fix
Logo
fix
Nalazite se na Forum-Najnoviji
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje

pocetak_rata - 100097 - 01.04.2017 : Aleksa Beograd - best (5)

Kako je počelo (iz ugla petnaestogodišnjaka) 3. deo-nastavak


Beše 1. april te '92. goddine. Proleće nastavi da miriše na nevolju. Te večeri je igrala Zvezda u Kupu Šampiona protiv italijanske Sampdorije, i to je bio dobar razlog da se bar na trenutak zaborave sve napetosti, da se bar na kratko oteraju loše misli.

Zvezda je, kao aktuelni prvak Evrope i Sveta, pomno praćena u svim domovima pa su čak i oni koji se ne razumeju u sport bili uz TV ekrane. Samo navijanje i praćenje Zvezde u toku njenog gaženja fudbalske Evrope i Sveta je u većini ljudi pored sportskog izazivalo i nacionalni naboj. Međutim, ljudi su bili totalno podeljeni. Jedni su zvezdine uspehe doživljavali kao snagu zajedničke države, opstanak pojma Jugoslovenstva, drugim riježima uspeh bratstva i jedinstva. Drugi su, kanališući nacionalni naboj doživljavali Zvezdine uspehe kao pobedu nekog novog, nadolazećeg talasa, nekih novih generacija odraslih na slušanju priča o Drugom svetskom ratu, zločinima u Jasenovcu, preko događaja iz ranih sedamdesetih pa sve do aktuelnog rata koji je već besnio u Hrvatskoj..

Iako je moj stari bio zakleti Željovac i u našoj kući se pažljivo pratila Zvezda, pa je on te večeri organizovao (uz pivo i meze) gledanje utakmice u našem domu. Pozvao je par svojih drugova tj. komšija. Ono što mi je tada bilo jako zanimljivo jeste da se te večeri, na eventualnu pobedu Zvezde gledalo mnogo dublje nego na samu sportsku pobedu. Zvezda je zbog sankcija bila kažnjena neigranjem na Marakani, pa je tu utakmicu igrala u bugarskoj Sofiji, što joj je umnogome otežavalo da ponovi prošlogodišnji uspeh. Kako se bližio početak utakmice tako je u našoj kući rasla energija, ali i stopa decibela. Stari je naravno pojačao TV "do daske" a uz pivo i rakiju je krenulo interno zezanje sa komšijama. Te večeri je Zvezdi pobeda značila prolaz u naredno kolo takmičenja, pa je samim tim i značaj utakmice bio još veći.

  • "Valjalo bi ispaliti koji metak ako prođemo dalje"- dobaci komšija Rade mom starom. Stari ga samo smrknuto pogleda i napravi se da ga nije čuo.

    Utakmica poče i svi se zalepismo za ekran. Zvezdine pobede su u tim danima neizvesnosti i straha ljudima bile melem na ranu i skretanje misli sa svakodnevnice koja uopšte nije bila sjajna. Posmatrao sam starog i komšije kako bez daha gledaju utakmicu, kako prate svaki potez zvezdinih igrača i kao da bi im eventualni gol i pobeda odredila dalju budućnost. Kada bi Zvezda zaigrala dobro, na njihovim licima se mogla otkriti nit zadovoljstva i vere u lepu budućnost, ali čim bi Zvezdini igrači napravili loš potez u njihovim očima se prepoznavao strah i zabrinutost.

    Stvarao se utisak da će, ako Zvezda pobedi, cela situacija da bude bolja i da će da splasne ogromna tenzija koja se tih dana svuda osećala. Ukratko, kao da je sudbina Jugoslavije i bih zavisila od te utakmice...

    Negde oko dvadesetog minuta Mihajlović dade gol za Zvezdu iz slobodnog udarca. U našoj kući vriska, galama, radost. Stari i komšije nazdravljaju uz obavezne komentare: "Ponovo osvajamo Evropu", "ne može nam niko ništa", "jaka je bolan Juga još!". U jeku euforije, samo nekoliko trenutaka od postignutog gola u sobu uleti moj stric, rođeni brat od moga oca, koji je živeo na spratu iznad nas. Pogleda unezvereno po sobi, smrknutog pogleda i nadmenog stava. Na glavi je imao crnu kapu "smitovku" a na sebi jaknu vijetnamku ispod koje je za pojasom virio lovački nož, koji je kupio u Trstu. Sećam se da mi je povremeno davao da se igram tim nožem, ali znam da mu je on bio neka vrsta amajlije i da ga je nosio u lov ili na planinarenje. Stric je voleo borilačke veštine i neke ekstremne stvari, pa mu fudbal čak ni te večeri nije bio preterano zanimljiv. Kako bi nadjačao galamu stade na sred sobe i prilično glasno prozbori:

  • "Vi ovde pevate i pijete a mitraljez se iz šljivika preko reke svako malo oglašava. Meni meci zvižde iznad glave a vi se ovde zajebavate!".

    Prepoznah na licima starog i komšija onaj isti strah. Za njih je utakmica bila završena. Ustadoše, na brzinu obukoše jakne i krenuše za stricom. Mama otera mene i sestru na spavanje, a baka poče da plače. Posle nekog vremena ja se vratih, i pošto je stara već bila legla, odgledah utakmicu do kraja ali sa smanjenim tonom da me niko ne otkrije.

    Strah, strepnja i napetost se ponovo vratiše u našu kuću. Da je kojim sučajem Zvezda povela i sa 10:0 teško da bi moglo da pomogne.

    Stari se vrati kući u gluvo doba noći i uđe u našu sobu.

  • "Sine"- probudi me -"koliko je završila Zvezda"?
  • "Izgubila 3:1" - kroz san mu odgovorih.
  • "Jebaji ga!" - promrmlja i izađe iz sobe.

    Meni đavo ne dade mira. Počeh da se vrtim po krevetu i razbudi me znatiželja da saznam gde su to oni bili i sta se ustvari desilo. Ustadoh, privukoh se do roditeljske sobe ne bi li kroz vrata čuo šta pričaju on i stara. Uspeo sam da načujem starog kako kaže:
  • "Ma šenluče, sutra im bajram".

    Stara ga opet nešto upita, ne razumeh najbolje šta.

  • "Ma spavaj bona, ko im jebe mater, nek'dođu ako smiju".




  • Idi na stranu - |listaj dalje|