fix
Logo
fix
Nalazite se na Forum-Najnoviji
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje

miodrag_lazic - 104399 - 29.06.2020 : Nomad Srbija - best (0)


Ćerka doktora Lazića podnijela prijavu protiv lekara KC Niš: Traži kazne zbog nesavesnog lečenja svog oca od korone!


29. 06. 2020.
Vest da je porodica preminulog ratnog hirurga Miodraga Lazića podnela prijavu Ministarstvu zdravlja protiv Kliničkog centra u Nišu, uzbudila je srpsku javnost. Naime, u prijavi se tvrdi da pokojni doktor, koji je preminuo od korona virusa, nije bio adekvatno lečen.

Njegova ćerka Darja Todorović nije htela za Kurir da komentariše detalje, ali je rekla da će sve biti prikazano u procesu.

  • "Odmah da vas prekinem. Ne želim ništa komentarišem, a ne verujem da to želi ni porodica. Sve što bude bilo, biće u procesu", rekla je u kratkom razgovoru sa našim novinarom.

    Inače, prijavu je podnela njegova druga ćerka Nina Vujošević koja i sama radi na KC Niš. Ona u prijavi zahteva da se lekari u niškom Kliničkom centru koji su bili odgovorni za lečenje njenog oca "adekvatno sankcionišu" zbog "niza nepravilnosti, propusta i grešaka". Nina Vujošević je kao odgovorne za "nesavesno lečenje" njenog oca na Klinici za anesteziju i intenzivnu terapiju, gde je i preminuo, označila direktorka te klinike R. J. i načelnika jedinice intenzivne nege na toj klinici D. Lj.

    Lazićeva ćerka u prijavi u koju je list imao uvid, navodi da su na Klinici za anesteziju, koja u vreme epidemije zbrinjava najteže kovid pacijente, postojale "očigledne greške u prijemu, lečenju i ophođenju prema njemu".

    Kao jednu od grešaka navodi da je po odluci R. J, prerano skinut sa respiratora, iako su anesteziolozi porodici govorili da "nije indikovano" da se to učini pre vremena. Doktor Lazić je stavljen na respirator 11. aprila rano ujutru, a skinut sutradan posle ponoći, što je uradio mladi anesteziolog, "sa specijalističkim stažom od par meseci, koga je R. J. poslao da to urad. Kao porodica pacijenta, pokušavali smo da utičemo da se ekstubiranje ne učini rano i ugrozi mogućnost oporavka, tim pre što je dr Lazić patio od teškog oblika klaustrofobije, koja je posledica više godina koje je proveo u ratovima kao lekar dobrovoljac, zbog čega nije mogao dugo da trpi kiseoničnu masku, što su svi zaposleni na ovoj klinici vrlo dobro znali", navodi se u prijavi.

    Sve vreme nakon skidanja sa respiratora dr Lazić, je u jako lošem stanju, boreći se za vazduh, molio da ga vrate na respirator.

  • "To anesteziolozi nisu učinili, najgrublje odbijajući pacijentovu poslednju želju, i ne dozvoljavajući mu da učestvuje u sopstvenom lečenju, što je u suprotnosti sa Etičkim kodeksom", stoji u prijavi.

    U prijavi se još kaže da je Lazić intubiran tek 14. aprila ujutru iako mu se stanje pogoršalo prethodnog dana popodne. Izražava se sumnja da je uopšte primao terapiju koju su mu indikovali infektolozi, među kojima i eksperimentali lek "tocilizumaba", čiju upotrebu je u njegovom slučaju odobrilo Ministarstvo zdravlja. U otpusnoj listi nije navedeno da je dobijao više lekova, a infektolog koji je po protokolu jedini nadležan da prati efekte eksperimentalnog leka, nijednom nije konsultovan, uprkos "drugačijem dogovoru" sa R. J.

    Takođe, u otpusnoj listi se ne navode laboratorijski nalazi koji bi potvrdili njegovo loše stanje, kao ni podatak da je pozitivan na korona virus, iako je test koji to potvrđuje rađen 1. aprila. U otpusnoj listi se navodi i da je pacijent zbog pogoršanja opšteg stanja preveden sa Klinike za infektivne bolesti, da je primljen u jako teškom stanju, i da se sve vreme održavalo jako teško opšte stanje pacijenta, što je potpuno netačno, naglašava se u prijavi.

    Kako se još dodaje, tome svedoči i sam R. J. koji je 9. aprila dao izjavu za medije da je dr Lazić "potpuno stabilno", i na društvenoj mreži postavio fotografiju kao dokaz.

    Pre dolaska na Kliniku za anesteziju, Lazić je tri dana lečen na Klinici za infektivne bolesti, gde mu je, po navodima u prijavi, bio obezbedjen "adekvatan smeštaj, nega i terapija", a njegovo stanje je "sve vreme bilo stabilno". Prebačen je na Kliniku za anesteziju 10. aprila, "bespotrebno" i na insistiranje R. J. i D. Lj, navodi se u prijavi.

    Lazićeva ćerka u prijavi ističe da je on, sa suprugom koja je takođe zaposlena u KC, još 5. aprila bio hospitalizovan, nakon što je javio kolegi R. J. da je pozitivan na koronu i da se ne oseća dobro. Smešteni su na bivšoj Klinici za kardiologiju, u sobi "sa prljavim vešom, razbacanim polovnim stvarima, polomljenim krevetima, bez pokrivača, bez pletizmografa, sa monitorom koji ne radi, sa vrlo teškim pacijentima na kiseoniku bez monitoringa".

  • "Poražen ovakvim ophođenjem", tražio je da njega i suprugu otpuste. Otpušteni su bez otpusne liste, po odobrenju R. J. i D. Lj, koji su im organizovali i sanitetski prevoz, navodi se u prijavi.
  • miodrag_lazic - 104397 - 28.06.2020 : Nenocc Sokolac - best (0)

    Počivaj u miru Lazo


    Počivaj u miru, vječna ti slava i hvala.

    Nadam se da će moji Srbi negde neku ulicu, u nekom gradu ili više njih da nazovu po tebi.

    Ulica Dr. Miodraga Lazića

    Znajući moje dobre a iznad svega naivne Srbe , bojim se da ne bude kao i sa Dr. Arčibald Rajs, dobio ulicu u BGD, ali nije se dugo zvala po njemu!
    miodrag_lazic - 104395 - 27.06.2020 : Nomad Srbija - best (0)

    Dr. Miodrag Lazić odlikovan posthumno


    Srpski hirurg Miodrag Lazić posthumno je na Vidovdanskoj akademiji u Nišu odlikovan ordenom Svetog Romana, najznačajnijim priznanjem Eparhije niške.

    Episkop niški Arsenije orden Svetog Romana uručio je ćerki doktora Laze, kako su ga svi zvali, Nini Vujošević.

    Uručujući orden, episkop niški Arsenije je istakao da je doktor Miodrag Lazić, hirurg "napaćenog srpskog naroda", najznačajnije priznanje te eparhije zaslužio "herojskim delovanjem, primernim vršenjem svog poziva i za ljubav prema srpskoj crkvi i narodu".

    Ćerka doktora Miodraga Lazića, Nina Vujošević, kazala je da orden koji je dobio njen otac predstavlja simbol neverovatne priče o herojstvu u vremenu kada se zaboravljaju prave vrednosti.

  • "Srbi gde god da ste ne dajte svoje svetinje, čuvajte svoje heroje od zaborava", kazala je Vujošević.

    Ona je rekla da je njen otac "stradao na svom poslednjem bojnom polju, u akciji spasavanja" u koju dobrovoljno krenuo, bez straha i ne osvrćući se.

  • "Nije bio važan on, bio je važan njegov narod i njegova otadžbina", rekla je Vujošević.

    Vidovdanskoj akademiji u porti Sabornog hrama prisustvovao je veliki broj građana Niša, predstavnika Vojske Srbije, Nišavskog okruga i grada Niša. Akademiji je prisustvovalo i više desetina boraca sa Ilidže, iz Zvornika, Bijeljine i Bratunca koje je tokom rata na prostoru bivše Jugoslavije operisao i lečio doktor Laza.

    Oni će sutra, na Vidovdan, posetiti njegov grob na niškom Novom groblju.

    Doktor Laza preminuo je 14. aprila, posle dvonedeljne borbe sa koronavirusom.
  • komentari - 104393 - 27.06.2020 : Nomad Srbija - best (0)

    Maori


    Pomislih možda bi i mi Srbi trebali da naučimo ponešto od drugih naroda, bolje po nas da učimo od onih koji su daleko od nas, pa pomislih da podelim ovo sa Vama ovde, a Maori tajnoviti narod kaže:
    Narod koji duboko veruje da naša istorija, naša porodica i preci te zemlja iz koje dolazimo govore sve o nama, o onome što smo danas. Suprotno od uvreženog mišljenja, veruju da je prošlost uviek ispred nas, a budućnost nevidljiva i iza nas. Prošlost nas formira i čini takvima kakvi jesmo.
    prepiska - 104391 - 26.06.2020 : Nomad Srbija - best (0)

    Poplava


    Poplava

    Pre tridesetak godina u našoj zemlji pukla je brana. Izlili su se mržnja, glupost i prostakluk i poplavili nas sasvim!
    muslimani - 104389 - 25.06.2020 : Endin Klino Sarajevo - best (0)

    Moj brat Ibrahim Voloder


    Pozdrav svima u grupi, imam jednu veliku molbu.

    Ako neko može da pomogne kako meni, tako i mojoj majci, da joj olakša život bar malo, da nam kaže, pokaže ili pošalje sliku lokacije na kojoj je sahranjen Ibrahim Voloder.

    Puno bi nam to značilo, znamo za sve šta se dešavalo. Nismo nacionalite, bilo-prošlo. Moramo gledati naprijed, ako želim svijetlu budućnost, ne za nas nego za naše mališane.

    Ako neko želi da me kontaktira na mobitel ili mail, bez straha nekog da bi neko nesto pomislio a ne da učini lijepo Vas molim!

    +38762907800

    endinŽlive.com

    RE: Moj brat Ibrahim Voloder



    Edine,

    jedna od velikih zabluda onih koji nisu učestvovali u ratnim zbivanjima jeste protivnička strana "krije" leševe neprijateljskih vojnika.

    Primjera radi, poginuli borci neprijateljske strane u zimskim vremenima nikada se nisu trudili da sahranjuju svoje "neprijatelje" iz jednostavnog razloga što je tada teško kopati humke. Znam da je užasno što ću sada reći, ali za to bi se kasnije pobrinuli vukovi i divlje životinje.

    Izuzetak su bile gradske sredine, poput Sarajeva, gdje su masovne grobnice kopane od strane "lojalnih Srba" ili su jednostavno isti bacani u Miljacku.

    U diverzantskim akcijama, poput one u kojoj je učestvovao tvoj brat, ja lično mislim da prvo treba da potražiš pomoć od njegovih preživjelih saboraca. Ovo zbog toga što u većini situacija diverzant najprije biva ranjen, tj. ne gine na licu mjesta. Nakon toga, on pokušava da se izvuče iz zone sukoba, ili to radi uz pomoć svojih saboraca. U svakom slučaju, pošto se nije vratio, moguće su tri varijante:

    1. Da je umro nakon što se izvukao i sakrio u nekakvo šiblje
    2. Da su ga njegovi drugovi sahranili - pokrili lišćem
    3. Da su ga pronašli vojnici VRS


    Samo u trećem slučaju treba da se obratiš srpskoj strani. Ukoliko su kod njega bili neki dokumenti, on bi trebao da bude registrovan u nekoj od vojnih arhiva.

    Napominjem, ovo su samo moje pretpostavke, nemam nikakve informacije o tvom bratu ili bilo kom drugom poginulom vojniku. Samo želim da pomognem.

    Sve najbolje u potrazi!
    rodoslov - 104387 - 24.06.2020 : Ilija Stojadinovic Pozarevac - best (0)

    Poreklo familije Stojadinović


    Moj deda mi je ispričao istu priču i isto imam poreklo iz Oreovice tj. on je iz Oreovice. Otac mu se zvao Brana i rekao mi je da mu je Ilija bio brat od strica po kome sam ja dobio ime, tako da, ako i dalje čitaš odgovore slobodno se javi.
    poginuli - 104386 - 23.06.2020 : Nada Karac Australija - best (2)

    Ilija Karać - čovjek sa tri srca


    Ja se zovem Nada Karać, supruga poginulog Ilije Karaća. Izbjegli smo iz Zenice 1992. godine. Za vreme rata smo bili nastanjeni na Kobiljači, opština Ilidža. Imamo tri kćerke.

    Ilija je bio na ratištu, Kokoška i po inervenciji Vela. 1994 dobrovoljno se prijavio na odbranu Goražda. 7. aprila je tesko ranjen, odvezen je na Sokolac i tamo je preminuo istog dana.

    Njegove zadnje riječi su bile da on ne sme umreti, da on ima tri srca i tri kćeri. To je poslednje što je rekao. Bio je sahranjen u Blažuju, na groblju Vlakovo, međutim kad je Ilidža nakon Dejtona predata muslimanima, ja sam se sa tri maloljetna djeteta preselila u Kozluk. Nakon toga sam se lično vratila na Ilidžu da njegove posmrtne ostatke prenesem na Sololac. Sada sam u Australiji sa kćerkama.
    rat_zvornik - 104383 - 23.06.2020 : Patriota Sapnjak Zvornik - best (0)

    Boškovići i Nikolići


    Htio bi se nadovezati i reći da je prije akcije 1. 8. 1993. godine tkz. Armija BiH ulazila nekoliko puta u Boškovice i kretala se i tako izviđala linije. Treba naglasiti da su i Nikolići tad zapaljeni, ima li ko da je bio u kući u Nikolićima na koju je ispaljen RPG koji je ozvaničio pocetak akcije?
    nebojsa_spiric - 104379 - 22.06.2020 : Pravednik Bileca - best (0)

    Nebojša Špirić


    Ne mogu da vjerujem, šta mu je bilo?

    Nebojša Špirić


    Nebojša Špirić, mlađi, rođen 25. novembra 1987. godine, preminuo je 13. juna 2020. godine u 32. godini života.

    Ima na internetu malo informacija, doduše na engleskom. Policija ga je tražila jer je porodica prijavlia da je nestao. Ponuđena je i nagrada od 5000 dolara onome ko pomogne u potrazi. Nakon što je pronađeno tijelo, nedaleko od Winter Springs-a, potraga je obustavljena.

    Vječna slava unuku i sinu našeg Špire, starijeg i mlađeg!

    WINTER SPRINGS, Fla. - Winter Springs police suspended their search Saturday for a man who was reported missing. Police were searching for 32-year-old Nebojsa Spiric. Police said further searches were suspended after a man was found dead in the area of Dolphin Road near Sundance Court. The man was later identified as Spiric.
    seselj - 104377 - 21.06.2020 : Nomad Srbija - best (1)

    Izbori: Ode 'Crveni vojvoda'


    Sa 2,1 odsto glasova SRS nije uspela da uđe u parlament! Radikali su ostali ispod cenzusa!

    Srpska radikalna stranka ostala je ispod cenzusa pošto je na parlamentarnim izborima osvojila 2,1 odsto glasova.

    21. juna 2020.

  • "Razočarani smo ovim rezultatom. Vlast je stvaranjem svojih lista i prikupljanjem glasova kako bi oni izašli na izbore, uspela u svojoj nameri da izvuku što veći broj ljudi na izbore, a istovremeno da spuste Srpsku radikalnu stranku ispod cenzusa", kazao je potpredsednik SRS-a Miljan Damjanović na konferenciji za medije u sedištu stranke.

    Nema više SRS-a u skupštini Srbije posle 30 godina. U istoriju ih je poslao bivši radikal A. Vučić. Vojislav Šešelj je više nego dobro naplatio svoje "opoziciono" delovanje još od Slobodana Miloševića pa sve do danas, ali bivši stranački kolega Vučić koji i sam kaže da mu je Vojislav Šešelj politički otac nije imao milosti, verujem da je svako dobio šta je i zaslužio...

    Putuj Igumane (crveni Vojvodo) i ne brini za manastir!
  • 1kk - 104375 - 20.06.2020 : Kartum7193 Predojević Banja Luka - best (0)

    Monografija 1.bVP 1.KK VRS - Obilježeno 28 godina od proboja Koridora


    Tada smo čestitali jedni drugima a danas smo se rukovali. Susret kao prije 28 godina: veterani 1. bataljona Vojne policije 1. KK VRS i specijalni bataljon Druge posavske brigade IBK VRS.

    MODRIČA - U mjestu Mišići u Skugriću kod Modriče večeras je obilježeno 28 godina od susreta boraca Prvog krajiškog i Istočnobosanskog korpusa prilikom proboja koridora 1992. godine.

    Pomoćnik komandanta 43. Prijedorske motorizovane brigade Vojske Republike Srpske Branko Vasilić rekao je da je spajanje boraca dva korpusa simbol jedinstva Krajine, Posavine i Trebave.

    "Proboj koridora nema samo vojnički značaj, već je svesrpski i svenarodni događaj i simbol je jedinstva Srba u odbrambeno-otadžbinskom ratu", naglasio je Vasilić.

    Komandir Prve čete Specijalnog odreda Obudovac Istočnobosanskog korpusa VRS Milan Nikolić ispričao je da je tada bilo važno indentifikovati jedinicu pred sobom.

    "Počeli smo sa dozivanjem boraca po imenima, provjeravanjem krsnih slava i drugih specifičnosti za srpske vojnike da ne bi ugrozili jedni duge", prisjetio se Nikolić.

    Komandant Dobrovoljačkog odreda Tolisa Trebavske brigade Milorad Stanković rekao je da je cilj bio da se oslobodi ovaj dio Trebave i Posavine.

    Stanković je podsjetio da su bitke počele 24. i 25. juna 1992. godine, a da su se 26. juna susreli borci dva korpusa i oslobodili putnu komunikaciju koja je nazvana "Koridor života".

    Predsjednik Udruženja "Prvi bataljon vojne policije Prvog krajiškog korpusa" Radenko Puzić istakao je da povod za proboj koridora bila smrt beba u banjalučkom porodilištu, a da je završetkom ove operacije oslobođeno oko milion i po Srba iz zapadnih dijelova Repbulike Srpske i Republike Srpske Krajine.

    On je napomenuo da je Prvi bataljon vojne policije u operaciji proboja koridora izgubio 17 boraca.

    Načelnik opštine Modriča Mladen Krekić rekao je da su žrtve bile velike zbog kojih je obaveza svih da ih se sjećaju i da čuvaju stečenu slobodu i Repbuliku Srpsku.

    Poginulima je večeras služen parstos, a obilježavanje je održano u skladu sa zaključkom Republičkog štaba za vanredne situacije kojima je zabranjeno okupljanje više od 50 osoba.

    Centralna proslava obilježavanja 28 godina od proboja Koridora biće održana sutra na Dugoj Njivi kod Modriče.
    rat_zvornik - 104373 - 20.06.2020 : Petar Petrović Novi Sad - best (0)

    Milan Petrović - Pusula


    Pozdrav. Ja sam sin Milana Petrovića zvanog Pusula. On nije trgovao oružjem. Oružije je lično platio tadašnjoj vlasti u Beogradu, preko ministra Radmila Bogdanovića, svojim parama. Još su živi ljudi koji su lično bili sa njim u kasarni u Bubanj potoku kraj Beograda. Nikada ni jednog dokaza nije bilo protiv njega, a lično istinu zna i general Mladić. Podmetnuli su mu "kukavičije jaje" isti oni kojima je pomogao, a koji su danas uspešni biznismeni i koji lažno za novac svedoče u Hagu. Toliko od mene!
    hadzici - 104369 - 17.06.2020 : Zoka Hadzici - best (3)

    Ne sveti se, pomozi kome možeš!


    Rat se bližio i u mome gradu, već sam imao priliku da vidim kako to izgleda u nekim djelovima Hrvatske. Mnogi mi nisu vjerovali kako to izgleda. Otac i majka su mi pričali kako je to bilo u prošlom ratu.

    Majka mi je pričala kako su kroz njenu kuću prošle sve vojske i u svakoj od njih je bilo i dobrih i loših ljudi.

    Otac je prožvio skoro isto, kao dječak je gledao kako su mu Ustaše ubile sedam stričeva, a uvijek je spominjao čokoladu koju je dobio od njemačkog vojnika, prvu u životu. Kaže nikad više nije pojeo nešto tako slatko.

    Početkom rata moj brat doživljava tešku povredu, gubitak desne potkoljenice. Kada sam se vratio iz posjete bratu iz bolnice Koran trebao sam roditeljima da saopštim kako je. Znali su da je ranjen ali ne i za amputaciju.

    Majka je tada bila kod svoje braće u Osijeku, naselju na periferiji Sarajeva. Kada sam joj saopštio šta se dogodilo rasplakala se. Malo smo popričal i, a ja sam jedva čekao da odem i ne gledam njenu muku. Na polasku me uhvatila za ruku i rekla: "Nemoj da se svetiš!" Potpuno sam se iznenadio ne očekujući takve riječi.

  • Kome da se svetim niko me tome nije učio?
  • Komšijama, zarobljenicima - reče - pomozi kome možeš!

    Bio sam zatečen, nikada tako nešto nisam ni pomislio. Krenuo sam kući.

  • Čuvaj se, ne luduj - govorila mi je zajedno sa babom Anđom.

    Kad sam stigao kući, otac nije bio tamo, ali je došao brzo posle mene. Teško je podnio to da mu je sin bez noge, teže od majke. Sjedili smo i ćutali, a šta smo mogli i da pričamo. Stalno sam mu ponavljao da mu je sin dobro podnio ranjavanje, što i jeste bila istina.
    Nakon nekog vremena reče:

  • "Nemoj da slučajno šta kažeš komšijama, nisu oni krivi ni za što, nemoj slučajno da se svetis njima ili bilo kome drugom! Bilo je šta je bilo. Dobri su i pošteni ljudi, nikakve probleme nikad nismo imali. Vidiš kako su uplašeni!"

    Ponovo sam bio zatečen, jer tako nešto nikada nisam ni pomislio. Uostalom, da sam to htio vec sam to mogao učiniti kad sam dolazio kući. Moje komšije su sjedile u dvorištu. Pozdravio sam se sa njima i oni su znali za bratovo ranjavanje. Upitali su me kako je. Strah se mogao vidjeti na njihovim licima.

    Otac je krenuo u Osijek majci. Pred njega je izašao komsija Zejnil i pitao za sina. Tješio ga je. Najvažnije je da je živ, moj Relja, biće dobro! Obojici su oči bile pune suza.

    Pošavši otac mi reče:

  • Jesi li čuo šta sam ti rekao?

    Dvadesetak dana poslije bratovog ranjavanja pričao mi je kako je jedne večeri otjerao nekog čovjeka koji je pošao kod naših komšija ko zna zašto.

  • Sin ti ranjen a ti braniš Balije! - rekao mu je taj nepoznati, a zatim se udaljio psujući.

    Tek tad sam svatio veličinu roditeljskih savjeta. Ne sveti se, pomozi kome možeš!
  • nebojsa_spiric - 104363 - 16.06.2020 : Natasa Spiric Novi Banovci - best (0)

    Nebojša Špirić


    Nastradao je od Pokojnog Nebojše Špirića sin Nebojša Špirić u Americi.
    oglasi - 104362 - 16.06.2020 : Jelena Starčević Savčić Sokolac - best (1)

    Prodajem vikendicu- kuću i zemlju


    Prodajem vikendicu - kuć i zemlju u Vidricima, opština Sokolac, na mirnom predivnom mjestu okruženom zelenilom i borovima. Idealno za porodicu za miran život kao i za vikend-odmor, zbog blizine Sarajeva.

    Veličina kuće je 55 m2 (dvije spavace sobe, dnevna soba sa kuhinjom, hodnik, kupatilo). Ispred kuće je mansarda. Sve obloženo drvetom.

    Dva pomoćna objekta u odličnom stanju, rucno pravljena od punog drveta (sušara i ljetna kuhinja).

    Zemljište plodno, sve uspijeva (voće, povrće).

    Prilaz kuci sa glavnog puta obezbijeđen, struja, voda, telefon i kablovska dostupni.

    Kuća je useljiva.

    Zemljiste cc 7 dunuma (uknjiženo po novom premjeru), dostupna provjera u katastru.
    Cijena: 23. 500KM
    Kontakt telefon: 065/763-200
    nevesinjska - 104360 - 15.06.2020 : Tihomir Lojpur BanjaLuka, Nevesinje - best (2)

    Neznani junak, poginuo 10. novembra 1992. godine


    Pozdrav za autora, pozdrav za administratora!

    Elem, javljam se jednim povodom, i toga sam se sjetio nedavno, dok smo moj sin i ja razgovarali na temu ovog zadnjeg, nesretnog rata.
    Razlog.

    Te tužne 1992. tokom Mitrovdanske ofanzive u Nevesinju, po zlu čuvene, stradao je moj komšija, i muž gospođe koja je mene prije par mjeseci spasila od sigurne i spore smrti, upokojeni Nikola Kadijević, Bog da mu dušu prosti...

    Tog dana, sem njegove sahrane upriličen je tužni skup i za još par stradalnika, koji su takođe stradali u borbama prethodnih dana.

    Koliko se sjećam, to je mogao biti 10. eventaulno 11. novembar.

    Prilikom polaska povorke sa mjesta gdje održano opijelo za stradale, a kapelica se nalazila na mjestu današnjih svlačionica gradskog stadiona, jedan od popova koji su čitali opijelo oglasio se molbom.

    Naime, jedan od upokojenih, dobrovoljac iz Srbije, nije imao nikoga da mu nosi krst. U njegovoj pratnji, kod njegovog odra, bijahu njegov tri ratna saborca, jedna mlada djevojka i dva mu druga.

    Pop, se oglasi molbom, da li bi neko pristao krst nositi... Zna se red, i običaj, neko mlad, ni čovjek ni dijete...

    Ja se javih, poskočih. Da me Bog vidi!

    Nosio sam taj krst, ponosno, dignute glave. Za tog svetog ratnika.

    Opijelo i molitva očlitani su, upokojeni spušten u zemlju, a njegov pokrov zatrpan je zemljom.

    Bio sam u nekom šoku, pod tremom.

    Godine su odnijele slova iz moje glave, iz mog tada mladog, zamnagljenog uma.

    Sad, nakon tolikih godina, živo me kopka ime tog broca, sudbina njegova.
    Pa rješih da upitam. Da ne zna neko, kojim slučajem, bar ime ovog hrabrog ratnika, koj isvoje tijelo ovozemaljsko ostavi u našoj Svetoj Zemlji...

    Nedugo nakon toga, zemni ostaci izvađeni su, . i prebačeni negdje u Srbiju.

    Volio bih saznati, bar nešto, da u ime ratnika upalim svijeću, za pokoj duše...

    Lijep pozdrav.
    poginuli - 104357 - 15.06.2020 : Gofa Toronto - best (0)

    Milinko (Mićko) Golijanin


    Dragi Mika,
    Hvala ti što si nas malu raju pomogao i učio životu. Uvijek ćeš biti dio nas.
    oglasi - 104349 - 12.06.2020 : Gile Ljubovija - best (0)

    Potrebni radnici za branje malina


    Potrebi radnici za branje malina u okolini Ljubovije. Stan i hrana obezbeđeni. Cena rada po dogovoru. Dragisa +381 60 0894 108
    zaboravljeni - 104341 - 12.06.2020 : Seka Mihajlovic Svedska - best (0)

    Dragan Drvodelja


    Uskoro će 19.06, godišnjica pogibije mog rođenog brata Dragana Drvodelje pripadnika rezervnog sastava policije na Ilidži. Sa njim su piginula još dva policajca. Molim vas, ako neko zna nešto o tom događaju neka se javi. I posle 29 godina ja nemam mira i ne mogu preboliti njegovu mladost.
    ilidza - 104339 - 12.06.2020 : Unknow Soldier Earth - best (1)

    Danijel Radmilović - Vidaković


    Mala ispravka za Radomira Tomića, brata pokojnog Ace sa kojim sam veče prije pogibije bio u hotelu Terma na položaju.

    Dado je poginuo u Luna parku, iza transportera, kada ja među pet boraca pala granata iz (najvjerovatnije) antitenkovskog raketnog bacača (Osa) pošto nije bilo gelera. Trojica su poginula, dvojica teško ranjena.

    Pokojni Dragiša je poginuo u kući Ognjena Price, na ulazu u Luna park. Bio je u samom potkrovlju, iza malog prozora odakle je dejstvovao na napadače.

    Miško je ranjen na samom kraju Luna parka, na kraju koji je blizi Sokolović koloniji. Dado i ostali momci su pokušavali da dođu do njega i tada se desilo to sa granatom iz Ose. Nakon toga više nije bilo moguće doći do pokojnog Miška i zarobljen je živ, ranjen.

    Za pokojnog Savu ne znam tačno kako je poginuo ali znam kako je otišao sa svojim momcima u kontranapad.

    Pokojni Aleksandar-Aco Tomić je imao veliki, plavi policijski pancir, nisam siguran, ali sam tada čuo da je pogođen pored pancira, mislim u vrat. I mislim da se tada nalazio sa druge strane puta, uz Željeznicu, prema bazenima.

    Sto se tice Dadine sahrane, mislim da je sahranjen u Srbiji, mogu zasnati detalje ali čini mi se da ga je tamo prenio njegov ujak, pokojni Boro.

    P.S. Ako nekoga od porodice zanima više detalja, nadam se da će im Željko proslijediti moj e-mail, da ne objavljujem javno adresu.

    RE: Aleksandar Tomić



    Poštovani,

    hvala ti na informaciji. Mene posebno interesuje da saznam malo više detalja o pogibiji mog dragog rođaka Aleksandra Tomića. Ovo je najviše što sam do sada saznao. Poslaću Ratu tvoju email adresu.
    nebojsa_spiric - 104337 - 11.06.2020 : Natasa Špirić Novi Banovci - best (0)

    Nestao Špirin sin na Floridi


    Molim sve prijatelje koji žive na Floridi da dele dalje. Od mog pokojnog brata Nebojše Špiric je nestao sin 6 6. 2020 Nebojsa Neno Špiric. Kako da prosledim ovde sliku ne znam.
    rodoslov - 104335 - 11.06.2020 : Marina Stjepanović Lalović Istočno Sarajevo - best (0)

    Porijeklo prezimena Stjepanović


    Poštovani!
    Molim vas ako znate da mi pojasnite porijeklo prezimena Stjepanović. Deda mi je živio u selu Kamen u Rogatici. Stric mi je rekao da nam je porijeklo negdje sa Žabljaka. Slavimo Ilindan. Postoji i priča da su postojala braća Stjepan, Jovan, Ivan, Petko, i da su se razišli i da je svaki po imenu zasnovao porodicu, Stjepanović, Petković, Jovanović, Ivanović, a da su zadržali krsnu slavu Ilindan i zakleli se da se te porodice, ne smiju oroditi tj. ne stupaju u brak međusobno. To je sve što znam o porijeklu. Voljela bih da znam nešto više. Hvala
    vinka_tomic - 104334 - 10.06.2020 : Zeljko Tomic Sokolac - best (3)

    Pokolj na Drini: Svjedočenje Vinke Tomić (2)


    Svjedočenje Vinke Tomić, Beograd 2. decembar 2018. godine, objavljeno u knjizi Momira Krsmanovića, "Golgota Srba" 1. tom, izdanje najnovije izdanje iz 2019. godine

    Кada je nastupilo proljeće i počeo da se topi snijeg, ponovo smo krenuli u izbjeglištvo, ovaj put prema Drini. U Miloševićima smo vidjeli da je rijeka bila mutna i nadošla. Tamo su nam rekli da je čamdžijama zabranjeno da nas prevoze preko u Srbiju. Naša velika sreća je bila da su moji stričevi Milivoje i Vidoje već bili prešli Drinu. Moj otac i još nekoliko ljudi su u glas počeli da dozivaju moje stričeve:

  • "Oooo Vidoje, oooo Milivoje! Oooo Vidoje, oooo Milivoje!"

    Stričevi su čuli to dozivanje i angažovali su nekog mlađeg čovjeka sa čamcem da nas preveze. Mislim da se taj čamdžija zvao Cvijetin ili Cvjetko. Najprije smo posjedali u čamac i u njega potrpali sve naše stvari. Pokušali smo da za čamcem u Drinu uvedemo naše volove, Кitonju, šaronju i Risonju, ali se oni uplašiše te smo morali da ih pustimo. Za čamcem je jedino zaplivao mladi junac Risonja, koga smo kasnije dali čamdžiji kao nagradu što nas je prevezao preko rijeke.

    Do tada sam mislila da čamac ide pravo preko rijeke, ali ga je snažna matica ponijela nizvodno, pa vesla spretnog čamdžije nisu bila od velike koristi. Meni je prelazak preko Drine bio jako strašan, i svo vrijeme sam vrištala. Nakon što smo se iskrcali na drugu stranu, nismo odmakli ni pedeset metara a Ustaše su već pristigle do Drine i počele da pucaju na sve što diše. Ginuli su ljudi čak i sa ove strane Drine. Pokojni otac baci na zemlju one naše stvari i zavika:

  • "Lezite dolje!"

    Ja sam se sakrila iza jednog kofera, ili bolje rečeno samo sam za njega sklonila svoju glavu. Povremeno bih provirivala i gledala kako Ustaše ubijaju nedužni narod. Jedni su djecu nabijali na bajonete, a zatim ih bacale uvis, dok su drugi pucali u njihova beživotna tijela. žene su skakale u Drninu, a Ustaše ih ni tamo nisu ostavljale na miru. Pucali su u njih, ubijali ih u vodi, mada nisu imale nikakvih šansi da preplivaju na drugu obalu. Кoljača je bilo jako puno, i svi bili obučeni u ona njihova crna, ustaška odjela.

    Sa druge strane Drine, povremeno bi, iza nekih topola, nekakvi ljudi zapucali na Ustaše. Кasnije sam čula da su to bili nekakvi Bjelorusi.

    Mi smo na tom mjestu ležali sve do večeri. Ustaše su pucale prema nama pa nismo smjeli da ustanemo. čekali smo da padne noć. Кada se smrklo, narod je počeo u manjim grupicama da bježi dalje od Drine. Prenoćili smo u nekom selu, udaljenom samo par stotina metara od mjesta gdje smo prešli rijeku. U tom mjestu smo ostali skoro mjesec dana.

    U proljeće 1942. godine, moj otac, Đorđije Кoprivica se razbolio od tifusa. Moj stric Vidoje Кoprivica, i Aćim Urošević iz Sajica, odlučiše da krenu u potragu za Кitonjom i šaronjom, našim volovima koji nisu prešli Drinu. Hodali su od sela do sela, od košare do košare, sve dok ih nisu pronašli. Volovi su se dobro utovili, pa su bili još veći i ljepši. I dok su oni stajali kraj te košare, dotrča jedan Turčin sa sjekirom u ruci.

  • "Domaćine, ovo su naši volovi!" - reče moj stric Vidoje.

  • "Nisu vaši, ovu su moji volovi!" - uzviknu Turčin.

  • "Polako domaćine, dogovorićemo se, reci koliko je tvoje što si ih hranio, i ja ću tebi platiti!

    Dugo vremena se stric nagađao sa ovim Turčinom, koji na kraju popusti i uz dogovorenu naknadu dade stricu volove. Oni ih dovedoše do Drine, uđoše u čamac i uvedoše volove u vodu. Ovaj put Кitonja i šaronja bez ikakvog protivljenja uđoše u Drinu i istu bezbjedno preplivaše.

    Кada su došli u mjesto gdje mo mi živjeli, izvedoše oca pred volove i postaviše njegovu ruku na jednog od njih. Otac zbog tifusa nije ništa vidio, a u rukama nije imao osjećaja, pa volove nije mogao da prepozna.

    Nakon što se otac oporavio, moj stric Milivoje mu predloži da napravi kola, i sa porodicom i stvarima krene dalje od Drine jer je uz rijeku vladala velika glad zbog ogromnog broja izbjeglica. Кako je otac bio dobar majstor, uradi onako kako mu je stric savjetovao, i mi se uputismo u selo Tolić kod Valjevske Mionice. Tamo sam najprije bila u najmu kod Vlajka Jovanovića iz Tolića, a potom otac dade mene i moju sestru Milicu u najam kod Joviše Stjepanovića. Mi smo tamo čuvale njihova goveda i svoje volove. Otac je sa volovima orao ljudima njive i vukao vršalicu, a za uzvrat je dobijao žito koga smo u tim ratnim danima imali na pretek.

    Кroz selo su prolazile razne vojske: Nijemci, Nedićevci, Ljotićevci, Partizani, pa čak i Bugari. Jednom prilikom dotrča Joviša pa reče:

  • "Tjerajte krave, kroz Omor, idu Partizani, sve će ih poklati!"

    Mi smo krenuli uzbrdo, preko uzvišenja koje se zvalo Okruglica. Gledali smo sa brda kako četnici bježe, a za njima trče Partizani. Nakon izvjesnog vremena nastao je metež u Valjevskoj Mionici. U gradu se čulo puškaranje i eksplozije bombi.

    ***


    U Srbiji smo ostali do 1946. godine. Кada je rat prestao, vratili smo se na Romaniju. Na Lazama smo zatekli samo zgarišta. Naše domaćinstvo je imalo šesnaest objekata, ali je sve izgorelo: velika kuća, nova kuća, dvije štale, soldrme, ambari, mljekare... Ljudi su nam pričali da je u ambaru mjesec dana gorio ječam. Od naše kuće su ostali samo podrumski zidovi. Otac je taj prostor malo počistio i u njega unio dva kreveta. Spavali smo pod vedrim nebom. Srećom, 1946. godina je bila jako sušna pa nije padala kiša.

    Odmah po povratku, otac i stric Vidoje su počeli da prave kuću. Кomšije su tati govorile da ne gradi kuću skupa sa stricem, ali je otac smatrao da tako treba, jer njegov brat nije imao volove pa nije mogao da za svoju kuću dovlači balvane iz šume.

    Međutim, naši problemi nisu nestali sa prestankom rata. Imala sam svega deset godina kada je otac, na Božić 1947. godine, umro. Maćeha se odmah preudala za Lazara Кrsmanovića iz Bijelih Voda. U kući je ostalo nas četvero djece: Milica od dvanaest godina, ja sam imala deset, Mirjana sedam, i naš brat Miloš samo dvije godine. Nas četvoro djece smo odrasli sami, tako što je Milica sa volovima izvlačila balvane na pilanu u Sokocu, a mi smo čuvali stoku.

    Poslije rata, neko je tatinu sestru Stoju Malović prijavio da kod nje dolaze četnici. Udbaši su je držali zatvorenu u jednoj štali u Sokolovićima. Tamo nije imala ništa da jede. Pošalje joj sestra malo mlijeka, a ono se zaledi u flaši, tako da ga tetka nije mogla piti. Mučili su je Sava Biljić i Milorad šućur, koji je u toku rata bio veliki četnik a potom se pred kraj prebacio u partizane i postao veliki mučitelj nedužnih ljudi. Dok su moju tetku Stoju tukli, njoj su se priviđale nekakve ptice kako lete oko nje. Natjeraju je Sava i Milorad da se izuje i bosa stoji na snijegu. Pitaju je:

  • "Stojo, jesu li ti dolazili četnici?"

  • "Jesu!" - kaže Stoja.

  • "Pa kakvi su?" - upitaju ovi iz Udbe.

  • "Кako god vi velite, takvi su!"- odgovori Stoja.

    U isto vrijeme dok su tetku mučili, njen sin Sava Malović je bio na jugoslovenskoj granici u partizanima. Zbog toga ona zapjeva:

    O moj sine na granici,
    majka ti je u klanici,
    u klanici, u uzici.


    Кada je Sava Malović čuo da Sava i šućur muče njegovu majku, došao je sa granice i oni su morali da je puste.

    Desetak godina kasnije, Milorad šućur na pijaci naišao na Stoju, koja je prodavala jagnjad.

  • "Stojo, zdravo. Pošto su ti jagnjad?"

  • "Za tebe nipošto! Tebi ih neću prodati!"

    ***


    Sedamdeset godina kasnije, negdje oko 2012. godine, konačno mi se ispunila želja da se ponovo vratim u Valjevsku Mionicu, da odem u posjetu porodici Stjepanović kod koje smo proveli rat. Iz onih ratnih vremena pamtim babu Čavu, koja je tada imala 103 godine, njenog sina Jovišu i njegovu ženu Perku, brata mu Mikaila i ženu mu Angelinu, sina Jovišinog Dušana i njegovu ženu Cvetu, te njihove sinove Miša, Jordana i Ljubivoja. Dušan i Cveta su mi bili posebno dragi, poput rođenog oca i majke. Кada smo 1946. godine krenuli na Sokolac, Dušan i Cveta su predložili mom ocu da me usvoje, ali ja na to nisam pristala jer nisam htjela da se odvajam od oca. Na moje veliko razočarenje, saznala sam da niko od Stjepanovića iz onih ratnih dana više nije živ. Na njihovom imanju danas gazduje samo Jordanov sin Dragan i unuk Mihailo, koji su rođeni mnogo godina nakon rata. Primili su me srdačno, kao da sam član njihove porodice. Sa njima sam i dan-danas u kontaktu. Često se čujemo telefonom, a ponekad se i posjećujemo. Svaki put kad odemo kod njih natovare nas jajima, mesom, sirom.. . Pričali su mi o tome da su se Stjepanovići uvijek rado sjećali Кoprivica sa Romanije, te da se Ljubivoje, koji je umro samo tri godine prije moga povratka u Valjevsku Mionicu, uvijek nadao da ću upravo ja, njegova nesuđena sestra, odnekud doći da ih posjetim, pa da se bar na trenutak u sjećanjima vratimo na one lijepe trenutke, kojih je bilo jako malo u onim strašnim ratnim danima.
  • vinka_tomic - 104333 - 10.06.2020 : Zeljko Tomić Sokolac - best (3)

    Pokolj na Drini: Svjedočenje Vinke Tomić (1)


    Svjedočenje Vinke Tomić, Beograd 2. decembar 2018. godine, objavljeno u knjizi Momira Krsmanovića, "Golgota Srba" 1. tom, izdanje 2019. godine

    Početak Drugog svjetskog rata pamtim po tome što su najprije muške glave, uključujući i mog oca Đorđija Кoprivicu, otišli iz kuća. Na imanjima su ostale samo žene. Кada bi neki od Ustaša upitao gdje su nam muškarci, mi bismo odgovorili da su otišli u šumu.

    Кako su moji stričevi bili dobri sa porodicama Demirović i Кavazović iz Кošutice, jednom prilikom je Medo Demirović mome stricu Vidoju rekao:

  • "Biće belaji, Vidoje, neka se ova Milivojeva žena i djeca sklone u Srbiju."

    Milivoje je, inače, bio oficir u žandarmeriji na službi u Sloveniji, ali se pred početak rata vratio u Sokolac. Moj stric je poslušao savjet tog muslimana i zamolio popa Radovana, inače svog badženoga, da mu odvede ženu i djecu u Srbiju.

    Ustaše nas u početku rata nisu zlostavljale. Maltretirali su uglavnom bogatije porodice, i one domaćine za koje se sumnjalo da imaju oružje. Među prvima je na udar ustaških krvnika došla moja strina Milka, rođena Božić iz Rogatice, a udata na Laze za moga strica Vidoja Кoprivicu. Ona je u to vrijeme imala oko 45 godina. Stric mi je bio šumar i imao je lovačku pušku i pištolj. Lično sam vidjela kada su Ustaše došle po nju. Nakon što su je krvnički istukli, ona je priznala da u njihovoj "novoj kući" postoji skrovište ispod poda, u kome je stric Vidoje sakrio ćilime, srebrene kašike, dukate, tanjire i sve ostale vrijedne stvari koje su imali. Zatim su strinu natjerali da na Sokolac ponese dva kofera i jedan veliki zavežljaj na glavi. Dok je ona to nosila, jedan Ustaša je išao za njom. Strinu su još par puta dovodili u tu njenu kuću, sve dok ona nije svo to blago prenijela na Sokolac. Potom su je dugo vremena držali u zatvoru u Sokocu. Кasnije se pričalo da su je više puta silovali. A kada je počela ona velika ustaška ofanziva 1942. godine, oni su je je dovele pred kuću, svezali za slamu i živu zapalili.

    Ustaše su postali jako krvoločne tek nakon što smo mi pobjegli u Srbiju. Mislim da je to bilo aprila mjeseca 1942. godine, kada je poklana kompletna porodica Biljić. Moja strina Janja Кoprivica, nakon što je njen prvi muž Janko Кoprivica umro, se preudala za Pera Biljića. Njana kćerka iz braka sa mojim stricem, Mara, se vratila iz Sijeraka da vidi šta joj je sa majkom. Ustaše su je uhvatile i zatvorili u podrum sa ostalim Biljićima. Jedan Ustaša upita:

  • "Jeste li svi tu?"

  • "Gospodine, imam jednu kćerku kod ovaca!" - odgovori Janja.

  • "Idem je dovesti!" - reče Ustaša.

  • "Nemojte Gospodine, ja ću je zovnuti, ona će se od vas uplašiti!"

    Ustaša pusti Janju da ode do mjesta gdje joj je kćerka čuvala ovce. Кad je došla do tog mjesta ona uzviknu:

  • "Bježimo, Stojanka, hoće Ustaše da nas pobiju!"

    Кada su one počele da bježe, Ustaša, koji je pratio Janju, zapuca za njima. Nakon što su pretrčale Srednje brdo, primjetiše ih četnici iz Dugijeh njiva i zapucaše na Ustašu, koji je bio prinuđen da se vrati nazad.


    Nakon toga, Janja je sa kćerkom Stojankom otišla u Breakoviće, gdje je bio njen sin Bogdan, a zatim su pobjegli u Sokoloviće. Sve troje su preživjeli rat, Bogdan je u našem mjestu ostao jedina muška glava među Bilićima, a bilo je to domaćinstvo puno vrijednih i dobrih muškaraca. Interesantno je i to da, kada se Bogdan rodio, njegova majka Janja je krila da je on dječak jer u kući nije bilo ženske djece.

    Tom prilikom su Ustaše pobile petnaest Biljića i moju sestru od strica, Maru Кoprivicu, staru svega 21 godinu. Nisu ih ubijali, već su ih klali noževima. Svih šesnaest su zakopali u đubre. Među njima su bili i Pero Biljić, i njegov sin Srećko Biljić, skupa sa njegovom ženom i djecom.

    Nešto više od nas su živjeli i naši kumovi, Pržulji. Ustaše tom prilikom zaklali i našeg kuma Steva, kumu Malinu, Mitra Pržulja, njegovu ženu i petoro njihove djece. Najviše su mučili Milana Pržulja, koga su žicom objesili za bor, i živom mu gulili kožu. Njagova žena, Ljubica, se sakrila u trnje i sve to gledala. Mnogo godina kasnije, jedna žena iz Bijeljine, koje nema nikakve veze sa Sokocem tj. nije poznavala nikoga od tih Bilića, došla je na Laze i molila seljane da odsjeku taj bor i na njegovo mjesto postave krst. Ispričala im je da je sanjala taj pokolj i Milana Pržulja, kako umire na strašnim mukama. Dva puta je dolazila dok ih najzad nije ubjedila da to i urade. Danas se na tom mjestu nalazi veliki, željezni krst. Od mnogobrojne porodice Pržulj, preživjela su samo Stevova djeca: Delivoje, Momir, Gojko i Rajka. Oni u trenutku pokolja nisu bili na Lazama.


    Delići su u tom kraju imali samo jednu kuću, u kojoj je živjelo desetak duša. Ustaše su ih sve pobile.

    Mi smo iz naše kuće pobjegli u januaru 1942. godine, nekako između Božića i Jovanjdana. U kući su živjeli moja maćeha Dragica i nas četvero ženske djece: Milica, Mirjana, Slavka i ja. Pored nas, u kući je u to vrijeme bila jedna izbjeglica iz Sokoca, mislim da se zvala Zorka Markaluša sa svoje dvoje djece. Nama djeci niko nije pričao da nam prijeti opasnost i da će doći Ustaše da nas pobiju. Dan uoči našeg odlaska, u kući su počele da se dešavaju čudne stvari: nekakav narod je počeo da se mota po kući, otvaraju se vrata, ulaze ovce, goveda riču, nešto se prosipa po podu... Dok je moja maćeha Dragica kupala moju sestru Slavku, bebu od dvadesetak dana, ušao je jedan Ustaša i počeo da je udara kundakom i viče:

  • "Svi izlazite napolje!"

    Dragica nije mogla ništa drugo da uradi, već je svoju bebu, onako mokru zamotala u svoju široku, seljačku suknju i skupa sa nama izašla u dvorište. Stajali smo bosi u snijegu, plakali zbog hladnoće, dok su se Ustaše pripremale da nas strijeljaju. čak je i meni, djetetu od nešto više od pet godina, bilo jasno da oni hoće da nas pobiju.

    U tom trenutku iz pravca Sokoca dođe jedan Ustaša na konju i upita:

  • "šta to radite?"

  • "Hoćemo da pobijemo ovu gamad!" - uzvrati jedan Ustaša.

  • "Prekinute sa tim, a vi djeco ulazite u kuću!" - naredi Ustaša na konju.

    Ja ni dan-danas ne znam ko je bio taj čovjek koji nam je spasio život, ali mislim da se radi o jednom od tih naših komšija iz Кušutice, koji su bili dobri sa ocem i stričevima.

    Nakon toga, Ustaše su zaprijetile da će nam zapaliti kuću ako pobjegnemo. Uprkos tome, kada je pala noć ona Markaluša reče mojoj maćehi:

  • "Hajde, Dragice, da bježimo!"

  • "Кuda da bježim kroz ovakav snijeg sa ovoliko djece?"- usprotivi se Dragica.

  • "Zar ne vidiš, Dragice, da će nas sve pobiti?" - odgovori Zorka - "Hajde, ti iskoči kroz prozor sa donje strane kuće, a ja ću ti dodavati djecu. "

    Pošto je ustaški bunker bio odmah iznad kuće, ni Dragica ni Zorka nisu smjele da otvore kuhinjska vrata i uzmu našu obuću jer su se plašile da dušmani ne čuju škripanje vrata. Zbog toga su nas, onako u vunenim čarapama izbacivale jednu po jednu kroz prozor. Nakon što je i Zorka skočila na zemlju, počeli smo da bježimo u pravcu Vidrića. Svaka od žena je nosila po dvoje male djece, dok smo Milica i ja za njima trčale kroz snijeg. Кako sam bila manja od sestre, stalno sam padala pa mi je zaleđeni snijeg isjekao koljena iz kojih je potekla krv. Nismo odmakli ni dvjesta metara od kuće kada sam počela da plačem. Ustaše su nas čule i osule rafalnu paljbu po nama. Meci su zviždali na sve strane. Na sreću, niko od nas nije pogođen.

    Još neko vrijeme smo išli kroz snijeg, dok konačno nismo došli do Pajića kuća. Bili smo jako umorne i promrzle, pa smo odmah pospale. Кada sam se probudila, vidjela sam oca, Đorđija Кoprivicu, kako stoji iznad nas. Istog jutra nas je odveo u Sjerke. Otac je nosio mene i Milicu, a majka dvije mlađe sestre.

    U Sijercima, selu ispod Кopita, živjela je moja tetka Stoja Malović. Otuda smo ugledali kako nešto gori iza brda. Moj otac je počeo da plače, te reče svojoj sestri:

  • "Eno, Stojo, gori moja kuća!"

    I dok su njegove suze padale po meni, jer sam mu u tom trenutku bila u naručju, pokušah da ga utješim te mu rekoh:

  • "Evo tata puno kuća, ima i u tetke kuća, nemoj plakati!"

    Кaže tetka mom ocu:

  • "Pametnije dijete od tebe, biće kuća ako se preživi!"

    Nakon nekoliko dana tetka Stoja opet reče:

  • "Đorđije, jado, izbježe gola života sa četvero djece!"

    To je čuo tetkin sin Aleksa, i brat moje maćehe, žarko. Drugu noć nakon što smo izbjegli, oni su otišli u našu štalu i iz nje, ispred nosa Ustašama, istjerali tri vola i iste dotjerali u Sijerke.

    Nakon nekoliko dana, tetka opet kaže:

  • "Evo ti, Đorđije, volujske saone, malo odjeće i ponjava, platna i zlata, pa ti idi sa djecom u Srbiju. Ako ti nešto od toga ostane poslije rata ti mi vrati.

    Otac je na kola potrpao svu tu tetkinu robu, a potom nas pokrio uštavljenom volujskom kožom. Najprije smo otišli u Sokoloviće, gdje smo bili u kući ćeranića. Nismo išli dalje jer smo se nadali da će nastupiti primirje i da ćemo se vratiti na svoje ognjište.
  • oglasi - 104328 - 09.06.2020 : Vesna Vukajlovic Sokolac - best (0)

    Prodaja placeva u Sokocu


    Prodajem placeve u Sokocu, ulici Sime Drljače, prema Boračkom groblju, novo naselje, cijena po dogovoru, telefon 051 436194, 065 038414, 065 910222 viber.
    jevrejsko_groblje - 104322 - 08.06.2020 : Medo Sarajevo - best (0)

    Debelo brdo, 16. maj 1992. godine


    Pitanje za Sa 71000 Amerika
    pošto si bio učesnik događaja 16. maja na Debelom brdu, volio bih te neke stvari pitati u vezi tih dana i boraca na Jevrejskom groblju. Možeš li mi se privatno na email javiti?

    Debelo brdo, 16. maj 1992. godine


    Medo,
    ukoliko se ovaj posjetilac javi, ja ću njemu dati tvoju adresu.
    smrtovnice - 104319 - 08.06.2020 : Zeljko Tomic Sokolac - best (0)

    Vinka Tomić rođ. Koprivica (1936-2020)


    Vinka Tomić, rođ. Koprivica od oca Đorđija, rođena 19. 08. 1936. godine, umrla 8. 6. 2020. godine.
    rodoslov - 104317 - 08.06.2020 : Aleksandra Kostić LAJKOVAC - best (0)

    Poreklo familije Kostić


    Poštovanje,

    zanima me odakle potiču koreni moje porodice Kostić. Moj pradeda Dragutin Kostić doselio se u Lajkovac sa pet sinova i jednom kćerkom. Došli su iz Kragujevahče Vlahče ili Strapara ali 99% ovo prvo. Slavimo slavu Sv. Vrace? Da li mi možete pomoći oko otkrivanja porekla moje familije?
    ilidza - 104315 - 06.06.2020 : Dubravka Dzino Ilidza - best (0)

    Zdravko Džino i Arijana Džino


    Poštovani,

    Neko je na ovom sajtu dao pogresne činjenice o pogibiji mog oca Džino Zdravke, pa bi Vas zamolila da to ispravite.

    Naime, istina je da je moj otac poginuo 15. 01. 1993. ispred naše porodične kuće, od granate koja je došla sa muslimanske strane i tom prilikom su granatirani civili koji su stajali u redu za vodu na pumpi ispred naše kuće. Tom prilikom moj otac je poginuo, a veliki broj civila, među kojima je bilo i djece je ranjen.

    Džino Arijana je poginula 19. 12. 1992. godine, takođe ispred svoje porodične kuće i nije bila muslimanka kao ni supruga moga oca kao što je neko naveo na ovom sajtu. Džino Arijana je bila supruga tatinog rođaka Svetozara. Bila je srpkinja i iza nje je ostalo dvoje maloljetne djece.

    Molim Vas da unesete ovu ispravku.
    Unaprijed zahvalna,
    Dubravka Džino
    miodrag_lazic - 104313 - 05.06.2020 : Nenocc Sokolac - best (0)

    Počivaj u miru LAZO


    Počivaj u miru, vječna ti slava i hvala.

    Nadam se da će moji Srbi negde neku ulicu, u nekom gradu ili više njih da nazovu po tebi.

    Ulica Dr. Miodraga Lazića


    Znajući moje dobre a iznad svega naivne Srbe, bojim se da ne bude kao i sa Dr. Arčibald Rajs, dobio ulicu u Beogradu, ali se nije dugo zvala po njemu!

    "Počivaj u miru, brate Lazo: Hrvatski oficir se seća kako mu je doktor Lazić u ratu spasao život, scena sa viskijem je kao iz filma



    Novosti Online đ 17. april 2020. 12:23

    Bivši komandant HVO-a Niko Lozančić govorio o poznanstvu sa doktorom Lazom i o tome kako mu je u vreme najvećeg ratnog vihora 1993. godine spasao život u ratnoj bolnici "Žica"

    Nazvao me jedan veliki prijatelj, uz samo jednu kratku rečenicu: "Umro nam je doktor Laza!" Čitav dan mi je ta rečenica odzvanjala u ušima i ne mogu ni shvatiti ni prihvatiti! Moj prijatelj, brat, ljudina, doktor i opet naš Lazo...

    Ovim rečima se od doktora Miodraga Lazića, koji je u Nišu preminuo od posledica virusa korona, oprostio Niko Lozančić, nekadašnji funkcioner HDZ-a BiH, bivši predsednik FBiH i predsedavajući Predstavničkog doma Parlamenta BiH, kome se u biografiji beleži i da je bio ratni komandant Hrvatskog veća odbrane.

    A njihovo poznanstvo datira baš iz ratnih vremena. Otkud prijateljstvo između hrvatskog komandanta i srpskog lekara?

  • Umro je jedan veliki čovek i još veći humanista! Otišao je u vreme koje kao da je sam birao! Skromno i tiho, bez pompe, a mnogima je pomagao i pomogao! U teškim vremenima bio si doktor i čove.. U teškim vremenima napustio si ovaj pokvareni svet! Počivaj u miru, brate Lazo, i neka ti je laka zemlja - napisao je Lozančić na svom Fejsbuk profilu.

    Bivši komandant HVO-a je za banjalučki "Glas Srpske" govorio o poznanstvu sa doktorom Lazom i o tome kako mu je u vreme najvećeg ratnog vihora 1993. godine spasio život u ratnoj bolnici "Žica" u tadašnjem Srpskom Sarajevu.

  • Ranjen sam u sukobu HVO-a i Armije BiH u Kaknju i dovezen u bolnicu Žica u teškom stanju. Otkud ja kao oficir HVO-a u srpskoj bolnici je malo duža priča, ali ono što je mnogo bitnije od svega toga je lik i delo doktora Laze. Samo onaj ko ima sreće u životu sretne jednu takvu ljudsku gromadu, a ja sam imao tu sreću. To što mi je bukvalno spasio život je posebna stvar, ali i da to nije uradio, ja bih bio hendikepiran i siromašan da nisam upoznao takvog čoveka - kaže Lozančić.

    On je ispričao i zanimljivo sećanje na događaj koji se odigrao svega par dana posle operacije koju je preživeo samo zahvaljujući doktoru Laziću.

  • Nekih sedam dana posle operacije ležao sam u bolnici, razmišljao o svojoj porodici i o tome da li ću je ikada više videti. Dok sam tako ležao, naišao je doktor Laza i upitao me: "Šta je, šta si se zamislio?" Nisam mu rekao da razmišljam o tome hoću li na kraju izaći živ iz bolnice, jer bez obzira što je sve bilo korektno, ne samo s njegove strane, nego od svih u bolnici, razmišljao sam o tome ko zna na šta se sutra može okrenuti i kako mogu završiti. Zato sam mu rekao da razmišljam hoću li ikad više sesti u kafanu i popiti viski i "kolu" - ispričao je Lozančić.

    Doktor se potom okrenuo i otišao.

  • Posle par minuta ušao je u sobu sa tacnom na kojoj su bile flaša "Džek Danijelsa", dve čaše i dve flaše "kole", a preko ruke je imao belu krpu kao konobar. Nasuo je viski u čaše i meni pružio jednu. Da budem iskren, mislio sam da me provocira, pa sam ga onako bojažljivo upitao "ide li viski sa lekovima" i pogled sam skrenuo prema dve boce infuzije koje su mi visile iznad glave. A on se nasmejao i rekao: "Ajde bolan, ja sam ti to propisao. Smeš popiti jedan, neće ti škoditi." Stresao je viski, a onda i ja za njim. Tad mi je dodao flašu i rekao: "Sakrij ovde negde, popiće ovi banditi, nek imamo nas dvojica po jednu kad navratim." Ostao sam mesec dana u bolnici i za to vreme smo popili taj viski, a ja danas pričam s vama samo zahvaljujući njemu - rekao je Lozančić, dodajući na kraju da je nebrojeno puta u društvu pričao o tome i da svi njegovi poznanici znaju kakva je ljudina bio njegov prijatelj i brat doktor Lazo.

    Posle mesec dana u "Žici", Lozančić je prebačen u Hrvatsku, a kasnije je uspostavio kontakt sa doktorom Lazom, koji je posle rata par puta bio kod njega u Kaknju.

  • Poslednji put smo se videli pre par godina, ali smo se redovno čuli telefonom, a poslednji put oko pravoslavnog Božića - ispričao je Lozančić.
  • rat_sarajevo - 104311 - 04.06.2020 : Srbska Pravda Novi Sad - best (0)

    Slobodanka Šakotić - žena snajperista


    Слободанка Шакотић, од оца Цвјетка (Лазаревог) из Малешића, општина Зворник, више "не постоји". Промијенила је име у Уна Жегер Ковач, радила код "Високог представника" па одселила у ЈАР.
    poginuli - 104309 - 01.06.2020 : Simon Mjölby - best (1)

    Sretko (Blagoje) Marinković


    Kad nekoga poznaješ tako dobro onda je teško ne biti subjektivan. O našem Škrbi nema ama baš ništa ružno da se kaže. Bio je momak za primer, svima, drug i rodjak na koga je moglo da se racuna. Od prvog dana je bio na braniku otadžbine obavljajući različite funkcije a poginuo je u svojstvu komandira Okrugličke čete. Mi koji smo ga poznavali i imali to zadovoljstvo da se sa njim igramo kao djeca i družimo kao momci sjećat ćemo ga se sa ponosom i sjetom. I kao što guslar reče, koga gusle opjevaju taj do vijeka živi.

    Neka ti je vječna slava i hvala, nać voljeni Škrba.
    autonomija - 104307 - 31.05.2020 : Nick Pecki Pecigrad - best (0)

    Zenge


    Zenge su bili najbolja jedinica 4. brigade ap zb. Zenga nije poginuo u tvrđavi, on je živ i zdrav osim par ranjavanja koje je imao. Korpus je ispalio granate na tvrđavu i ubio tadašnjeg komandanta 4. brigade Besima i još nekoliko boraca.
    rat_zvornik - 104306 - 30.05.2020 : Boskovici Kod Zvornika - best (0)

    Napad na Boškoviće


    Napad se dogodio 01. 08. 1993. godine, otprilike u 5 ujutru iz pravca Anđelića, jer tada su borci iz Tršića napustili liniju a muslimani su to iskoristili i prošli. Kada se zapucalo, borci iz Boškovića su krenuli na liniju. Muslimanski borci su ih sačekali i tu je izginulo par boraca. Muslimani su ušli u Boškoviće. U neke kuće su i popalili. Neki civili su ostali i nisu ih našli, a neki su ubijeni. Civili su preko šuma išli za Šetiće. Boškovići su samo nakon par sati vraćeni jer su se muslimani sami povukli, a i da to nisu uradili svejedno bi sve bilo vraćeno.
    rat_sarajevo - 104303 - 30.05.2020 : Boris Kovacevic B.luka - best (0)

    Slobodanka Šakotić - žena snajperista


    Da li neko zna gdje se sada nalazi Slobodanka Šakotić. Unaprijed zahvalan.
    treskavica - 104299 - 26.05.2020 : Focanka . Treskavica - best (0)

    Veljaš Veljko Ivanović


    Sinu nedavno pričah o tebi. Po prvi put. Mnogo je plakao i kaže da mu je žao što te nije upoznao.

    A svi koji znaju šta je s tobom, sa obje strane šute. O svemu se zna mnogo, a o danu vašeg stradanja (tvog nestanka) samo nagađanja i priče iz druge ili treće ruke.

    Istinu, vjerujem, znaju mnogi, samo je pitanje koga se boje?

    Obraćam se tebi, svom idolu i heroju, ne onima koji šute, očito na duši mnogo toga nose. Olakšaj im, neka progovore i duše očiste. Valja im pred Boga kad tad, u snove im svrati, probudi im savjest. Ona im već 25 godina spava.

    Ne znam gdje da odem, koje mjesto rukama da obgrlim, gdje da svijeću zapalim. Da te bar pronađem... Da znam...
    Treskavica 05. 10. '95
    plemena - 104298 - 23.05.2020 : Zoran Spasovski Spasovski Kumanovo - best (0)

    Tragam za preklom porodice Murgović


    Interesuje me da li neko zna nešto o porodici Murgovi) iz Valjeva ili okoline? Tačnije, Savo Murgović, mog pradeda, rođen negde oko 1880 godine. Imao je brata Jovana Murgovića pa su se preselili u Makedoniju.

    Isto bih molio za savet pošto imam tapiju od njihove kuće, koji su kupili u Kumanovo 1913. godine Kako bih mogao na osnovu toga da dođem do traga gde su tačno roeđni?
    Unapred hvala!
    Zoran

    RE: Tragam za poreklom porodice Murgović



    Zorane,
    treba da ti neko rastumači tu tapiju: mora da piše srez, selo itd.
    rodoslov - 104295 - 23.05.2020 : Tatjana Poljasevic Doboj - best (0)

    Porijeklo prezimena Božić


    Pozdrav! Mene interesuje porijeklo Božića iz okoline Zavidovića. Krsna slava sv. Ignjatije Bogonosac!
    poginuli - 104293 - 16.05.2020 : Gorica Škobo - best (0)

    Nebojša (Miloš) Škobo


    Pozdrav, ja sam kćerka Nebojše Škoba. Bila bih vam zahvalna da upišete ime supruge Milijana Škobo i djeca Nataša i Gorica Škobo.
    plemena - 104288 - 15.05.2020 : Dejan Trivun Mostar - best (0)

    Potraga za porodičnim stablom prezimena Trivun


    Poštovanje,

    molio bih Vas ako neko ima ikakvih informacija o porijeklu prezimena Trivun! Otac mi se zove Milorad a djed pokojni Aćim Trivun! Bilo kakva informacija o porijeklu prezimena bi mi dobro došla. Hvala od srca, pozdrav!
    miodrag_lazic - 104285 - 15.05.2020 : Kartum7193 Banja Luka - best (0)

    Mural za dr Lazića


    Grafit u naselju Rosulje posvećen nedavno preminulom doktoru Miodragu Laziću i svim medicinskim radnicima u RS osvanuo je juče na jednoj zgradi, zahvaljujući nekoliko mladih ljudi iz ovog naselja.

    Banjalučanin Miloš Lolić, jedan od onih koji je učestvovao u izradi ovog grafita, kaže da su grafit pozicionirali na prikladno mjesto, pored ambulante gdje će medicinski radnici svaki dan pri dolasku i odlasku sa posla moći da vide koliko znače građanima ovog naselja.

  • "Ideja je nastala u toku izolacije. S obzirom da se približavao dan osnivanja Vojske RS, a povezanost doktora Lazića i vojske je očigledna i tako sam dobio ideju za taj grafit. Pitao sam nekoliko drugara iz naselja kako im se dopada ideja oni su je podržali", kaže Lolić i navodi da bez kolege koji je autor grafit ne bi ispao onako dobro, za šta mu je izuzetno zahvalan.

    Kako kaže on, bio je problem i pronaći adekvatno mjesto, odnosno zid koji bi odgovarao, jer ne može mural takve osobe biti negdje u ćošku ili mjestu koje nije vidljivo.

  • "Na tom grafitu, smo napisali i dvije poruke za naše medicinske radnike, ne samo za doktora Lazića. Nakon što smo pronašli prikladno mjesto, otišao samo do Zajednice etažnih vlasnika od te zgrade kako bi tražio dozvolu za crtanje samog grafita. Naišao sam baš na toplu reakciju od strane ZEV-a. Zbog nepovoljnih vremenskih uslova, grafit smo počeli crtati dan nakon obilježavanja godišnjice osnivanja Vojske RS", pojasnio je Lolić.
  • oglasi - 104283 - 14.05.2020 : Dragisa Ljubovija - best (0)

    Potrebni radnici za berbu malina


    Potrebni radnici za berbu malina u okolini Ljubovije. Smeštaj i hrana obezbeđeni, dnevnica po dogovoru. Tel +381-60-0894-108
    rodoslov - 104281 - 12.05.2020 : Jelena Japalak Kanada - best (0)

    Porijeklo prezimena Nonković


    Moje devojacko prezime je Nonković. Živjela sam u selu Žagrović, Knin, Hrvatska. Ime moga oca je Ilija Nonković, majka Zorka Nonković ( rođena Dobrijević). U nekim knjigama piše da smo se doselili u Žagrović u 17. vjeku iz Bosne. Željela bih znati odakle iz Bosne su doselili i da li je to tačno. Otac mog oca se zvao Đuro, majka Darinka. Imali su petoro djece (dve kćerke Miku i Iku, sinove Spaseniju, Boška, Iliju).
    kultura_srpska - 104279 - 12.05.2020 : Nomad Srbija - best (0)

    Kome pripada Bosna?


    Bosna pripada onom ko je za nju umirao na turskom kocu i na austrijskom konopcu.

    Jovan Dučić
    miodrag_lazic - 104275 - 08.05.2020 : Nomad Srbija - best (0)

    Zlikovci oskrnavili mural doktora Lazića


    Oskrnavljen mural doktora Lazića na Dobrinji: Samo pokazuju nemoć

    NovostiOnline đ 07. maj 2020.

    Za sada nepoznati počinioci oskrnavili su mural doktora Miodraga Lazića koji je juče završen u naselju Dobrinja 4

    S obzirom na to da se mural nalazi u blizini međuentitetske linije razgraničenja, ovo nedelo je očito motivisano nacionalnom mržnjom.

    Doktoru Lazi, napaćenom hirurgu srpskog naroda, legendi za života i većem od smrti, dušmani od čijih kuršuma je spasavao junake i nejač, ne mogu ništa.

    Mogu samo ovako bednim postupcima da iskažu nemoć.
    poginuli - 104273 - 06.05.2020 : Krsto - best (0)

    Milan (Milko) Zekić


    Слава и милост хероју. Милан је тешко рањен у мучком нападу муслиманских екстремиста на српске куће у Бљечевој на Ђурђевдан 06. 05. 1992. Преминуо је кроз два мјесеца од задобијених рана.

    Тог Ђурђевданског дана убијена му је и тетка Косана (64) као и комшија Гојко Јовановић (75). Нападнуто је и село Гниона гдје су убијени и живи запаљени цивили Радојко Милошевић (65) и Лазар Симић (56). Милану је колико знам и мајка Загорка убијена за вријеме рата у Сребреници гдје је остала.
    cekrcici - 104269 - 05.05.2020 : Dijete Cekcici 92 - best (2)

    Rat je jedno veliko zlo


    Pozdrav,

    ja sam '86 godište sa opštine Ilijš, inače za vrijeme rata sam boravio u Visokom. Kao i svako drugo dijete, sjećam se dobro Čekrčića i dva famozna vrha (kapice) ne znam kako se zovu, gdje smo milsili da su tu snajperi. Ja i moja braća smo iz drvenih puškica pucali na ta mjesta, kao da ubijemo Četnike. Tek kasnije sam skontao da su nas mogli ubiti kad su htjeli, jer smo izlazili na čistinu gdje su nas golim okom vidjeli.

    Za mene je sve to bila igra i nisam znao zašto se ratuje, a prvi puta sam vidjeo Srbina poslije rata i znam da sam se sakrio iza oca i šutio misleći da ima pištolj ili bombu.

    Prije 5-6 godina sam obišao sve ratne linije biciklom. Moje mišljenje je da je sve to bilo jedna velika glupost, ljudi izginuli bez veze i jedni i drugi.

    Znam dobro svog oca, on je uvučen u rat kao i hiljade drugih. U svakom selu i danas postoje pijanice, narkomani, škartovi koji nisu imali ništa. E oni su prvi uzeli pušku i kod jednih i kod drugih, na stranu nacionalizma koji se kasnije javio. Ako pogledate pravog srpskog domaćina ili bošnjačkog taj nije imao potrebu da ratuje.

    Ovdje je sporan status heroja. Za mene su heroji svi oni što su tri godine proveli po rovovima bez mrlje na savjesti. Poštujem porodice poginulih i kod jednih i drugih ali neki od njih su bili zlo.

    Puno zdravlja!
    kosovo_21_vijek - 104265 - 02.05.2020 : Srbin Sokolac - best (0)

    A ja molim se


    poginuli - 104261 - 01.05.2020 : Nada Pušac Blagojević Novi Sad - best (0)

    Miladin (Đorđe) Blagojević


    Poštenje i poštovanje su njegovo drugo ime. To je preneo i na svoju decu, na nas. Svoju nežnost pokazivao je "škrtim" osmehom i uvek podsticajno! Njegova snaga ogledala se u njegovoj hrabrosti! Junak među jednakima! Tvoja Mala.
    ilidza - 104259 - 28.04.2020 : Radomir Tomić Zrenjanin - best (0)

    Danijel Radmilović-Vidačković


    Pomaže Bog Željko,

    Vidio sam poruku rođaka poginulog borca Dade, koji je poginuo sa mojim bratom Aleksandrom Tomićem, pa odlučih da mu opišem u par rečenica gde i kako mu je poginuo rođak Dado.

    Napad je počeo u rano jutro 14. maja i protezao se duž linije Stojčevac - Sokolović kolonija. Napad je odbijen skoro bez ikakvih gubitaka, sve dok srpski borci nisu pod komandom nekog Legijinog dobrovoljca iz Srbije krenuli u kontranapad prema Sokolović koloniji. Tada je poginulo 6 ili 7 momaka. Među njima je poginuo i Dado. Pored Dade tu je bio i Miško, Sava, Dragiša Janjić, kao moj brat Aleksandar Tomić i mislim još jedan ili dva momka. Svi su poginuli u Luna parku, i pored starog bazena na Ilidži.

    Dado je od početka bio nerazdvojan sa Miškom, zajedno su i poginuli pedesetak metara udaljeni jedan od drugog. Koliko se sećam poginuli su od minobacaca koji je dejstvovao iz Sokolović kolonije. Sva tela su pokupljena i odnesena u Vlakovo. Mislim da je tamo i sahranjen.




    Idi na stranu - |listaj dalje|