fix
Logo
fix
Nalazite se na Forum-Najnoviji
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje

rsk - 100539 - 19.05.2017 : Neba Bak Srbija - best (0)

Vukovar


Malo da pojasnim o mom ratnom učestvovanju. Kao prvo, da se zahvalim Vogošćaninu Pravom na lepim rečima. On je živi svedok mog učestvovanja, moje jedinice na Vogošćanskom ratištu, mada je ovde priča o Vukovaru. Ja stojim iza svojih pisanja kao i uvek, i osim istine mene ništa nije zanimalo.


Šljivavčanin je za mene bio general, to mi je prva reč bila, tako sam ga i oslovio, bio je tata za JNA, nije me jednostavno interesovalo ko je i šta je, pogotovo što nas je gurnuo u vatru, u minirano, sve je to bila njegova komanda, tako da je mogao da bude ne zna ko. Ja nisam imao potrebe da pamtim imena ničega, jer je naš posao je bio danas na jednom a već sutra na drugom mestu. Naredba pretpostavljenih se uvek izvršavala, tako da gde god je bila borba, ispomoć, straža, čišćenje lopatom, pravljenje bunkera i slično, uvek sam išao bez pogovora.

Uz pomoć vojvode Baneta došao sam do nekih podataka, koje iste imaju glavniji ljudi. 30 oktobra 1991. godine smo iz Ohridske ulice, br 1, Vračar, sedište SRS, koja nažalost "nekih neistomišljenika", i dan-danas postoji. Krenuli smo u popodnevnim satima u kasarnu 4. juli u Beogradu. Tu smo zadužili opremu, a oružje ispred Vukovara gde smo se smetili prvu noć, a ujutru došli na odredište. Ne znam ko je napisao da Mitnica nije bila naša, meni se to urezalo u glavu zato sam i pisao o njoj. U ulici gde smo se raštrkali i svako od ljudstva sebi pronasao kuću za spavanje, ja sam se smestio u kući na raskrsnici, gde je komanda bila udaljena nekih 200-tinak metara. U tom delu su mahom bile montažne kuće, još ima i anegdota o borcu iz Leskovca, Borku, koji se zaljubio u jednu meštanku, babu od 70 godina i verovatno je ostao sa njom da živi.

Da opišem moju okolinu. Izlaskom iz kuće, u kojoj sam spavao ja i moji saborci, u blizini, gledajući iskosa sa desne strane nam je bila fabrika Vuteks, nit me zanima ni deo grada niti bilo šta, jednostavno događaji se pamte. Kao što sam i opisao, sa moje leve strane u blizini, a lično sam obilazio to mesto, bila je jedinica minobacačlija, a iza njih poprečno sa ulicom koja je vodila ko zna gde, je bilo kukuruza, i na tom delu su delovali ustaški snajperisti. Svaki odlazak na liniju je prvobitno bio skup ispred komande, sa moje leve strane, u tom periodu je bio i vojvoda Šešelj u poseti, i posetio je lično nas, u pomenutoj komandi je prespavao noć, i lično sam bio te noći na straži ispred komande, odakle je neko ćapio balon rakije iz garaže komande, oko čega se digla velika halabuka. Morao sam to da napišem, jer ima što reče Razvigor materijala za dve knjige, a ne za jednu.

Ja lično, nisam omalovažavao nikoga na forumu, pa ni JNA kao što to pominju ovde, jednostavno, davali su punu i veoma tačnu i preciznu podršku, minobacačima, i tenkovskim granatama. Vojska JNA je u tom periodu, dok sam ja bio u Vukovaru, uvek bila iza nas, a kako su ginuli i to se zna, od minibacača, snajpera, i naravno od alkohola. Pa i meni je dosta prijatelja iz grada izgubilo živote zbog ludosti i pijanki, to je opšte poznato, a sad kome se ne sviđa, šta da mu radim.

Uglavnom, ja nisam ratovao rame uz rame sa našom vojskom, JNA, već isključivo sa dobrovoljcima SRS, na čelu sa našim istaknutim, mogu reći herojem Srbstva, vojvodom Vakićem. Što se tiče samog dejstvovanja i ratovanja, bilo je bez osporavanja dosta gubitaka, smene na zauzetim pozicijama, ma bilo je svega i svačega, ne ponovilo se, jednom rečju - strahota.

Ovo je moje neko malo objašnjenje i dopuna, ko ima nešto protiv toga neka me zaobiđe, ili neka se informiše kod naših učesnika-veterana, a hvala Bogu ima nas dosta...




Idi na stranu - |listaj dalje|