fix
Logo
fix
Nalazite se na Forum-Najnoviji
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje

rsk - 100047 - 30.03.2017 : Poskoci Zeljo Doboj - best (6)

Pohod na Vukovar


2. oktobra počinje daleko najjači napad na Vukovar, naš zadatak je da kroz ulice Sajmište, istarska, dalmatinska, probijemo kroz ognjena priče i dodjemo na groblje iznad Vukovara i spustimo se u grad u sadejstvu sa drugim jedinicama. Ostale jedinice doći će kroz ul. 1. maja, Preradovićevu i Masarikovu. Pamtim to jer je bila komanda da ne pobijemo jedni druge.

Veče prije obavezno brijanje, zbog gas maski jer ujutro je na cjelo područje ispucano suzavca za poluditi. Naša četa ide kao podrska pola u OT-60, pola pješice, kao podrška 4 tenka m-84.

Istarsku smo probili, ali u Dalmatinskoj ulici sljedi žestoka borba. Prvu m-84 pogađa osa, na našu sreću jer nas OT pogađa kumulativni tromblon, oštećuje oklopni transporter. Imamo par ranjenih i napuštamo OT, pod paljbom se prebacujemo u dvije kuće. Očekujemo da će tenkovi da probiju ustašku liniju, međutim ustaše uništavaju jednu M84 a drugu oštećuju. Komanda je da se ide napred, otvaramo vatru, bacamo bombe pokrivamo jedni druge i uspjevamo napredovati.

Međutim, kada dolazimo do groblja ono je na visočijem položaju i ustaše odatle ne uzmiču i otvaraju žestoku vatru po nama gdje nam gine zastavnik i još tri vojnika, a tri su ranjena. Najgore je što ranjene treba iznosit, pa nam odlaze deset vojnika a mi smo prepolovljeni. Tada njima vjerovatno dolazi pojačanje i počinju kontranapad, gadno je kada na vaš prozor puca desetak pušaka. Ustaše sada žestoko navaljuju na nas. Mi nemamo zastavnika, a u OT nam je ranjen i poručnik, a samo što se pojavio desetar i njega snajper pogađa u oko i on pada mrtav.

Neke od vojnika hvata panika a u ratu je to najgori mogući neprijatelj. Moj komšo, koji je poginuo 16. 10. '91. godine, i ja sa još par vojnika odlučujemo da se povučemo u Istarsku ulicu koja je poprečna u odnosu na ostale ulice i da čekamo oficire i šta dalje. Vidimo da dolaze naši tenkovi za izvlačenje uništenog oklopa i vidimo šansu da pod njihovom zaštitom uspijemo da se povučemo prema kasarni. Tada dolazi sa njima BOV-3 i kapetan koji nam komanduje za njim napred i jedan vod ljudi mi krećemo, ali tada pada mrak i nastaje zujanje u mojoj glavi jer među nas pada mb-120. Sledeće čega se sjećam je bio ambulantni Pincgauer, iz koga me vade u Negoslavcima.




Idi na stranu - |listaj dalje|