Nalazite se na Forum-Najnoviji Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje

Unesi rijec: Web slavicnet.com Submit search form

bijeli_vukovi - 102187 - 15.04.2018 : Vuk Gradinski Nišići -  ⁽⁹⁾

Elitna jedinica VRS Beli Vukovi

Vukovi bjehu "beli" jer ih je tako "krstio" komandant Vlado Lizdek, nakon što jednom prilikom zapadoše i posmrzavaše se na obroncima Bjelašnice, čekajući neprijateljske kolone.

"Vi ćete pobediti i neprijatelja i sneg i surovu zimu jer vi ste Beli Vukovi" - rekao je nakon toga pokojni Vlado.

Preguraše i pobijediše i zime i ofanzive "sa ove i sa one strane vođene", samo ih poratno vrijeme pregazi i zaborav prekri a da, u najmanju ruku, zaslužili nisu. A zaslužili su mnogo, samo nije imao ko da to prizna, jer kad je došao mir pohrlili su nazad ovamo k nama dezerteri i profiteri, šverceri "ronhila", goriva i maziva i prigrabili najprimamljiviji plijen- vlast.

"U ratu sam bio komandant bataljona, a sad me jedva dopade da budem šef čistačica u zgradi komande Korpusa" - jadio mi se tada moj bivši komandant, a kasnije, po raspadu korpusa, dimnjačar i irget.

A "Beli Vukovi" da bijahu u muslimanskoj vojsci sad bi bili "pravoslavni", ma mislim "pravo slavni", pravo viteški, pravo garavi, pravo supersonični i pravo nadljudi. Ovako, da nije Ćurke i par saboraca bili bi totalno skrajnuti i zaboravljeni od raznih parađina koji unovčiše njihove pobjede (ne mislim na prezime nego na karakternu osobinu, zato malo slovo "p"), jer tako to rade Srbi.

Nisam nikada sa njima (tj. uz njih) bio u borbi, ja sam bio dio ekipe koja je sa benča popunila roster kad su od brigadnih postali korpusna udarna jedinica, kad su prostor zone odgovornosti brigade pokrili moji tj. Mapini Međedi. Nisam, ali pamtim te hrabre momke kad su osvojili "neosvojivo" Moševićko brdo (ne "Moševačko", kako većina piše i govori, je se selo u podnožju zove Moševići a ne Moševac), kad su prošli iza leđa neprijatelju i upali mu preko livade u linije. U to vrijeme su Bijeli Vukovi imali nekako specifičan izgled odnosno imidž, nekako su sa svojim frizurama i autfitima zajedno izgledali kao neka od fudbalskih reprezentacija "sve zvijezde" iz osamdesetih, koje su se okupljale na oproštajima legendi.

Sada u ova turobna i sumorna vremena pročitam u novinama s vremena na vrijeme kako je neki mangup u kafani iznervirao "Rudija Felera" (tamnija varijanta), ponajboljeg borca Vukova, istinskog heroja i legendu, a ovaj potegao pištolj, službeni (ova vlast ga je među pozornike uvrstila). A tek da pišem o "Alenu Simonsenu" ili "Džordžu Bestu" (ili možda realističnije o "Ivanu Buljanu", ono kad je slomio nogu Matkoviću)- neću. Ko zna- zna zašto. Ali, sve nešto kontam, kad bi svi smrtnici putovali po zemlji pa im ne bi trebali helikopteri, kad bi glavni baja išao kolima a ne helikopterom na utakmice svog KK i FK Partizana, svjetska i evropska prvenstva u fudbalu, košarci, vaterpolu, na kojima igra susjedna nam Srbija, čiji je fan (a tek kad ne bi o trošku budžeta išao nikako), kao i kada bi npr. estradna umjetnica "Srpska majka" ili srpska sramota, zavisno od percepcije, dolazila na koncerte u najveći grad Srpske (a tek kad ne bi dolazila nikako) po zemlji a ne helikopterom- onda bi se možda našlo novca i za trajno i dostojno zbrinjavanje ratnih heroja. Da negdje na rijeci pecaju, da imaju zaslužne i zaslužene penzije i riješene egzistencijalne probleme. Da ne popunjavaju crne hronike već da o praznicima evociraju uspomene, kao u civilizovanim zemljama.

Naravno, od ovoga nema i neće biti ništa. Za vijeki vjekov. Znam čovjeka bivšeg sportistu koji je osvojio bronzanu medalju na prvenstvu Evrope, onomad, za SFRJ. Dobio je od Republike Srpske zaslužnu penziju i dobro mu je. I neka je, ali da li su manje zasluge ratnih heroja koji se nisu takmičili u sportu i razonodi za RS nego su je stvorili u ratu i branili krvlju. I dobili od nje veliko ništa. Sa jedne i druge strane.

A tek šta reći za poginule heroje? Bog da im prosti grijehove i dušama podari rajsko naselje. Bog sve vidi, između bogataša i Lazara još uvijek je ona ista provalija. Svako od Boga dobija i dobiće po djelima svojim.

Pripadnici Belih Vukova, poginuli u ratu:

1. Gavrilović Borislav (1964- 1994),
2. Dima Adrian (1969- 1995),
3. Kapuran Vladimir (1970- 1995),
4. Kucarov Jordan (1967- 1995),
5. Kusmuk Ratko (1956- 1993),
6. Kemelj Jožef (1974- 1995),
7. Lapadat Josip (1955-1995),
8. Lizdek Milan (1964- 1995),
9. Mališev Roman (1970-1994),
10. Mališev Pjotr (1967-1994),
11. Meseldžija Dragan (1964-1993),
12. Petraš Jurij (1967- 1995),
13. Simatović Jadranko (1966-1994),
14. Simić Srđan (1965- 1995),
15. Tomić Stevan (1960- 1994),
16. Tamilin Aleksej (1961- 1994),
17. Čolaković Miroslav (1969- 1995).

Poslije rata, prirodnom ili nasilnom smrću umrli:

18. Gačanin Svetko,
19. Ivetić Marko,
20. Ilić Miroslav,
21. Knežević Srđan, komandant,
22. Sipić Aleksandar, najmlađi Beli Vuk,
23. Stojanov Danijel

Pomeni ih Gospode u carstvu svojemu!

trebevic - 102199 - 19.04.2018 : Sarajlija Sarajevo -  ⁽¹⁾

Operacija Koverat: Jahorina - Trebević, 20. decembar 1992. godine

Operacija Koverat, na našoj strani poznata pod nazivom "Sloboda '92", odigrala se u drugoj polovini decembra 1992. godine. U ovoj nesrećnoj operaciji, vođenoj i organizovanoj sa dosta propusta, naša strana nije ostvarila nikakve vojne uspjehe a imala je 48 šehida.

Napad na položaje VRS je najprije počeo na Igmanu, u pravcu Hadžića. Nakon početnih uspjeha, srpska strana je uspjela da povrati svoje položaje i stabilizuje liniju. U pravcu Krupnja, srpski položaji su bili poprilično uzdrmani.

Moj daidža je učestvovao u proboju na Jahorinu. Njih 38 dobrovoljaca su jednim vojnim kamionom sa Igmana, preko Trnova i Krupca prebačeni u pravcu Delijaša, a zatim na Jahorinu. Njihov zadatak je bio da izvrše nespretnu zamisao Operativne grupe "Igman" da preko Jahorine izbiju direktno na Trebević i tako naprave spoj sa našim snagama u Sarajevu, a zatim da prošire koridor u pravcu Lukavice i uspostave slobodnu zonu, koja bi značila deblokadu Sarajeva.

Njegova grupa je imala zadatak da ovlada raskrsnicom puteva Pale, Jahorina, Trebević. Glavni udar je trebao da ide preko Jasika ka Trebeviću, gdje su trebali da se spoje sa našim snagama iz Sarajeva. Sa njima je išla i jedinica policije iz Jablanice, koja je brojala oko 80 boraca.

U operaciji je trebalo da učestvuje oko 1400 boraca.

Od sela Govedovići, u podnožju Jahorine, započinje teritorija koja je kontrolisana od strane srpskih vojnika. Njihova grupa je u usiljenom maršu do zore stigla negdje do Ravne Jahorine, a odatle ka Dvorištima, i tako im je bio otvoren put ka raskrsnici pomenutih puteva. Tu su došli u sukob sa srpskim vojnicima, koji su obezbjeđivali gore pomenutu raskrsnicu.

Pripadnici te grupe, inače svi dobrovoljci, su bili dobro naoružani. Odlučili su da napadnu neprijateljske položaje sa desnog i lijevog boka. Međutim, na putu se pojavila srpska Praga, koju su oni dva puta gađali: jednom sa Osom, a drugi put sa RPG-om, ali su oba puta promašili. U toku bitke, ta Praga je nanijela velike gubitke na našem desnom krilu. Poginulo je osam naših boraca, četvorica iz "Crnih Labudova" i još četvorica iz Jablanice.

I dok su prebrojavali mrtve i ranjene, a njih nije bilo malo, naši borci su uvidjeli besmislenost te operacije. Međutim, to je samo bio početak nevolje koja je bila pred onima koji su još uvijek bili živi. Preostali borci su se panično raštrkali po šumi, beznadežno tražeći put do kuće. Neki od njih su krenuli nazad, a drugi su odlučili da kroz šumu nastave put ka Sarajevu. I jedne i druge je čekao pakao, iz kojeg je teško bilo pobjeći.

enes_durak - 102201 - 19.04.2018 : Rade Lucic Vozdovac -  ⁽¹⁾

Treba hapsiti one koji su naredživali

Pozdrav za sve čitaoce ove stranice. Enes Durak i ja smo bili zajedno u moliciji pre rata, i on je važio za dobrog i disciplinovanog policajca. Bio je dobar kolega i dobar drug. Mislim da ovo za šta ga sada sude verovatno nije iz njegove glave, to je radio po naredženju od nekih glavešina koji sada sjede u foteljama i ni zašta ne odgovaraju. Poznato mi je da Enes u službi nikad ništa nije uradio bez naredženja, i da je uvjek u svemu bio realan i pravedan uključujući tu i posao. Prvo bi trebalo hapsiti one koji su naredživali pa onda Duraka i ostale.

poginuli - 102186 - 15.04.2018 : Marko Šabac -  ⁽¹⁾

Milorad (Rajko) Ivanović

Pokojni Milorad(Mile) je rodjen 1956. godine, a ne 1958. Njegova žena je bila Mileva (Mila), rođena Macan, koja je preminula 2007. godine. Inače, ona je osumnjičena kao jatak generala Ratka Mladića.

milosevici - 102191 - 16.04.2018 : Ratko Obrenović Sokolac -  ⁽¹⁾

Trag: Jauk u Starom Brodu - zločin i muk

Obavezno pogledati! Jako puno informacija vezanih za zločin i pokolj u Starom Brodu i Miloševićima.

plemena - 102193 - 17.04.2018 : Mlica Leka Lazarevac -  ⁽⁰⁾

Porijeklo porodice Kabiljagić

Poštovani zanima me porijeklo porodice Kabiljagić iz Pounja okolina Bosanske Krupe.

Hvala i veliki pozdrav!

1992_1995 - 102206 - 20.04.2018 : Ratko Obrenović Detroit, USA -  ⁽⁰⁾

Smotra policije SAO Romanija, Sokolac 30.3.'92. godine

sokolac_video - 102205 - 20.04.2018 : Ratko Obrenović Sokolac -  ⁽⁰⁾

Spomen obilježje - Krst, Vidrići, Sokolac

plemena - 102195 - 17.04.2018 : Aleksandar Mosurovic Beograd -  ⁽⁰⁾

Poreklo prezimena Mosurović

Poštovanje,

voleo bih da saznam poreklo mog prezimena Mosurović. Slavimo Svetog Nikolu i potičemo iz sela Vrbovo kod Prijepolja. Unapred zahvalan.

milosevici - 102189 - 16.04.2018 : Ratko Obrenović Detroit, USA -  ⁽⁰⁾

TV Galaksija 32 - Reportaža: Drina, Stari Brod, jun 2017

plemena - 102203 - 20.04.2018 : Slobodan Janićijević Pozega -  ⁽⁰⁾

Poreklo prezimena Janićijević

Pokojni otac mi je rođen u Zaselju, malo selo blizu Požege. Mog oca Srećka je rodio Milojko, a Milojka moj pradeda Srećko. Više od toga ne znam. Slavimo Svetog apostola Tomu i jedina smo familija Janićijevića na ovom prostoru. Bio bih vam veoma zahvalan kada biste mi rekli odakle vučemo korene. Nažalost, nemam koga da pitam jer su svi stariji već odavno upokojeni. Hvala i srdačan pozdrav.