fix
Logo
fix
Nalazite se na Forum-Najnoviji
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje

trazim - 102909 - 07.12.2018 : Koviljka Banjanin Beograd - best (0)

Ranko Govedarica


Tražim ujaka: Ranko Govedarica , rođen 01. 01. 1941. godine u Miljevini (Foča), koji je živeo u Zagrebu. Datum nestanka: 31. 01. 1968. godine.
kultura_srpska - 102907 - 06.12.2018 : Nenovc Sokolac - best (0)

Da se malo podsjetimo odakle dolazimo


zoran_borovina - 102904 - 04.12.2018 : Marko Trebinje - best (0)

Slika Zorana Borovine


Poštovani, da li igdje ima slika Zorana Borovine? Ako ima da li možete objaviti? Ja je tražim izvjesno vrijeme, ali je ne mogu naći. Ako je nema na internetu ogromna bi šteta bila da se lik tog junaka zaboravi!
mala_privreda - 102893 - 03.12.2018 : Zeljko Tomic Sokolac - best (0)

Proizvođači bundeve i bundevinog ulja


Želja mi je da na ovom sajtu sakupim što je više moguće informacija o proizvođačima zdrave hrane.

Porodica Sjerić, Mileni i Niku, koji žive i rade u selu Ljeljenča, sedam kilometara od centra Bijeljine. Prave se proizvodnjom bundeve (tikve) i prerađuju istu. Proizvode:

  • ulje od bundeve
  • sjeme bundeve - golicu
  • sokove

    Ukoliko i vi znate nekog sličnog proizvođača, napišite, jer sve nas je više koji se brinemo za svoje zdravlje i volimo zdravu hranu.
  • plemena - 102891 - 02.12.2018 : Branka Tatic - best (0)

    Poreklo prezimena Radičević


    Interesuje me poreklo prezimena Radičević, selo Gornja Toponica, opština Mala Plana.
    rodoslov - 102889 - 02.12.2018 : Nemanja Djurovic Zunje - best (0)

    Poreklo prezimena Đurović iz Žunja kod Knića


    Interesuje me poreklo familije Đurović iz sela Žunja kod Knića. Krsna slava nam je Lazareva Subota. Znam da su u Žunje došli u 19. veku iz Sjenice.

    Poreklo prezimena Đurović iz Žunja kod Knića



    Poštovani,
    ovu problematiku je jako dobro obradio i Salih Selimović, dobitnik Ordena Svetog Save, u knjizi "Poreklo prezimena na Pešterskoj visoravni". Ja tu knjigu imam, pa cu možda i dopisati ono što je on o vama napisao.

    krajina - 102883 - 02.12.2018 : Aleksandar Popović Rakovica, Beograd - best (2)

    Odsudna bitka za opstanak zapadnog dela Republike Srpske - Krah operacije UNA 95


    Na osnovu Holbrukovih predloga i navodno povoljnih obaveštajnih procena o slabostima srpskih snaga doneta je odluka o angažovanju HV u zapadnoj Bosni. Direktiva za napad GS HV napisana je 17. septembra 1995. godine i dobila je kodno ime "Una-95".

    Operacija "Una" je bio naziv vojne operacije u kojoj je Hrvatska vojska sa teritorije Republike Hrvatske napala četiri zapadnokrajiške opštine Republike Srpske: Novi Grad, Kostajnica, Kozarska Dubica, Gradiška. Cilj akcije je bio zauzimanje Prijedora i okupacija cele teritorije istočno od puta Gradiška - Prijedor.

    Operacija je počela 18. septembra 1995. a završila se već idućeg dana (19. septembra) teškim porazom Hrvatske vojske.

    Zbog agresije Hrvatske na Republiku Srpsku i teškog poraza, u Hrvatskoj javnosti se veoma malo zna o ovoj neuspešnoj operaciji.

    Na nagovor američkog predstavnika za Balkan, Ričarda Holbruka, Hrvati na čelu sa svojim predsednikom Franjom Tuđmanom, odlučuju da situaciju u Pounju reše u svoju korist. Naime, Ričard Holbruk je Tuđmanu još 14. septembra predlagao da hrvatske snage napadnu RS iz pravca Banije i Pounja, forsiraju reku Unu i zauzmu Novi Grad, Kozarsku Dubicu, Srpsku Kostajnicu i Gradišku i tako izbiju pred sam Prijedor i preseku Banja Luku od ostatka Republike Srpske.

    U hrvatskom "Glavnom stožeru", smatrali su da postoje realni uslovi za uspešnu operaciju na potezu od Novog Grada do Kozarske Dubice i dalje prema Gradiškoj. Operacija je nazvana "Una-95" i cilj joj je bio zauzimanje celokupne Banjalučke krajine i proterivanje srpskog stanovništva sa tog područja.

    Iz hrvatske perspektive činilo se da je situacija povoljna. Operacija "Maestral" bila je veliki uspeh, VRS je pretrpela niz poraza i bila je u nepovoljnijem položaju. Uz to se i izbeglički talas kretao ka Banja Luci, otežavajući tako manevar srpskoj vojsci čiji 2. krajiški korpus nije kontrolisao situaciju u zoni svoje odgovornosti.

    Procenjuje se kako je u operaciji "Una-95" bilo angažovano 1.500 hrvatskih vojnika iz sastava gardijskih brigada i još toliko iz tri domobranske pukovnije. Ne znajući da se srpska vojska konsolidovala i da ih je spremno čekala, u Hrvatskoj je doneta pre svega politička a ne vojna odluka o napadu na četiri zapadnokrajiške opštine u RS.

    Na osnovu Holbrukovih predloga i navodno povoljnih obaveštajnih procena o slabostima srpskih snaga doneta je odluka o angažovanju HV u zapadnoj Bosni. Direktiva za napad GS HV napisana je 17. septembra 1995. godine i dobila je kodno ime "Una-95". Direktivu je potpisao general bojnik Vinko Vrbanac.

    Nastaviće se
    sudjenja - 102881 - 02.12.2018 : Milenko Đurić Doboj - best (0)

    Lažu te draga svi!


    Djeluju tragikomično izjave srpskih kvazipolitičara, vezane za presudu Naseru Oriću. Svi su oni znali da on ne može biti osuđen iz najmanje dva razloga:

  • Ako bi bio osuđen to bi bio šamar Haškom tribunalu koji ga je oslobodio i dodatno bi mu poljuljao ugled u međunarodnoj stručnoj javnosti.
  • Sa osuđujućom presudom bi dodatno bio urušen stvoreni stereotip o genocidu u Srebrenici.

    Notorna je činjenica da srpski kvazipolitičari nisu u stanju ništa da učine da se stvari mijenjaju.

    Notorna je činjenica da pravosuđe na nivou BiH i SIPA ne bi mogli postojati bez političke saglasnosti i učešća srpskih kadrova iz Republike Srpske u tim institucijama.

    Interesanto je da se svi pozivaju na Visokog predstavnika ali niko ne govori o tome kojim mehanizmima je provodio u praksi svoje odluke odnosno čime ih je to ucjenjivao da njegove odluke prođu parlamentarnu proceduru.

    I da ostavimo po strani ove jadnike ipak moram priznati da me iznenađuju pravnici iz reda srpskog naroda koji učestvuju u ovoj farsi i daju joj legalitet, prosto ne mogu da vjerujem da se sve prodaje za novac.

    I moglo bi se o ovoj kvazidržavi pisati mnogo Stoga. Termin kvazidržava je odgovarajući pošto ja ne znam da u svijetu postoji država koja u svom ustavu nema sudsku zakonodavnu i izvršnu vlast, ako neko možda zna da postoji neka mi to javi.

    Sve ovo znaju i oni koji rade u boračkim udruženjima ali izgleda da im je mnogo važnije da od vlasti dobiju nešto novca za svoj rad nego da se bave zaštitom Republike Srpske.
  • bosna_danas - 102879 - 01.12.2018 : Feniks Republika Srpska - best (0)

    Sud kao oruđe u rukama neprijatelja


    Oslobađajuća presuda Naseru Oriću još jednom jasno je pokazala da u "sudu za ratne zločine" sjede sudije koji su samo poslušnici, plaćenici i izvršitelji naređenja političkih partija iz Federacije BiH i međuanorodnih političara koji direktno odlučuju kakva će biti izrečena presuda.

    Ogroman problem i zloupotreba tog "suda" je što se podižu optužnice protiv onih pripadnika tzv. Armije BiH za koje postoje jasni dokazi da su počinili zločine kako bi ih sud amnestirao i zaštitio od odgovornosti za zločine.

    To upravo čine tako što za ta lica koja bi trebala da snose ogromnu odgovornost za počinjena zvjerstva, svojom presudom oslobađaju odgovornosti, jer ukoliko bi došlo do promjene sadašnje politike suda i pravičnog njegovog rada ne bi mogli biti pokrenuti postupci protiv tih lica i donijeta pravična presuda iz razloga što zakon jasno kaže "lice kome je suđeno za kazneno djelo i donesena presuda ne može se ponovo teretiti za djelo za koje mu je već jednom suđeno".

    Taj isti sud, koji je do sada za svoj "rad" potrošio više od 160 miliona eura i ogromna sredstva koja se za njegov rad izdvajaju i iz bužeta Republike Srpske, iskoristio je za drskonsko kažnjavanje pripadnika Vojske Republike Srpske i za amnestiranje pripadnika tzv. Armije BiH i svojim radom ocrnio srpski narod napravivši ga zločincem, a zločince, pripadnike drugih naroda, proglasio žrtvom.

    Ukoliko postoji vlast Republike Srpske i njeni organi kojima je interes pravičan rad suda i zaštita svog naroda, onda bi trebali da izvrše analizu dosadašnjeg rada suda, obustave njegovo finansiranje, izvrše istragu kako bi pronašli uzroke za ovakav rad, i da pokrenu odgovornost kako za one koji su donosili ovako sramne odluke, tako i za one koji su im omogućili i postavili na ta mjesta.

    Vrlo dobro znamo da te koji donose ovako skandalozne presude postavlja Savjet visokog tužilaštva BiH, ali upravo taj savjet bira Parlamentarna skupština BiH, u kojoj sjede predstavnici iz srpskog naroda bez čije saglasnosti on ne može biti formiran.

    Isti su dozvolili od 32 lica, koliko broji Odjeljenje za ratne zločine ima samo 5 Srba.

    Trebamo se zapitati ko je i za koje usluge dozvolio od predstavnika Srba koji sjede u Parlamentarnoj Skupštini BiH da bude takav nacionalni srazmer u tom nama veoma važnom Odjeljenju koje svojim odlukama kroji istoriju.

    Normalno je za očekivati da će oni u istražnim radnjama, pokretanju postupaka i donošenjem presuda vršiti zaštitu pripadnika onih koji su ih branili u ratu i drakonski kaznjavati one koji su bili sa suprotne strane ne obaziruci se na pravdu pravedno vodjenje postupaka.

    Vlasti Republike Srpske dužne su nakon ovoliko godina naopakog rada tog suda, koji zapravo nije sud nego oruđe u rukama srpskog neprijatelja koje im služi za omalovažavanje srpskih žrtava, srpskih boraca i Republike Srpske, da prekinu saradnju sa tim sudom, njegovovo finansiranje i izvrše njegovu reorganizaciju kako bi zaštitili pravdu, pravo, svoj narod i Republiku Srpsku.

    Ukoliko to ne učine, onda su i oni direktni krivci, izdajnici i saučesnici koji ne zaslužuju da predstavljaju Republiku Srpsku, one koji su je stvorili i njen narod.
    bosna_danas - 102877 - 30.11.2018 : Milenko Đurić Doboj - best (0)

    Kako dalje u bosanskom pravosuđu?


    Valjda više nikom nije sporno zašto je formirano pravosuđe BiH. Pošto srpskim kvazipolitičarima ne vjerujem baš nimalo upućujem pitanje organizacijama proisteklim iz rata(BORS, Veterani, RVI, i drugima)dokle vi mislite ćutati i kada mislite otvoreno nastupiti i jasno staviti do znanja srpskim kvazipolitičarima da ovako više ne može.

    Jedini način da se oni pritisnu organizovanje javnih protesta i to masovnih i jasno im poručiti da se sklone ako nisu u stanju preduzeti korake da se srpski narod prestane ponižavati.

    Postoji jedan dobar aforizam za političare:Da bi neko bio uspješan političar mora jedno misliti drugo raditi a treće govoriti. Takvih na političkoj sceni u RS ima ogroman broj i prosto je nevjerovatna politička nepismenost naroda kome pripadam.

    Pored organizovanja masovnih javnih protesta trebali bi uputiti i javni poziv svim sudijama u pravosuđu BiH iz reda srpskog naroda da se prestanu sramotiti i da se povuku iz BiH pravosuđa.

    Ti pravnici ili je možda preciznije reći kvazipravnici veoma dobro znaju da učestvuju u radu neustavnih i antidejtonskih institucija. Nisu oni naivci to su vrhunski pravnici i oni veoma dobro znaju da BiH pravosuđe ne smije suditi drugačije od haškog tribunala i svojim sramnim prisustvom u tom prljavom poslu daju mu legalitet i legitimitet.

    Sram bilo srpske sudije u BiH pravosuđu. Ništa nisu bolji od srpskih kvazi-političara koji se prodaju za novac!
    buducnost_srba - 102865 - 22.11.2018 : Nomad Srbija - best (2)

    Mićo Praštalo, optužen za ratni zločin, izvršio samoubistvo


    BANjA LUKA - Mićo Praštalo zvani Kudra, optužen za ratne zločine na području Ključa i Sanskog Mosta, izvršio je samoubistvo blizu Sanskog Mosta, objavile su banjalučke novine.

    Novine su objavile da je Praštalo (74) najverovatnije sinoć sebi pucao u glavu iz lovačke puške.

    Policija Unsko-sanskog kantona potvrdila je da je u mestu Radanovo polje, nekoliko kilometara od Lušci Palanke kod Sanskog Mosta pronašla Praštalovo beživotno telo i da je, prema dosadašnjim rezultatima istrage, reč o samoubistvu.

    Praštala su pre godinu dana u Lušci Palanci uhapsili pripadnici Agencije za istrage i zaštitu BiH (SIPA), zbog sumnji da je počinio ratni zločin.

    Sud BiH je u januaru ove godine potvrdio optužnicu koja ga tereti da je od maja do septembra 1992. učestvovao u širokom i sistematičnom napadu Vojske RS, Teritorijalne odbrane i pripadnika milicije na civilno stanovništvo muslimanske i hrvatske nacionalnosti na području opština Sanski Most i Ključ.

    Suđenje Praštalu počelo je u maju, a on je uz određene mjere zabrane, pušten da se brani sa slobode.

    Dokle će nas progoniti!!!???
    rsk - 102863 - 21.11.2018 : Nomad Srbija - best (0)

    Slobo i pad Krajine


    Kada se progovori o proterivanju Srba iz Hrvatske, ne može da se ne pomene "izdaja" ili "prodaja" iz Srbije.

    Na internetu se pojavio snimak koji je dugo bio zaboravljen, a u kom je Slobodan Milošević otvorio dušu novinaru i rekao šta se zaista događalo tog 5. avgusta kada je kolona Srba krenula u Srbiju.

    Na pitanje da li ste tražili da se brani RSK i insistirali na njoj, a desio se Bljesak i Oluja, Milošević je odgovorio:

  • "Zalago sam se da se brani. U pregovaračkoj poziciji došli bi do boljeg rešenja. Čak je takva poruka i poslata Srbima, ali nije bilo ni jednog poteza odbrane, a posle smo gledali kako se hrvatski general džipom vozi pola sata kroz ogromna skladišta vojne opreme koje su Srbi imali na raspolaganju da brane RSK, a onda su zamerili nama i optužili nas."

    On je kasnije pojasnio:

  • "Ja sam rekao grupi političarima: "Vi nećete da branite ni pola sata, a od mene tražite da pošaljem decu da ginu vaših kućnih pragova sa kojih ste pobegli glavom bez obzira".

  • "Takvu odluku ja neću da donesem. Mogli smo da odemo da im pomognemo ali ne da mesto njih branimo RSK i ne bi bilo ni pravedno da neki mladić koji je primio izbeglice iz RSK i one koji su pobegli glavom bez obzira pred ustaškim napadima ide tamo da gine dok oni ovde samo vode politiku i obaveštavaju da je to naša sveta dužnost. Sveta je dužnost svakog patriote i svakog Srbina da se brani, a ne samo Srba iz Srbije".

    da li je to bilo tako ili je istina ono što Krajišnici pričaju da je došla ekipa iz Beograda i blokirala neke ljude... kako je Sloba radio, tako je i prošao... Volim i ja Vas...

    www.youtube.com/watch?v=PBG57tbhbb4
  • kultura_srpska - 102862 - 21.11.2018 : Nedeljko Žugić Pale - best (1)

    Vučija Luka: 9. druženje izvornih grupa, 20. 10. 2018.


    kultura_ss - 102861 - 21.11.2018 : Nedeljko ¿ugić Pale - best (0)

    Pale: Pjesmo moja u duši te nosim - ŽIG 'Jahorinke' SPKD '''Prosveta'' OO Pale


    momir_krsmanovic - 102860 - 21.11.2018 : Nedeljko Žugić Pale - best (0)

    Bratunac: Književno-dokumentarno veče Momira Krsmanovića, 14. 11. 2018.


    momir_krsmanovic - 102859 - 21.11.2018 : Nedeljko Žugić Pale - best (2)

    Sokolac: Neđo Gačanin i Momir Krsmanović - Bez dlake na jeziku, 3. 10. 2018.


    trebevic - 102857 - 18.11.2018 : Stefanvirtus Beograd - best (2)

    Koverat 1992


    Prilično tačan opis razvoja dešavanja sukoba od strane "Sarajlije" u rejonu Jahorine, na potezu Dvorišta-Govedovići, a uz opasku da je do kontakta diverzantske grupe pri sukobu sa interventnom jedinicom VRS, koja je raspolagala znatno brojnijim mehanizovanim sredstvima od navedene Prage (tačnije T-54, 2 prage, BOV itd... ili ukupno 7 "oklopa".

    Prvo vozilo je bio trocevac- 20mm, pa se nakon ostvarenja kontakta sa neprijateljskim snagama prateća pešadija iz sastava Interventne jedinice i pridodatih snaga rasporedila i počela gonjenje neprijatelja. Nakon prvog uspešnog okršaja, u kome je Sarajlija tačno naveo broj njihovih stradalih, ostatak borbi se sveo na gonjenje i čišćenje terena.

    Jedan detalj je bitno navesti, a odnosi se na snage VRS koje su u borbu upućene iz pravca Petrovića. Među njima su bila i dvojica mladih ljudi sa Grbavice, koji su kao prethodnica tih snaga bili prisiljeni da pod vatrom diverzanstske grupe u povlačenju sebi oduzmu život ne prihvatajući mogućnost da budu zarobljeni.

    Ističem da smo uspeli da pravovremeno reagujemo jer su diverzanti muslimanskih snaga bili nesmotreni i prilikom upada otkrili svoje kretanje paljevinom srpskih kuća .. . ostalo je nerazjašnjeno samo prisustvo likvidiranih diverzanata u pojasu izvorišta jahorinskog vodovoda tj. šta je bio njihov zadatak ili su samo možda bili zalutali...

    Inače, bitno je navesti i to da je Interventna jedinica VRS koja je razbila muslimansku diverzanstsku grupu na Dvorištima tog dana prethodno učestvovala i u odbrambenim borbama na Trebeviću koje su očigledno bile sračunate na to da se snagama VRS skrene pažnja od stvarne opasnosti.

    Presudna je bila greška muslimanskih diverzanata, koja se odnosi na razotkrivanje kretanja paljevinom srpskih kuća, ali to nipošto ne umanjuje značaj obuke i spremnosti Interventne jedinice VRS, ali i ostalih boraca Sarajevsko-romanijskog korpusa, koji su stigli pravovremeno da se prebace u rejon Dvorišta i presudno utiču na razvoj dešavanja...

    Slava paloj braći, ostalima pokoj duši!
    politika_srebrenica - 102855 - 16.11.2018 : Nomad Srbija - best (1)

    Munira Subašić - brkata spodoba


    Majke Srebrenice kradu pare
    18. 04. 2009.

    preuzeto sa blog-a neboljubavi. blogger. ba

    Vise mi je dopizdilo da gledam te ožalošćene majke srebrenice, dopizdila mi je ogromna količina laži koju nas naivni narod proguta jer "nemoj se griješiti, pusti teško im je..." Ne griješim se ja, griješe se oni, a ja malo je reć da mrzim nepravdu i laži...

    Prije svega HVALA DRAGOM ALLAHU, što postoji Bakir i emisija 60 minuta, jer jedino on ima dovoljno hrabrosti da sruši sve barijere, mislim da apsolutnu niko drugi ne bi imao hrabrosti da kaže nešto protiv tih ožalošćenih jer su izgradile prejak lobi oko sebe, stavili citav svjet oko sebe, i hajde budi hrabar pa reci nešto protiv njih?

    Prije svega osvrt na emisju koja je emitirana 08. 09. 2008. gdje dotična Munira Subašić, Predsjenica udruženja majki Srebrenice, javno i bez imalo stida i kajanja priznaje sljedeće: u svom vlasništvu ima dvije kuće u Sarajevu, kuću u Srebrenici, od čega je jedna sarajevska kuća prijeratna, ali druga i neuporedivo veća je sagrađena nedavno, ima tri sprata i potkrovlje (fino prikazana), i čak nekog ministra kao podstanara koji, naravno, uredno plaća zakupninu. Podrazumijeva se da se ova zakupnina najvjerovatnije plaća iz budžeta (dakle, našim novcem), jer ne znam ni za jednog ministra iz Sarajeva da nema svoj stan ili kuću, što znači da ovaj dolazi van Sarajeva (nije htjela otkriti o kome se radi).

    Sljedeća stavka je bilo pitanje o njenoj plati, za koju ova "ožalošćena" sa smijehom reče da je "4.000 maraka", a onda i dodaje: "pa eto, dvije mi mogu biti za života, a dvije onako, da se ima... " (?!)

    Ni tu nije kraj, pa na pitanje novinara o službenom automobilu (džip doniran Organizaciji od UN-a)" ožalošćena "hladno" kaže kako "to auto ne može držati ispred kancelarije (nije navela razlog zašto ne može), pa ga parkira pred svojom kućom, a njen sin ga vozi jer nema svog vlastitog auta... " (?!?!?!).

    Zatim je rekla i za donacije, naime, BH Telekom je njenoj organizaciji donirao 300. 000 KM (?!), od čega je, po njenim riječima, potrošeno oko 18. 000 za renoviranje prostora u kojem je smješteno udruženje (prostor doniran od vlade, kao i "nešto malo" na funkcionisanje organizacije, a da na računu još uvijek ima tih para za budući rad. Onda se nadođe na to da od tih para na računu organizacije ima još oko 100.000, pa ispade da je spomenuti utrošak od "nešto malo" za rad organizacije oko 170-180.000 KM... Kako se došlo do te donacije od 300.000 je, opet, posebna priča.

    Na kraju je priznala da ta "ožalošćena" cijeli rat nije ni bila u Srebrenici, njen muž jeste ali ne kao borac, nego je tamo radio za nekoga, i naravno izvukao se. Ali ono što je užasno nisko jeste da se njihova kćer nalazi na spisku Srebrenicke djece bez roditelja i prima pomoć u to ime?!?!

    Ja za još mnoge laži nje i njoj sličnih, koje su rat iskoristile u smislu: "rat jest jednako brat" znam, ali mi je bilo potrebno da se ima argument za priču i evo sama ga je dala.

    Ta ista žena, zajedno sa njima 11 jula nosa one krpe sa natpisima imena poginulih a sin i muž živi i čitavi i bogatiji od nas sviju. I nije ona jedina, znam potvrđeno od ljudi iskrenih Srebrenična, da je većina žena iskoristilo priliku da na spisak poginulih stavi i imena ljudi koji su umrli godinama prije rata. Isto tako znam da ni jedna nema apsolutno nikakve namjere da se vrati u Srebrenicu a i zašto bi? Djeca im se rađaju u Sarajevu, završavaju fakultete, što nikad ni sanjati nisu mogli, a i kad toliko pate i žale za poginulim muževima (čast izuzecima i poštenim ženama) zbog čega oko svake vidim po četvero male djece?

    Muka mi je od činjenice da ta brkata spodoba Munira kako je zovu, bez osnovne škole putuje po svijetu i što se ta ista nepismena žena uspjela susresti sa najvećim državnicima svijeta, ne treba nam takva prezentacija zemlje u svijetu kroz ljude nepismene, neobrazovane.

    Muka mi je i od toga što u javnom prijevozu gdje si prinuđen biti sa njima u malom prostoru čuješ priče kako se u Sarajevu ništa nije desilo.. (a masakri, a komadi tijela, a to što je moj život svakodnevno bio u opastnosti konstantno 4g) to što sam djetinjstvo provela u podrumu i bila zahvalna Bogu na svakom preživjelom danu. Samo se u Srebrenici desio zločin?? I otkud im pravo da izdižući svoju žalost iznad žalosti ljudi iz Sarajeva, Mostara, Višegrada, Goražda i drugih, po njima se samo u Srebrenici desio zločin, naša bol i patnja su minorne, baš one znaju čija je bol veća?

    Muka mi je i kad dodje 11 jul pa vidim da te iste koje žive u blizini, gledaju prijenos preko televizije, a djeca iz sarajevskih škola budu organizovana da taj dan otputuju u Srebrenicu i daju počast, a one sjede i gledaju na televiziji?

    Ljudi vjerovatno na osnovu ovog teksta će reć, nije muslimanka, ne vjeruje, ali ljudi ja sam na strani istine, i ukoliko ne vjerujete meni pogledajte emisiju 60 minuta, i povjerujte onda bar svojim ušima, gdje dotična sve to priznaje bez imalo stida i kajanja. Njena plata je 4000, a mi smo ubjeđeni da političari kradu?

    Budite na strani pravde!


    E, kada sami muslimani ovo pišu međusobno, šta li mi Srbi možemo da zaključimo, nego da smo još i dobro prošli devedesetih i ne sluteći kakve paklene planove su imali muslimani u BiH i njihovi nalogodavci. Setite se Markala, Vase Miskina, Tuzlanske kapije i ostalih scenarija u kojima su žrtvovani životi muslimana, a za to optuživani Srbi... Rekoh sam sebi, dobro prođosmo, kakvo je zlo bilo pored nas. Pozdrav Nomad.
    rodoslov - 102851 - 15.11.2018 : Milanko Kuzmancevic Lezimir kod sremske - best (0)

    Poreklo prezimena Kuzmančević


    Interesuje me poreklo prezimena Kuzmančević, ne Kuzmanović, jer po mom saznanju ima nas samo u Ležimiru i nešto malo u Sremskoj Mitrovici, što su poreklom iz Ležimira.
    republika_srpska - 102849 - 14.11.2018 : Feniks Republika Srpska - best (0)

    Kako je Pavić uzdigao Dodika


    Stopiranjem prodaje rudnika Ljubija, par mjeseci prije izbora, Marko Pavic je želio da biračima pokaže svoj "patriotizam" i dobije glasače a Miloradu Dodiku da pokaže snagu DNS-a.

    Takvom odlukom otvorio je oči Miloradu Dodiku, koji je shvatio šta bi ga moglo očekivati od najjačeg koalicionog partnera nakon izbora, pogotovu ako bi sanaga DNS-a nakon izbora bila još veća.

    Ponasanje pojedinih članova DNS-a u izbornoj kampanji tj. klana okupljenog oko Nenada Nešića, a iza koga je stao i prikriveno ga podržavao i Pavic, dodatno je naljutilo Milorada Dodika koji je bio primoran da reaguje i zaigra na sve ili ništa.

    Poznavajući njegov mentalitet, lakše mu je bilo da se desi da SNSD bude ponižen na izborima nego da u naredne četiri godine bude konstantno ucjenjivan i ponižavan od Marka Pavića. Milorad Dodik ne želi i ne podnosi nikoga izjednačenog sa njim, a pogotovo nekoga ko se protivi njegovim odlukama jer on smatra da je to srozavanje njegovog autoriteta.

    Krenuli su kontakti sa nekadašnjim članovima SDS-a, koji još uvijek imaju moć preko svojih ljudi koje su dok su bili aktivni postavili na visokopozicionirana mjesta u toj stranci i koji su kao i oni biznis "patriote".

    Za ponuđenim novcem i obećanim pozicijama nakon izbora određeni čelni ljudi SDS-a iz tri izborne jedinice prihvatili su dogovor i poput Marka Pavića, koji je možda nesvjesno zario nož u srce DNS-a i oni su nažalost svjesno prihvatili da to učine svojoj stranci i svom predsjedniku stranke, koji je trebao biti siguran pobjednik za predsjednika Republike Srpske.

    Milorad Dodik je tako nakon izbora od DNS-a i Marka Pavića prve svoje perjanice, napravio otirač za cipele i svoga potrčka, razbio najjaču opozicionu stranku, obezbjedio pobjedu Željke Cvijanović kao Predsjednika RS a predsjednika najjače opozicone stranke i čovjeka koji mu je najviše smetao u Narodnoj Skupštini RS maksimalno oslabio i uklonio iz parlamentarnih klupa.

    Tako da je kupovinom samo par ljudi ostvario svoj plan i izašao kao apsolutni pobjednik i obezbjedio poziciju da bilo koga od kalicionih partnera može odbaciti bez bilo kakvih posledica, ako mu se pokuša suprostaviti u naredne četiri godine vlasti.

    U ovim izborima ništa manji pobjednik nije Nenad Nešić, koji je (tvrdnje više visoko pozicioniranih ljudi iz DNS-a koji ga ne simpatišu) koji je za samo dvije godine mandata inkasirao iz JP Putevi Republike Srpske oko 7 miliona KM i pored toga uspjeo da eliminiše dug od skoro 1,4 miliona KM koji je imao prema Poreskoj upravi Republike Srpske, kada ga je Pavić postavio na poziciju direktora JP Putevi Srpske.

    Taj mangupčić, kako ga naziva Milorad Dodik, je narodnim novcem uspjeo da kupi mandat u Parlamentarnoj skupštini BiH i spasi se sigurne robije koja ga je čekala.

    Takođe, po izvorima ljudi iz DNS-a, na osnovu više podnesenih tužbi zbog zlouptrebe položaja i iznuđivanja novca od Direktora Preduzeća za javno održavanje puteva Republike Srpske, Dodik je tražio da bude uhapšen prije izbora, ali na molbe Marka Pavića to nije učinjeno.

    Markovo čuvanje leđa Nešiću mnogima iz rukovodstva DNS-a ne odgovara i izaziva određene sumnje da je on kupo Marka ili da je on samo Markov izvršilac, što je dovelo do velikih podjela unutar DNS-a koje bi Marka mogle prisiliti do povlačenja sa čela stranke.

    Nešić je pobjedio DNS, Milorada Dodika, koji ga nije zatvorio, i koga će sada natjerati radi svog mandata u Parlamentarnoj skupštini BiH, da sve zaboravi, pobjedio je sud, ojađene i opljačkane direktore, Poresku upravu Republike Srpske i opljačkane građane. Genijalac u ovom trulom i mafijaškom sistemu.

    Zbog čega Marku nisu tako dragi Malešević, Radović, Stevanović, Trninić i drugi iz DNS-a koji su pali ovih dana i oni koji će narednih dana pasti treba da ga pitaju iz vrha DNS-a a još bolje bi bilo kada bi tu mogućnost imali jadni građani Republike Srpske.
    poginuli - 102845 - 12.11.2018 : Seoce, Breza - best (0)

    Savo (Slobodan) Bunjevac


    Počinjeno krivično djelo ratnog zločina nad Savom Bunjevcom u prisustvu njegove majke Mire, ispred njegove kuće u Seocu, opština Breza. Isti je mučen i zaklan!
    raspad_juge - 102843 - 11.11.2018 : Zeljko Tomic Sokolac - best (1)

    Da li su Hrvati htjeli svoju državu?


    poginuli - 102841 - 09.11.2018 : Jovan Čudanov Stari Ledinci - best (0)

    Sreto (Anđelko) Jovanović


    Sticajem okolnosti, danas sam saznao da je Sreto poginuo. Bili smo zajedno u JNA 1969. godine u Zemunu i spavali na istom krevetu. Žao mi je da sam upravo na ovaj način saznao za njega. Neka mu je večna slava i pomen. Bio je divan čovek!
    bihac - 102839 - 09.11.2018 : Pukovnik Bihac - best (0)

    Lune u Cazinskoj krajini


    Lune, ili kako smo mi nekada zvali Volhovi, su padali uglavnom po seoskim naseljima i koliko mi je poznato, osim širenja panike nije bilo poginulih. U selima gdje su pale su prouzrokovale krater dubine nekoliko metara i širine nekoliko metara i dolazilo bi do pucanja stakala na prozorima i mislim da je bilo i rasturanja crijepa na nekoliko kuća u neposrednoj blizini pada.

    Najopasnije ispaljenje je bilo 04. 11. 1994. kada je Luna ili Volhov pao na bivše skladište Badela u neposrednoj blizini osnovne škole "Ivo Lola Ribar", Gimnazija i medicinska škola. Skladište je u potpunosti uništeno, na školi su popucala stakla i nekoliko učenika u osnovnoj školi je ranjeno staklom, a sva djeca su bila jako prestrašena. Bilo je još neke štete na okolnim kućama i zgradama i mislim nekoliko lakše ranjenih. To je bilo najopasnije djelovanje Lune. Uglavnom jaka, ali jako neprecizna raketa.

    Odmah nakon oslobođenja Ključa, u blizini Sanskog Mosta ispaljena je jedna, ili možda dvije Lune, i gledao sam je iz Kamička kako ide gore i lete... Pala je negdje na neku livadu nekoliko kilometara iza linije.
    poturice - 102837 - 04.11.2018 : Elvir Tuzla - best (3)

    Pustite lažne istorije svih


    Gospodo, okanite se istorije Bosnjaka, Srba, Hrvata i dr. u BiH. Trenutno svako od nas ima svoju istoriju u koju vjeruje. Svi mi želimo dokazati da je tuđa istorija lažna. Svi mi imamo mitove, laži, neistine o tome kada, gdje, i kako smo postali.

    Shvatite, svi smo u nekom momentu, tj. naši preci, preuzeli neku vjeru. Ja sam Bošnjak, govorim bosanski jezik. Vi ste Srbi ili Hrvati i govorite srpski ili hrvatski jezik. Niti ću ja i svi kao ja dozvoliti da vi nadjevate imena mojoj naciji i jeziku, niti ću Vas ubjeđivati da niste to što jeste i da ne govorite jezikom kojim govorite. Niti ću ja i svi kao ja dozvoliti da moju zemlju, očevinu, djedovinu, odcjepite u Veliku Srbiju ili Hrvatsku, niti ćete Vi dozvoliti vašu zemlju da neko okupira. BiH je svih nas, i samo se mi možemo dogovarati. Bez dogovora opet sleduje krvoproliće.
    Ima mnogo mrzitelja, nacionalista , bolesnike svih nacionalnosti koji vrijeđaju. Bože daj im pameti i zdravlja. Ko god je bio u ratu vjerujem da ga ne želi nikada i nikome. BiH je bilo, jeste i biće zauvijek, ma koliko je neki mrzili. Ostajte svi sretno i zdravo.

    P. S. Iskoristiću priliku da iskažem saučešće svima za sve nevino stradale građane u prokletom ratu, bez obzira na nacionalnost. Neka je Božja milost i mir rahmetlijama- pokojnicima.
    momir_krsmanovic - 102835 - 04.11.2018 : Zeljko Tomic Sokolac - best (0)

    Na prodaju knjige Momira Krsmanovića


    Jedan od najboljih srpskih pisaca, koji je obradio epohu 2. svjetskog rata i Otadžbinsko-odbrambenog rata 90. godina, moj prijatelj Momir Krsmanović, prodaje sledeće knjige:

  • Teče krvava Drina (tri toma) - 40 evra
  • Krvave ruke Islama, Tragovi mrtve braće, Kletva mrtve braće - 40 evra
  • Nezarasle rane (dva toma sa 500 fotografija) - 40 evra
  • I bog je zaplakao nad Bosnom - 15 evra
  • Svetlo-tamni život pod zvezdanim nebom - 15 evra
  • Triptih o golgoti Srba (tri toma) - 40 evra
  • Golgota srpskog naroda 1941. -1957. godine (sedam tomova) - 80 evra
  • Ubijanje Srbije - 25 evra
  • Jugoslavija u plamenu - 35 evra

    Knjige možete naručiti preko ovog sajta, ili direktno od autora. U bilo kojem slučaju, ukoliko niste imali priliku da ga sretnete na Sajmu knjige u Beogradu, mogu da vam organizujem direktan susret sa piscem, koji veoma često i lično uručuje knjige svojim kupicma.

    Momira možete kontaktirati na sledeći način:

    Telefon: 064/2777-995 e-mail: krsmanovicmomirŽyahoo.com
  • plemena - 102831 - 04.11.2018 : Đorđe Marković Čačak - best (0)

    Poreklo porodie Marković, i Jaćimović


    Poštovani,

    Već odavno želim da saznam nešto više o svom originalnom poreklu, hiljadama godina unazad i do sad nisam bio toliko uspešan da pronađem neki podatak. Majčino devojačko prezime je Jaćimović, a očevo Marković. U našoj porodici je kroz istoriju bilo dosta ljudi različitih profila: od trgovačkih putnika po Dalmaciji(sa očeve strane) preko ložača kotlova, čistačica, trgovaca, tekstilnih tehničara, hemičara, poljoprivrednika, domaćica do ezoteričara
    Bio bih vam zahvalan kad bi ste mi pomogli ds saznam nešto više.

    Srdačan pozdrav!
    Đorđe Marković
    krajina - 102829 - 02.11.2018 : Milovan Ilić Šipovo - best (0)

    Borbe na Kupresu


    Malo kritike sto se slabo opisuju borbe na Kupreškom ratištu, pa nismo se ni mi igrali klikera sa neprijateljem.
    Pozdrav
    bratunac - 102827 - 02.11.2018 : Wolf VojvodinA - best (0)

    Čauš


    Oko 15-16. januara te 1993. godine prebačen je i deo valjevske brigade u rejon sela Donja Ljuboviđa kraj Ljubovija, kao i VBR-ovi iz Kragujevca. Poznata mi je "kartona ra" u Bratuncu, događaji na Čaušu i pogibija nesretnog momka iz jedinice iz Novog Sada.
    sudjenja - 102825 - 31.10.2018 : Milenko Đurić Doboj - best (0)

    Sila demokratije u službi međunarodnog prava jačega


    Da li je nekome poznato da je u poslednjih 30-40 godina neki Amerikanac, Englez, Rus, Kinez ili Izraelac naprimer odgovarao za ratne zločine? Nije i nikada i neće pošto su ti sudovi rezervisani za disciplinovanje malih naroda. Naravno kao predigra za formiranje tih sudova je dezinformisanje javnosti u sopstvenim zemljama.

    Ne čude mene zvanične vlade koje su pod velikim uticajem bogatih ljudi iz sjenke, ali ne razumijem slobodne intelektualce koji vjerovatno veoma dobro znaju stvarno stanje i ne protive se javno sili demokratije koja se demonstrira iz centara moći.

    O Haškom sudu je već dovoljno rečeno ali me čude neki komentari na račun BiH suda za ratne zločine. Uglavnom su komentari na račun tog suda negativni u RS, ali niko neće javno da kaže da sud BiH ne smije narušiti kriterijume uspostavljene u Hagu ni po visini kazni ni po nacionalnoj strukturi. Srpski kvazipolitičari to veoma dobro znaju ali imam utisak da javno kukajući na visinu kazni ovoga suda traže pred narodom alibi za svoju nemoć da bilo šta promijene.
    plemena - 102821 - 31.10.2018 : Ana Đorđević Kruševac - best (0)

    Poreklo prezimena Miljković i Mitrović


    Interesuje me poreklo prezimena i porodice Miljković iz sela Dedina u opštini Kruševac i poreklo porodica i prezimena Mitrović iz sela Gornje Košlje u opštini Ljubovija.
    luna - 102819 - 29.10.2018 : Zile Panter Bijeljina - best (0)

    Krtelj


    Poštovanje svima. Imao bih par pitanja, ako neko može da odgovori.

    Prvo: zašto ne mogu da se registrujem i šaljem poruke na srpskom pismu? Ako je to nekada bio problem, sada sigurno nije.

    Drugo: U vezi raspada specijalne jedinice, sa kojima smo mi iz 65. zmtp u martu davali zajedničke patrole, nije mi jasna jedna stvar: na YT ima video na kojem se vidi da je Krtelj dignut u vazduh 4/5. maj 1992. godine, posle odlaska srpskog dela specijale. Kasnije sam pitao Karišika ko je to uradio, rekao mi je da ne zna i da specijala s tim nema veze. Muslimani u svim tekstovima pišu da je oružje iz Krtelja izvlačeno tu čitavu noć i sutradan, što zači da baza tada nije bila dignuta u vazduh.

    U izjavi nekog specijalca koji je bio dežurni (musliman) navodi se Dino Mlivić koji je sprečavao civile u pljački, te da je on poslednji izašao uveče 4/5. maj iz Krtelja, zabarikadirao kapiju i stavio oznaku MINIRANO.

    Zna li neko da li je Krtelj dignut te noći u vazduh, ako jeste zna li neko ko je to uradio? Ne mislim na imena već ono muslimani, Srbi, milicija, specijala...

    Pitam jer što više čitam, manje znam, a čak ni ljudi sa Ilidže ne znaju da kažu. Ne znam zašto to do sada niko nije istražio i demantovao, jer ovako ispada da su bazu digli muslimani u vazduh i po običaju za to optužili Srbe.

    Treće: Luna i drugi napisaše da su učenici iz škole bili pušteni uveče posle predaje Termiza i Balića, a ovaj poslednji komentator na forumu, koji je kako kaže bio jedan od učenika, napisa da su bili zarobljeni dva dana. Šta je od toga istina?

    Četvrto: Jedan jedini koji je poginuo sa muslimanske strane je bio učenik Samir Musić, koga muslimani kuju u nebesa zbog "herojske pogibije", a Karišik mi reče da on uopšte nije poginuo u borbi već kad su pucali na učenike kasnije. Zna li neko tačno šta se desilo, pošto muslimani pišu da su ga Srbi ubili razoružanog.
    plemena - 102817 - 29.10.2018 : Jana Cvetkovic Nis, Srbija - best (0)

    Poreklo porodice Cvetković, Žitni Potok


    Pozdrav,

    deda mi je govorio kako su Cvetkovići bili kovači koji su u Žitni Potok i Crnu Travu došli sa planine Kovač u Crnoj Gori. Sada trenutno živimo u Nišu jer su se svi tu preselili. Imam malo porodice sa tatine strane (Cvetkovica). Slavimo Arhangel Mihaila.
    rat_sarajevo - 102815 - 29.10.2018 : Jelena Borota Srbija - best (0)

    Danijel Radmilović - Vidaković


    Poštovani,

    interesuje me kako na spisku sahranjenih na Sokocu nema Danijela Radmilovića (ili Vidačkovića). Promijenio je prezime prije rata, pa nisam sigurna koje mu je ostalo, Mislim da je Radmilović.

    Poginuo je isti dan sa Tomić Aleksandrom i Anđušić Nenadom.

    Rođen: 1970. godine
    Poginuo: 1992. godine

    Datum rođenja: 12. 06. 1970. godine
    Mjesto rođenja: Sarajevo
    Datum smrti: 14. 05. 1992. godine
    Mjesto pogibije: Ilidža

    Jedinica: SRK , 2. sarajevska lpbr

    Hvala Vam i oprostite na smetnji.

    Svako dobro!

    Danijel Radmilović - Vidaković


    Poštovana,

    Danijel se nalazi na spisku Ilidžanske opštine BORS-a, ali nije u Virtualnom groblju jer mu nisam našao grob.
    1992_1995 - 102811 - 27.10.2018 : Istina True Negdje - best (0)

    Srpske izbjeglice iz Dubnice i Zolja


    Ima li ko od srba iz Dubnice i Zolja a da se povlačio preko Majevice 26. maja 1992. godine. Ili neko ko ima bilo kakve informacije za tu veliku kolonu srpskih izbjeglica koji su preko Majevice prešli na slobodnu teritoriju?
    rat_sekovici - 102809 - 27.10.2018 : - best (2)

    Mira Krstić, Ruža Radivojević, Ljubisav Stupar...


    Pozdrav za sve. Drugo vremea me nije bilo. Da ispravim gospodina Krstu iz Bajne Bašte: Mira Krstić (bila trudna) i majka od njenog momka Ruža Radivojević i još jedna starija žena, žao mi je što ne mogu imena da joj se sjetim, nisu žrtve masakra u Pelemišima, one su civilne žrtve poginuli od granatiranja užeg centra Šekovića, u dvorištu, od granate koja je doletjela iz pravca kote Bandijerke. Starija baka je poginula u bašti u dijelu Šekovića zvanom Sućani.. Učitelj kojeg spominjete, je ustvari nastavnik i borac Ljubisav Stupar, koji je poginuo u borbi za Bandijerku, od neprijateljske granate.
    ilidza - 102808 - 27.10.2018 : Aleksandar Popović Rakovica, Beograd - best (4)

    Srpski heroj Slobodan Janjić- Bauba, Komadant Jurišnog bataljona Ilidžanske lpb


    Poštovani Željko,

    veliko poštovanje za sve što si uradio i sačuvao od zaborava slavne dane i strašne žrtve koje je srpski narod položio u temelje Republike Srpske. Posebna priča tog herojstva i nadčovečanskih napora jeste Sarajevsko ratište. Biti jurišnik u Sarajevu i njegovoj okolini znači biti ludo hrabar i ta čast pripada ljudima posebnog kova, pravim herojima.

    Jedan od njih nikad ovde ne pomenuti srpski Heroj Slobodan Janjić - Bauba, Komadant Jurišnika, najhrabrijih srpskih sinova iz Ilidžanske i Igmanske brigade, koji je svoj život položio 1994. godine na Goraždanskom ratištu.

    Ta ljudska veličina i gromada je zaslužila i da se nađe u Sarajevskim herojima i velika je naša sramota što njegovi saborci i svedoci njegovog herojskog života ni reč nisu rekli o jednom od največih sinova Ilidžanske brigade i Srpskog Sarajeva.

    S velikom nadom da će moja malenkost pokrenuti naše heroje koji su bili svedoci života ovog Srpskog velikana koji je zaslužio tretman kao heroj Vogošće, Mićo Vlahovič i Ilijaški heroj Mladen Savić i njegovi hrabri jurišnici!

    Pozdrav
    Aleksandar, Beograd

    RE: Srpski heroj Slobodan Janjić


    Aleksandre,
    žao mi je što nisi ostavio email adresu ili broj telefona, pa da se nekada i vidimo i popričamo o svemu ovome. Javi se ponovo na ovaj sajt, putem privatne poruke, koju neću objaviti.
    dobra_knjiga - 102805 - 24.10.2018 : Karan Dragomir Doboj - best (0)

    Knjige iz ratova devedesetih godina


    Imam preko dvjesto knjiga iz ratova devedesetih. Borbe, jedinice stradanja...
    selo_gori - 102803 - 24.10.2018 : Olga Markovic Đorđević Beograd,TarponSpring - best (2)

    Odusevljena sam serijom Selo gori a baba se češlja


    Želim da izrazim svoje veliko poštovanje za Radoša Bajića i njegovu ekipu u seriji. Serija me vraća u detinjstvo, kada sam leta provodila u selu Konatice, gde su mi živeli baba po ocu i stričevi. Srpska velika duša, dobrota i stidljivost u očima i rečima, toliko su me dirnula u srce i dušu, i da sam mlađa pošla bih tamo i kupila kuću da živim među njima.

    Hvala Radošu Bajiću, nema tih reči kojima bih opisala kakvu radost doživljavam sa svakom epizodom. Možda se i ja uputim u taj deo Srbije a možda i to bude organizovano za sve one zaljubljenike serije, kao što sam ja, jer sam sigurna da ih ima veoma mnogo!
    bors - 102801 - 20.10.2018 : Milenko Đurić Doboj - best (3)

    Uzroci poraza SDS-a na izborima


    Ja sam nestranački čovjek, i pokušaću da apostrofiram glavne uzroke neuspjeha Saveza za promjene na izborima.

    Ja sam lično očekivao ubjedljiviji poraz i vjerovatno bi se to i desilo da propagandna mašina nije imala izvjesnog, ali nedovoljnog uspjeha. Neće biti dobro ako članovi, prije svega SDS, ne shvate gdje su griješili i umjesto toga gurnu glavu u pijesak kao da se ništa nije desilo. Pokušaću da složim, po mom viđenju, glavne uzroke neuspjeha SDS na izborima:

    1. Morali su za člana presedništva kandidovati nekoga iz SDS kao najjače stranke koalicije.
    2. Znali su da je Željka Cvijanović bila pobjednik izbora u srpskom nacionalnom korpusu odnosno da je Mladen Ivanić pobjedio glasovima Bošnjaka.
    3. Možda je nastavak te koalicije keatkoročno i mogao donijeti neku korist ali dugoročno posmatrano donosio je samo štetu.
    4. Nisu smjeli ući u formiranje vlasti na nivou BiH pošto su bili gubitnici na izborima 2014. godine.
    5. Dvije ključne funkcije na nivou BiH, član presedništva i ministar vanjskih poslova su prepustili manjem koalicionom partneru.
    6. Nikako nisu smjeli dozvoliti da im Dragan Mektić ostane kao ministar pošto im je nanosio nemjerljivu štetu.
    7. Nisu se na najbolji način uključili u slučaj Dragičević, praktično su samo pomogli PDP da mu poraste rejting a oni nisu ništa profitirali.
    8. Pokušavali su da po onoj čuvenoj Gebelsovoj metodi (sto puta ponovljena laž postaje istina) sve one koji su u vlasti etiketiraju kao kriminalce a da su oni svi čestiti a zaboravili su da se vlast osvaje samo ako uspiješ ubijediti narod da je tvoj program, prije svega ekonomski, dobar i da ima načina da ga provedeš u praksi. I moglo bi se još mnogo toga nabrajati ali ja se nadam da će članstvo SDS moću hladne glave da sagleda rezultate neuspjeha na izborima i da u vezi sa tim preduzme određene korake u pravcu oporavka stranke. Dobro bi bilo da SDS konsoliduje svoje redove pošto je u svakoj državi dobro ako postoji jaka opozicija.
    plemena - 102799 - 20.10.2018 : Živan Gajić Beograd, Srbija - best (0)

    Loza Gajić iz sela Crno Blato, Tuzla


    Interesuje me poreklo porodice Gajić iz sela Crno Blato kod Tuzle, BiH.

    Gajići slave Svetog Nikolu (Nikoljdan) tj. 19. decembar. Ja sam došao do nekih podataka u prvoj polovini 19. vijeka. Bila su tri brata: Pero, Stevan i Jovo. Po nekim informacijama otac im se zvao Gajo. Jedan od ta tri brata Stevan, nakon ubistva Turčina, morao je pobjeći iz Crnog Blata. Nastanio se u selu Piperi, danas Republika Srpska, BiH. U Pipere je došao između 1855-1860. O lozi Gajića u Piperima imam kompletne podatke. Imam dosta podataka i ostale dvojice braće u Crnom Blatu.

    Unaprijed zahvalan na bilo kakvim informacijama.
    rat_brcko - 102798 - 18.10.2018 : Pele Brčko - best (1)

    Artiljerija u Brčkom


    Pozdrav svim učesnicima, i prije svega jedno veliko HVALA svim borcima VRSK, od ondašnjeg tinejdžera, kojeg su čuvali i sačuvali u Brčkom. Jedini u svojoj užoj porodici nisam bio pripadnik VRS, jer sam bio premlad za to, ali sam cijeli rat proveo u gradu.

    Male ispravke - divizioni 122 mm i 155 mm nisu bili samostalne jedinice. HAD 122 mm je bio dio Prve posavske (komandant je legenda ovog kraja bio, i ako nije odavde), dok je HAD 155 mm bio dio Korpusne artiljerije IBK, na terenu praktično podređen 1. istoj brigadi.

    Što se tiče VBR-a, nije mi jasno ovo mjesto "Čerkezovići" koje spominje "Sledge Hammer". Ako misli na Oraški džep, onda je VBR ostao u životu i do kraja rata gađao isključivo naseljeni dio grada. On je 2000. godine bio u skladištu HVO (Federalne armije) u Bukovoj Gredi (100% provjereno - rumunski APR-40).

    Trinaest izmaskariranih boraca VRS su iz Grbavice, sela na istočnoj strani grada. Priča kako su nastradali je odmah bila poznata. Njihov komandir je išao prvi u izviđanje i bio zarobljen u jednoj kući u Boderištu. Jednog po jednog je dozivao svoje saborce u klopku. Kada su razmijenjeni, tijela su im bila topla. Snimci govore o stanju u kojem su se nalazili. Tijela je nama uručio Mirsad Đapo kao njihov predstavnik komisije za razmjenu. Do dan-danas nije progovorio od koga ih je preuzeo, a ako se ne varam, bio je i kandidat za podpredsjednika RS iz bošnjačkog naroda.

    Puno zdravlja svima želim!
    16_krajiska - 102795 - 17.10.2018 : Igor Galić Banja Luka - best (0)

    Hvala ti 'Jagare'


    Nije mi ugodno bilo čitati šta se sve izdešavalo taj dan. Započeo sam nešto i trebaju mi informacije neke. Ko je u mogućnosti neka na FB-u lajkuje stranicu. Правда за побијене војнике на Возући... I tamo neka me kontaktira. Ili lično Игор Галић na FB-u... A a ako ima. Novica Banović na ovoj stranici on neka mi se obavezno javi. Još jednom "Banja Luka Jagare" hvala ti!!!
    logori - 102793 - 17.10.2018 : Nomad Srbija - best (3)

    Logor Čelebići


    Piše: Strahinja Živak

    LOGOR ČELEBIĆI 1992-1994.

    Svjedok M. K.


    "Mene su optužili da sam igrala kolo s Radovanom Karadžićem i da sam velika Srpkinja. Uhapsili su me 15. maja 1992. i odveli u logor, zajedno sa suprugom. U početku smo u jednoj prostoriji bile samo nas dvije žene. Nije bilo maltretiranja dok nije došao istražni sudija Mirso Repak. Optužio me je da sam nekakvom Muji Lizdi govorila kako će njegova kuća biti moja, a pokazalo se da taj Lizdo ne postoji. Optužena sam i što sam učila djecu da pišu ćirilicu i što ne govorim "kruh" već hljeb. Stalno su izmišljali povod da bi nas zlostavljali. Skidali su nas gole, to je bilo njihovo "saslušavanje". Udarali su nas pendrecima po prsima. "Jesi li igrala kolo s Radovanom Karadžićem?" urlali bi, a ja bih rekla: "Nisam."

    I koliko god puta to kazala udarali su me po prsima, butinama i leđima. Svijećom su mi palili kosu, nožem rasecali donji veš i bokserom me udarali u usta. Sve su to činili Mirso Repak i neki što su ga zvali Bosanac, a prezime mu beše Čevra. Bio je visok, star oko 25 godina. Pričao je da je dugo živio u Švajcarskoj i da je tamo bio oženjen, a da je iz Sarajeva došao po zadatku, pa ga zato zovu Bosanac. Prijetio je da će mi odseći glavu ako se sazna šta mi rade. U logoru mi se svašta dešavalo, ali ništa naspram kako je prošla N. N. Ona je lijepa, mlada i pametna žena, i najviše puta je silovana. Silovali su nas maltene svi dežurni policajci. Kao ključari mogli su da rade s nama šta su htjeli. A nas Srpkinja u logoru bilo je 66. Ženu staru 67 godina silovao je neki Vranješ, s nadimkom Cikoja. Donio je drveni polni organ i natjerao baku A. A. da ga upotrijebi. Čak je donio i fotoaparat i slikao je dok to čini. Silovali su B. B, od 55 godina, i Ž. Ž, od 45. Iz Mostara je dovedena djevojka M. M, koja nam je kazala da su je prilikom hapšenja silovala dvojica. T. T. je silovao Hasan Toparan, a sat vremena nakon njega i Vinko Promorac. Ja sam silovana "samo" šest puta, valjda što sam starija. Silovali su me Ivan Medić, Mile Artuković, Drago Dujmović (koji je došao iz Kanade), pa neki Fiško, pa Željko Šešelj. Zapovjednik je tada bio Hektor Ćosić, zvani Dida. Jednom su nam priredili masovni čin, moglo je to biti oko 20. juna 1992. Svu su nam odjeću iskidali i odredili koji će koju da siluje. Poslije je u logor došao fratar da ih ispovjedi. Jedan debeli koga su zvali Buco, dobrovoljac iz NJemačke, govorio je: "Ja sam se danas ispovidio, ali to nije dovoljno, moram i lično da Vam se izvinim". Poslije ispovjedanja opet su mogli da čine gadosti. A onaj masovni čin: svijeće, mrak, sve je bilo jezovito. Jedan Hrvat me je uhvatio za dojku, drugi uzeo bajonet i kazao: "Sad ću ti je otkinuti". Slično se desilo i kada nas je posjetila grupa ustaša iz Mostara. Uz poklike natjerali su N. N. i Ž. Ž. da se skinu gole, zauzmu ležeći položaj i policijskim palcima imitiraju polni odnos, uvlačeći palice u sebe naprijed-nazad. Nekoliko Šiptara koji su, tobože, bili zatvoreni zbog preprodaje oružja, uhvatili su za kosu dvije naše nesrećnice i gole ih vukli po hodnicima. I tada su ih grupno silovali, uz perverzije i navijanje kao na utakmici. Jednu ženu silovala su četvorica Šiptara. NJih su naprosto izvodili da nam to čine. Jednog su zvali Ćaza, ostalima ne znam imena. hrvatski novinar Milan Vego uživao je da prisustvuje silovanju. Čula sam da je to i snimao, vjerovatno da pokaže svijetu kako Srbi siluju njihove žene. On je lično nagonio Šiptare na N. N. i uživao da gleda kako je bespomoćna. Bile smo zatvorene na spratu a muškarci u prizemlju, gdje je bio i moj muž. Mislile smo da naši muškarci ne znaju ništa o našem stradanju. Sve se radilo u nekoj tajnosti. A najviše smo stradale kad je bilo struje. Zločinci su gledali porno-filmove a onda nas izvodili. Tada je maltene svaka bila silovana.

    Niti su nas čuvali od trudnoće, niti nas za to pitali. Bilo je slučajeva da su žene kao S. S. silovali u njihovim stanovima, pa ih otud dovodili u logor. S. S. su silovali Mirso Repak i onaj Čevra što su ga zvali Bosanac. Jedna drugoj smo pričale šta nam se dešavalo i međusobno se tješile da je važno da ostanemo žive i opet vidimo svoju djecu, i sačuvamo pamet da ne poludimo. S. S. je pričala da su je silovali na očigled muža. Vodili su je i u Split da dokažu da je silovana, a potom smijenili Mirsu Repka, glavnog isljednika u logoru. Na saslušanje su nas izvodili samo da bi nas dobro istukli. Vraćale smo se modre, a noću privijale mokre krpe na uboje. M. M. mi je pričala da su je kombijem dovozili iz Mostara. S njom su bili i njena drugarica R. R. i Srbin B. B. U pratnji je bio i Sergej Bjelović, Srbin sin muslimanke, koji se deklarisao kao najokorijeliji ustaša. U kombiju je Sergej natjerao Srbina B. B. da legne na Srpkinju M. M. i da ga seksualno zadovoljava. A ta žena je 55 godina stara. K. K. nam je pričala da su nju u Mostaru silovali u zgradi policije. Poslije se nekakav inspektor potrudio da i lekari ispitaju da li je silovana. Cilj im je bio da to prikriju i medicinski. A bila je zaista divna djevojka. Sve smo im, naravno, govorile da o silovanju nećemo nikome nikad pričati.

    I Blaž Kraljević je često slao isljednike da ispituju ove slučajeve. Dovodili su i novinare. Davali su nam češalj da se očešljamo i pred novinarima smo morale govoriti da nam je u logoru dobro. Žene sa vidljivim ozljedama tada su negde sklanjane. Drago Dujmović je rekao novinarima: "Ovo su četnikuše", a ja sam se usprotivila: "Mi smo u logor dovedene iz svojih stanova!" Dujmović je tada novinarima kazao da su nam muževi četnici. Jedan ustaša iz Šibenika stalno je izvodio N. N. da je siluje, uvijek pijan. Potom su ubili Blaža Kraljevića jer im je smetao. Jednog dana su izveli nas deset da s kantama i lopatama idemo u obližnju šumu. Tamo smo vidjele izrešetan automobil.
    Prepoznala sam vozilo Blaža Kraljevića. Kada sam vidjela mozak i dijelove kose, i hiljade crva, došlo mi je zlo. Tada nam je rečeno:

  • "Što ste vidjele niste vidjele, nikome ništa ne smijete pričati".

    Narednik Ejub Buljubašić, izrekao se pred nama pijan da je ubijen Blaž Kraljević. I ranije smo čule da to planiraju, jer je Kraljević postao suviše moćan ¿ imao je 16. 000 svojih hosovaca iz svih krajeva Jugoslavije i svijeta, a i dosta iz Australije, odakle je došao. Čule smo da je za nas bio pripremio masovne grobnice. Dana 18. avgusta smjestili su nas u drugi logor. I tu su navaljivali da nas siluju. Izvodili su nas i ubjeđivali da pristanemo dobrovoljno. Ja sam jednom stražaru rekla: "Kako te nije sramota, mogu ti biti majka, i kako ti se ne gadim ovakva prljava, ti si mlad čovjek!" Nije imao više od 18 godina.

    Navalio je da me miluje, da mi stavlja ruke na nezgodna mjesta, nagovarao me da se sama skinem, a kad sam zaprijetila da ću ga prijaviti, odustao je. Prijavila sam ga Veseljku Zupcu i taj se više nije pojavljivao u logoru. Koliko znam, tu nisu silovali, ali su nas noću svaki sat izvodili na prozivku. Samo im kažeš: "Tu sam gospodine. " Nakon sat eto ih opet, izvode i muškarce i žene, i tako do zore.. . "

    (Iz knjige Strahinje Živaka, Logor Čelebići 1992-1994, izdanje "Srne", Pale Republika Srpska, 1997)

    Strahinja Živak je rođen 1932. Penzionisani inženjer elektrotehnike. U Drugom svetskom ratu muslimani mu zverski ubili oca. U Otadžbinskom ratu 1991-96. ubili mu, na sličan način, oba sina. U muslimanskom zatvoru u Sarajevu proveo tri godine, pušten novembra 1994. Predsednik Udruženja logoraša Republike Srpske, i autor memoara "Živim da svedočim", Javnost, Sarajevo, 1996.
  • 1992_1995 - 102792 - 17.10.2018 : Nomad Srbija - best (1)

    Tkz. 'Logori za silovanje'


    Piše: Rajko Doleček

    OPTUŽUJEM: "LOGORI ZA SILOVANJE" - KAKO SU RASLI BROJEVI SILOVANIH MUSLIMANKI

    Kada su senzacije oko navodnih srpskih "logora smrti" počele da gube na učinku, kada se utvrdilo da hrvatski i muslimanski podaci o broju njihovih zarobljenih sunarodnika ne odgovaraju istini, kada ni CIA nije otkrila nijedan logor za likvidaciju, pojavila se nova senzacija. Srbi su optuženi da u okviru svoje ratne strategije sistematski siluju muslimanke. Političari Evropske zajednice i SAD, svesno ili iz neznanja, zloupotrebili su neistine koje su Hrvati, muslimani i zapadni mediji lansirali o planskom, masovnom silovanju. Komesar Evropske unije Hans van den Bruk (Hans van den Broek) više puta reagovao je neodmereno, govoreći o bosansko-hercegovačkim Srbima kao silovateljima. Silovanje svakako spada među najgnusnije ratne zločine, ali je njegova propagandna zloupotreba još gora.

    Histerija je izbila u novembru 1992, mada se BBC već u septembru pozivao na muslimanske izvore. Na ženevskim mirovnim pregovorima u jesen 1992. tadašnji ministar inostranih poslova vlade u Sarajevu, Haris Silajdžić, zapanjio je javnost izjavivši da je silovano 30.000 muslimanki. Potom su svetski, uglavnom zapadni mediji, podigli broj navodno silovanih žena do neverovatnih razmera. Začudo, prvih meseci rata u BiH se ništa slično "nije dešavalo" a onda su muslimanske i Hrvatske agencije i razne nevladine organizacije počele da licitiraju sa brojem silovanih, a zapadni mediji da trube o "logorima za silovanje". Kod nas je rekord postavila reporter Jitka Obzinova kada je 5. decembra 1992. u večernjoj emisiji "Ne delite Bosnu" izjavila da je silovano 100. 000(!) muslimanki, rekavši da su "sami Srbi priznali" 30.000 silovanja. I tako je tragedija obeščašćenih žena postala propagandistički hit.

    Decembra 1992, neverovatne cifre o navodno silovanim muslimankama citirane su i na samitu EZ u Edinburgu. Ne proveravajući istinitost medijskih izveštaja, članovi Evropskog parlamenta su 17. decembra 1992. izjavili: "U Bosni i Hercegovini zatočeno je nekoliko hiljada žena i devojaka koje se sistematski siluju, a mnoge su već u drugom stanju. Ti logori su očevidno logori za silovanje i logori smrti, gde se silovanje koristi kao ratna taktika..." Tim povodom, holandski profesor državnog prava sa Univerziteta u Lajdenu i predsedavajući komisije stručnjaka OUN za ispitivanje zločina u BiH, Fric Kalshoven (Fric Kalshoven), izjavio je sledeće: "Pogledajte šta se dogodilo u Edinburgu. Prvo su oštro osuđena zverstva a potom poslati istraživači da ispitaju jesu li se uopšte desila... Ljudi pričaju o jezivim događajima pošto ih je neko iz propagandističkih namera podstakao da to čine, ili pošto svi ostali pričaju o njima". Profesor Kalshoven je hteo dokaze, ne propagandu. I tako je EZ u nekadašnju Jugoslaviju poslala komisiju sa bivšom ambasadorkom Britanije u Danskoj, En Varburton (Ann Warburton), da ispita navode. Svoje dve posete od po nekoliko dana provela je u Zagrebu i Sarajevu, gde je razgovarala sa javnim ličnostima i vlastima, i sa četiri žrtve napastvovanja. Na nepoznat način, Komisija je došla do zaključka, objavljenog 8. januara 1993, da je silovano 20.000 muslimanskih žena. Posle nekoliko sedmica Varburtonova je priznala da bi valjalo smanjiti broj silovanih na 10.000, ili možda uopšte ne saopštavati brojke. Zgranuta brojkom od četiri ispitane žrtve, i nekritičkim prihvatanjem muslimanskih i hrvatskih zvaničnih podataka, gospođa Simon Vejl (Simone Veil), bivša ministarka francuske vlade i bivša predsednica Evropskog parlamenta, napustila je Komisiju iz neslaganja. Komisija je potom saopštila da su silovane i Srpkinje i Hrvatice. No januara 1993. EZ je onemogućila dolazak u Brisel delegaciji srpskih žena koje su htele da svedoče o svom silovanju.

    U januaru 1993, u okviru komisije OUN problem silovanja ispitivao je i Tadeuš Mazovjecki (Tadeusz Mazowiecki). Saslušao je 30 silovanih žena i 19 žena koje su navodno zatrudnele posle silovanja. Prema nekom proračunu došao je do brojke od 12.000 silovanih žena. No američki Njusvik (Newsweek) od 4. januara 1993. nastavio je da barata cifrom od 50.000 silovanih muslimanki. Tom Poust (Tom Post), jedan od autora tih proračuna došao je do te brojke posle razgovora sa 28 navodno silovanih žena. Kao savetnik NJusvika javila se i nemačka novinarka Aleksandra Štiglmajer (Alexandra Stiglmayer) koje je bez provere pisala o Doboju kao "gradu silovanja". Navodno, tamo su u logoru u školi "Đuro Pucar" držali muslimanku Besinu, koja je o svojim stradanjima Štiglmajerki pričala za Štern (Stern), Veltvohe (Weltwoche) i druge časopise. No novinar Martin Letmajer (Martin Lettmayer) otišao je da ispita i drugu stranu, ne našavši ništa ni nalik logorima za silovanje (Veltvohe, 10-17. marta 1994). Svojim člankom razotkrio je i druge neistine o Doboju i njegovim nepostojećim javnim kućama, o kojima je pisao E. Rotleder (E. Rothleder) u berlinskom Tagescajtungu (Tageszeitung) od 2. decembra 1992. Uprkos tome, gospođa Štiglmajer postala je vrhunski autoritet za pitanje silovanja u BiH, dobivši čak i neku novinarsku nagradu, a njeni članci su uticali na nemačke političare i političare EZ. Zanimljivu informaciju o svemu tome dala su dva danska novinara, N. Krauze (N. Krause) i M. Harc (M. Hartz), u Jitlands Postenu (Jutlands Posten) od 28. februara 1993, iznevši da je 117 raznih grupa saslušavalo uglavnom 20 istih žrtava silovanja.

    Komisija OUN za ratne zločine u nekadašnjoj Jugoslaviji je oktobra 1993. navela ukupno 330 protokolisanih slučajeva silovanja na sve tri zaraćene strane. U svojoj diskusiji o rezultatima komisije En Varburton (17. i 18. februara 1993), Profesor F. Kalshoven je izjavio da se njene tvrdnje ne bi održale na sudu. Ovo "gađanje brojevima" na osnovu neproverenih priča, bez dokaza, pa i za novac, prikazao je francuski TV novinar Žerom Boni (Jerome Bony) u programu "Specijalni izveštač" od 4. februara 1993. "Na 50 kilometara od Tuzle, rekli su mi", kazao je, "idite u gimnaziju u Tuzli, tamo ima 4.000 silovanih žena! Na 20 km od Tuzle taj se broj smanjio na 400. Na 10 km, ostalo ih je svega 40. Kada sam stigao na lice mesta, razgovarao sam samo sa četiri žene voljne da nešto kažu". Štaviše, ukoliko je masovnih silovanja zaista bilo, pratile bi ih masovne trudnoće i porođaji. Decu silovanih majki Anglosaksonci zovu "đavolja deca" (Devil's children). U raznim zemaljama Evrope, pa i kod nas, sve se spremalo za masovni prihvat te dece ali njih nije bilo. Šta je sve objavljivano u prestižnim zapadnim novinama pokazuje i slučaj DŽudi Darnel (Judy Darnell), medicinske sestre iz NJu DŽersija, SAD, koja se pojavila kao "instant stručnjak za Bosnu". Časopisu Amerika danas (USA Today) 13. januara 1993. saopštila je priču o petomesečnom odojčetu rođenom posle sistematskog srpskog, to jest, četničkog, silovanja muslimanki. Odmah posle toga u čuvenom NJujork Tajmsu (The New York Times) od 15. januara 1993. pojavila se slika dvomesečne devojčice Emine koju je rodila mlada muslimanka, navodno silovana u jednom srpskom logoru. Urednici kao da nisu znali da trudnoća traje devet meseci, a da je rat u Bosni počeo aprila 1992. Po toj logici, prvo odojče se rodilo u četvrtom mesecu a drugo u sedmom. No za zapadne medije sve je moguće, pa i takvo obaveštavanje javnosti i političara. Šta da pomisli prosečni građanin pročitavši nemački Štern, britanski Mejl on Sandej (The Mail on Sunday) ili francuski El (Elle), kad vidi sliku deteta čiji je otac: "... jedan od bezbrojnih pijanih, nekulturnih srpskih ćetnika.. . "

    a majka "devica, kada su je četnici zarobili 20. aprila"? No to dete rođeno je na vreme, novembra 1992, što znači da je "devica" bila trudna već u februaru, ili krajem januara.

    Neumorna DŽudi Darnel na američkoj TV mreži CBS 5. februara 1993. tvrdila je kako zna za 47 srpskih logora za silovanje u BiH. Istovremeno, Međunarodni Crveni krst izjavljivao je da nema podataka o postojanju takvih logora u BiH. Niko iz Unprofora niti iz CIA nije našao takav logor. Tada se pojavio i Štefan Švarc (Stephan Schwartz), član nemačkog Bundestaga, sa vešću iz Hrvatske da srpski lekari muslimankama implantuju embrione pasa. Švarc je to navodno saznao od hrvatskih lekara u Bosanskom Brodu. Što je još neverovatnije, "vest" je objavljena u britanskom Dejli Miroru (Daily Mirror) od 4. januara 1993, i u raznim nemačkim listovima. NJenim tragom holandski novinar Gert van Vijland (Gert van Wijland) stigao je u Slavonski Brod, gde su se svi lekari sa kojima je razgovarao čudili takvoj besmislici. Svoje nalaze Van Vijland je objavio u De Gelderlanderu (De Gelderlander) 16. januara 1993. Srećom, ni otupela javnost tu vest člana Bundestaga nije mogla da proguta, pa se ona ugasila brzo. Treba se samo nadati da nemački parlament nema još takvih poslanika. Ali šta reći o Dejli Miroru, Bild am Zontagu (Bild am Sonntag) i ostalim novinama koje su to objavile? Zbog sličnog, novinar Remo Urbini (Remo Urbini) iz milanske Epohe (Epoca) u tekstu od 30. marta 1993. naveo je sledeće reči jednog kolege iz BBC-ja: "Glavne urednike nekih novina trebalo bi izvesti na sud kao ratne zločince".

    (Iz knjige Rajka Dolečeka Optužujem, izdanje "Rivel Ko", Beograd, 1998)

    Rajko Doleček je rođen 1925. godine u Pragu, od oca Čeha i majke Srpkinje. Školovao se u Beogradu gde mu je otac bio češki privredni zastupnik. Posle Drugog svetskog rata radio kao sekretar ruskog vojnog atašea, i u predstavništvu UNRE kao prevodilac za ruski i engleski. Diplomirao medicinu u Pragu. Od 1963. docent Medicinskog fakulteta u Brnu. Od 1970. redovni profesor Univerziteta u Olomoucu i Beogradu (po pozivu). Živi u Ostravi, u Češkoj. Stručnoj javnosti poznat po radovima iz endokrinologije. Od raspada SFRJ u medijima i javnosti bori se za istinu o Srpskom narodu.
    plemena - 102789 - 17.10.2018 : Milanko Čobović Pale - best (0)

    RE: Poreklo porodice Mirković


    Mogao bih Vam ja nešto pomoći vezano za porijeklo porodice Marković pa se javite na moj mejl - milankocobovicŽgmail.com.
    hotonj - 102787 - 17.10.2018 : Neba Bak Srbija - best (7)

    Četiri heroja sa Hotonja


    Pišem pomalo setno jer smo pre tačno 26 godina na Hotonju, prema Kobiljoj glavi, imali akciju, tačnije u Fočanskoj. Nažalost, tada smo imali četiri poginula borca. Bili su to pravi junaci, koje nikada ne smemo zaboraviti, kao ni našu borbu za Srpstvo.

    Tog nesrećnog dana, poginuo je moj pobratim Paja, junački se bacio ispred muslimanskog rova da spasi našeg malog Šišketa, ranjenog od snajpera, i nažalost poginuo kao i Paja.

    Tog dana je svojom levicom, zlatnom levicom, Savan, hrabar momak, istinski heroj, srušio poslednji u nizu neprijateljskih bunkera, koji nas je sputavao u daljem pohodu na neprijateljskim rovovima. Posle njegovog hica, pao je i poslednji bunker.

    Upadom u neprijateljske tranšee, pokojni Ljuba Četnik je počeo jurnjavu za neprijaeljem, koja se ispostavila kao i njegova poslednja borba sa Turcima. U tranšejima ga je sa leđa pogodio neki Mudžahedin, najverovatnije sakriven, jer upadom u njihove rovove, natala je opšta bežanija. Eto, tako je Ljuba izgubio život od nekog uplašenog neprijatelja.

    Tog dana je izgubio život i Zorkin rođeni brat, Apatinac.

    Nažalost, imali smo četvoro poginulih koje nikad ne trebamo prepustiti zaboravu, kao i nekoliko ranjenih boraca. Moram da napomenem, da je u svom tom žaru borbe, i kad nam je pomoć trebala najviše, naš transporter stajao na stotinak metara i nije hteo da nam pruži podršku. Iz kog razloga se to desilo nismo nikada saznali, kao ni to ko je bio vozač. Da je kojim slučajem poslušao naše vapaje i priskočio u pomoć, sigurno da ne bi imali žrtava.

    Akciju je vodio naš pokojni komandir Buca, legenda Trece sarajevske brigade.

    Koristim i ovu priliku da odam poštu svim našim poginulim borcima i da ih nikad ne zaboravimo. Slava im, a preživelima veliki pozdrav!
    poginuli - 102785 - 16.10.2018 : Natasa Rakic Indjija - best (0)

    Dragomir (Borisav) Rakić


    Sin Srđan, kćerka Danijela, supruga Stojka. Posle njegove smrti, 2003. godine je na Zalazju stradao i njegov rođeni brat Savo, od posledica gaženja mine. U ratu je ranjen i njegov drugi brat, Milo.
    dijaspora - 102779 - 14.10.2018 : Dusan Trivanović Zemun, Beograd - best (0)

    Pomoć, savet za sina koji je 15 godina živi u SAD-u


    Poštovanje,

    moj sin je u usa zavrsio i koledž i magistarske studije i iskoristio je sve moguće studentske vize. Prošlo vreme i nije uspeo da dobije radnu dozvolu. Ostala mu je sada jedina mogućnost: ŽENIDBA. On je jako stidljiv i nikako se ne snalazi sa ženama i za njega je to nemoguća misija. Radi na crno u Hjustonu na gradilištu već dve godine, katasrofa.

    Molio bih vas da mu pomognete ukoliko možete, da nadje ženu za fiktivni brak i da može onda da radi svoj posao za koji se tolike godine školovao. Zdrav je i bivši sportista, igrao košarku za koledž.

    Ako možete preporučite nam nekog ko bi to mogao. Mi smo spremni da uradimo sve što treba.

    Molio bih vas još jednom ako ikako možete da nam pomognete. Mnogo truda je uložio u svoje obrazovanje, mladost zapostavio da bi završio svu tu školu i sad ništa od toga. Jednostavno sam je, povukao se u sebe i ni makac.

    Sa velikom nadom očekujem vaš pozitivan odgovor.
    Srdačan pozdrav.
    ratne - 102775 - 14.10.2018 : Nomad Srbija - best (6)

    Ljubav u Šekovićima


    Ratne priče Nebojše Jevrića
    Autor: Nebojša Jevrić 14. 10. 2018.

    Šekovići su nekad, pred rat, imali šest hiljada stanovnika. Sad, dao bog da ih ima hiljadu. Nisu ih oterali ni rat ni balije. Stisko nemać a čovek vazda potrebit.

    Za vreme rata imali su svoju radio-stanicu. Tu sam jedne noći osvanuo na radiju pričajući ratne priče pokojnom Mrkiju. Stasiti momci, dobri Srbi. Garda Srpska!

    Upoznao sam ih kad je Mladić po ko zna koji put oslobađao Trnovo.

    Srpko se upoznao sa Šekovićanima na radnoj akciji.

    Bio je odnekud iz Aleksandrovca, Aranđelovca, ne pamti priča.

    Kad je rat počeo, došao je kod prijatelja.

  • "Nisam mogao da sedim kod kuće dok vi ratujete."

    Bilo je to na početku rata.

    Srpko je krenuo u izviđanje kad je čuo šušanj. Divljači ili čoveka. A onda tihi plač.

    Preplašena kao srna, sakrivena u ljeskaru, čučala je Maida.

    Počela je da beži, spotakla se i pala.

    Bila je bosa, izranavljenih nogu. Odvojila se u mraku od grupe koja je išla od Zvornika prema Tuzli. I zalutala.

    Previo joj je noge i podelio sa njom vojnički obrok.

    Ona je sa strahom gledala u njegov bajonet. Skinuo ga je i pružio joj ga.

    Nije htela da ga uzme.

    Sutradan su zajedno prešli Drinu. Odveo ju je kod majke a posle nekoliko dana su se venčali.

    Srpko se posle petnaest dana vratio u jedinicu. Prva granata koja je pala, pala je u njegov rov.

    Ostao je živ ali unakaženog lica i tela. Od gelera.

    Dugo je lečen na VMA. Ona ga je obilazila, obilazila svaki dan.

    Ida, kako je sad zovu, zaposlila se kao nastavnica u školi. Kad je sve prošlo, otišla je da obiđe roditelje u Brčkom.

    Sa sobom je povela dvoje dece. I vratila se.

    ***


    Boža Krndžov ili Boža Polovina bio je na transporteru koji je pogodio erbejac. Eksplodirala je granata, ali su eksplodirale i bombe.

    Kad je pomoć stigla pokupili su ranjene, a Božu su pokrili ćebetom. Granata mu je odnela ruku i nogu. Mislili su da je mrtav.

    Naišao je seljak sa konjskim zapregom, utovario ga i odvezao u bolnicu u Milićima. I tu su ga stavili ispred vrata. Imao je sreće. Tog dana je došao helikopter sa VMA. I pokupili su ga.

    Dugo se lečio na VMA, ali je opstao. Tvrd su narod Šekovićani.

    Vesko Vukotić mu je kupio električna kolica.

    O čudu je zabavljao vozače u Knez Miloševoj kad bi krenuo do Terazija električnim kolicima. Da obiđe grad.

    Posle je naučio i kola da vozi. Kad mu pukne guma, on prepreči put i čeka policiju. Da mu točak zameni.

    "Vidikovac" je kafana smeštena na steni iznad Drine visokoj pedeset metara. Odatle je put Drine i legende poleteo Risto Đogo o čijoj se sudbini nijedno novinarsko udruženje nikad nije propitivalo. (Obećavali su mi nagradu "Risto Đogo", ali pretekao sam. )

    U blizini su bile napuštene vikendice. U jednoj od njih, sto metara od kafane, bila je smeštena javna kuća. Rumunke, Ukrajinke, Ruskinje.

    Tu od Boža Polovine niko nije tražio novac. Mogao je da bira. I izabrao je Ruskinju Natašu. Samo je jedne večeri rekao:

  • "Od večeras ona nije na prodaju. Ženim se!"
    Tada je glavno stručno lice za trgovinu ženama bila naka Milka iz Šapca. Kod nje je gazda javne kuće kupio Natašu.

    Ta Milka joj je uzela pasoš i deset hiljada maraka.

    Sa čamdžijama Zeke Buljubaše Božo Polovina je prešao reku. Ušao je kod Milke sa dve bombe u rukama. Zverac je bio Božo Polovina.

  • "Natašin pasoš i deset hiljada maraka, inače svi letimo u vazduh!", kažu da joj je rekao. Grdno je izgledao Božo Polovina. I Milka je videla da sa njim šale nema.

    Donela je pasoš i pare.

    Božo Polovina ih je odneo svojoj Ruskinji. I pitao je da li hoće da se uda za njega. Pristala je. Ali Božo je hteo i blagoslov roditelja. Poslao ju je u Rusiju. Ona je otišla i vratila se.

    Božo Krndžov i Nataša dobili su sina i preselili se u kuću u Dvorovima kraj Bijeljine.

    I još bi živ bio da nije pio koliko je pio, Božo Krndžov, Božo Polovina. Ali jebo Bosanca koji ne pije rakije!
  • trebinje - 102773 - 13.10.2018 : Neba Bak Srbija - best (6)

    Hum


    Navrsilo se 23 godine od, za nas velike akcije vraćanja Huma. Bilo je, kao da je juče bilo, u mojim očima, oduvali smo njihovu specijalnu Laste, kao da nisu ni bile.

    Te večeri je vraški dobar posao odradila i naša artiljerija. Poklopila ih je sa svih strana, tako da smo ima naneli velike gubitke, kako u ljudstvu tako i u tehnici. Pogođen je i glavni magacin, i još su pri tome dva dana pre akcije izgubili i njihovog zlikoca Zaima, tako da smo im napravili pravi dar-mar. Veličanstvena pobeda, ali smo mi nažalost imali i nekoliko poginulih, među njima veliki Bunjevac i ruski heroj, Sergej Mirončuk, Velika tuga! Rat je bio i verovatno je tako Bog rekao da mora biti.

    Kad se sve sabere, izvojevali smo veliku pobedu, i trebamo je pamtiti, prenositi sa kolena na koleno priču o našoj borbi, za opstanak srpskog naroda na našoj, srpskoj zemlji.

    Živi bili, svi ostali preživeli heroji našeg rata, a pokojnicima neka je laka crna zemlja.




    Idi na stranu - |listaj dalje|