fix
Logo
fix
Nalazite se na Forum-Najnoviji
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje

poturice - 103643 - 12.07.2019 : R.Radenko Tamo Daleko - best (0)

Poturice


Teško jorganu koji pokriva dvije vjere! Jedna mora kad-tad da se smrzne, i tad bi ti htio da se vratiš svojoj originalnoj vjeri ali te niko neće jer si godinama bio pod tim jorganom.
ozren - 103639 - 12.07.2019 : Amaros Tuzla - best (0)

Ubijani Srbi


Čitam mnoge komentare i između ostalog zašto su nas komšije ubijale na Ozrenu.

Ja mislim da je lako naći odgovor. Godina 1994. Lisača na Majevici je oslobođena i zarobljeno je bilo preko 70 srbskih boraca i postupalo se fer prema njima i niko nije bio ubijen.

Godina 1995. godine je pala Srebrenice, gdje je izvršen pokolj nad muslimanskim narodom.

Eto to je odgovor. Sirotinja uvijek ispašta svugdje i još nisu svjesni da nas političari zavađaju. Dok je ovaca biće i vune. Nadam se da se neše niko naći uvrijeđen.

RE: Ubijeni Srbi



Ovo je svakako jedan od najbanalnijih komentara koje sam pročitao do sada. Ovo je ujedno I klasičan recept kako se u politici manipuliše podacima da bi se jedna strana prikazala žrtvama.

Da voda proključa treba naložiti dobru vatru. A "vatre su ložene" još I u vrijeme prije zvaničnog početka rata u Bosni I Hercegovini. Da podsjetimo, prvi zločini nad srpskim stanovništvom su se desili u Posavini I Hercegovini, još prije 6. aprila 1992. godine, koji se uzima kao datum početka rata. Sjetimo se, naprimjer, Sjekovca, gdje su formacije HVO upale još u martu 1992. godine I izmasakrirale srpsko stanovništvo, uglavnom žene I starce.

Zločini u Sarajevu su se desili odmah nakon početka rata. Srbi nikada neće zaboraviti javne kuće po sarajevskim hotelima, niti kazamate po podrumima. Neće zaboraviti ni Kazane, kao ni Čemerno. Svaki od ovih zločina je promjenio odnos među zaraćenim stranama, smanjio prag tolerancije I pomjerio granicu dozvoljenog. Pri tome, treba obavezno pomenuti mudžahedine, čije slike sa odsječenim glavama nikada neću zaboraviti. One su nešto najstrašnije što sam u životu vidio.

Ne prođe ni jedan članaka, a da u njemu muslimani ne pomenu Srebrenicu, koja je (nažalost) isfabrikovana priča, napravljena od strane Zapada, u cilju ostvarivanja njihovih ciljeva na Balkanu. Jer, kako objasniti činjenicu da imaš paravo optužiti nekoga za zločin, a da pri tome optuženi nema pravo da se brani. Zašto u poslednjih 20 godina nije pokrenuta detaljna istraga, onako kako zakon nalaže, da se taj zločin detaljno istraži i dokumentuje. Odgovor je jednostavan: broj poginulih je višestruko napumpan, pa Sarajevu ta varijanta ne odgovara.

U srpskom narodu se kaže da je zvijer najopasnija kada se satjera u ćošak. Tako je I u prošlom ratu, ako se uzuzmu zločini koji su napravili mudžahedini u Federaciji BiH, najveći zločini napravljeni nad srpskim selima u okolini Srebrenice. U 1992. i 1993. godini je na području Srebrenice i Bratunca, pod komandom još uvijek neosuđenog ratnog zločinca Nasera Orića, popaljeno oko stotinjak sela i zaseoka i ubijeno oko 3600 Srba. Među njima ima I onih koji su bili moji poznanici I prijatelji, pa čak ni ja ne pokazujem izvjesno žaljenje za taj počinjeni zločin. Zbog toga imam I izvjesno, racionalno objašnjenje, zašto su se preživjeli članovi porodica okomili na ratne zarobljenike (isključivo muškarce) I pobili ih po onom, već nekoliko milenijuma starom pravilu, da u prva 24 sata nakon pada neke teritorije, ne važi civilno pravo.

Mi Srbi ćemo na Srebrenicu gledati istim očima samo ukoliko se složimo da slučaj treba dobro istražiti I svaku pojedinačnu žrtvu posebno ispitati. A sve dok se to ne desi vi ćete pričati o nekakvom "masakru" a mi ćemo govoriti bez imalo sažaljenja: "neka, to su I zaslužili!".

Srebrenica je samo početak. Treba ispitati i napraviti detaljnu studiju o sukobu u Bosni i Hercegovini. Mi se čak ne slažemo ni u pogledu toda da li je bilo rata? Imamo suprotna mišljenja i o tome ko je počeo rat, ko je bio žrtva istog, kao i ko je izašao kao pobjednik. Da nije žalosno, bilo bi smiješno!
dobrinja - 103638 - 11.07.2019 : Nomad Srbija - best (0)

Netačni podaci u vezi Snežane Đipa


Za Ex-ponto:
Izvesna gospođa Snežana se na ovom portalu predsatavila kao Snežana Novaković-Beograd, međutim podaci ukazuju da tu ima netačnoti.
G-đa Snežana Novaković Džipa netačno navodi lokaciju Beograd, a tačno je da se ona nalazi 54 kilometara nizvodno (rekom Dunav) od Beograda.

Tačan je podatak da je povezana (poslom) za muziku.

Tačno je i to da još koristi prezime Džipa, doduše kao dodato na prezime Novaković.

Mogao bih dopuniti priču sa još podataka koji nisu tačni koje je dostavila g-đa Novaković Džipa, ali čekaću još da vidim dokle će trajati taj njen "istinit" opis vojnog policajca Fejsala.

Nije baš najjasniji "tajming" njenog posta na ovom forumu, ali postoje indicije da ga g-đa Snežana nije pisala sama, a još manje slučajno na ovom forumu (slavić-net).

Pratiću dalji razvoj događaja, ako se opet ovde oglasi gđa Novaković Džipa.

Pozdrav, Nomad.

RE: Netačni podaci



od prvog trenutka, kada sam objavio ovaj post, koji je navodno napisala Snežana Đipa, ja iskreno sumnjam da je ona uopšte autor tog članka. Nisam to htio do sada da komentarišem, ali me je ovaj komentar naveo da I ja kažem svoje mišljenje.
dobrinja - 103637 - 11.07.2019 : Nomad Srbija - best (0)

Svedočenje žrtava


U svedočenju Zorana Jovanovića piše i ime Keme Dautovića iz Buća potoka:

  • "Tukli su svi odreda u svako doba dana i noći, tukli su i silovali i žene i muškarce, čak su i staricu od 60 godina silovali pred nama".

    U sudskim spisima zabeležen je i ovakav podatak:

  • "Edin Mehić je sa Fejsalom Džipom nasilno odvodio maloljetne djevojke i djevočice srpske nacionalnosti i primoravao ih da za novac, cigarete i alkohol seksualno opšte sa "unproforcima" iz arapskih zemalja. Sedamnaestogodišnju Natašu, čiji su roditelji poginuli u masakru u Miskinovoj ulici, na silu su odvozili u kasarnu "Maršal Tito" i tu su je držali. Među onima koji su silovali ovu djevočicu bio je i muslimanski oficir veze izvjesni Tolj".

    I izveštaj UN od 18. decembra 1992. godine, koji nosi signaturu S-24991, jasno se govori da su silovali srpske žene muslimanski i hrvatski vojnici, uključujući i postojanje javnih kuća gde su dovođene srpske devojke. Ovaj izveštaj je dugo bio sakriven od očiju svetske javnosti. U jednom drugom izveštaju komisije UN, koja je ispitivala područja koja su kontrolisali Srbi, doslovno piše: "Svi pokušaji da se lociraju i utvrde određena mesta gdje su žene navodno držane u zatvoru i navodno silovane bili su neuspešni. U nekim slučajevima navodni logori za silovanje bili su potpuno prazni kad su ih posetile delegacije komisije".
    Inače taj Fejsal Džipa se dobrano glasa i na nekim drugim forumima(klix. ba/dobrinja) šturo opisujući ratne situacije u Sarajevu inače potpisuje se sa nik-om (nick) djes_ba.

    Za sda toliko, potegnuću neke kontakte da bih došao do nekih informacija o F. Džipa, ako uspem postaviću ovde.

  • dobrinja - 103635 - 09.07.2019 : Ex-ponto - best (0)

    Fejsal i Snezana


    Sada čovjek ne zna kome da vjeruje: Snežani koja je bila par stotina kilometara daleko, ili ljudima koji su doživjeli, ili "svojim očima" gledali akcije njenog bivseg supruga.

    Sumnjam da bi bilo koja majka volila da se otac njenog djeteta, kao i neko sa kome je bila u ljubavi smatra zlikovcem, nečasnim ili da se njegovo ime pominje u negativnom kontekstu. Sa te strane mogu razumiti Snežanino pismo, ali bi Snežana morala znati da nečije ranije ponašanje, a pogotovo ako se to ponašanje posmatra subjektivno ne garantuje kako će ta osoba reagovati u nekim budućim vremenima. To je posebno izraženo u situacijama koje dovode osobu u neka ekstremna stanja, izazove za koje se nije spremala i za koje se nemoguće spremiti.

    Snezana, ratnik iz rova teško može da pronikne u razmišljanja, psihu i strahove nekoga u koncentracionom logoru, onaj u pozadini onoga kome zviždi oko glave, onaj iz podruma koji dijeli sa "svojim" narodom ne može razumiti položaj onoga koji taj podrum dijeli kao taoc sa onima koji ga mrze.

    Neki od nas koji smo osjetili i preživjeli situacije koje se ne dešavaju tako lako običnom smrtniku obično ne ulazimo u razgovore o njima sa ljudima poput tebe.

    A veoma je simptomatično kako takvi kao ti vole da mudruju i dijele lekcije. Tvoja muka stajanja u redu Dobrotvora, Karitasa, Merhameta... da bi poslala paket Fejsalu je u tvojim očima mnogo veća od muke one djevojke kojoj Fejsal rovari po stanu u koji upada krvavih ruku hvaleći se šta je uradio "četnicima".

    Ili ovaj "Zorin mali" što spontano uleće ovdje i napisa Fejsalove karakteristike... Poslije ovoga ko bi o Fejsalu Išta ruzno pomislio. Na ranu ga priviti.

    Usput, koliko znam Džipe su od Uloga...
    hadzici - 103586 - 07.07.2019 : Munja 13 Hadžići Bratunac - best (0)

    Munje, Hadžići


    Odgovor NešI Pušari:

    Munje i dalje postoje, malo drugačije i ozbiljnije. Imamo i unučadi, umiremo kao i drugi, iako neki predaleko. Dolazimo na sahrane.

    Prošle godine na proslavi u Bratuncu nas je bilo sedamnaest. Malo, od 78 koliko je prošlo kroz jedinicu. Hvala za sjećanja. Nadam se da su lijepa. Potpune informacije o sastavu, pogibijama itd.

    Možete naći u vojnom odsjeku a svaki put prislužite svijeću za umrle i poginule. Da ih nije bilo mnogi danas ne bi bili u Bratuncu. Neki ne bi bili oficiri, neki inženjeri, neki odbornici, neki dobri privatnici itd. Pozdrav M13. Baza M2.
    dobrinja - 103579 - 07.07.2019 : Nenad Pale - best (1)

    Fejsal i Snježana


    Pozdrav forumu i sve pohvale na visokom stepenu realnosti koji iskazuju, i uredništvo i brojni čitaoci saradnici, u analizi različitih događaja, a naročito onih iz ovog nesretnog, građanskog rata.

    Jedno pismo gospođe Snježane N. iz Beograda, od 29. juna ove godine slučajno me dodatno zainteresova za problem naše stvarnosti posljednje decenije prošlog vijeka, tj. one stvarnosti u kojoj i sam ponesoh dobro breme nesreće što se svali na sr(b)sko pleme.

    Ne želim polemisati o konkretnim porodičnim odnosima g. Snježane sa izvjesnim g. Fejsalom, jer i nemam to pravo, razlogom više što i ne poznajem momka, čak ni to što je riječ o mješovitom braku, ništa nije negativno normalnom islećem svijetu, ukoliko je riječ o skladnom životu, međusobnom razumijevanju i uvažavanju. Međutim, opažam jedan detalj koji iritira zdravo i normalno gojen svijet ovih prostora. Naime, gospođa reče da je njen Fejsal bio "mangup, šarmantan ali ne seljačina" (?!), što i potvrdi širim opisom njegovih "mangupluka", prije i poslije rata, kao da je to, ne daj bože, pozitivna ljudska osobina.

    To što je on osiono pretresao kuće po Sarajevu ojađenoj sirotinji, nesrećno zatečenoj u opkoljenom gradu, za nju je normalno. Čak ni on sam (a vidljivo je iz njegovih češćih komentara na ovom forumu, gdje se, kaže: "nikome ne pravda") ima obraza da se hvali postupcima nečovještva kojih se normalan svijet stidi.

    Nismo svi toliko naivni, da ne znamo prosuditi da iza tih pretresa uglavnom stoji pljačka, opet omrznuta svim poštenim ljudima. Dotični je, dakle, mudro sklonio ženu i dijete na sigurno, u Beograd, a sam nastavio harati Sarajevom. Ni po jada da se istakao u vojničkim vrlinama na svojoj strani fronta, na koje ima pravo po političkom ubjeđenju, i što mi s druge strane linije razumijemo, uz uslov da se ne ogriješi duša i ne zagazi u zločin. On, dalje, bahato spominje i Mosad, i ne negira ni mutne poslove u vezi s tim, iako je nejasno o čemu je riječ, da bi na kraju likovao svojim beglukom i sklanjanjem van zemlje Bosne.

    Ništa to, kažem, ne bi bilo sporno da ne odiše lupežlukom i samohvalisanjem (čak i same g. Snježane) očito u uvjerejnju da je samoživost, prevara i parazitluk kvalitetan ideal čovjeka, tipa:"ja pa ja".

    Ilustrativno, ne mogu zaobići sličan primjer drugoga Fejsala, zv. Pero, koji je svojevremeno ojadio mnogoga u Goraždu, baš svojim "manguplukom" donesenim sa ulice "od zla oca i gore majke" kako kaže naš narod. Nekoliko generacija Srednjeg Podrinja sa gorčinom se sjeća svoje mladosti koju su provodili u strahu od Fejsal-Perove bande, kada će upasti, ošamariti djevojku, prosuti piće... , a sve pod budnim, zaštitiničkim okom ondašnje "narodne milicije", za čiju saradnju sa "mangupima" smo svi bez izuzetka znali u svojoj nemoći da išta promijenimo.

    Pažljiviji čitaoci se mogu uvjeriti u te "manglupluke" ako prelistaju crne hronike dnevnih listova iz onoga, predratnoga vremena, što su revnosno bilježile Fejsal-Perove podvige, i što je naročito indikativno, kontinuitet "mangupijade" se protežira i na ovo postratno vrijeme: za federalna BH sredstva informisanja Fejsal-Pero je i dalje "mangup", pozitivac koji je takav samo zato što je ubio, osakatio ili kakogod ojadio Srbina.

    Eto, zato mi ne volimo "mangupe".
    Sa uvažavanjem,
    Nenad, Pale
    dobrinja - 103575 - 06.07.2019 : Sasrbin - best (2)

    Fejsal Džipa


    Taj Fejsal bio neki humanitarac, treba ga odlikovati Karađorđevom zvezdom. A i tebi bih odao priznanje jer treba biti poseban pa se udati za nekoga ko se zove Fejsal a preziva Džipa. :)
    rogatica - 103573 - 05.07.2019 : Nomad Srbija - best (0)

    Ljudi greše, ali ovo je previše!


    Bojan Glišić (38), pravoslavni sveštenik Dabrobosanske mitropolije, uhapšen je u okviru policijske akcije "Lotika" zbog sumnje da je trgovao eksplozivom i oružjem. U pretresima objekata koje je koristio, policija je pronašla i zaplenila oko dva kilograma različitog eksploziva, kao i druga eksplozivna sredstva.

    Glišić je na primopredaju poveo svoju decu, koju je koristio kao paravan za nelegalne poslove. Inače, Glišić je oženjen i ima troje dece.

  • Istražioci su određeno vreme pratili sveštenika, jer su imali informacije da se bavi nedozvoljenom trgovinom oružjem i eksplozivom, koje je uglavnom prodavao na području Federacije BiH. Razlog tome verovatno leži u činjenici da je dugo službovao u Zenici, pre nego što je prebačen u crkvu u Borikama kod Rogatice - kaže izvor blizak istrazi.

    Mimo činjenice da je svešteno lice švercovalo eksplozivom istražioce je još više šokiralo to što je Glišić na primopredaju došao sa decom, koju je vozio u istom automobilu sa smrtonosnim napravama.

    Tokom akcije "Lotika" policija je pretresla, kako prenose mediji, Glišićev automobil i parohijski dom u Borikama, gde je prebačen da radi pre nekoliko meseci. Pripadnici MUP pregledali su navodno i kuću njegovih roditelja u Višegradu.

    Ljudi smo, svako greši, ali neke granice bi trebalo poštovati, a sada vidim da je došlo zadnje doba. Posrnuli smo duboko!
  • plemena - 103570 - 01.07.2019 : Oklop Visegrad - best (1)

    O poreklu prezimena u Mitropoliji dabrobosanskoj


    Postovanje! Evo interesantne knjige o poreklu prezimena u mitropoliji Dabrobosanskoj. Knjigu možete otvoriti ako kliknete ovdje.
    1kk - 103567 - 01.07.2019 : Kartum7193 Banjaluka - best (5)

    Monografija 1.bVP 1.KK VRS - Koridor


    Hvala k-diru voda P. P. na ispričanom sjećanju na proboj KORIDORA...

    "Moj bataljon vojne policije 1. KK samo što se vratio iz dejstva oko Ključa i Jajca. Odmaramo vojsku i gluvarimo po kasarni Mladen Stojanović.

    Kažem svom najboljem prijatelju:
  • "Ubij me ako ovo izdobri, na sve strane gori, a mi plandujemo u sred Banja Luke".

    Sutradan ujutro nas poziva komandant, pokojni major Lakić, i kaže:
  • "Diži vojsku i pravac Duge njive".
    Mislim u sebi:
  • "Kakve crne Duge njive, đe ti je to pobogu?"

    Gledam u svog nerazdvojnog prijatelja i druga iz srednje vojne i akademije poručnika A. A. i očima ga pitam: "Kuda?" Sliježe ramenima. Jebiga, oba smo prije mjesec dva dobrovoljno dosli u prekomandu sa službe u Nišu. Nekako ispod glasa pitam: "Nije problem Lakiću, samo nam reci gdje je to i šta ćemo tamo?..." To ti je iznad Doboja, tamo je IKM Korpusa, javite se gen. Taliću za obezbjeđenje IKM."

    Izlazimo, kažem ja mom vjernom drugu: "Kakvo crno obezbjeđenje, a idemo svi.. podveži gaće i opanke, trpaj cijeli magacin na kamione idemo mi u borbu"

  • "Ejs, ti uvijek nesto čitas između redova, pa rekao bi nam Lakić.."
  • "Dobro, dobro.. a šta ako ni on nema pojma?!"

    Dižemo vojsku, Bogami trpamo sve što imamo, i krećemo preko Prnjavora i Doboja na Duge njive. Talić nas upućuje Simiću. Gledam u A. A . i gorim od želje da kažem:

  • "A?!?! Čitam između redova? Obezbjeđenje sa cijelom četom?"..

    Ćutim ali ne mogu, a da se ne smijuljim. Trpi on moje smijuljenje i ćuti. Javljamo Lakiću kuda idemo, a Lakić, pokoj mu duši, šalje svo preostalo ljudstvo za nama. Čekamo ih kod Simića. Dovodi ih kap. Rašo. Simić nam saopštava da moramo na udarni pravac: Živkovo polje- Čardak- Garevac -rijeka Bosna. Prije nas tu bio Pajin bataljon, ispalili granatu iz tenka pa se izranjavali. 14 ranjenih od vlastite granate. I neće u borbu. E Pajo, Pajo.. izvikani Pajo.

    Posjedamo liniju na prilazu selu i tu noćimo. Ujutro krećemo u napad. Komanduje Rašo "Car". Napredujemo munjevito i u naletu. Na samom ulazu u selo ugledam žicu preko kolskog puta. Zaustavljamo se. Mine. Ostavljam vojsku da me obezbjeđuje, a ja idem da demontiram mine. Neki hoće sa mnom. Ne. To su mahom rezervisti i mlada vojska tek stigla. Nikoga nisam ja obučavao pa ne znam šta znaju.

    Skidam 15-ak mina. Uništio sam lovački nož što mi je otac dao da imam čime jesti konzerve kopajući oko poteznih mina u strahu od nagaznih. Ulazimo u selo Živkovo polje. Pretresamo kuće. Nema ljudi ni vojske al' ima cigara. Izašli smo iz borbenog rasporeda. Izginućemo. Galamim, komandujem. DŽaba. Dočepala se vojska cigara poslije dugo vremena pa daju duši oduška taman izginuli. Stajemo. Lažem Simiću da je sve u redu. Naređuje napredovanje prema Čardaku. Tovarimo cigarete u BOV. Opet smo u rasporedu. Lakše se diše. Idemo putem i vidimo Čardak. Odjednom neko viče: "Eno ih!". Svi zaliježemo i počinje borba. Gori sveta zamlja. "Šta je ovo u pičku materinu?!" Sat vremena se bjesomučno puca. Kažem A. A.:

  • "Ovi šenluče gore nego mi"
  • "Da nisu naši" kaže on..

    Vičem: "Ima li ko našu zastavu?". Nema.. Jebem ti vojsku bez zastave. Zovem i pitam komandu dokle su stigli Posavci jer se tučemo, a po rasipanju municije mogu biti da su naši. Odjednom paljba jenjava i polako staje. Kreću psovke jedni drugima.. Vidim neko maše srpskom zastavom. Kažem A. A. "Naši!!!".. "Ko će im ga znati" veli on. Izlazimo iz zaklona pa šta bude. Bogami otuda izlaze dvojica trojica šeširana. Prilazimo. Nekakvi dobrovoljci. Ljubimo se, slavlje. Napokon KORIDOR spojen.

    Rastajemo se sa šeširanima. Oni idu nazad i desno, a mi lijevo i preko polja prema Garevcu. Na sred polja, malo iza ludnice dočekuje nas jaka vatra iz minobacača i snajpera. Imamo puno ranjenih, na sreću niko nije mrtav. Prebacujemo se prema ustašama, tražimo blisku borbu ali se oni izvlače. Modriča nam ostaje sa lijeve strane, izbijamo na glavni put gđe se sada nalazi "ROX" benzinska pumpa. Tu stajemo.

    Čekamo druge jedinice koje sporije napreduju. Tu dobijam i crnu vijest. Poginuo Milivoje Rašuo.

    Ujutro nastavljamo i nekim putem skrećemo ka Bosni. Idem sa grupom trideset metara ispred tenka na kojem stoji kapetan Rašo. Ođednom eksplozija. PT mina. Vraćam se nazad. Rašo leži u koprivama. Zagluvio, ali mu nije ništa. Iz tenka izlazi mladi ppor. XX i plače za tenkom.

  • "Jeb'o te tenk! Promjenićeš gusjenicu i točak. Šta cmizdriš?! Nek' niko nije poginuo. "
  • "Ubiće me Suzić"
  • "Jebo te Suzić!"

    "Na Bosni ostajemo dva dana. Čekamo druge da izbiju na istu liniju. Tuče nas snajper. Gine nam prvi vojnik. Ćurlić. Slava ti mladi ratniče.

    Poslije dva dana stiže nekakva brigada penzionera da čuva liniju, a mi kao najistaknutija jedinica u proboju koridora idemo za Banja Luku na kraći odmor."
  • plemena - 103565 - 01.07.2019 : Branko Ivanovic Donja josanica - best (0)

    Poreklo porodice Ivanović


    Interesuje me poreklo porodice Ivanović iz topličke Donje Jošanice. Moj predak Jeftimije Ivanović se doselio iz okoline Bijelog Polja. Njegov sin Svetislav, moj pradeda je rođen u Donjoj Jošanici 1886. godine. Slavimo Đurđevdan i Đurđic. Nisam siguran da slava nije menjana. Molim za pomoć!
    dobrinja - 103509 - 29.06.2019 : Snežana Novaković Beograd - best (4)

    Fejsal i Snežana


    Čitam ove redove i pitam se, da li neko može pisati o nečijim "zlodelima" bez stopostotnih dokaza?! Ja sam bivša, prva supruga Džipa Fejsala, koji niti je bio narkoman (pola Sarajeva je koristilo ponekada kanabis, to nije narkomanija). Niti je pio, niti bio klošar. Bio je istina upadljiv mladić, malo nemirnijeg duha, pomalo "mangup", ali šarmantan, ne seljačina.

    Potekao je iz ugledne porodice. Otac Mehmed-Zijo, radio u Osobođenju i uređivao novine u Bjeljini. Stric Orhan je radio na RTSA, uređivao emisiju o Nesvrstanima, fakultetski obrazovane četiri tetke i jedan stric. Ja sam bila student Muzičke akademje u Sarajevu, a on je bio tako elokventan da je mogao razgovarati i sa piscima i sa neobrazovanima.

    Imali su staru kuću u starom delu Sarajeva- neću reći gde). Živeli smo na Aneksu, kratko u Srbiji, a onda je stari dobio još jedan jednosoban stan na Dobrinji u kome smo trebali živeti nas dvoje sa ćerkicom rođenom 1988., kada ja okončam posao koji sam dobila u Srbiji.

    O kakvom "došljaku pišete? Naš brak je bio mešovit, a u porodici Džipa nikada nisam osetila da sam nepoželjna, jer sam Srpkinja. Naše porodice su se poštovale. A razlozi našeg kasnijeg razvoda nemaju veze sa različitim nacionalnostima. Istina je da su u stan na Dobrinji, koji smo sredili (oni znaju ko su), upali, razlupali sve naše stvari, dečije igračke, pocepali fotografije, psovali Srpkinju... odveli starog u logor (čoveka koji je imao početni stadijum gangrene noge fizički je maltretirao njegov predratni "drug"). Naravno da ga je Fejsal odande izvukao razmenom.

    Pakete sa hranom koje sam slala i fotografijama ćerkice su koristili da ga ucenjuju. Tako da ne hulite, kada ne znate sve. To što je bio u tkz. Armiji BiH je isto normalno, pa rođen je i živeo tamo. Mogao je doći u Srbiju, ovde su ga svi zavoleli ali nije i ja mu ne zameram, ostao je zbog oca, velike familije... Znao je da smo nas dve van tog haosa i na sigurnom.

    Bio je istina grub nekada, ali samo na rečima, ali velikodušan prema ljudima. Prema nekima to nije trebao biti, jer su to mnogi zloupotrebili. Mnogima je pomogao da pebegnu u Srbiju, znam jer su su mi se javljali i zahvaljivali.
    ilijas_coa - 103507 - 29.06.2019 : Oklop Visegrad - best (2)

    RE: Lažni filmovi, lažni raporti, lažne pobede i lažni heroji tkz. Armije BiH


    Pozdravljam brata Aleksandra, i samo da na ovaj njegov članak dadnem kratak komentar.

    Potpuno se slažem sa njim, ali za širenje njihove propaganda smo i mi Srbi krivi. Lažni Srbin, Emir Muratov Kusturica, koji za dva Vidovdana zaredom podiže poturici i zulumčaru Mehmedu Paši dva spomenika, nikad nije napravio ni jedan film da afirmiše Srbe i odbranu Pravoslavlja, nego nas je Srbe prikazivao kao Cigane koji prodaju svoju djecu lopovima, da bi ih ovi sakatili i od njih pravili prosjake i obijače domova građanima "civilizirane eUrope". A sve to sto eUropa ima, ima od pljačke Carigrada, Carske Rusije, Srbije...

    Šta je falilo lažnom Srbinu Emiru Kusturici da napravi prvo dokumentarni film o svome duhovnome uzoru Svetom Simeonu Mirotočivom, koji je ćirilicu pisao i zlatnom kašikom jeo, kad je "cvilizirani" Fridrih Barbarosa, bio nepismen i hranu uzimao prstima. Za escajg nije ni znao.

    Šta je falilo lažnom Srbinu Emiru Kusturici da napravi ili dokumentarni ili igrani film, da afirmiše prošli građanski rat i pokaže ostatku Svijeta ko je koga napadao?

    Nas zovu "agresorima", a do izbijanja građanskog rata imali smo preko 74% grunovno srbske zemlje?

    Šta je falilo da napravi film, da pokaže da muslimani nisu bili nenaoružani? Ako je nama Srbima JNA davala oružje, davala je i muslimanima. I sami muslimani iz Sokolja kažu da su iz Rajlovac dobili oko 400 pušaka, kao i oružje iz kasarni iz Švrakinog sela, Marin dvora, Nedžarića, Druge vojne oblasti, Fabrika "Igman", Bratstvo, Slavko Rodić, Kasarnja Ljuta... i da se ne nabraja više, kao i granate iz Pretisa koje je komanda Vogošćanske brigade prodavla, kao I oružje dopremljeno u avionima i kamionima "humanitarne pomoći", pa oružje koje su nabavili još 1990. godine.

    Mogao je lažni Srbin Emir Muratov Kusturica da napravi dokumentarac i da jednim potezom skina ljagu sa Srba i otme od zaborava naše junake, ili bilo ko od novinara RTRS-a, ali na RTRS-u nema mjesta za srbske junake, jer Anta Pavelića i Mila Budaka prikazuju kao "vrsne pjesnike".

    Muslimani čak i sramnu izdaju Vogošće i Ilijaša nazivaju "oslobodjenjem", Ratni zločinac iz ovog rata, i sin ratnog zločinca iz prošlog rata, Avdo Hebib, ulazak muslimanske policije zove "oslobođenjem". A onda srbski izrod Jovan Divjak, iako je šljam od čovjeka, ne moze da trpi laži, pa kaže "Vogosca, Ilijas..." nisu "oslobođeni, nego su im poklonjeni".

    Zato još jednom veliko hvala Željku na ovom sajtu da se koliko toliko otmu od zaborava podvizi naše braće i očeva u prošlom ratu, i da se u svijet pošalje prava slika o muslimanskom pravom licu. Muderis je pozivao muslimane na "Đihad", davao im neke papiriće da muslimane "štite" od srbskog oružja, pozivao je na klanje Srba i Iživljavanje nad nejači, ali je junački pobjego sa Igmana kad su ga poćerali srbski sokolovi.

    Da nije Željka i par sličnih portala, o nama se ništa ne bi znalo. Teško nama sa nama!
    prepiska - 103499 - 27.06.2019 : Kartum7193 Banja Luka - best (0)

    Monografija 1bVP 1.KK VRS


    Za Kartum7193,

  • Možeš upisati maksimalno 3900 znakova u jedno polje.
  • Ne moze ćirilica
  • Ukoliko ti treba više prostora za upis, klikni na OLOVKU u gornjem lijevom uglu i onda ćeš imati na raspolaganju tri polja, svako od njih može da primi oko 3900 znakova.
  • ilijas_coa - 103497 - 26.06.2019 : Aleksandar Beograd - best (7)

    Lažni filmovi, lažni raporti, lažne pobede i lažni heroji tkz.Armije BiH


    Istorija će biti svedok najgnusnijeg stepena laži i obmana, koje prevazilaze i najveće istorijske protagoniste stvaranja lažnih slika o sebi i svom društvu, svojim porazima koji postaju pobede, svojim zločinima koji postaju milosrđe. Najveći majstori takvih predstava su muslimanski lažni heroji, medijski manipulatori, verski fanatici i politički predstavnici. Toliki stepen laži, je ubedio bošnjački nacionalni korpus u laž koja postaje istina, gde se čak i jedan eklatantni srbomrzac general Divjak ogradio od njih, što ga je momentalno isključilo iz njihovih herojskih bajki, da im ne bi pokvario njihovu sliku velikih pobedničkih dela.

    Sredinom juna meseca na početku operacije Tekbir, gde je na glavnom pravcu napada Nabožić - Ravni Nabožič slomljena kičma 7. muslimanske brigade, njihov komadant Pukovnik Šerif Petković od svog komandanta IDČ-a Avda Tutmića - Bazuke, dobija raport sledeće sadržine:

    "...Obavještavamo Vas da je naš bliži zadatak- ovladavanje platoom Nabožić - Ravni Nabožić - u potpunosti izvršen uz djelimične gubitke u ljudstvu i bogat ratni plijen..."

    Ovakav izveštaj je prosleđen generalštabu tkz. Armije BiH, što bi u vojnom smislu značilo da je 7. muslimanska brigada, slomila srpsku odbranu i preko Semizovca i tvornice Pretis se povezala sa jedinicama 1. korpusa u gradu, što je bio glavni cilj Operacije T. Ovakav stepen bezočnih obmana i laži moderna istorija rata ne pamti, a ovim poraženim vojnicima na Sarajevskom spoljnem prstenu, je ostalo jedino da se "iživljavaju" nad srpskim civilima i zarobljenim vojnicima u Vozućkom džepu. Alija Izedbegović je svoju poraženu brigadu morao nagraditi zbog velikih zločina u Vozući i pod Ozrenskim selima nazivom Oslobodilačka, uz opasku da je to najsvesniji i najodgovorniji skup ljudi na jednom mestu, u celom muslimanskom nacionalnom korpusu! Bilo kakav komentar za zdravo razumnog čoveka je suvišan!

    Drugi čin muslimanske tragikomedije se odigrava sa njihovom specijalnom jedinicom Crni Labudovi, koja je bila pod direktnom komandom tkz. Predsedništva BiH, i njihovim velikim uspesima na Špicastoj stijeni u Sarajevu 1994. godine, i posebno "velikim borbenim podvizima" u Operaciji Tekbir. Kao što znamo Crni Labudovi su poraženi na Lipi, juna 1995. godine i ni jedan borbeni zadatak nisu uspeli izvršiti. Naravno komanda tkz. Armije BiH ih je morala priključiti ofanzivi na nejaku Vozuću, jer su i oni morali bar negde, ako ne mogu vojnički, onda nad zarobljenim vojnicima i civilima, osetiti, šta znači vojni uspeh! Pošto ih realna vojna istorija ne može pamtiti po uspehu, oni će svake godine, kao i ove, svoj veliki poraz na Špicastoj stijeni slaviti kao pobedu!

    Crni Labudovi nisu ostali sami u svojim veličanjima poraza, pridružili su im se u lažnoj maskaradi, tkz. Zamovi lavovi sa Hrasnog brda, koji su poraženi do nogu, na koti Polom, sa svojim komadantom Zamom Dučićem koga su zvali Gorski lav. Slavi se njihova gorda pobeda, kao putokaz budućim generacijama, kako su muslimanski vojnici svaku bitku pretvorili u trijumf!

    Ne bih da izgledam pretenciozno, ali moramo pomenuti sve velike pobede u i oko Sarajeva tog leta 1995. godine. Kota Gunčar, setimo se Hadžićkih Munja, Zlatišta i Belih Vukova, Betonjare i naše slavne urbane gerile, nepobedive Iližanske brigade VRS, Golog brda, kote 830 i Josipovićevih jurišnika, Specijalne brigade MUP RS, svugde je bila od Nabožića do Bijambarskih pećina, Čekrčića do Nabožića i Ilijaških junaka.

    Svaka lažna tragikomedija ima svoju ekstazu. Taj čin je multimedijalno predstavljen u najnovijem filmu Sarajevski Vitezovi, koji se slavno završava sa periodom leta 1993. godine. Do tog perioda opisuje vojničku pobedničku bajku njihovih heroja sa Žući. Da podsetimo tog leta gospodnjeg, nakon pada Igmana počela je Operacija Prsten, koja je munjevito završena osvajanjem Glavice, Šabanove kuće, platoa Golog Brda i kote 830, gde su združene jurišne jedinice 3. sarajevske i Ilijaške brigade porazile 1. i 2. brigadu 1. sarajevskog muslimanskog korpusa. Tada je muslimanska vojska u Sarajevu bila pred kapitulacijim. Od tog poraza udarne jedinice 1. muslimanskog korpusa se nisu nikada oporavile, što se moglo videti da na tom području, nije više bilo ofanzivnih dejstava pomenutih jedinica do kraja rata.
    poginuli - 103493 - 25.06.2019 : Radiša Arilje - best (0)

    Stojan (Miladin) Šarac


    Neka ti je večna slava. Počivaj u miru.
    novosti - 103490 - 21.06.2019 : Nedeljko Žugić Pale - best (0)

    Tamni dani Psihijatrijske bolnice Sokolac; Dark days of Psyhiatric hospital


    dogadjaji - 103489 - 21.06.2019 : Nedeljko Žugić Pale - best (0)

    Sokolac: Prenos moštiju sveštenikomučenika Velimira Mijatovića, 08. 06. 2019.


    kultura_srpska - 103488 - 21.06.2019 : Nedeljko Žugić Pale - best (0)

    Novo Goražde: 16. sabor starog pjevanja u Srba, 16. 06. 2019.


    kazani - 103487 - 21.06.2019 : Nedeljko Žugić Pale - best (1)

    Sokolac: Kazani - Zaboravljeno stratište bez obilježja i pomena


    poginuli - 103484 - 20.06.2019 : Nada Djuric Nevesinje - best (0)

    Đurić Vide


    Dali neko zna nešto u vezi Đurić Vida, koji je nestao 15. juna 1992. godine u Mostaru, lokalitet Bišće Polje.
    zaboravljeni - 103481 - 20.06.2019 : Marko Kovac Srpsko Sarajevo - best (0)

    Božidar ( Milanko) Kovač


    18. 06. 1992. godine je izvukao tijelo saborca i prijatelja sa Dobrinje. Dan kasnije, 19. 06. 1992. godine, između 10 i 11 sati je krenuo tom prijatelju na sahranu. Kada je prešao nekoliko metara počelo je jako bombardovanje neprijateljskih snaga. Njegov otac Milanko je odmah istrčao vani prema Božidaru, ali je Božidar na mjestu bio mrtav.
    Nek mu je slava!
    losi_srbi - 103473 - 18.06.2019 : Neko iz mase Vogosca - best (7)

    O trgovini ljudima, oružjem, teritorijom


    Na nekoliko adresa sam čitao da je Sonja Karadžić bila ljubavnica Juke Prazine. Tačno je da su se lično poznavali, jer su oboje živjeli kod druge ginmazije. A da li je rezultat rata mogao biti bolji po Srbe, da se Sonja nije kurvala sa Jukom, može biti dobra tema na ovom forumu.

    Nekoliko mjeseci pred rat, tačnije krajem januara 1992. godine, u hotel Park je došao kamion pun oružja. Srbske straže su to razotkrile i ustanovile da kamion u toku noći treba da bude istovaren u džamiji u Ugorskom. Alarmiran je Štab SDS-a, Joja je napravio sastanak, čuo se sa Radovanom, i kamion sa oružjem nije otet, nego je dopušteno da nesmetano ode u Ugorsko i da muslimani preuzmu oružje.

    Nekoliko prijeretnih kamiona oružja koje je trebao SDS da primi, zahvaljujući Joji Tintoru, SDS članstvo nije dobilo, nego je otišlo u ruke muslimana.

    Trgovina oružjem nije prestala ni u toku rata, sve dok nisu poginuli Ratko Blagovčanin i Čedo Vuković, dok se nije ustanovilo da su sa muslimanskih položaja ispaljene granate, skoro proizvedene u Pretisu.

    Početak rata je takođe indikativan, kad su muslimani iz Sokolja, sišli u Rajlovac i iz Kasarne preuzeli oko 500 pušaka, kako tvrde "muslimanski heroji obrane Sarajeva".

    Pad Brda Žuč je sa vojničnog apekta neobjašnjiv. U ranijim ratovima, vojska koja je držala brdo Žuč, nije ga gubila. JNA je uoči rata izvukla artiljeriju na Žuč, ali se povukla "bez znanja Kriznog štaba Vogošće".

    Pofalići i Grahovište su poharani bez opaljenog srbskog metka. Niko nije htio da Pofalićima ni mještanima Grahovišta pritekne u pomoć. A onda je Orlić ostao u klinu i sasvim je bilo za očekivati da ga muslimani lakše mogu zauzeti. Pokušaj povratka Orlića u septembru '92. godine je propao, jer su na nekoliko dana do početka akcije muslimanima javili za našu ofanzivu, i tako izgubismo 15-tak najboljih Vogošćana.

    Takođe i ona bruka koja se desi par mjeseci posle toga, kad su najeltnijju srbsku formaciju na Betaniji pobili penzioneri.

    Hapšenje rukovodstva Vogošćanske brigade nije bilo bez osnova. Jer gdje ima dima, tu ima i vatre.

    Da li je Sonja Karadžić preko Joje Tintora, a ovaj opet preko Vukote Vukovića, majora Škipine (koga su Hadžićani htjeli da ubiju) i komande Blagovačkog bataljona pravila krvavi biznis sa svojim ljubavnikom?
    Na linkovima

  • www(.) vreme. com/cms/view. php?id=423999
  • 6yka(.) com/blogovi/zrtvovani-su-cyr
  • www(.) rtvbn(.) com/3929308/petrovic-i-ndp-na-sastanku-u-palati

    ...ima nekih zapažanja koja ozbiljno optužuju Radovana i Sonju za, slobodno se može reći, antisrbsko djelovanje.

    A na nekoliko foruma, i srbskih i muslimanskih, se može naći da je Sonja bila u intimnim odnosima sa Jukom, i da je zahvaljujuci tome, muslimanska vojska obilno naoruzana.

    Ovde je neko pisao kako je posle pada Pofalića Pena napravio kontru i oslobodio Kobilju Glavu. Ali došlo je naređenje da se Srbi povuku, na mnogo nepovoljnije linije. Da je linija formirana na Kobiljoj Glavi lakše bi se vratili Pofalici, Velešići bi pali za par dana, uvezale bi se jedinice preko Grbavice, Sarajevo bi bilo prepolovljeno, granica se mogla postaviti kod kino Radnika i Srbi ne bi morali 96. da bježe sa svojih vjekovnih ognjišta.

    Osim toga, ubijanja i ranjavanja velikih komandanata koji su mogli da oslobode Vogošću i koji su se protivili izdaji i predaji Vogošće, opravdavaju sumnju, da je kćerka svome ljubavniku prodavala oružje, a tata svome nesuđenom zetu, teritoriju.

    Čitao sam i to, da su borci lako probijali muslimanske linije na Sokolju, Žuči, Ugorskom... ali onda bi neobjašnjivo morali da se povuku, da su i sami sumnjali da su izdani.

    Ja ne tvrdim 100% da je tačno svo ovo moje pisanije, ali sada, 20 godina nakon rata, moglo bi se diskutovati o tome, ko je nama bio veći neprijatelj u prošlom ratu: muslimani ili poturice sa Pala i Beograda koje su nas kao stoku na Bojniku (gradska stočna pijaca u Sarajevu, opština Ilidža) prodavali muslimanima.
  • bosna_komentari - 103471 - 18.06.2019 : Oklop Visegrad - best (1)

    Otimanje zemlje na Žuči


    Evo vidite sta se danas dešava u "multietničkom i demokratskom" Sarajevu. Otimaju vlasnicima preko 2000 hektara gruntovno srbske zemlje da bi napravili spomenik svojim "herojima" koji ništa nisu zadobili vojnički boreći se prsa u prsa, nego klanjem baba i djedova-Grahovište, ili ubijanjem beba-slučaj Gagović Pofalići. Ovo što su zauzeli, zauzeli su kad je Alija odrešio kesu, a potom Josipović pohapsio čitav vrh Vogošćanske brigade radi prodaje teritorija, oružja, mrtvih i živih ljudi.
    Protiv nepravde bi se trebali organizovati i natjerati okupatore da sa svete srbske zemlje maknu svoje cirkuske šatore.

    Kompletan članak možete pročitati ako kliknete ovdje.
    1kk - 103467 - 17.06.2019 : Kartum7193 Banja Luka - best (1)

    Monografija 1bVP 1.KK VRS - Ratna zastava


    ilijas_coa - 103464 - 14.06.2019 : Aleksandar Beograd - best (1)

    Smotra nesalomivih Ilijaških Nemanjića



    ilijas_coa - 103463 - 14.06.2019 : Aleksandar Beograd - best (1)

    Komandir Izviđačke čete Ilijaške brigade Milenko Zupur- Cico



    ilijas_coa - 103461 - 14.06.2019 : Aleksandar Beograd - best (5)

    Operacija Tekbir, glavni pravac napada Nabožić - Ravni Nabožić


    Britanski renomirani vojni magazin British Military Opserver, u svojoj iscrpnoj analizi krajem 1995 godine, piše o sudaru najjelitnijih vojnih formacija tkz. Armije BiH i Vojske Republike Srpske, na glavnom pravcu napada Operacije T, koji je počeo 15. 06. 1995 na pravcu Nabožić - Ravni Nabožić, gde je po njihovom mišljenju rešeno pitanje ishoda kompletnog rata u bivšoj BiH.

    Dugotrajna vojna i obaveštajna priprema tkz. Armije BiH, uz kompletnu logističku i vojnu podršku NATO snaga, kao i izbor najelitnije svoje jedinice, 7. muslimanske viteške brigade, na glavnom pravcu napada, sama po sebi govori da su očekivanja bila velika. Ta brigada je do početka Operacije T, pokazala jako veliki borbeni moral i verski fanatizam, a najveći njen kvalitet jeste komandni kadar u okviru jurišnih i diverzantsko - izviđačkih jedinica koji je do polovine 1995. godine preživeo jako ozbiljna borbena dejstva, što samo po sebi dovodi do visokog stepena kvaliteta i obučenosti njihovih najelitnijih delova brigade.

    Sa druge strane, na pravcu odbrane pomenutog glavnog pravca napada, nalazila se Ilijaška brigada, najjelitnija vojna formacija Vojske Republike Srpske, koja je krajem 1992. godine izvojevala jednu briljantnu vojnu pobedu nad 7. muslimanskom brigadom i Mudžahedinskim odredom El Mudžahid, koji je su zajedno dejstvovali u okviru vojne operacije pod nazivom Koverat 2.

    Ilijaška brigada, osim svoje zone odgovornosti u dužini od preko 145 kilometara, prema Centralnoj Bosni (2. i 3. korpus tkz. Armije BiH ), učestvovala je sa svojim jurišnim jedinicama u svim ofanzivnim dejstvima Vojske Republike Srpske, u unutrašnjem i spoljnem sarajevskom prstenu, kao udarna pesnica SRK VRS.

    Vitalna putna komunikacija Semizovac - Srednje

    Početak deblokade vitalne putne komunikacije Semizovac - Srednje, žile kucavice Srpskog Sarajeva, lijaške jurišne jedinice započele su 15. 02. 1993. u pravcu Ravnog Nabožića, gde su sedam puta bez ičije podrške pomerale liniju u dubini neprijatelja, da bi 27. 04. 1993. godine ovladali kompletnim rejonom Nabožić - Ravni Nabožić gde je uspostavljena šira odbranbena linija koja je bila do 15. 06. 1995. i početka operacije Tekbir.

    Brezovaš ( kota 1091 ) - Vlašić - Bor - trigonometrija 1007 (Hasanovača) - Kota 830 - Bijele Vode - kota 744

    Ovaj pravac je bio glavni pravac napada 7 muslimanske brigade, 15. juna 1995 u okviru operacije T, sa glavnim strateškim ciljem presecanjem komunikacije Semizovac - Srednje, koji bi doveo u mat poziciju kompletan SRK VRS, spajanjem 2. tuzlanskog i 3. zeničkog sa 1. sarajevskim muslimanskim korpusom, koji bi kompletnu regiju Srpskog Sarajeva doveo u neodrživ položaj, sa nesagledivim posledicama za opstanak Republike Srpske. Zbog svih ovih nabrojanih činjenica, ozbiljni inostrani vojni analitičari smatraju da se ishod rata rešavao na glavnom pravcu napada u rejonu Nabožića.

    Kuriorzitet jeste da niko u komandi SRK VRS, kao ni u komandi Ilijaške brigade nije očekivao da glavni pravac napada ide na pomenutom pravcu, što govori da se koncentracija elitnih jedinica brigade nije toga dana nalazila na Nabožiću. Ovo ističem, jer je uvek potrebno začepiti određene porozne delove linije velikom brzinom, a vreme je potrebno dok se ne stabilizuje linija i uvedu elitne interventne jedinice na pravilan način u borbu. To pokazuje veliko iskustvo i kvalitet komandnog kadra brigade u kritičnim situacijama, što je podiglo borbeni moral samih boraca i njihovu veru u pobedu.

    Početak operacije Tekbir 15. 06. 1995. godine

    Prvi pravac napada u zoru 15. 06. 1995., 7. mulimanske brigade je krenuo iz Dubrava ka Brezovašu, a drugi pravac napada ka Gudenovači, tkz. Serpentinama gde su njihove jedinice uspele da ovladaju strateškom trigonometrijom 1007 (Hasanovača), koju je kako je komadant Mladen Savić istakao branila združena četa Ilijaške brigade, koja je bila najslabija jedinica zbog svog starosnog i mešovitog sastava. Naša jedinica nije uspela da pruži značajniji otpor neprijatelju takve snage, tako da je on nakon svojih početnih uspeha, prelazi u gonjenje naših snaga u pravcu strateške trigonometrije 1021 i "Okrugle njive", kao pomoćneg pravca napada, a sa ciljem obezbeđenja uslova za izbijanje svojih jedinica u mesto Semizovac, i presecanje putne komunokacije Semizovac - Srednje.

    Jedinice koje su prve kranule da pomognu našim jedinicama na ugroženom pravcu upadaju u neku vrstu neprijateljske zasede, jer se ne uvode u borbu na propisan način (idu kamionom na prvu liniju), tako da grupa od 15 naših vojnika, mahom pripadnika radnog voda na čelu sa Mladenom Savićem, izlazi na trigonometriju 1021, samo 5 minuta pre neprijateljskih snaga, ovladava pomenitim prostorom, i u klasičnoj zasedi, bez podrške bilo koga, osuđeni na sigurnu smrt, uspevaju da zaustave dalji prodor neprijatelja i nanose mu teške gubitke. Samo da pojasnimo, zašto sigurnu smrt? Levo 2 kilometra i desno isto toliko, nije bilo ni jednog vojnika VRS, a ispred sebe imaju oko 200 dobro obučenih i kvalitetnih jurišnika. Takođe, u trenutku kada Savićeva grupa izlazi na trigonometriju 1021, manja neprijateljska diverzantska jedinica jačine voda, je bila iza leđa našim snagama nekih 500 m, u rejonu Okrugla njiva. Nakon 15-ak minuta večnosti, dolazi im u u pomoć jedinice Specijalne brigade policije MUP-a RS, gde zajedničkim snagama odbijaju još jedan veliki napad neprijatelja i potiskuju ga, što dovodi do stabilizacije situacije na glavnom pravcu napada 7. muslimanske brigade i uvođenje elitnih grupa u dalji tok operacije.

    Izostanak munjevitog vojnog uspeha i ostvarenja zacrtanog cilja, izlaska na putnu komunikaciju Semizovac - Srednje, uz velike ljudske gubitke, na glavnom pravcu napada, je poljuljao borbeni moral i verski fanatizam koji je pred početak operacije imala 7. muslimanska brigada. Moramo istaći takođe da su gubici njihovog komandnog kadra, to je odnosi na komandire njihovih udarnih ID jedinica i njihovih najiskusnijih diverzanata, Rifeta Koprdže, Kobilice, Adila Kovačevića, Mujića, Topića, Selimovića, Karića, Halabe, Čamdžića i Mensura Bliznovića - Ramosa (većina su odlikovani Zlatnim Ljiljanom) dodatno poljuljala njihov ionako narušeni moral. Videvši da je nemoguće ispuniti borbeni zadatak, bez obzira na početni uspeh, oni se okreću ka Ilijašu, kao novom pravcu napada, gde se više od mesec dana vode ogorčene borbe sa Ilijaškim elitnim jedinicama, što se može zaključiti po datumu Ramosove smrti 14. 07. 1995 godine.

    Pomoćni pravac glavnog napada 7. muslimanske brigade, iz pravca Taračin dola, komanda tkz. Armije BiH dodelila je 126. ilijaškoj brigadi zbog dobrog poznavanja terena i borbenog iskustva na tom području. Pravac je išao linijom Taračin do - Kunovik - Zavrača , sve do puta Semizovac - Srednje. Uvidevši da glavni pravac napada na platou Nabožića nije dao željene rezultate, muslimanska komanda iz rezerve ubacuje 372. brigadu iz Tešnja i 309. brdsku brigadu iz Kaknja, koje su sadejstvu sa 126. brigadom uspele da preseku putnu komunikaciju Semizovac - Srednje, kod groblja ispod Kožlja. Brzim i pravovremenim sadejstvom interventnih jedinica 3. sarajevske brigade i Specialne brigade MUP-a Republike Srpske, pod komandom Dragana Josipovića brzo je neutralisan neprijatelj, koji se uz velike gubitke povukao duboko u svoju teritoriju.

    Borbeni uspesi Ilijaških elitnih jedinica u okviru operacije Tekbir, posebno u njenim prvim danima, podigao je dodatno borbeni moral svim interventnim jedinicama SRK, koji će se videti u daljem toku ofanzive tkz. Armije BiH, čiji je cilj bio zatiranje srpskog postojanja u Sarajevskoj regiji. One su u daljem toku slamanja ofanzive sedam muslimanskih korpusa u Sarajevskoj regiji odigrale presudnu ulogu, zauzevši posebno mesto u srpskoj istoriji.

    Ni jedan grad nije podneo tolike žrtve za stvaranje Republike Srpske, procentualno u odnosu na broj stanovnika, kao Ilijaš. Ova opština je imala najveći broj poginulih boraca i civila u proteklom Odbranbeno- otadžbinskom ratu. To se nikada ne sme zaboraviti. Mi moramo da budemo ponosni što smo živeli i živimo u vremenu živih Ilijaških heroja. Svaku reč koju o slavnom putu Ilijaških Nemanjića izuste heroji kao što su: Dragan Josipović, Božo Savić, Mladen Savić, Dobroslav Šurbat, Milenko Zupur - Cico, Dragoslav Macanović, Bogdan Bode Krajišnik, Dejan Milovanović... i svi oni drugi koje ovde ne pomenusmo, treba zapisati, kao zavet našim budućim generacijama, da njihova velika herojska dela nikada ne padnu u zaborav.

    U decenijama pred nama, istoričari i vojni analitičari će se baviti fenomenologijom Ilijaških Nemanjića, njihovim opstankom u potpuno nepovoljnoj geo-strateškoj poziciji, snazi i umeću komandnog kadra, hrabrosti boraca i nepokolebljivoj veri u pobedu. Priča o Ilijaškoj brigadi je postala mitska.

    Što je Milenko Zupur- Cico, komandir Izviđačke čete Ilijaške brigade rekao: " Nisam siguran da smo bili najjača brigada Vojske RS, ali sam siguran da jačih od nas nije bilo"...
    srbi_6do14_vek - 103455 - 13.06.2019 : Oklop Visegrad - best (1)

    Srbsko oružje


    Gnušam se i prostih ljudi i političara kada govore da evroatlantske integracije nemaju alternativu. Zar da oni koji su nas u jednom vijeku tri puta napadali i ubijali, treba ponovo bez grama olova i baruta da nam budu gospodari? A njihovi preci dolazili nasim djedovima da budu najamnici ili radnici u rudnicima ili vojnici, kao što je bila garda Cara Dušana.

    Čak se i naše oružje smatralo najboljim, pa su tadašnje velike svjetske sile na svojim dvorovima koristile naše mačeve. Evo i linka na tu temu: klikni ovdje

    A danas, svega svoga se stidimo, i smatramo velikim uspjehom da budemo sluge slugama naših djedova!
    rat_policija - 103454 - 13.06.2019 : Oklop Visegrad - best (0)

    Specijalna brigada Policije


    Evo pogledah na RTRS-u, specijala davala parastos svojim poginulim sabracima.

    Kako na ovom forumu ne može da se postavi video, poput onog na YouTube, evo objavljujem link na koji možete otićI ako kliknete ovdje.

    I na videu sam prepoznao Lunu. Jeste da su godine učinile svoje, ali rat i posle ratna stradanja, od momka, manekenskog izgleda su napravile mučenika čije se stradanje ne može sakriti na izrazu lica.

    Vječna slava i hvala Specijalnoj brigadi policije i njenom heroju Luni, kojega sam jedino lično poznavao.
    forum - 103452 - 11.06.2019 : Edo Estic Bihac - best (0)

    Forum


    Pozdrav, čitam ovaj forum i svi spominjete i druge forume sa ovom tematikom rata ali ja te iste ne mogu pronaći, tačnije forume Bihaćko ratište i Autonomija pa ako neko zna da objavi linkove ili na mi na mail posalje bio bih mu zahvalan.

    RE: Forum

    Edo,
    Izabereš na meniju "Rat1992" i onda nađeš "Autonomija" ili "Bihać".
    oglasi - 103445 - 08.06.2019 : Radisa Ivanjica - best (0)

    Potrebni radnici za berbu maline


    Potrebne radnice za berbu malina. Stan i hrana obezbeđeni. Malinjak je pod mrežom što olakšava berbu jer pravi senku i hladnije je. Za sve informacije javite se na br. telefona (poziv, sms, viber) 064/1334241 ili 062/681195.
    prepiska - 103441 - 05.06.2019 : Dexon Max Banja Luka - best (0)

    Droca Tane


    Zahvaljujem odgovorima za moga Drocu Taneta. Sa Tanetom sam služio JNA i bili smo pravi drugari. Jako mi je žao što je ovako nesretno završio svoj mladi život.
    poginuli - 103440 - 05.06.2019 : Aleksandar Beribaka Istočno Sarajevo - best (0)

    Tihomir (Kojo) Beribaka


    Molim Vas da promjenite ime oca, zvao se Kojo a ne Kosta. Spomenik pored mi je stric Tihomir, prvi rođak.
    akcije - 103437 - 05.06.2019 : Rato Pandurevic Sokolac - best (0)

    Dušica Tutorić


    Pozdrav za Željka i sve ostale koji prate ovaj sajt! Hvala ti puno što si se priključio akciji pomoći za našu Dušicu.

    Da vas obavijestim da su se naši Sokočani pokazali pravo i svaka im čast. Hvala i vama iz dijaspore. Nadamo se da ćemo ubrzo da prikupimo potrebnu količinu novca i da spasimo našu Dušicu.

    A njena adresa je Jove Jankovica 17, Sokolac 71350 a broj telefona +387-65-994-455. Pa eto, ako još neko želi može da pomogne. Još jednom puno hvala I pozdrav sa Romanije.
    vogosca_rat - 103435 - 05.06.2019 : Oklop Visegrad - best (1)

    Nagodbe oko Sarajeva


    Pozdrav svim posjetiocima foruma, a prije svega vlasniku sajta koji bastini nasu kulturu.

    Uskoro se navrsava 27 godina od kako je pao Orlić u muslimanske ruke. Vogošćani i Rajlovčani su se međusobno optuživali ko je kriv za pad Žuči, posebno kad je u zimu pala kota 850 i kad su muslimani iz Ugorskog, kao na dlanu imali Vogošću.

    Čitao sam i na muslimanskim forumima da je oko Sarajeva veoma moguće da su se dešavale nagodbe oko razmjene teritorija.

    Kad se uzme u obzir, kako su sa jedne strane pali Nahorevo (u kome je bila kuća Alije Delimustafića) i Tihovići (krcato oružjem), a sa druge strane kako je palo Grahovište, kako je pala Žuč i muslimanima poklonjena silna artiljerija i dva tenka, kako su pali Pofalići, kasarne u Sarajevu prepune oružjem, otvara sumnju da je bilo nagodbi, a možda i prodaje teritorije. Isto onako kao što su oficiri iz Rajlovca naoružavali Sokolje, ili oficiri iz Vogošće što su prodavali granate, vanadijumske pločice za CNC mašine, pa čak i same bušene trake-programe, kako da se na CNC mašini, od otkivka napravi zrno spremno za punjene eksplozivom.

    Simptomatično je i to sto je Žuč pala, kada je pao Otes. Ili Ilijaš koji je pretrpio ogromna razaranja, dok na primjer u Vogošću za čitav rat, na naseljeni dio možda nije palo ni 100 granata.

    Pošto se na forum javljao neki bezbjednjak iz Vogošće, koji je podrobno sve opisivao, možda bi mogao da napiše članak, da li su ispravne moje pretpostavke? Da je narod ginuo za nešto što je unaprijed dogovoreno da se preda muslimanima. Čak je Rajko Koprivica predlagao podjelu Vogošće prugom, te bi tako sve institucije pripale muslimanima. A Srbi bi bili po Borisu, i od svega imali bi Dom zdravlja i pijacu.

    Još sam negdje pročitao da je pokojni Boro Radić poručio svojim vojnicima, uoči pogibije "ako neko vidi Joju Tintora, da ga ubije". Da li je moguće da je Boro "namirisao" neku izdaju ili prodaju, i da je Joja u režiji sa Enesom Durakom skinuo glavu Bori?
    oglasi - 103431 - 02.06.2019 : Srdjan Markovic Arilje - best (0)

    Potrebni berači malina


    Potrebni berači malina na području Opštine Arilje. Odlični uslovi obezbeđeni (hrana, smeštaj, wifi). Javiti se na broj telefona 0631173026, Srđan.
    poginuli - 103429 - 02.06.2019 : Olja Puhalo Visegrad - best (0)

    Momir (Ostoja) Kokošar


    "Poštuj svoga oca, jer neko bi mnogo dao da ga još jednom vidi i bar jednom zagrli"

    Moj otac Momir je iza sebe ostavio nas troje djece Marinu (1980) Nikolu(1992) i mene Olju(1976). Ostavio je uspomene sačinjene od njegovog vedrog duha, pozitivnog stava, ljubavi prema nama, našoj mami Vesni, ljubavi prema životu, koji je prekinut zbog ljubavi prema ovoj zemlji. Nije morao, kao ni mnogi drugi borci što nisu morali, ostati i boriti se, imao je hljeb u rukama, bio sposoban, vrijedan, nije želio da neko drugi gine za njegovo ognjište.

    Zato, dragi moj tata neka ti je laka crna zemlja, tebi i tvojim saborcima, vječna slava i HVALA! Vole te tvoji Vesna, Nikola, Marina i Olja❤️
    grahoviste - 103425 - 31.05.2019 : Jelena USA - best (0)

    Da li se bliži dan pravde za ubijene na Grahovištu?


    Godišnjica zločina nad Srbima na Grahovištu

    akcije - 103421 - 31.05.2019 : Zeljko Tomic Sokolac - best (1)

    Trista američkih dolara za Dušicu Tutorić


    Za Dušicu Tutorić sam se zainteresova zato što je jedan sveštenik (možda čak i monah) nekim mojim prijateljima u Americi i Kanadi poslao SMS poruku sa molbom da joj pomognu da sakupi novac za operaciju.

    Naravno da znam Neška. Bila je to zlatna generacija Glasinca! Pamtim ga više kao dobrog čovjeka, nego kao dobrog fudbalera. Molim vas da me opet pogrešno ne shvatite, ne kažem da je bio loš fudbaler, ali ipak mislim da mu je "čojstvo" bila jača strana.

    Zadnje tri godine sam uglavnom provodio na tim našim prostorima, živeći na veoma skromnim prihodima, pa mi je poprilično postalo jasno kako se tamo doista živi. Na kraju sam ipak morao da ponovo odem preko granice, i evo već pet mjeseci radim u inostranstvu a još uvijek nisam zaradio da vratim dugove koje sam tamo napravio.

    U svakom slučaju, sada, kada sam se uvjerio da Dušica Tutorić doista postoji i treba našu pomoć, odlučio sam da joj i ja pomognem. U Beograd sam već otpravio 300 američkih dolara, pa ću zamoliti Nedeljka Žugića da ih odnese i preda Dušici ili Nešku.

    Takođe bih zamolio sve one koji su u mogućnosti da pomognu Dušici da to i urade. Nisu donatori oni koji imaju pare, već oni koji imaju srce.

    Nadam se da će ova moja skromna donacija bar malo pomoći Dušici da još puno godina bude dobra majka, supruga, kćerka.

    Za sve one koji odluče da pomognu: molim vas da se, nakon što uplatite novac, upišete na ovu stranicu i napišite koliko ste poslali. Nije to zbog vas, nego da "probudite" i druge da krenu vašim putem.

    Bilo bi dobro objaviti i Dušicinu adresu i broj telefona (Viber, Whatsapp), pošto većina onih koji žive u inostranstvu novac šalju preko Western Union-a, a za to su im potrebni ovi podaci.

    Još jednom molim sve one koji su u mogućnosti da pomognu Dušici da to i urade. Danas vi pomognite njoj, a sutra će vama Bog.
    bors - 103419 - 30.05.2019 : Milenko Đurić Doboj - best (0)

    Živjeli interesi!


    Šta mislite dragi moji borci zbog čega se diže ovolika galama zbog neformiranja savjeta ministara? Sve je to veoma jednostavno može BiH funkcionisati bez istog svejedno je to pomoćno tijelo Presedništva a druga je stvar što su mu dali gomilu neustavnih nadležnosti.

    U pitanju su živi ljudi(partiski kadrovi)treba ih uhljebiti na dobro plaćene pozicije i to je suština priče. Navešću Vam samo jedan primjer laganja naroda: Sjetite se koliko se pisalo po novinama o NATO i MAP-u, kako savjet ministara hoće pa neće da donese odluku a prava je istina da je spoljna politika u isključivoj nadležnosti presedništva i da savjet ministara ništa po tom pitanju ne može odlučivati. Ako mislite da pišem gluposti ukucajte na interenetu: Ustav BiH pa ga pročitajte i sve će vam biti jasnije. Istovjetan tekst piše i u Dejtonskom sporazumu kada je u pitanju Presedništvo pa i taj veoma značajni organ koji zovu savjet ministara. Potsjetiću vas da je u početku bilo ukupno tri ministra(ministar spoljnih poslova, ministar finansijai ministar civilnih poslova)a sada ih ima ne znam ni ja više koliko.

    Pristajali su srpski kvazipolitičari na otvaranje novih ministarstava samo da bi imali gdje smjestiti svije partiske drugove i članove porodica. Sa otvaranjem svakog novog ministarstva "srpske patriote" su vršile izdaju srpskih nacionalnih interesa.

    Gospodine Savčiću i gospodine Vukoviću imam prijedlog za vas. Ako ste istinske srpske patriote izvršite pritisak na Vladu RS da se odštampa 10.000 primjeraka Dejtonskog sporazuma i da se besplatno podijeli narodu pa da narod kada ga pročita bolje shvati sa kim ima posla u svojim redovima.
    rsk - 103415 - 23.05.2019 : Kartum7193 Banja Luka - best (0)

    Da se ne zaboravi, Gradiška


    Danas je otvorena izložba o ratnom putu 1. bVP 1. KK VRS u Zavičajnom muzeju Gradiška. Ovim se želim u moje i ime mojih saboraca zahvaliti svestranoj i mladoj ekipi iz muzeja na velikoj i nesebičnoj pomoći oko organizovanja izložbe.

    Za više informacija o ovoj izložbi kliknite ovdje
    kraljevina_yu - 103412 - 22.05.2019 : Nomad Srbija - best (0)

    Aleksandar


    Biti izuzetan, to znači biti prestupnik! - reči su Fridriha Ničea.

    Piše: Vuk Drašković 22. maja 2019.

    Srbi su se odrekli jednog takvog prestupnika, najvećeg u svojoj istoriji. Sve njegovo prepušteno je anatemisanju i zaboravu. Ratne pobede, državnička mudrost koja danas zvuči kao proroštvo.

  • "Razbijemo li Jugoslaviju, oči ćemo jedni drugima vaditi!"

    Aleksandar, tada regent, ovo kaže knezu Pavlu, početkom 1921, u Parizu. Plašio se da neće preživeti tešku operaciju koja ga je čekala, pa je zavet očuvanja tek stvorene države, koju su minirali sa raznih strana, bila njegova testamentalna volja.

  • "Jugoslavija će opstati samo kao balkanska Amerika. Budemo li ovu državu federalizovali po nacionalnim ili plemenskim granicama, jednoga dana ona će po tim granicama i eksplodirati. "

    Kralj Aleksandar, tvorac Jugoslavije, zbog ovog tvrdog stava okreće protiv sebe mnoge, a najžešće političke vođe Hrvata.

  • "Za moga života, neću priznati boljševičku Rusiju: to nije država nego konclogor", često ponavlja crtajući na svom čelu metu za komunističke atentatore.

  • "Aleksandre, bio si u Velikom ratu srpski Napoleon, a sada si Garibaldi Jugoslovena", kaže mu, u Versaju, američki predsednik Vudro Vilson.

    Pred put u Marselj, sa koga se neće vratiti, Aleksandar u Zagrebu šokira vajara Ivana Meštrovića. Nisu - kaže on - najopasniji protivnici opstanka Jugoslavije ni Hrvatske ustaše, ni katolički kler, ni bečki i peštanski sanjari obnove Austrougarske, ni bugarski teroristi, ni komunisti... Svi su oni paučina. Njihova propaganda da je Jugoslavija projekat velikosprske hegemonije i grobnica za sve druge narode u njoj, invalidna je zbog toga što je satkana od neistina, mržnje i besa poraženih u Velikom ratu. Najveći protivnici Jugoslavije su u Beogradu!

    Zazirao je Aleksandar od zavere i bune u najbrojnijem jugoslovenskom narodu, koji ga je i rodio. Žigosan je, neprestano, i javno i tajno, a najbučnije po pijanim mehanama Sterijinih "rodoljubaca", da je samovoljnik i tiranin koji je u jamu zvanu Jugoslavija bacio i Kraljevinu Srbiju i Kraljevinu Crnu Goru.

    Da je sahranio veliku priliku za stvaranje Velike Srbije, čija bi se zapadna granica protezala od Bjelovara, Virovitice, Karlovca i Ogulina, sve do iznad Šibenika! Da je ujedinio pravoslavne sa katolicima i muslimanima, poražene ratne neprijatelje proizveo u pobednike, oprostio im i zločine i ratnu odštetu!

    Nikakvim argumentima Aleksandar nije mogao da brani svoju ideju Jugoslavije, kao jedino razumnu i spasonosnu za sve u njoj, jer je mitomanski i pobedom u Velikom ratu opijeni Beograd, slavski Beograd, bio i slep i gluv za istinu, za činjenice, za život i budućnost. Ondašnji tabloidi Aleksandra prikazuju ne samo kao nacionalnog izdajnika, nego i kao lopova, a njegovu suprugu, kraljicu Mariju, kao nimfomanku i dvorsku prostitutku.
    Čak je i zidanje velelepnih građevina po projektima Nikolaja Krasnova, slavnog arhitekte Romanovih, preobražaj prestonice, koja je bila turska palanka, u evropsku metropolu, predstavljano kao rušenje i ruženje Beograda.

    Od tog jada i čemera, od prostačkih urlika ispod prozora Dvora, Aleksandar je pobegao na rub sami dedinjskog brega, a sve češće je boravio na Bledu, pred smrt i u Zagrebu.

    Jednoga dana, u tajnosti je otišao u zgradu srpske patrijaršije, da privoli patrijarha i vladike da prihvate kalendar akademika Milutina Milankovića, profesora Nebeske mehanike. Tim pre što je upravo Srpska crkva taj kalendar predstavila na Vaseljenskom pravoslavnom saboru u Carigradu i što ga je Sabor i usvojio kao "Srpski kalendar", i što su gotovo sve pravoslavne crkve prešle na to novo, Milankovićevo, računanje vremena. Kalendar rimskog imperatora Julija Cezara, paganina koji je živeo pre Hristovog rođenja, je pogrešan, objašnjavao je Aleksandar, kao da je teolog, a ne kralj.

    Pravoslavne i katolike u Jugoslaviji zbližilo bi zajedničko slavljenje hrišćanskih praznika, rekao je patrijarhu i vladikama. Zanemeo je pred njihovim odgovorom. Milankovićev kalendar se poklapa sa gregorijanskim kalendarom zapadnih jeretika, i zato će se Srpska crkva držati Julija Cezara. Ako Ruska crkva prihvati Milankovića, onda će i Srpska! Aleksandar je otišao bez pozdrava.

    Uskoro će otići i iz života, a mitomanski Beograd će, 27. marta 1941, otvoriti kapije najveće i nacionalne i državne tragedije. Francuska je bila okupirana, Engleska pod Hitlerovim bombama, Staljinov Sovjetski Savez u savezu sa Hitlerom, Amerika neutralna i predaleko, svuda oko Jugoslavije vijorile su se zastave sa kukastim krstom.

    Srpski oficiri ne prihvataju stvarnost, nego ruše kneza Pavla i njegov sporazum sa vođom Rajha o vojnoj neutralnosti države. "Bolje rat nego pakt" i "Bolje grob nego rob", prolama se ulicama i trgovima Beograda, a patrijarh, ushićeno, pozdravlja kosovsko opredeljenje za pogibiju.

    Ustaški genocid nad Srbima, komunistički pogromi po obnovi Jugoslavije i njeno ubistvo na kraju prošlog veka. Na topolskom bregu, u kripti zadužbene crkve Karađorđevića, Aleksandar je, i dalje, pod anatemom slavskog i mitomanskog Beograda, koji neće ni da čuje, ni da vidi, ni da prihvati bolnu stvarnost, niti svoju krivicu, nego nastavlja da bunca o Velikoj Srbiji, o Majci Rusiji, o jeretičkom Zapadu i njegovoj antisrpskoj zaveri, o Lazarevoj kosovskoj kletvi i zavetu za smrt i carstvo nebesko.

    Svako povlađivanje ovoj pameti ili uzmicanje pred njom, vodi samo u nove nacionalne i državne provalije.
  • plemena - 103410 - 19.05.2019 : Marica Grabovičkić Crno Blato Tuzla - best (0)

    RE: Loza Gajić iz sela Crno Blato, Tuzla


    Poštovani,

    20. 10 2018. godine, na forumu slavinet.com, objavljen je tekst "Loza Gajić iz sela Crno Blato, Tuzla".

    Slučajno sam, tek sada, pročitala tekst. Objavljen je pod brojem i imenom: 102799-12. 10. 2018: Živan Gajić Beograd, Srbija. Nisam sigurna u uspjeh , ali javljam vam se sa informacijama o navedenoj "lozi".

    Živim u Crnom Blatu i čukun-unuka sam Jove Gajića, praunuka njegovog sina Pere Gajića. Jovo Gajić je sahranjen krajem 19. vijeka na groblju u Crnom Blatu. Veliki nadgrobni krst na pomenutom groblju i danas postoji. Na njemu ne napisano da tu počiva "tijelo raba božijeg, težaka Jove Gajića."

    Danas, nama, njegovim potomcima je važno da sačuvamo taj nadgrobni krst, palimo svijeće njemu i njegovoj supruzi koja je sahranjena pored njega.

    Umro je krajem 19. vijeka. Živio je oko 80 godina. Jovo Gajić je po predanju bio dobar guslar i izuzetna ličnost. Ženio se dva puta, pa je velika dobna razlika među njegovom djecom, tako da je danas živ njegov unuk. Njegovi sinovi su bili Pero i Kosto. Kosto je bio dijete iz drugog braka i dosta mlađi od Pere. Potomci Koste i Pere i danas žive u Crnom Blatu, ali i u Beogradu i drugim zemljama Evrope.

    Sudbine Jovinih predaka su različite, neke bolne , a vezane za 2. svjetski rat. Kćerke Koste i Pere su udate "preko Majevice", neke i u Pipere kod Šibošnice. Danas su živi potomci sina Jovinog Pere: praunuci , čukununuci i djeca čukunuka. Živi su potomci i Jovinog sina Koste: jedan unuk, praunuci, čukununuci.

    Pero Gajić je imao dva sina i čini mi se pet kćeri. Sinovi su se zvali Stevan i Peran. Obojicu je nadživio otac, jer su obojica ubijena u 2. svjetskom ratu, kao civili. Iza Stevana je ostalo četvoro troje djece. Jedan steavnov sin, Gajo, umro je prije 2. svjetskog rata. Stevana su svi zvali Stevo. Ja sam Stevanova unuka po kćerci, koja je imala samo dvije godine kada je njen otac ubijen. Bio je izrazite ljepote, bogat i ugledan. Posjedujemo njegove fotografije.

    Iza Perana je ostalo devetoro djece. Imo ih je desetoro, jedno je umrlo. Znam da je 10. sinu , kum bio kralj Petar.

    Ako je porodica gospodina Živana, koji je tražio informacije, porijekom iz Pipera kod Šibošnice, onda su se ta davna braća danas opet našla zajedno u dva braka između njihovih potomaka.
    Iz tih brakova danas žive već novi potomci, jedan sa svojim roditeljima živi u Crnom Blatu, a dvoje u Bijeljini.
    Puno bi mi značilo kada bih dobila još informacija
    o porodici Gajić iz Crnog Blata.

    Pozdrav iz Crnog Blata kod Tuzle.

    Sada smo razasuti po bijelom svijetu, ali nas je još ostalo i u Crnom Blatu.






    U Crnom Blatu se nalaz
    akcije - 103407 - 19.05.2019 : Rato Pandurevic Sokolac - best (0)

    Dušica Tutorić


    Dušica Tutorić. Pošto ste tražili informaciju, evo idemo redom.

    Dušica je kćerka Nešković Ljubinka - Neška, nekadašnjeg fudbalera Glasinca. Ona je generacija Dule, Neško, Tadija itd. Njih bi trebalo da znaš pošto si bio u Sokocu kada su igrali.

    Dušica je udata za Bojana Tutorića, pa odatle i to prezime. Inače Bojanova majka je naša sa Sokoca i prezivala se Erić. Dušica je inače profesorica engleskog jezika, ali trenutno radi u UPRAVI PRIHODA ovde u Sokocu. Inače je jedno divno čeljade. Imaju jednu ćerkicu Helenu,

    Dušica već godinama ima problema sa bubrezima. Prije petnaestak godina joj je ugrađen jedan bubreg. Ali, pošto on ima vrijeme trajanja, nešto oko petnaestak godina, znači da joj je potrebna nova operacija i novi bubreg.

    Eto toliko od mene. Ako su potrebne neke informacije, slobodno kontaktirajte. Moj broj telefona je 066-930-274. Ja sam Radenko Pandurević, a inače sam prvi rođak od Dušičine majke Draginje.

    Veliki pozdrav za tebe Željko. Ja sam šest godina mlađi od tebe, I sjećam se samo da si često igrao košarke kod škole.

    P.S. Ako je neko zainteresovan iz "Tuđine" neka pomogne koliko može da nasa Dušica dobije i ovu bitku.
    ilidza - 103403 - 18.05.2019 : MATO - best (0)

    Ilidža i ubijeni zbog vjere


    Cuo sam davno priču a skoro sam procitao i komentare o stradanju Srbina i muslimanke na Ilidži pa neka netko potvrdi koliko je to tačno.

    Osim Boška i Admire, koji su u Sarajevu poginuli od snajpera samo jer su bili druge vjere, bilo je mnogo takvih slučaja i tragedija a jedna od njih se dogodila i na Ilidži.

    Srbin Zdravko Džino je živio sa Arijanom Džino, muslimankom i nisu željeli napustiti svoj dom, ostali su na teritoriji koju je kontrolisala VRS. Ilidža je raketirana svaki dan od muslimanskih postrojbi a tamo je živjelo i mnogo muslimana, Hrvata, miješanih brakova, drugih nacionalnosti. Više stotina civila je poginulo od tih granata i snajpera, a u ulici Josipa Pančića je 1993. Zdravko je ubijen suprugom u napadu muslimanskih postrojbi na to mjesto.

    Drugi slucaj koji korisnik opisuje na forumu se desio u općini Vogošća, kada su muslimanski bojovnici ubili Zehru Furtulu, muslimanku udanu za Srbina Slavka. On je ranjen a ona ubijena hicem iz vatrenog oruzja u mjestu Hotonj.

    Ne znam koliko je točno to što piše, ali eto da podjelim informaciju.
    poginuli - 103401 - 18.05.2019 : Željko Jovanović Pančevo - best (0)

    Krsto (Cvijetin) Jovanović


    Pokojni Krsto Jovanović je moj brat po ocu. Moj pokojni brat je od oca Cvijetina i Majke Slavujke rođen 17. 01. 1955. godine u selu BanjevićI, opština Bratunac. Bio je izuzetno lep i svi u Bratuncu su ga voleli, bez obzira da li je neko Srbin ili Bošnjak. Po bratunačkoj čaršiji zbog izuzetne lepote i figure zvali su ga Delon - po čuvenom francuskom glumcu Alenu Delonu.
    rodoslov - 103399 - 17.05.2019 : Katarina Rosic Visegrad - best (0)

    Poreklo prezimena Rosić


    Postovani,

    Čitam ovde o poreklu prezimena Rosić, i bas ni jedan Rosić nije pomenuo da slavi krsnu slavu Sveti Stefan (09. 01.).

    Interesuje me poreklo mog prezimena. Inače, moji su iz Višegrada. Čula sam da mi je pradeda Đenisije Rosić bio iz Pljevalja, ali dalje ništa ne znam¿

    Hvala unapred!
    akcije - 103397 - 17.05.2019 : Radenko Sando Sokolac - best (0)

    RE: Dušica Tutorić


    Generalno, mi čijeg "prezimena do rata nije bilo na vašoj opštini" u njoj imamo status "nekakav(a)" (nije tema ali se nekako "namjestilo") ali Dušica Tutorić zaista tu živi i zaista joj je neophodna pomoć jer joj je život ugrožen. Radi se o divnoj osobi i omiljenom tičeru mladih naraštaja.
    gorazde - 103395 - 17.05.2019 : Mladic Svugdje - best (1)

    Tane Droca


    Lijep pozdrav želim svima. Prije par dana sam otišao kući i razgovarao sam sa ocem o tome. On mi je rekao da se to desilo u mjestu Mesićima, nedaleko od onih nesretnih Kukavica.

    Koliko se on sjeća, njih je tada u autu bilo 5. Inače, tuda je ponekad put bio prohodan, odnosno manje grupice ljudi su se uspjele provući do Rogatice. Međutim, nesretni momci nisu uspjeli. Upali su tu u zasjedu, svi su poubijani i tako su ostavljeni u autu. Akcije je organizovana tek poslije nekoliko dana i kaže da, čim se sjeti rata, da mu Tane bude pred očima.

    Toliko od mene. Inace, otac mi je bio u Višegradskoj brigadi, a djed u Rogatičkoj.




    Idi na stranu - |listaj dalje|