro dvesto metara.
  • Ponovo iskazuje žaljenje što ga je u jednom trenutku smatrao dezerterom pa ponavlja:
  • Tako se ja ogreši o toga hrbrog vojnika, mnogo!
  • A šta je s ostalim dijelom vaše postrojbe?
  • Jojino odelenje se raspalo posle njegove pogibije dok je napadao " Kongres školu " i pola je pridodato mom odelenju. Mićo Vukovarac, koji je rešio Minimarket tako što je hladnim oružjem ubio vaša dva stražara, poginu je u okršaju njegove grupe sa vašima dok su zauzimali Minimarket. Znam da je u tom okršaju još vaših 7 poginulo, mi smo potom zauzeli taj važan položaj, a njegova se grupa potom raspala.
  • Uz doktorovu kuću taj položaj je bio presudan za vaše dalje napredovanje i teško nam je palo to gubljenje Minimarketa, gotovo zbog 9 poginulih! - ubacujem se, a Mare nastavlja sa pričom o svojim borcima:
  • U proširenom sastavu mog odelenja bilo je pojedinaca i grupa koje su se izvanredno borile, kao grupa sa Banjice iz Beograda, grupa Srba iz okoline Vukovara i iz samoga grada, grupa iz Zemuna, momci iz Novog Sada i okoline, Grupa sa juga Srbije koju sam posebno poštovao zbog upornosti i hrabrosti.
  • Vidim da je i kod vas bilo ljudi sa svih strana, slično je i kod nas bilo ! Recimo, ti što su izginuli kod " Minimarketa" bili su iz Čakovca, sa nama su se još borili policajci iz Vinkovaca, pa jedna ekipa dobrovoljaca iz Našica koja je bila strašna, moja ekipa iz Zagreba se sa domaćim Vukovarcima borila oko doktorove kuće! E zanimljivo je da je kapetan Ceca ranjen u borbama baš oko doktorove kuće, geler mu se zaustavio u srčanom mišiću, imao je težak bol u grudima ali je ipak ostao do kraja pada Vukovara, skoro mese dana, i danas je 70 % vojni invalid.
  • Od moje grupe iz Zagreba svi su uglavnom invalidi od 50 % na dalje zbog rnjavanja, S tim da imamo jednog 100 % invalida, Borisa Trifunovskoga ( koji je danas nepokretanjer je dobio geler u kičmu ). - kratko dodajem kako bih mu pokazao koliko smo i mi postradali na Prvomajskoj, pa ga pitam nešto o Kinezu:
  • Kakav je Kinez bio kao zapovjednik? Pitam to zato što se sjećam njegovog autoriteta one večeri kad ste me spašavali!
  • Kinez je znalački prenosio naredjenja od Kamenog i veoma precizno sa nama, komandirima odelenja zamišljene akcije primenjivao na terenu. Hrabar čovek i pravi ratnik, ali onda protiv vas nisi ni mogao drugačije nego samo hrabro i mudro! Pružali ste žestok otpor!
  • Ma bilo bi to još žešće da smo mi imali municije i granata ali mi smo bilo potpuno bez ičega! Ja sam zadnjih tjedan dana imao samo 3 okvira municije! A zadnje dane je veliki problem bilo i gladovanje!
  • Čudno je što mi to kažeš, jer sam u zgradi preko puta dvorca Eltza video oko 40 sanduka punih municije i mi smo se tu snabdeli raznim vrstama i kalibrima municije. Kažeš i da si gladovao, ali u podnožju naselja Boško Buha, sa strane Vuke .. . oni podrumi koji liće na pećine, jel znaš?
  • Ne znam, ne sjećam se da sam to vidio!
  • E, tu vam je u jednom od tih podruma bio ceo kamion porcija američkih NATO-vih jednodnevnih sledovanja za vojnike!
  • Ne, zaista nemam pojma o tome!
  • Izgleda da se vama pozadina totalno raspala.




  • Idi na stranu - |listaj dalje|