fix
Logo
fix
Nalazite se na Forum-Najnoviji
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje

rsk - 100047 - 30.03.2017 : Poskoci Zeljo Doboj - best (6)

Pohod na Vukovar


2. oktobra počinje daleko najjači napad na Vukovar, naš zadatak je da kroz ulice Sajmište, istarska, dalmatinska, probijemo kroz ognjena priče i dodjemo na groblje iznad Vukovara i spustimo se u grad u sadejstvu sa drugim jedinicama. Ostale jedinice doći će kroz ul. 1. maja, Preradovićevu i Masarikovu. Pamtim to jer je bila komanda da ne pobijemo jedni druge.

Veče prije obavezno brijanje, zbog gas maski jer ujutro je na cjelo područje ispucano suzavca za poluditi. Naša četa ide kao podrska pola u OT-60, pola pješice, kao podrška 4 tenka m-84.

Istarsku smo probili, ali u Dalmatinskoj ulici sljedi žestoka borba. Prvu m-84 pogađa osa, na našu sreću jer nas OT pogađa kumulativni tromblon, oštećuje oklopni transporter. Imamo par ranjenih i napuštamo OT, pod paljbom se prebacujemo u dvije kuće. Očekujemo da će tenkovi da probiju ustašku liniju, međutim ustaše uništavaju jednu M84 a drugu oštećuju. Komanda je da se ide napred, otvaramo vatru, bacamo bombe pokrivamo jedni druge i uspjevamo napredovati.

Međutim, kada dolazimo do groblja ono je na visočijem položaju i ustaše odatle ne uzmiču i otvaraju žestoku vatru po nama gdje nam gine zastavnik i još tri vojnika, a tri su ranjena. Najgore je što ranjene treba iznosit, pa nam odlaze deset vojnika a mi smo prepolovljeni. Tada njima vjerovatno dolazi pojačanje i počinju kontranapad, gadno je kada na vaš prozor puca desetak pušaka. Ustaše sada žestoko navaljuju na nas. Mi nemamo zastavnika, a u OT nam je ranjen i poručnik, a samo što se pojavio desetar i njega snajper pogađa u oko i on pada mrtav.

Neke od vojnika hvata panika a u ratu je to najgori mogući neprijatelj. Moj komšo, koji je poginuo 16. 10. '91. godine, i ja sa još par vojnika odlučujemo da se povučemo u Istarsku ulicu koja je poprečna u odnosu na ostale ulice i da čekamo oficire i šta dalje. Vidimo da dolaze naši tenkovi za izvlačenje uništenog oklopa i vidimo šansu da pod njihovom zaštitom uspijemo da se povučemo prema kasarni. Tada dolazi sa njima BOV-3 i kapetan koji nam komanduje za njim napred i jedan vod ljudi mi krećemo, ali tada pada mrak i nastaje zujanje u mojoj glavi jer među nas pada mb-120. Sledeće čega se sjećam je bio ambulantni Pincgauer, iz koga me vade u Negoslavcima.
pocetak_rata - 100097 - 01.04.2017 : Aleksa Beograd - best (5)

Kako je počelo (iz ugla petnaestogodišnjaka) 3. deo-nastavak


Beše 1. april te '92. goddine. Proleće nastavi da miriše na nevolju. Te večeri je igrala Zvezda u Kupu Šampiona protiv italijanske Sampdorije, i to je bio dobar razlog da se bar na trenutak zaborave sve napetosti, da se bar na kratko oteraju loše misli.

Zvezda je, kao aktuelni prvak Evrope i Sveta, pomno praćena u svim domovima pa su čak i oni koji se ne razumeju u sport bili uz TV ekrane. Samo navijanje i praćenje Zvezde u toku njenog gaženja fudbalske Evrope i Sveta je u većini ljudi pored sportskog izazivalo i nacionalni naboj. Međutim, ljudi su bili totalno podeljeni. Jedni su zvezdine uspehe doživljavali kao snagu zajedničke države, opstanak pojma Jugoslovenstva, drugim riježima uspeh bratstva i jedinstva. Drugi su, kanališući nacionalni naboj doživljavali Zvezdine uspehe kao pobedu nekog novog, nadolazećeg talasa, nekih novih generacija odraslih na slušanju priča o Drugom svetskom ratu, zločinima u Jasenovcu, preko događaja iz ranih sedamdesetih pa sve do aktuelnog rata koji je već besnio u Hrvatskoj..

Iako je moj stari bio zakleti Željovac i u našoj kući se pažljivo pratila Zvezda, pa je on te večeri organizovao (uz pivo i meze) gledanje utakmice u našem domu. Pozvao je par svojih drugova tj. komšija. Ono što mi je tada bilo jako zanimljivo jeste da se te večeri, na eventualnu pobedu Zvezde gledalo mnogo dublje nego na samu sportsku pobedu. Zvezda je zbog sankcija bila kažnjena neigranjem na Marakani, pa je tu utakmicu igrala u bugarskoj Sofiji, što joj je umnogome otežavalo da ponovi prošlogodišnji uspeh. Kako se bližio početak utakmice tako je u našoj kući rasla energija, ali i stopa decibela. Stari je naravno pojačao TV "do daske" a uz pivo i rakiju je krenulo interno zezanje sa komšijama. Te večeri je Zvezdi pobeda značila prolaz u naredno kolo takmičenja, pa je samim tim i značaj utakmice bio još veći.

  • "Valjalo bi ispaliti koji metak ako prođemo dalje"- dobaci komšija Rade mom starom. Stari ga samo smrknuto pogleda i napravi se da ga nije čuo.

    Utakmica poče i svi se zalepismo za ekran. Zvezdine pobede su u tim danima neizvesnosti i straha ljudima bile melem na ranu i skretanje misli sa svakodnevnice koja uopšte nije bila sjajna. Posmatrao sam starog i komšije kako bez daha gledaju utakmicu, kako prate svaki potez zvezdinih igrača i kao da bi im eventualni gol i pobeda odredila dalju budućnost. Kada bi Zvezda zaigrala dobro, na njihovim licima se mogla otkriti nit zadovoljstva i vere u lepu budućnost, ali čim bi Zvezdini igrači napravili loš potez u njihovim očima se prepoznavao strah i zabrinutost.

    Stvarao se utisak da će, ako Zvezda pobedi, cela situacija da bude bolja i da će da splasne ogromna tenzija koja se tih dana svuda osećala. Ukratko, kao da je sudbina Jugoslavije i bih zavisila od te utakmice...

    Negde oko dvadesetog minuta Mihajlović dade gol za Zvezdu iz slobodnog udarca. U našoj kući vriska, galama, radost. Stari i komšije nazdravljaju uz obavezne komentare: "Ponovo osvajamo Evropu", "ne može nam niko ništa", "jaka je bolan Juga još!". U jeku euforije, samo nekoliko trenutaka od postignutog gola u sobu uleti moj stric, rođeni brat od moga oca, koji je živeo na spratu iznad nas. Pogleda unezvereno po sobi, smrknutog pogleda i nadmenog stava. Na glavi je imao crnu kapu "smitovku" a na sebi jaknu vijetnamku ispod koje je za pojasom virio lovački nož, koji je kupio u Trstu. Sećam se da mi je povremeno davao da se igram tim nožem, ali znam da mu je on bio neka vrsta amajlije i da ga je nosio u lov ili na planinarenje. Stric je voleo borilačke veštine i neke ekstremne stvari, pa mu fudbal čak ni te večeri nije bio preterano zanimljiv. Kako bi nadjačao galamu stade na sred sobe i prilično glasno prozbori:

  • "Vi ovde pevate i pijete a mitraljez se iz šljivika preko reke svako malo oglašava. Meni meci zvižde iznad glave a vi se ovde zajebavate!".

    Prepoznah na licima starog i komšija onaj isti strah. Za njih je utakmica bila završena. Ustadoše, na brzinu obukoše jakne i krenuše za stricom. Mama otera mene i sestru na spavanje, a baka poče da plače. Posle nekog vremena ja se vratih, i pošto je stara već bila legla, odgledah utakmicu do kraja ali sa smanjenim tonom da me niko ne otkrije.

    Strah, strepnja i napetost se ponovo vratiše u našu kuću. Da je kojim sučajem Zvezda povela i sa 10:0 teško da bi moglo da pomogne.

    Stari se vrati kući u gluvo doba noći i uđe u našu sobu.

  • "Sine"- probudi me -"koliko je završila Zvezda"?
  • "Izgubila 3:1" - kroz san mu odgovorih.
  • "Jebaji ga!" - promrmlja i izađe iz sobe.

    Meni đavo ne dade mira. Počeh da se vrtim po krevetu i razbudi me znatiželja da saznam gde su to oni bili i sta se ustvari desilo. Ustadoh, privukoh se do roditeljske sobe ne bi li kroz vrata čuo šta pričaju on i stara. Uspeo sam da načujem starog kako kaže:
  • "Ma šenluče, sutra im bajram".

    Stara ga opet nešto upita, ne razumeh najbolje šta.

  • "Ma spavaj bona, ko im jebe mater, nek'dođu ako smiju".
  • gorazde - 100209 - 12.04.2017 : Milan Marković Goražde - best (4)

    Leva i desna obala Drine od 04. maja do septembra 1992. godine


    Mislim da je najbolje da ovom momku iz Bjeljine ništa ne pišem jer se nema šta ni napisati.

    Ni levu, a ni desnu stranu, koju su Srbi kontrolisali nisu imali pravog komandanta koji bi od samog početka uzeo stvar u svoje ruke i ne bi dozvolio da se desi ono šta se desilo. Brno Petković, koji je pobegao u Srbiju, ne zaslužuje ni da mu se ime spomene, na desnoj su se menjali u rukovođenju i sve je nekako išlo dok dok im Simić nisu poginuli kod Fakovića pod nerazjašnjenim okolnostima, lično znam istinu ali ne bih javno!!!

    Momci koji su bili u fabrici "Viogor" poslati su u čistu smrt i samo njihova hrabrost ih je sačuvala. Ko je bio svedok zna o čemu pričam, jer sve pogibije su se dešavale uglavnom u viogoru. Imena tih momaka neću da spominjem ako ovo budu čitali znaće na koga mislim, ali napominjem da sam i ja bio jedan od njih.

    Umesto da se ukopamo, jer smo držali sve ključne kote i na levoj i na desnoj strani, naši su mislili da će doći neko sa strane da to sve oslobodi. Naravno, kada su muslimani shvatili da mi nemamo snage ni ljudi, krenuli su u ofanzivu, prvo na levoj strani a onda i na desnoj.

    Sve dalje što bih napisao bilo bi ukratko rečeno jedna tragedija u koju su narod uvukli oni koji sad po Beogradu ili belom svetu igraju uz GOCI BEND i pevaju o tome kako su ratovali i izgubili GORAŽDE.

    Naravno da su svi zločini koje su muslimani učinili su za osudu i žalosno je da nikada niko iz Goražda nije osuđen za to. Primjera radi da spomenem kako su masakrirali Bojana Radovića, jako dobro se zna i ko je to uradio ali ništa!!

    Ono što je osvetlalo obraz na Goraždu jeste 1994. godina i ofanziva koje je bila perfektno isplanirana. Tada je Svet spasio muslimane od poraza i oni su svesni toga, ja sam bio u jednoj brigadi koja je krenula iz Rogatice preko Bule pa onda smo se spustili iznad Kopača i došli do Crkve Svtog Đorđa. Tu smo stali jer je stiglo naređenje da se srpska vojska povuče tri kilometra od centra grada.

    Ako ja mogu da priznam da su muslimani te '92. godine uspeli uz naše greške da oslobode Goražde, red bi bio da i oni priznaju da ih je svet spasio '94. u aprilu, baš u ovo doba pre tačno 23 godine. Danas bi "grad-heroj" trebao da kaže kako su pakovali stvari da pobegnu iz "grada-heroja" te '94. godine, ali ih je UNPROFOR spasio.

    Puno toga bi se moglo pisati, čak bi se i jedna cela velika knjiga mogla o tome napisati, ali mislim da je to sada davno iza nas i mlade generacije treba da gledaju napred u bolju budućnost jer rat nikom ništa lepo nije doneo, možda samo onima koji su otišli u Kanadu, Ameriku i danas uz Goci Bend slave pobede.
    ozren - 100019 - 28.03.2017 : Dalibor Radonjic Prnjavor - best (4)

    1. laka pješadijska Prnjavor


    Kao prvo, da odgovorim ovom gospodinu što je pisao o zarobljvanju Čička. Da napomenem, bio sam tada prisutan. Sjedili smo zajedno u rovu dok je stigla policija. Pokušao sam da ga malo oslobodim, čovjek se prestravio. Pitao sam ga je li oženjen ima li djecu, a on mi je odgovorio da ima dvije kćerke i da živi u Zenici, ulica zmajevačka. Pitao me može li zapaliti cigaretu i tad sam se začudio jer je čovjek izvadio makedonski partner, a takve cigarete smo upravo mi dobijali u sledovanju.

    Pomislio sam da je od nekog našeg zarobljenog vojnika, pa sam ga pitao otkuda mu te cigarete, a on je tvrdio da ih je dobio u svojoj jedinici kao sledovanje.

    U daljem razgovoru rekao mi je svoj broj telefona, pa sam isto veče preko nekog radio amatera iz Zenice stupio u kontakt sa njegovom suprugom. Tad sam znao i njeno ime, ne mogu se više sjetiti. Pokušao sam da njoj objasnim da je zarobljen, ali da je živ. Nije htjela razgovarati, samo je govorila da to nije istina. Uradio sam to iz sažaljenj prema njegovim kćerkama u nadi da će ga odmah prijaviti u Crveni Krst, jer i ja sam imao oca na tom ratištu u rejonu Čevaljuša.

    Prije godinu dana sam pitao jednog trgovačkog putnika da li nešto zna o njemu, pošto je iz Zenice. Poslije nekog vremena javio mi je da je živ. Više ne znam ništa o njemu.
    politika_srbija - 100296 - 24.04.2017 : NOMAD Srbija - best (4)

    Svemogući 'Mali Alek'


    Zašto premijer i izabrani predsednik podseća na "lažne" sveštenike? Kako taj danas toliko moćan čovek u ono vreme nije mogao da bude ni vođa delija sa Novog Beograda, pitao sam jednog od tih oficira Arkanove paravojske, koji danas upravljaju Crvenom zvezdom i suprotstavljaju se Vučićevoj ideji da se Zvezda privatizuje. Odgovor je bio zapanjujući.

    Pre ravno 26 godina, 24. aprila 1991. nad stadionom Crvene zvezde "Nebo se otvorilo" i sam Bog je (ma šta to značilo) nagradio naš najtrofejniji fudbalski klub plasmanom u finale Kupa šampiona.

    Piše: Milojko Pantić

    Beograd 24. april 2017

    Jer samo tako se može objasniti odlučujući gol koji je Bajern dao sam sebi, a koji nikada ni pre ni posle toga nije viđen u svetu profesionalnog fudbala.

    Na toj strani stadiona, na severnoj tribini u masi, kako se to nekada govorilo, najvatrenijih Zvezdinih navijača, bio je i Aleksandar Vučić, tada anonimni student prava. Danas je to čovek koji u Srbiji "pušta kišu", spasava ljude iz poplava i smetova, ruši čitav jedan gradski kvart, prvo otme između 10 i 20 hiljada, pa onda povećava za po 200 - 300 dinara davno zarađene i onako bedne penzije, gradi "Kule od karata" u "Beogradu na vodi", čuva davno izgubljeno Kosovo, nekontrolisano povećava poreze, intervjuiše samog sebe, kreči školske toalete, "hapsi", "tuži" i "presuđuje", a njegovi mediji ga uzdižu do nivoa pantokratora (božanstva). Kako taj danas toliko moćan čovek u ono vreme nije mogao da bude ni vođa delija sa Novog Beograda, pitao sam jednog od tih oficira Arkanove paravojske, koji danas upravljaju Crvenom zvezdom i suprotstavljaju se Vučićevoj ideji da se Zvezda privatizuje. Odgovor je bio zapanjujući. "On nije bio dostojan da vlada drugima, jer u nekim prelomnim trenucima za nas navijače nije umeo da vlada ni samim sobom. " Taj i takav "mali Alek" danas je uobrazio da je svemoguć.

    Sve vam je međutim jasno, kad svakodnevno na nekoj od "njemu vernih" TV stanica pogledate to prenapućeno lice, dok se prenemaže pokušavajući da ostavi utisak kako govori istinu, izgovarajući uvek novu laž. Neodoljivo podseća na one "lažne" sveštenike koji se upinju da izgledaju što pobožnije, ne bi li sakrili nedostatak iskrenosti i znanja. Najjači je kad kaže: "Meni je savest mirna, ja ne kradem i nikada ništa nisam ukrao". Kako bre ne kradeš, kad si na čelu vojske rođaka, kumova, prijatelja (tzv. brat-i-ja), koji ne znaju za Boga, od krađa na računima za struju, na cenama benzina, porezima na imovinu, sudskim taksama, do "asfaltiranja" puteva, da Kosovo i Beograd na vodi i ne pominjemo. Kaže još: "Neću dozvoliti da mi napadaju brata". Pa koji je faktor u ovom sistemu taj brat da ima lično obezbeđenje? Ko je i na kojim izborima glasao za njega, da bi on u društvu činio šta mu je volja? A suspenzija Ustava i vladavina kao da on i ne postoji, pa potom zatvaranje Parlamenta i pozivanje predsednice na raport umesto obrnuto - šta je sve to nego diktatura. Nijedna diktatura međutim nije ranjivija nego kad postane jasno da nije u stanju da ispuni svoj deo nepisanog društvenog ugovora.

    I bez obzira šta on mislio o sebi i svojim moćima, jasno je da mu je sudbina u rukama i glavama srpske mladosti koja je krenula "Kulturom protiv diktature". Razlika između Vučićeve i prave Srbije, kao i protesta 2000. protiv Miloševića i ovih danas protiv njega, najbolje se videla 18. aprila kada je tzv. "Večiti derbi" između Zvezde i Partizana došao da gleda najmanji broj gledalaca u istoriji - jedva petnaestak hiljada "njegovih" delija i grobara. Ti navijači po profesiji učeni su nasilju od Arkanovih do današnjih dana Saleta Mutavog, učeni da otimaju kad su jači, pa čak i da ubijaju. NJima je paljenje Skupštine i RTS-a 2000. bilo vrhunsko dostignuće u životu.

    A za razliku od njih, ova školska i studentska mladost Srbije ispred Skupštine ima neviđeni integritet, što u prevodu znači poštenje, potpunost, nedeljivost. Integritet, to je i mogućnost kontrole vlastitih emocija u toj meri da ne prevladaju nad razumom i da održavaju dostojanstvo, kako lično tako i drugih ljudi.

    Ja se i u tvoje ime, Aleksandre Vučiću, stidim pred tom pametnom decom, jer izgleda da ti "Nada Ajkula" kao malom Aleku nije dala nijednu knjigu koja govori o stidu i sramu.
    boro_radic - 100021 - 28.03.2017 : Vera Ninkovic Stockholm - best (4)

    Ponos, naš Boro Radić je među nama, sada spokojno i mirno spava


    Pozdrav svima a osebno osobi koja me je prepoznala i poslala mi Borinu sliku preko e-maila. To je njegova posljednja slika, nastala dan prije njegove pogibije. Veliki pozdrav sa tog divnog i plemenitog ljudinu.

    Čitam vaše komentare i ne mogu da shvatim ko šta piše, svi imaju svoju verziju Borine pogibije. Mislim da su samo mjerodavni oni koji su bili tog momenta prisutni uz njega.

    Sada je najvažnije da je naš heroj i vitez napokon našao svoj mir i spokoj, sada lijepo spava sa svojim saborcima, među svojim narodom. Sad je pred nama da mu se zahvalimo i nadoknadimo sve ove godine, gdje nismo bili u mogućnosti, odnosno pristupiti njegovom grobu, da zapalimo svijeću , odnesemo cvjeće, okadimo njegovu vječnu kuću...

    Mirno spavaj anđele moj, dok živim u mom srcu imaš posebno mjesto. Vidimo se jednog dana, sigurno u nekom boljem svijetu.

    Podrav za sve na stranici a posebno Igoru Radiću i Slavenu od Vere.
    kosovo_rat - 100215 - 13.04.2017 : SaSrbin Canada - best (3)

    Heroji sa Košara


    politika_srbija - 100023 - 28.03.2017 : NOMAD Srbija - best (3)

    Stanovi


    DA SE NE ZABORAVI: Toma i Vučić uzeli državne stanove dok su momci ratovali na KiM!

    mart 24, 2017

    Osim pojedinaca iz vojnog vrha, koji su svoje stambeno pitanje rešavali čak i u mesecima neposredno pre, za vreme i posle bombardovanja NATO-a, tu praksu primenjivao je i bivši (odnosno sadašnji) državni vrh.

    Neposredno pred bombardovanje stambeno pitanje rešili su tadašnji potpredsednik republičke vlade i zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić i ministar za informisanje i generalni sekretar SRS-a Aleksandar Vučić. Njih dvojica su danas na funkcijama Predsednika Republike Srbije i predsednika Vlade Republike Srbije i predsednika srpske napredne stranke. Tomislav Nikolić je krajem 1998. godine kao potpredsednik vlade dobio stan površine 186 kvadratnih metara u Novom Beogradu.

    Nikolić je u vreme dobijanja stana imao porodičnu kuću u rodnom Kragujevcu, koju je, kako je sam rekao, ponudio u zamenu za stan, ali tek pošto je dobio rešenje o naplati ekstraprofita. Kako kuća nije vredela kao stan, bio je, kako je objasnio, prinuđen da ga proda, da bi platio porez. Kasnije je u svom "funkcionerskom kartonu", prema pisanju medija, prijavio da ima stan od 97 kvadrata na Novom Beogradu.

    Istog dana kad i Nikolić, rešenje o dodeli stana dobio je i Aleksandar Vučić. Prema pisanju lista "Vreme" iz januara 2004. i taj stan u Novom Beogradu od 117, 48 kvadrata je kasnije otkupljen. Sam Vučić je, gostujući na B92, septembra 2004. rekao da je od države dobio 61 kvadrat, a da je ostatak otkupio sa ocem. Osnivač SPS-a, Slobodan Milošević, bivši predsednik Jugoslavije, na samo dva dana pre nego što su prve bombe NATO-a pale na Srbiju, otkupio kuću u Užičkoj 34 za samo 9. 000 nemačkih maraka. Kuću od 94 kvadrata i plac od 79 ari, bivši predsednik je tada otkupio, kako je utvrđeno u Drugom opštinskom sudu, kao da prvi put rešava stambeno pitanje. Činjenice su pokazale da je on ranije već otkupio vilu u Tolstojevoj 33, gde se uselio kada je prvi put izabran za predsednika Srbije, premda zakon ne dozvoljava otuđenje rezidencijalnih objekata. Tu je bio i zvanično prijavljen.

    Istovremeno, Zakon o stanovanju izričito zabranjuje da neko zakupi ili otkupi kuću ili stan ukoliko već ima kuću ili stan u vlasništvu.

    (Izvor: Politika 2007)
    akcije - 100223 - 15.04.2017 : Vogošćanin Pravi Vogošća - best (2)

    Parastos poginulim borcima 3. sarajevske brigade


    Poštovani učesnici foruma,

    želim da vas ovom prilikom obavjestim da će komanda 3. sarajevske brigade organizovati parastos za sve poginule borce naše brigade. U organizaciji parastosa, osim komande 3. sarajevske brigade, svesrdnu pomoć i učešće u organizaciji uzeli su:

  • Predsjedništvo udruženja poginulih boraca Sarajevsko-romaijske regije,
  • BORS-Višegrad i
  • Udruženje vetrana Odbrambeno-otadžbinskog rata Sokolac.

    Parastos će biti održan 29. jula. 2017, na Vojničkom groblju "Mali Zejtinlik - Sokolac".

    Ovom prilikom vas sve pozivam da prisustvujemo u što većem broju, pozovite i one koji nisu bili pripadnici 3. sarajevska brigada, da obiđemo grobove naših heroja i pomolimo se za njihovu dušu!

    Unapred zahvalna, komanda 3. sarajevske brigade.
  • ozren - 100249 - 19.04.2017 : Nina Radojcic Vozuca - best (2)

    10.09.1995.


    Pesma posvećena onima koji su dali život za Vozuću

    Što nas pogubiše komšije bivše
    Što nas pogubiše komšije nove
    Udruženi protiv izdanih
    Izdan sam bio, znao sam to
    Znao sam kome ću u ruke dopasti
    Ali znam i ko sam, odakle sam
    Ali znam za koga život dajem
    Da sam je ostavio izdao bih sebe
    Da sam pobegao izdao bih pretke svoje
    Teška nas je sudbina zadesila
    Gorak kraj slatkog života
    Gde sam se rodio tu sam i poginuo
    Gde sam znoj tu sam i krv prolio
    Gde su kosti moje tu je vaša zemlja
    Jer zemlja je vaša tamo gde su kosti vaših predaka
    Ostavljam vam zemlju natopljenu krvlju junaka
    Junaka izdanih, ali vernih do poslednjeg časa.
    politika_srbija - 100015 - 28.03.2017 : NOMAD Srbija - best (1)

    Čuvar Vučićevog plakata: Radimo 24 sata dnevno


    Radnik obezbeđenja po ceo dan sedi ili šeta pored reklamnog panoa sa likom aktuelnog premijera, vodeći računa o tome da ga niko ne ošteti. Kako kaže, nema nikakve veze sa Srpskom naprednom strankom. Na prethodnom radnom mestu, navodi, otpušten je kao tehnološki višak, pa sad nema izbora nego da povremeno radi za jednu privatnu firmu koja se bavi obezbeđenjem. Ta firma je njega, i još dvoje ljudi, angažovala da čuvaju plakate. "Radimo 24 sata, i noću i danju", priča. N1: Znači, postoji potreba da se bilbord čuva 24 sata? "Pa, koliko sam čuo, u celom Novom Sadu, ne samo radi Vučića, nego se svi panoi sa likovima čuvaju - da li je Šešelj, bilo ko, svi čuvaju. E sad, kako oni čuvaju, to ne znam". N1: Da li ste možda imali neke neprijatne situacije? "Imao sam vređanja, mnogo. Na to nisam obraćao pažnju, ne diraju me. Ali ovako, iz kola, svakakve gluposti pričaju, ali ja na jedno uvo čujem, na drugo ispustim", kaže čuvar.
    rat_teslic - 100239 - 17.04.2017 : - best (1)

    RE: Priča iz Bugarinovića


    Pozdrav za onu priču iz Bugarinovića, ima tu dosta istine, može da počasti svoje komšije Srbe koji su bili svoji na svome i nisu počinili nikakva nedjela.
    rsk - 100237 - 17.04.2017 : Vitez Koja Tamo daleko - best (1)

    1.PGMBR u ratu 1991.


    - 1. pgmbr: do sredine decembra stradalo je ukupno 26 pripadnika.

    O ratnim poukama u listu "Narodna Armija" krajem 1991. komandant 1. pgmbr pukovnik Vučić je govorio: "Naša najvažnija iskustva tiču se upotrebe OMJ u naseljenim mestima. Ona su vrlo poučna. Praksa je potvrdila da upotreba tenkova u prvoj liniji borbe u naseljenim mestima ne daje optimalne rezultate i dovodi do nepotrebnih gubitaka. A mi smo bili prisiljeni da tenkovima dejstvujemo baš na takav način, jer nismo imali dovoljno obučene pešadije. A bez podrške pešadije tenkovi su veoma osetljivi. Raspolažemo najsavremenijim tenkovima M-84 i T-72, ali smo se uverili da je čelik ranjiv, da ga probijaju savremena protivoklopna sredstva. A protivnik je raspolagao najsavrsenijim sredstvima. To oružije probija svaki oklop. Pogotovu što je upotrebljavano često s malih odstojanja od 10 do 15 metara. Mi smo se osvedočili da su najelitniji delovi protivničkih snaga ostrašćeno vodili borbu protiv naših tenkova, unoseći u borbu mržnju, doktrinarnu zaslepljenost, neretko opijeni alkoholom i drogama. Pred nama nije bio klasičan front, a proboj fronta i prodor u dubinu nije bio glavni metod borbe. Mi smo iza svakog ćoška ulazili u novu borbu. Zbog toga smo neke postupke morali menjati. Recimo, držali smo otvorene lukove, jer u slučaju da bude tenk pogođen, na taj način se smanjuje pritisak od eksplozije i olakšava spasavanje posade. Takođe se pokazalo korisnim vešanje vojničkih denjkova sa vanjske strane kupole, jer oni stvaraju dodatni sloj zaštite. Velike teskoće smo imali i sa neprijateljskim minama različite proizvodnje, naše i strane, koje su masovno rasipane bez ikakvog reda. A mi nismo imali dovoljno snaga za protivminsko obezbeđenje. Problem nam je bio i pokazivanje ciljeva komandiru tenka, jer nije bilo dovoljno obučene pešadije za pratnju tenkova da uočava ciljeve i navodi posadu tenka. U stvari, najveće teškoće smo imali zbog manjka pešadije. Kada bi u brigadi bilo što do dvesto specijalaca, njena borbena vrednost bila bi višestruko uvećana, naročito u ovakvim uslovima borbe..."
    akcije - 100205 - 12.04.2017 : Snjezana Basevic Sokolac - best (1)

    Potrebna pomoć


    Željko u subotu sam krenula na prvu hemodijalizu i na prvoj mi pukne arterija. Ovo je živa patnja i jedina mi je nada da uradim transplantaciju bubrega. Zato mi je potrebna pomoć svih prijatelja i ljudi dobre volje da mi pomognu u prikupljanju sredstava za uradim transplantaciju što prije.

    RE: Potrebna pomoć


    Snježana,

    vjerujem da ima dosta onih koji su Ti zahvalni na svemu onome što si uradila na polju humanitarnog rada, uključujući i akciju ekshumacije boraca koji su preneseni na Vojničko groblje u Sokocu. Ja ću da se uključim u ovu akciju, a ti objavi i podatke kako i ostali mogu da ti šalju novac.
    dobrovoljci_ru - 100212 - 12.04.2017 : Ratko Obrenović Detroit, USA - best (1)

    Iznad Višegrada postavljen krst u čast ruskih dobrovoljaca


    Na brdu Grad, iznad Višegrada, otkriven je i osveštan spomen krst, u znak sjećanja na sedam ruskih dobrovoljaca, koji su poginuli braneći Srbe na području Višegrada.

    Obilježavanju Dana ruskih boraca, koji su organizovali Vladin odbor za njegovanje tradicije oslobodilačkih ratova, BORS i opština Višegrad, prisustvovale su brojne delegacije iz Srpske, Srbije, Kosmeta i Crne Gore.
    Na ove prostore ruski dobrovoljci su došli da pomognu srpskom narodu. Život su položili braneći Republiku Srpsku.

    Duško Milunović, pomoćnik ministra rada i boračko-invalidske zaštite Republike Srpske kaže da su ruski dobrovoljci branili srpsku slobodu, srpsku teritoriju i zajedničku čast i vjeru.

    Načelnik opštine Višegrad Mladen Đurević ističe da je krst simbol koji pokazuje zahvalnost srpskog naroda ruskom narodu na pomoći u odbrambeno-otadžbinskom ratu.

    Ruski dobrovoljački odred, sa 700 boraca djelovao je u zonama odgovornosti Sarajevsko-romanijskog i Drinskog korpusa.

    Ratni komandant Druge Podrinjske brigade VRS Luka Dragičević izrazio je zahvalnost ruskom narodu i borcima.

    - Јa sam im neizmjerno zahvalan, prije svega što se borbeni moral boraca brigade peo do neslućenih visina - rekao je Dragičević.

    General Vojske Republike Srpske Milan Torbica ističe da su se srpski borci uz ruske dobrovoljce osjećali jačima, jer su znali da neće odstupiti i da će im oni pomoći.

    Trideset i sedam ruskih dobrovoljaca ugradilo je život u temelje Srpske. Spomenici u Višegradu ostaju vječni pomen, da bi budućim generacijama svjedočili o njihovom herojstvu.

    politika_visegrad - 100213 - 13.04.2017 : NOMAD Srbija - best (1)

    Krst za vječno hvala ruskim prijateljima


    13. 04. 2017 12:59 - Radoje Tasić

    Višegrad - Na brdu Stari grad u Višegradu juče je otkriven veliki krst podignut u čast ruskih dobrovoljaca koji svojom životima i borbom u Odbrambeno-otadžbinskom ratu potvrdili bratsku ljubav sa srpskim narodom.

    Spasavajući nedužan narod u borbama u Višegradu poginulo je sedam ruskih dobrovoljaca koji su sahranjeni na Srpskom vojničkom groblju na Megdanu. Krst, visok pet i po metara i težak 400 kilograma, kojeg su donirali veterani iz Kosovske Mitrovice, otkrio je ruski dobrovoljac Boris Zemcov koji je istakao da su Rusi došli kad je bilo najpotrebnije da pomognu srpskom narodu.

    - Prošlo je od tada 25 godina, ostarili smo, ali da zatreba ponovo bi došli upomoć - rekao je Zemcov.

    Među ruskim dobrovoljcima bio je i Vladimir Sidrov.

    - Bio sam u borbama na brdu Zaglavak gdje je poginuo i Konstantin Bogoslovski o kome je snimljen dokumentarni film "Anđeo sa gore Zaglavak" - rekao je Sidrov.

    Ratni komandant Druge podrinske brigade Luka Dragičević istakao je važnost morala ruskih dobrovoljaca, koji su uticali na srpske borce.

    - Bili su mladi, moralno jaki, osposobljeni za borbe i časno i pošteno su se borili - dodao je potpukovnik Dragičević.

    Predsjednik Predsjedništva opštinske boračke organizacije Milisav Vasić kaže da je krst znamenje hrišćanstva, da zrači porukama mira i razumijevanja među narodima.

    - Željeli smo samo da podsjetimo na tradicionalno prijateljstvo između srpskog i ruskog naroda u najtežim trenucima i odužimo bar mali dio duga prema ruskim dobrovoljcima - naglasio je Vasić.

    U Odbrambeno-otadžbinskom ratu u redovima Vojske RS učestvovalo je 700 ruskih dobrovoljaca od kojih je 73 poginulo. Sveštenici su juče služili parastos u vojničkom groblju na Megdanu kod spomen-obilježja svim poginulim ruskim dobrovoljcima.

    Načelnik opštine Višegrad Mladen Đurević rekao je da je ovo dan sjećanja na ruske dobrovoljce koji su pokazali nesebičnost, požrtvovanje, pomoć i zalaganje za bratsku zemlju kada je to bilo najpotrebnije.
    Anđeo sa gore Zaglavak

    U znak sjećanja na ruske dobrovoljce koji su poginuli u toku posljednjeg rata boreći se za Republiku Srpsku, novinar i publicista Ljiljana Bulatović odlučila je da snimi dokumentarni film "Anđeo sa gore Zaglavak".

    Film je posvećen Konstantinu Bogoslovskom koji je sa 20 godina poginuo tokom herojske odbrane Višegrada. Film je doživio veliku uspjeh u Rusiji gdje je osvojio nagradu "Zlatni vitez".
    rsk - 100189 - 10.04.2017 : Zeljo Poskoci Doboj - best (1)

    Pohod na Vukovar


    Bog je bio na mojoj strani 2. oktobra. Granata iz mb 120mm je pala između točkova BOV-3 i digla ga na drvo zajedno sa mnom koji sam od detonacije odletio dobrih deset metara. U dvorište obližnje kuće, dobivši u šljem rikošet gelera veličine pedlja koji je ostao zabijen u šljemu. Usput sam se onesvjestio, a bio sam garav kao dimnjačar. Moj pm-72 bio je bez nogara i cijevi, rap je pokupio dva gelera tako da sam u borbi bio već 8. oktobra.

    Bio sam pripadnik 1. PGMB a poslje sam prošao ratišta kroz Bosnu. Ipak, ništa nije bilo kao Vukovar, koji je bio klaonica a i borba je bila konstantna prsa u prsa. Ko ovo nije doživio teško je opisati taj intezitet borbi, granatiranje, pogibije, ranjavanje.

    Teško je reći koliko je oklopa uništeno, jer ukoliko tenk ne izgori može se popraviti. Ranjen je bio maltene svako bar jedan put, a neki i u više navrata, pogotovu pripadnika TO, lokalni i dobrovoljci.
    forum - 100037 - 30.03.2017 : NOMAD Srbija - best (1)

    U vezi rada ove stranice


    Gospodine Željko, želim da Vam još jednom odam priznanje za rad i postojanje ovog portala Slavić-net, posebno cenim Vaše nastojanje da se pravedna borba našeg naroda za slobodu ne zaboravi, a usuđujem se i da Vam kažem da ovako na daljinski "osećam" da ste pošten čovek.
    Svako dobro Vam želim!

    Pozdrav bratu Srbinu NOMAD!




    Idi na stranu - |listaj dalje|