fix
Logo
fix
Nalazite se na Forum-Najnoviji
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje

ilijas_coa - 103461 - 14.06.2019 : Aleksandar Beograd - best (5)

Operacija Tekbir, glavni pravac napada Nabožić - Ravni Nabožić


Britanski renomirani vojni magazin British Military Opserver, u svojoj iscrpnoj analizi krajem 1995 godine, piše o sudaru najjelitnijih vojnih formacija tkz. Armije BiH i Vojske Republike Srpske, na glavnom pravcu napada Operacije T, koji je počeo 15. 06. 1995 na pravcu Nabožić - Ravni Nabožić, gde je po njihovom mišljenju rešeno pitanje ishoda kompletnog rata u bivšoj BiH.

Dugotrajna vojna i obaveštajna priprema tkz. Armije BiH, uz kompletnu logističku i vojnu podršku NATO snaga, kao i izbor najelitnije svoje jedinice, 7. muslimanske viteške brigade, na glavnom pravcu napada, sama po sebi govori da su očekivanja bila velika. Ta brigada je do početka Operacije T, pokazala jako veliki borbeni moral i verski fanatizam, a najveći njen kvalitet jeste komandni kadar u okviru jurišnih i diverzantsko - izviđačkih jedinica koji je do polovine 1995. godine preživeo jako ozbiljna borbena dejstva, što samo po sebi dovodi do visokog stepena kvaliteta i obučenosti njihovih najelitnijih delova brigade.

Sa druge strane, na pravcu odbrane pomenutog glavnog pravca napada, nalazila se Ilijaška brigada, najjelitnija vojna formacija Vojske Republike Srpske, koja je krajem 1992. godine izvojevala jednu briljantnu vojnu pobedu nad 7. muslimanskom brigadom i Mudžahedinskim odredom El Mudžahid, koji je su zajedno dejstvovali u okviru vojne operacije pod nazivom Koverat 2.

Ilijaška brigada, osim svoje zone odgovornosti u dužini od preko 145 kilometara, prema Centralnoj Bosni (2. i 3. korpus tkz. Armije BiH ), učestvovala je sa svojim jurišnim jedinicama u svim ofanzivnim dejstvima Vojske Republike Srpske, u unutrašnjem i spoljnem sarajevskom prstenu, kao udarna pesnica SRK VRS.

Vitalna putna komunikacija Semizovac - Srednje

Početak deblokade vitalne putne komunikacije Semizovac - Srednje, žile kucavice Srpskog Sarajeva, lijaške jurišne jedinice započele su 15. 02. 1993. u pravcu Ravnog Nabožića, gde su sedam puta bez ičije podrške pomerale liniju u dubini neprijatelja, da bi 27. 04. 1993. godine ovladali kompletnim rejonom Nabožić - Ravni Nabožić gde je uspostavljena šira odbranbena linija koja je bila do 15. 06. 1995. i početka operacije Tekbir.

Brezovaš ( kota 1091 ) - Vlašić - Bor - trigonometrija 1007 (Hasanovača) - Kota 830 - Bijele Vode - kota 744

Ovaj pravac je bio glavni pravac napada 7 muslimanske brigade, 15. juna 1995 u okviru operacije T, sa glavnim strateškim ciljem presecanjem komunikacije Semizovac - Srednje, koji bi doveo u mat poziciju kompletan SRK VRS, spajanjem 2. tuzlanskog i 3. zeničkog sa 1. sarajevskim muslimanskim korpusom, koji bi kompletnu regiju Srpskog Sarajeva doveo u neodrživ položaj, sa nesagledivim posledicama za opstanak Republike Srpske. Zbog svih ovih nabrojanih činjenica, ozbiljni inostrani vojni analitičari smatraju da se ishod rata rešavao na glavnom pravcu napada u rejonu Nabožića.

Kuriorzitet jeste da niko u komandi SRK VRS, kao ni u komandi Ilijaške brigade nije očekivao da glavni pravac napada ide na pomenutom pravcu, što govori da se koncentracija elitnih jedinica brigade nije toga dana nalazila na Nabožiću. Ovo ističem, jer je uvek potrebno začepiti određene porozne delove linije velikom brzinom, a vreme je potrebno dok se ne stabilizuje linija i uvedu elitne interventne jedinice na pravilan način u borbu. To pokazuje veliko iskustvo i kvalitet komandnog kadra brigade u kritičnim situacijama, što je podiglo borbeni moral samih boraca i njihovu veru u pobedu.

Početak operacije Tekbir 15. 06. 1995. godine

Prvi pravac napada u zoru 15. 06. 1995., 7. mulimanske brigade je krenuo iz Dubrava ka Brezovašu, a drugi pravac napada ka Gudenovači, tkz. Serpentinama gde su njihove jedinice uspele da ovladaju strateškom trigonometrijom 1007 (Hasanovača), koju je kako je komadant Mladen Savić istakao branila združena četa Ilijaške brigade, koja je bila najslabija jedinica zbog svog starosnog i mešovitog sastava. Naša jedinica nije uspela da pruži značajniji otpor neprijatelju takve snage, tako da je on nakon svojih početnih uspeha, prelazi u gonjenje naših snaga u pravcu strateške trigonometrije 1021 i "Okrugle njive", kao pomoćneg pravca napada, a sa ciljem obezbeđenja uslova za izbijanje svojih jedinica u mesto Semizovac, i presecanje putne komunokacije Semizovac - Srednje.

Jedinice koje su prve kranule da pomognu našim jedinicama na ugroženom pravcu upadaju u neku vrstu neprijateljske zasede, jer se ne uvode u borbu na propisan način (idu kamionom na prvu liniju), tako da grupa od 15 naših vojnika, mahom pripadnika radnog voda na čelu sa Mladenom Savićem, izlazi na trigonometriju 1021, samo 5 minuta pre neprijateljskih snaga, ovladava pomenitim prostorom, i u klasičnoj zasedi, bez podrške bilo koga, osuđeni na sigurnu smrt, uspevaju da zaustave dalji prodor neprijatelja i nanose mu teške gubitke. Samo da pojasnimo, zašto sigurnu smrt? Levo 2 kilometra i desno isto toliko, nije bilo ni jednog vojnika VRS, a ispred sebe imaju oko 200 dobro obučenih i kvalitetnih jurišnika. Takođe, u trenutku kada Savićeva grupa izlazi na trigonometriju 1021, manja neprijateljska diverzantska jedinica jačine voda, je bila iza leđa našim snagama nekih 500 m, u rejonu Okrugla njiva. Nakon 15-ak minuta večnosti, dolazi im u u pomoć jedinice Specijalne brigade policije MUP-a RS, gde zajedničkim snagama odbijaju još jedan veliki napad neprijatelja i potiskuju ga, što dovodi do stabilizacije situacije na glavnom pravcu napada 7. muslimanske brigade i uvođenje elitnih grupa u dalji tok operacije.

Izostanak munjevitog vojnog uspeha i ostvarenja zacrtanog cilja, izlaska na putnu komunikaciju Semizovac - Srednje, uz velike ljudske gubitke, na glavnom pravcu napada, je poljuljao borbeni moral i verski fanatizam koji je pred početak operacije imala 7. muslimanska brigada. Moramo istaći takođe da su gubici njihovog komandnog kadra, to je odnosi na komandire njihovih udarnih ID jedinica i njihovih najiskusnijih diverzanata, Rifeta Koprdže, Kobilice, Adila Kovačevića, Mujića, Topića, Selimovića, Karića, Halabe, Čamdžića i Mensura Bliznovića - Ramosa (većina su odlikovani Zlatnim Ljiljanom) dodatno poljuljala njihov ionako narušeni moral. Videvši da je nemoguće ispuniti borbeni zadatak, bez obzira na početni uspeh, oni se okreću ka Ilijašu, kao novom pravcu napada, gde se više od mesec dana vode ogorčene borbe sa Ilijaškim elitnim jedinicama, što se može zaključiti po datumu Ramosove smrti 14. 07. 1995 godine.

Pomoćni pravac glavnog napada 7. muslimanske brigade, iz pravca Taračin dola, komanda tkz. Armije BiH dodelila je 126. ilijaškoj brigadi zbog dobrog poznavanja terena i borbenog iskustva na tom području. Pravac je išao linijom Taračin do - Kunovik - Zavrača , sve do puta Semizovac - Srednje. Uvidevši da glavni pravac napada na platou Nabožića nije dao željene rezultate, muslimanska komanda iz rezerve ubacuje 372. brigadu iz Tešnja i 309. brdsku brigadu iz Kaknja, koje su sadejstvu sa 126. brigadom uspele da preseku putnu komunikaciju Semizovac - Srednje, kod groblja ispod Kožlja. Brzim i pravovremenim sadejstvom interventnih jedinica 3. sarajevske brigade i Specialne brigade MUP-a Republike Srpske, pod komandom Dragana Josipovića brzo je neutralisan neprijatelj, koji se uz velike gubitke povukao duboko u svoju teritoriju.

Borbeni uspesi Ilijaških elitnih jedinica u okviru operacije Tekbir, posebno u njenim prvim danima, podigao je dodatno borbeni moral svim interventnim jedinicama SRK, koji će se videti u daljem toku ofanzive tkz. Armije BiH, čiji je cilj bio zatiranje srpskog postojanja u Sarajevskoj regiji. One su u daljem toku slamanja ofanzive sedam muslimanskih korpusa u Sarajevskoj regiji odigrale presudnu ulogu, zauzevši posebno mesto u srpskoj istoriji.

Ni jedan grad nije podneo tolike žrtve za stvaranje Republike Srpske, procentualno u odnosu na broj stanovnika, kao Ilijaš. Ova opština je imala najveći broj poginulih boraca i civila u proteklom Odbranbeno- otadžbinskom ratu. To se nikada ne sme zaboraviti. Mi moramo da budemo ponosni što smo živeli i živimo u vremenu živih Ilijaških heroja. Svaku reč koju o slavnom putu Ilijaških Nemanjića izuste heroji kao što su: Dragan Josipović, Božo Savić, Mladen Savić, Dobroslav Šurbat, Milenko Zupur - Cico, Dragoslav Macanović, Bogdan Bode Krajišnik, Dejan Milovanović... i svi oni drugi koje ovde ne pomenusmo, treba zapisati, kao zavet našim budućim generacijama, da njihova velika herojska dela nikada ne padnu u zaborav.

U decenijama pred nama, istoričari i vojni analitičari će se baviti fenomenologijom Ilijaških Nemanjića, njihovim opstankom u potpuno nepovoljnoj geo-strateškoj poziciji, snazi i umeću komandnog kadra, hrabrosti boraca i nepokolebljivoj veri u pobedu. Priča o Ilijaškoj brigadi je postala mitska.

Što je Milenko Zupur- Cico, komandir Izviđačke čete Ilijaške brigade rekao: " Nisam siguran da smo bili najjača brigada Vojske RS, ali sam siguran da jačih od nas nije bilo"...
losi_srbi - 103473 - 18.06.2019 : Neko iz mase Vogosca - best (4)

O trgovini ljudima, oružjem, teritorijom


Na nekoliko adresa sam čitao da je Sonja Karadžić bila ljubavnica Juke Prazine. Tačno je da su se lično poznavali, jer su oboje živjeli kod druge ginmazije. A da li je rezultat rata mogao biti bolji po Srbe, da se Sonja nije kurvala sa Jukom, može biti dobra tema na ovom forumu.

Nekoliko mjeseci pred rat, tačnije krajem januara 1992. godine, u hotel Park je došao kamion pun oružja. Srbske straže su to razotkrile i ustanovile da kamion u toku noći treba da bude istovaren u džamiji u Ugorskom. Alarmiran je Štab SDS-a, Joja je napravio sastanak, čuo se sa Radovanom, i kamion sa oružjem nije otet, nego je dopušteno da nesmetano ode u Ugorsko i da muslimani preuzmu oružje.

Nekoliko prijeretnih kamiona oružja koje je trebao SDS da primi, zahvaljujući Joji Tintoru, SDS članstvo nije dobilo, nego je otišlo u ruke muslimana.

Trgovina oružjem nije prestala ni u toku rata, sve dok nisu poginuli Ratko Blagovčanin i Čedo Vuković, dok se nije ustanovilo da su sa muslimanskih položaja ispaljene granate, skoro proizvedene u Pretisu.

Početak rata je takođe indikativan, kad su muslimani iz Sokolja, sišli u Rajlovac i iz Kasarne preuzeli oko 500 pušaka, kako tvrde "muslimanski heroji obrane Sarajeva".

Pad Brda Žuč je sa vojničnog apekta neobjašnjiv. U ranijim ratovima, vojska koja je držala brdo Žuč, nije ga gubila. JNA je uoči rata izvukla artiljeriju na Žuč, ali se povukla "bez znanja Kriznog štaba Vogošće".

Pofalići i Grahovište su poharani bez opaljenog srbskog metka. Niko nije htio da Pofalićima ni mještanima Grahovišta pritekne u pomoć. A onda je Orlić ostao u klinu i sasvim je bilo za očekivati da ga muslimani lakše mogu zauzeti. Pokušaj povratka Orlića u septembru '92. godine je propao, jer su na nekoliko dana do početka akcije muslimanima javili za našu ofanzivu, i tako izgubismo 15-tak najboljih Vogošćana.

Takođe i ona bruka koja se desi par mjeseci posle toga, kad su najeltnijju srbsku formaciju na Betaniji pobili penzioneri.

Hapšenje rukovodstva Vogošćanske brigade nije bilo bez osnova. Jer gdje ima dima, tu ima i vatre.

Da li je Sonja Karadžić preko Joje Tintora, a ovaj opet preko Vukote Vukovića, majora Škipine (koga su Hadžićani htjeli da ubiju) i komande Blagovačkog bataljona pravila krvavi biznis sa svojim ljubavnikom?
Na linkovima

  • www(.) vreme. com/cms/view. php?id=423999
  • 6yka(.) com/blogovi/zrtvovani-su-cyr
  • www(.) rtvbn(.) com/3929308/petrovic-i-ndp-na-sastanku-u-palati

    ...ima nekih zapažanja koja ozbiljno optužuju Radovana i Sonju za, slobodno se može reći, antisrbsko djelovanje.

    A na nekoliko foruma, i srbskih i muslimanskih, se može naći da je Sonja bila u intimnim odnosima sa Jukom, i da je zahvaljujuci tome, muslimanska vojska obilno naoruzana.

    Ovde je neko pisao kako je posle pada Pofalića Pena napravio kontru i oslobodio Kobilju Glavu. Ali došlo je naređenje da se Srbi povuku, na mnogo nepovoljnije linije. Da je linija formirana na Kobiljoj Glavi lakše bi se vratili Pofalici, Velešići bi pali za par dana, uvezale bi se jedinice preko Grbavice, Sarajevo bi bilo prepolovljeno, granica se mogla postaviti kod kino Radnika i Srbi ne bi morali 96. da bježe sa svojih vjekovnih ognjišta.

    Osim toga, ubijanja i ranjavanja velikih komandanata koji su mogli da oslobode Vogošću i koji su se protivili izdaji i predaji Vogošće, opravdavaju sumnju, da je kćerka svome ljubavniku prodavala oružje, a tata svome nesuđenom zetu, teritoriju.

    Čitao sam i to, da su borci lako probijali muslimanske linije na Sokolju, Žuči, Ugorskom... ali onda bi neobjašnjivo morali da se povuku, da su i sami sumnjali da su izdani.

    Ja ne tvrdim 100% da je tačno svo ovo moje pisanije, ali sada, 20 godina nakon rata, moglo bi se diskutovati o tome, ko je nama bio veći neprijatelj u prošlom ratu: muslimani ili poturice sa Pala i Beograda koje su nas kao stoku na Bojniku (gradska stočna pijaca u Sarajevu, opština Ilidža) prodavali muslimanima.
  • akcije - 103421 - 31.05.2019 : Zeljko Tomic Sokolac - best (1)

    Trista američkih dolara za Dušicu Tutorić


    Za Dušicu Tutorić sam se zainteresova zato što je jedan sveštenik (možda čak i monah) nekim mojim prijateljima u Americi i Kanadi poslao SMS poruku sa molbom da joj pomognu da sakupi novac za operaciju.

    Naravno da znam Neška. Bila je to zlatna generacija Glasinca! Pamtim ga više kao dobrog čovjeka, nego kao dobrog fudbalera. Molim vas da me opet pogrešno ne shvatite, ne kažem da je bio loš fudbaler, ali ipak mislim da mu je "čojstvo" bila jača strana.

    Zadnje tri godine sam uglavnom provodio na tim našim prostorima, živeći na veoma skromnim prihodima, pa mi je poprilično postalo jasno kako se tamo doista živi. Na kraju sam ipak morao da ponovo odem preko granice, i evo već pet mjeseci radim u inostranstvu a još uvijek nisam zaradio da vratim dugove koje sam tamo napravio.

    U svakom slučaju, sada, kada sam se uvjerio da Dušica Tutorić doista postoji i treba našu pomoć, odlučio sam da joj i ja pomognem. U Beograd sam već otpravio 300 američkih dolara, pa ću zamoliti Nedeljka Žugića da ih odnese i preda Dušici ili Nešku.

    Takođe bih zamolio sve one koji su u mogućnosti da pomognu Dušici da to i urade. Nisu donatori oni koji imaju pare, već oni koji imaju srce.

    Nadam se da će ova moja skromna donacija bar malo pomoći Dušici da još puno godina bude dobra majka, supruga, kćerka.

    Za sve one koji odluče da pomognu: molim vas da se, nakon što uplatite novac, upišete na ovu stranicu i napišite koliko ste poslali. Nije to zbog vas, nego da "probudite" i druge da krenu vašim putem.

    Bilo bi dobro objaviti i Dušicinu adresu i broj telefona (Viber, Whatsapp), pošto većina onih koji žive u inostranstvu novac šalju preko Western Union-a, a za to su im potrebni ovi podaci.

    Još jednom molim sve one koji su u mogućnosti da pomognu Dušici da to i urade. Danas vi pomognite njoj, a sutra će vama Bog.
    vogosca_rat - 103435 - 05.06.2019 : Oklop Visegrad - best (1)

    Nagodbe oko Sarajeva


    Pozdrav svim posjetiocima foruma, a prije svega vlasniku sajta koji bastini nasu kulturu.

    Uskoro se navrsava 27 godina od kako je pao Orlić u muslimanske ruke. Vogošćani i Rajlovčani su se međusobno optuživali ko je kriv za pad Žuči, posebno kad je u zimu pala kota 850 i kad su muslimani iz Ugorskog, kao na dlanu imali Vogošću.

    Čitao sam i na muslimanskim forumima da je oko Sarajeva veoma moguće da su se dešavale nagodbe oko razmjene teritorija.

    Kad se uzme u obzir, kako su sa jedne strane pali Nahorevo (u kome je bila kuća Alije Delimustafića) i Tihovići (krcato oružjem), a sa druge strane kako je palo Grahovište, kako je pala Žuč i muslimanima poklonjena silna artiljerija i dva tenka, kako su pali Pofalići, kasarne u Sarajevu prepune oružjem, otvara sumnju da je bilo nagodbi, a možda i prodaje teritorije. Isto onako kao što su oficiri iz Rajlovca naoružavali Sokolje, ili oficiri iz Vogošće što su prodavali granate, vanadijumske pločice za CNC mašine, pa čak i same bušene trake-programe, kako da se na CNC mašini, od otkivka napravi zrno spremno za punjene eksplozivom.

    Simptomatično je i to sto je Žuč pala, kada je pao Otes. Ili Ilijaš koji je pretrpio ogromna razaranja, dok na primjer u Vogošću za čitav rat, na naseljeni dio možda nije palo ni 100 granata.

    Pošto se na forum javljao neki bezbjednjak iz Vogošće, koji je podrobno sve opisivao, možda bi mogao da napiše članak, da li su ispravne moje pretpostavke? Da je narod ginuo za nešto što je unaprijed dogovoreno da se preda muslimanima. Čak je Rajko Koprivica predlagao podjelu Vogošće prugom, te bi tako sve institucije pripale muslimanima. A Srbi bi bili po Borisu, i od svega imali bi Dom zdravlja i pijacu.

    Još sam negdje pročitao da je pokojni Boro Radić poručio svojim vojnicima, uoči pogibije "ako neko vidi Joju Tintora, da ga ubije". Da li je moguće da je Boro "namirisao" neku izdaju ili prodaju, i da je Joja u režiji sa Enesom Durakom skinuo glavu Bori?
    ilijas_coa - 103463 - 14.06.2019 : Aleksandar Beograd - best (1)

    Komandir Izviđačke čete Ilijaške brigade Milenko Zupur- Cico



    srbi_6do14_vek - 103455 - 13.06.2019 : Oklop Visegrad - best (1)

    Srbsko oružje


    Gnušam se i prostih ljudi i političara kada govore da evroatlantske integracije nemaju alternativu. Zar da oni koji su nas u jednom vijeku tri puta napadali i ubijali, treba ponovo bez grama olova i baruta da nam budu gospodari? A njihovi preci dolazili nasim djedovima da budu najamnici ili radnici u rudnicima ili vojnici, kao što je bila garda Cara Dušana.

    Čak se i naše oružje smatralo najboljim, pa su tadašnje velike svjetske sile na svojim dvorovima koristile naše mačeve. Evo i linka na tu temu: klikni ovdje

    A danas, svega svoga se stidimo, i smatramo velikim uspjehom da budemo sluge slugama naših djedova!
    1kk - 103467 - 17.06.2019 : Kartum7193 Banja Luka - best (1)

    Monografija 1bVP 1.KK VRS - Ratna zastava


    ilijas_coa - 103464 - 14.06.2019 : Aleksandar Beograd - best (1)

    Smotra nesalomivih Ilijaških Nemanjića







    Idi na stranu - |listaj dalje|