fix
Logo
fix
Nalazite se na Forum-Najnoviji
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje

rsk - 100397 - 11.05.2017 : Neba Bak Srbija - best (4)

Borbe za Vukovar


Pozdrav draga moja braćo. Evo da se javim na molbu Razvigora i da napišem i ja koju reč o Vukovaru jer sam direktni učesnik od početka borbi pa sve do samog oslobođenja istog.

Ne znam tačno kog smo datuma krenuli iz Beograda, imam to u spisima, ali ne kod sebe. Ispred Radikalne stranke na Vračaru, bilo je postrojavanje. Krenuli smo u neku od beogradskih kasarni, ne znam tačno koja, po opremu. Autobusima smo krenuli u popodnevnim časovima. Po stizanju na odredište, negde kod Šida, smo odseli u nekoj šumi, u nekom malom hotelu, da prenoćimo. Postavljene su straže i svako je od nas po grupama odradio po svojih dva sata u toku noći.

Sutradan smo se uputili ka Vukovaru. Svratili smo u neku našu crkvu, da li u Negoslavcima ili Adaševcima, nisam siguran. Uglavnom, po stizanju u Vukovar odmah smo pristupili za zaduživanje naoružanja. Smestili smo se na Mitnici. Moja ekipa je brojala četiri borca, a bili smo u sklopu sa Nišlijama sa Vojvodom Banetom kao glavnokomandujućim, a pod sveobuhvatnom komandom komandanta TO Gorana Kamenog. Dosta muka su nam zadavali snajperisti, koji su po okolnim kukuruznim poljima koristeći merdevine gađali po našima na svim delovima teritorija.

Momci iz TO su sa brovingom, koji je bio postavljen na Tamov kamion i sa jos jednim tenkom od sutradan krenuli pored kukuruznih polja i sa silovitom pucnjavom po nekoliko puta dnevno kidali kukuruz do zemlje i pri tom nisu mogle ni ptice da prođu. Posle nekoliko dana snajperisti se više nisu usuđivali da nam se približe. Čišćenje kao i svako drugo, ulaženje kroz zidove ograda, kuća, oni beže ostavljajući za sobom i mrtve i ranjene i tako sve do reke Vuke. E, već iskreno tu počinju problemi. Tu smo imali male probleme kao i oko vodo-tornja. Imali smo i mi gubitke ali je sve to neznatno u odnosu na njih. Kod reke su nastali problemi jer su se oni po zgradama nabili, snajperisti u velikom broju, a zna se da su sportski snajperisti Vukovara bili višestruki prvaci Balkana, tako da su nas gađali sa velikim uspehom. Sve u svemu, oko 15. novembra se krenulo silovito, iz svih pravaca, i sa velikim uspehom smo brzo gazili ka njima. Nisu imali rešenja za nas. Kao što reče Razvigor, vojska je bila u pozadini, dok su glavne jurišne borbe vodili dobrovoljci. Čak smo bili jednu noć ostavljeni pored nekog, čini mi se da su ga zvali, Bugarsko groblje, Ostavili su nas vodiči koje je poslala vojska, a mogu slobodno reći da je glavni krivac što su nas ostavili u miniranom okruženju sam general Šljivavčanin. Tu noć smo poslati da popunimo prazninu koja je osvojena tog dana, sigurno više od pet stotine metara u njihovoj dubini. Zahvaljujući mom komandiru Crnom, smo se svi do jednog, a bilo nas je oko 50-tak, izvukli iz minirane teritorije.

Bilo je među njima plaćenika, koje su naši hvatali, i koji su nakon ispitivanja otkrivali svakakve tajne i ubrzo bi bili otkrivani i ostali koji su se posakrivali.

Vukovar je stvarno jedna teška priča, neponovljiva, i ne daj Bože više ratovanja. Ali, zlu ne trebalo, za Srbiju i Srbstvo uvek smo tu...




Idi na stranu - |listaj dalje|