fix
Logo
fix
Nalazite se na Forum-Najnoviji
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje

sudjenja - 104551 - 17.09.2020 : Zeljko Tomic Sokolac - best (1)

U Sokocu uhapšeni nevini za zločin iz 1992. godine


Eto, i Sokolac dođe na red. Svako u Sokocu, od stare babe do djeteta od tri godine, vrlo dobro zna da ljudi koji su na spisku nemaju nikakve veze sa zločinom koji se dogodio u Nevoseocima, jedinim te vrste na sokolačkoj opštini. Htjedoh još nešto napisati, ali vidim da je upravo to rekao Željko Lalić, predsjednik BORS-a, pa odustadoh.



Nemam ja ništa protiv da se kazne oni koji su počinili taj zločin. Problem je što, po informacijama kojima ja raspolažem, neki od njih više nisu živi, a drugi su se nagodili sa Tužilaštvom i Hagom, pa su sada nedodirljivi. U svakom slučaju, nevini će opet da nastradaju. Interesuje me samo da li će tom nepravednom presudom biti zadovoljne porodice nastradalih Bošnjaka?

I još nešto! Kako to da je na red došlo da se sudi Srbima za zločin u kome je nastradalo četrdesetak Bošnjaka, a za onih 3600 Srba pobijenih u Bratuncu i Sebrenici još uvijek nije niko odgovarao? Isto važi i za onih 10. 000 ubijenih Srba u Sarajevu, u zoni odgovornosti tkz. Armije BiH. Hajde da počnemo od većih zločina, pa da idemo ka "manjim" poput onog u Kukavicama nadomak Rogatice, kada je na stravičan način ubijeno 59 civila, toliko stravičan da su scene tog zločina dobile Oskara u Holivudu, ali su lažno prikazane kao muslimanske žrtve.
politika_srbija - 104547 - 15.09.2020 : Zeljko Tomic Sokolac - best (0)

Ovaj video govori sve o Borisu Tadiću


Nakon što pogledate ovaj video, vjerujem da nikada više nećete glasati za izdajnički DOS i onog Hrvata Borisa Tadića

1sr - 104545 - 14.09.2020 : Zeljko Tomic Sokolac - best (0)

Poginuli srpski vojnici i ruski dobrovoljci na Vlasini u 1. svjetskom ratu


prepiska - 104543 - 14.09.2020 : Zuz Veselnik Zvijezda - best (0)

Potraga za podacima


Poštovani!

Želim zamoliti upućene u problematiku, kojih ovdje vjerujem ima, da mi se pomogne u dva pravca.

Kakava svrha i ideja je bilo napad na selo Zubeta iza Brgula?

i

Kako da dođem do podataka o poginulim srpskim civilima - žrtvama u toku svih tih dešavanja?

Naime, mene ne interesuju nikakve ideologije, ja želim da sačinim popis svih civilnih žrtava u rejonu planine Zvijezde a na Opštini Vareš.

Bošnjačke i Hrvatske imam, a htjeo bih objedinniti sve žrtve bez ikakve zadnje namjere, osim da se civilne žrtve obilježe i da se zna da su postradali.

Dakle, još jednom, molim za pomoć, vjerujem da radim pošten posao i da bi to trebalo biti svima u interesu.

Pozdrav!
kosovo_21_vijek - 104539 - 13.09.2020 : Zeljko Tomić Sokolac - best (0)

RE: Zaokret


Stara srpska poslovica kaže da nije važno šta se govori, već ko to govori. U ovom slučaju, Zoran Preradović, urednik naloga "NIN" na Facebook-u, koji nema nikakve veze sa beogradskim časopisom "NIN", ako se izuzme da je još u prošlom vijeku napisao par članaka za njega, u funkciji spoljnog saradnika. Umjesto toga, na portalu Radio Slobodna Evropa sam našao detaljnu biografiju ovog novinara, na kojoj piše sve ovo što sam ovdje naveo, kao i to da za Radio Slobodna Evropa radi još od 2001. godine, tačnije otkako je duže vremena boravio u Češkoj.

Da napomenem i to da je medijska kuća Radio Slobodna Evropa osnovana davne 1950. godine od strane vlade SAD-a, u cilju širenja propagande i interesa ove države po svijetu. Osnivač RSE-a je Henri Truman, predsjednik koji je poticao iz Demokratske stranke.

Veoma često, kada znamo ko piše, nemam potrebu ni da čitam šta je napisano. Ipak, ovaj put sam uradio upravo suprotno, pa zbog toga imam potrebu i da prokomentarišem ono što "novinar" koji je do sada ovaj svoj post objavio jedino na Fejsbuku, i ni na jednom drugom sajtu sem "slavic. net-a", a na čemu treba da mu bude zahvalan naš "Nomad" koji to zbog (samo njemu poznatih razloga) stalno radi...

Što se Vašingtonskog sporazuma tiče, za njega važi ona narodna "kako sam se nadala, dobro sam se udala.. . " Po prvi put, republikanski predsjednik Donald Tramp pravi značajan zaokret u američkoj politici, te srpskoj strani daje čitav niz prednosti, koje je bilo nemoguće i zamisliti do ovog trenutka. O detaljima sporazuma, bar onih koji su povoljni za Srbiju, neću ovom prilikom jer je o njima dosta govoreno u srpskim medijima. Međutim, na ovom mjestu hoću da napomenem da je ovaj sporazum mnogo važniji za Trampa, nego za Vučića, jer američki predsjednik mora da sakupi dovoljno poena za predstojeće predsjedničke izbore, koji su već pred vratima.

Za početak da kažem nešto i o situaciji u SAD-u. Od posledica epidemije u Americi boluje preko 6. 5 miliona ljudi, a po zvaničnim podacima umrlo je dva puta više ljudi nego što ih je poginulo u ratu u Bosni, krajem prošlog vijeka. Ekonomska kriza je devastirala američku ekonomiju. Primjera radi, Njujork je izgubio oko pola miliona najkvalitetnijih kadrova, jer mnogi od njih više ne mogu da plaćaju skupe stanove na Menhetnu. Neki od njih su se razišli po manjim gradovima unutar Amerike, a mnogi su zauvijek otišli na druge destinacije - poput Izraela. Na ulicama gradova haraju crnci i beskućnici, mnogo je oni imućnijih koji stoje ispred svojih kuća i sa oružijem u rukama čuvaju svoju imovinu. Da se razumjemo, ne kažem ja da crnci nisu bili ugroženi. Naprotiv - američka murija ih je uvijek bila "ko vola u kupusu" i sve što se piše o torturi nad crncima je apsolutno tačno. Na samom početku sam ih i ja podržavao, ali mi je sad od svega toga muka, postali su drčni i nesnošljivi, pa sam i ja počeo da ih izbjegavam. Konačno, tkz. "Divlji zapad" je zahvatila još jedna katastrofa, u obliku požara. Gori Kalifornija, koja hrani polovinu Amerike. Gori i Oregon, po meni jedan od najljepših dijelova američkog kontinenta. Gori i Vašington, država u kojoj je Bil Gejts stvorio svoju imperiju. Mada je najbliži požar do autora ovog teksta udaljen preko 400 kilometara, nebo nad mojom glavom je sivo-ljubičasto a ne mogu ni da se sjetim kada sam zadnji put vidio Sunce. Vazduh je 10 puta zagadjeniji od normalne količine smoga u vazduhu!



Ovo je prava slika Amerika danas. Gore nego u bilo kom filmu strave i užasa. Tri ogromne nevolje su se sručile na Amerikance. Za trampa je još gore! Većina stanovnika Amerike smatra da ni Tramp (51%) ni Bajden (52%) nisu normalni - dovoljno zdravi da upravljaju državom. Za koga će glasati, vrlo je nezahvalno prognozirati. Trka je više nego neizvjestna i do poslednjeg dana se neće znati na čiju stranu će prevagnuti ćurak na vazi.

Eto, u takvim uslovima je Vučić došao u Bijelu kuću. Tramp je morao da ponudi Vučiću dogovor koji je prihvatljiv, samo da ovaj potpiše. Ovo je bila jedinstvena prilika za Srbe da najzad nešto dobiju: Mali Šengen, struju sa Gazivoda, normalizaciju saobraćaja, izlaz na luku Drač preko autoputa Niš-Merdare-Priština-Drač. Ja lično nemam dilemu da je ovaj dogovor dobar, ne samo za srpski narod na Kosovu, nego i van njega, ali se pitam kako je to moguće da su Šiptari pristali na sve ovo? Međutim, oni u ovom trenutku nisu tema moje diskusije.

Zašto mislim da je "Ugovor o normalizaciji ekonomskih odnosa između Srbije i Kosova" bio važniji za Trampa nego za Srbiju. U prilog tome govori i činjenica da je švedski političar Magnus Džekobson već sledeći dan nominovao Trampa za Nobelovu nagradu! Ovo je već druga nominacija za Trampa u poslednjih par sedmica. Drugim riječima, Tramp je pokušao da Vučiću podmetne da potpiše čak i priznanje Kosova, međutim kada je ovaj to odbio, Tramp je morao da se zadovolji i "ekonomskim" ugovorom, kada već nije postigao onaj "politički" dogovor o obostranom priznanju.

U ovaj Ugovor, Tramp je ugradio i nekoliko spornih tačaka, poput one o premještanju srpske ambasade u Jerusalem. To je gorka kost u grlu Vučića, jer je još neizvjesno kakve posledice će imati na spoljnu politiku Srbije. Ukoliko Tramp izgubi, Vučić će dobiti naredbu da tu tačku povuče. U svakom slučaju, do izbora je ostalo manje od dva mjeseca, a ambasade se ne može prenijeti u Jerusalim ni za godinu dana.

Što se tiče Rusije, Putin je sasvim normalno primio tu odluku. On uvijek kaže da podržava Srbiju u saglasnosti sa Rezolucijom 1244, ali će prihvatiti bilo kakvu odluku Srbije u vezi dogovara sa Prištinom. Jedino je ona guska, Marija Zaharova, sa onim postom na Fejsu ispala budala, jer su se nakon toga i Putin i Lavrov (njen šef) i Peskov javno izvinuli za njen ispad. Ja još uvijek vjerujem da će Zaharova dobiti otkaz, ali to ne ide tako brzo u ruskoj diplomatiji. Da napomenem i to da sebe smatram stručnjakom za rusku politiku jer svakodnevno pratim njihove vijesti, kako pozicije tako i opozicije.

Što se 5G mreže tiče, i ja sam veliki protivnik iste. Međutim, već dva dana nakon toga, u srpskim vijestima je objavljeno da Srpska globalna 5G mreža treba da bude završena do kraja 2022 godine. Ja ću da budem jako srećan ako se to ne desi, a ne vjerujem da će to mnogo povrijediti Kineze i promjeniti odnos prema nama - pogotovu ako Evropa kaže da ne želi 5G mrežu. A Evropa je hoće!

Politički sporazumi poput Vašingtonskog dogovora mogu da se ocjenjuju tek nakon dugog niza godina, kada će konačno biti jasno šta je iz ovog sporazuma implementirano. A do tada, živi bili pa vidjeli. Ja postove nikada ne brišem, pa ćemo onda znati da li je bio u pravu Zoran Predojević ili ja.
1kk - 104537 - 13.09.2020 : Kartum7193 Banja Luka - best (0)

Proslava dana 1.bVP .KK VRS kasarna Kozara Banja Luka


U banjalučkoj kasarni Kozara danas je obilježeno 29 godina od formiranja Prvog bataljona Vojne policije Prvog krajiškog korpusa Vojske Republike Srpske, čijih je 69 pripadnika dalo živote za stvaranje Republike Srpske.

Parastos je služen u Kapeli jasenovačkih novomučenika, a potom su predstavnici porodica poginulih, ratni saborci i predstavnici Trećeg (Republika Srpska) puka Oružanih snaga BiH položili vijence kod panoa sa imenima i fotografijama poginulih pripadnika Prvog bataljona Vojne policije.

Predsjednik Udruženja "Prvi bataljon Vojne policije Prvog krajiškog korpusa Vojske Republike Srpske" Radenko Puzić rekao je Srni da je tokom ratnih dejstava poginulo 69 pripadnika ovog bataljona, a da ih je 400 ranjeno, neki i više puta.

  • Upravo zbog hrabrosti i neustrašivosti naših poginulih saboraca, koji su kao i svi mi, bez pogovora časno učestvovali u stvaranju i odbrani Republike Srpske, ne smijemo dozvoliti da njihova žrtva bude zaboravljena - rekao je Puzić.

    Prvi bataljon Vojne policije Prvog krajiškog korpusa Vojske Republike Srpske jedini je bataljon u VRS koji je tokom odbrambeno-otadžbinskog rata dva puta odlikovan.

    Današnje obilježavanje organizovano je u skladu sa epidemiološkom situacijom u vezi sa virusom korona i preporukama nadležnih republičkih institucija.
  • ilidza - 104535 - 11.09.2020 : Marko Kovač Essen - best (0)

    Miško iz Nedžarića


    Interesuje me da li neko zna koga su u Nedžarićima zvali pod nadimkom "Miško" pa ako neko zna bio bih zahvalan da mi pomogne, Hvala.
    1kk - 104533 - 11.09.2020 : Kartum7193 Banja Luka - best (1)

    Osveštanje spomenika i parastos poginulim saborcima 1.bVP 1.KK VRS


    Osveštano spomen-obilježje za 15 poginulih pripadnika vojne policije U porti Hrama Svetih apostola Petra i Pavla u Novom Gradu danas je otkriveno i osveštano spomen-obilježje, te služen parastos za 15 pripadnika Prvog bataljona Vojne policije Prvog krajiškog korpusa Vojske Republike Srpske, koji su poginuli u akciji "Breza 94".

    Predsjednik Udruženja pripadnika ovog bataljona Radenko Puzić rekao je da je sjećanje na saborce koji su poginuli prije 26 godina ujedno sjećanje na sve pripadnike Prvog bataljona Vojne policije Prvog krajiškog korpusa koji su platili najvišu cijenu u stvaranju Republike Srpske.

  • Važno je, ne samo danas, nego i drugih dana u godini, da njegujemo kulturu sjećanja i na taj način im se bar donekle odužimo za njihovu žrtvu. Njihovi vršnjaci danas imaju ciljeve u životu i planove za budućnost. Ovi momci nisu imali vremena da kuju svoje planove, jer im je jedini plan bio kako da prežive sljedeći dan, a cilj odbrana srpskog naroda - istakao je Puzić.

    General Dragomir Кeserović rekao je da je akcija "Breza 94" vođena teškim i odsudnim vremenima.

  • Bližio se kraj rata, ne zbog ishoda, već zato što su tako odlučili svjetski moćnici, uglavnom na štetu srpskog naroda. Nismo imali izbora, samo način na koji smo se ponašali i borba u koju smo ušli i žrtve koje smo imali bili su garancija da se stvori grandiozno djelo Republika Srpska - naglasio je Кeserović, ratni komandant Prvog bataljona vojne policije.

    Pukovnik u penziji Nikola Rašuo rekao je da je na današnji dan prije 26 godina poginulo 12 pripadnika ovog bataljona, a nekoliko dana ranije njih trojica. - Bio je to jedan od najtežih dana za bataljon. U sedam dana izgubili smo 15 boraca - rekao je Rašuo, u to vrijeme zamjenik komandanta bataljona.

    Кomandant voda u kojem su bili stradali borci Zdravko Petrović rekao je da su život dali vojnici koji su svoje zadatke izvršavali besprijekorno.

  • Duša me boli zbog njih, često zbog njih ne spavam noću, bili su mi kao djeca. Zbog svog ranjavanja tog dana nisam bio sa njima - rekao je Petrović.

    Načelnik opštine Novi Grad Miroslav Drljača istakao je da je akcija "Breza 94" bila važna, te da je mogla odlučiti ishod rata da nije bilo intervencije međunarodnih faktora.

  • Ove živote ne možemo vratiti. Možemo im se odužiti tako što ćemo se sjećati dešavanja iz proteklog rata, onih koji su svoje živote dali za Republiku Srpski i čuvati Srpsku kao njihov zavjet - ukazao je Drljača.

    Prema njegovim riječima, ova vojna akcija, kao i sva dešavanja na ratištu Suva međa, odlučivali su o sudbini Novog Grada.

    U Hramu Svetih apostola Petra i Pavla danas je služen parastos, a zatim su sveštenici Nemanja Vidić i Zoran Blagojević osveštali spomen-obilježje.

    Vijence kod spomen-obilježja položile su porodice poginulih boraca, delegacija Prvog bataljona Vojne policije Prvog krajiškog korpusa Vojske Republike Srpske, savjetnik ministra za rad i boračko-invalidsku zaštitu Republike Srpske Milan Torbica, delegacije boračkih organizacija Novi Grad i Кrupa na Uni i opštine Novi Grad.

    Spomen-obilježje su vlastitim sredstvima i uz pomoć Ministarstva rada i boračko-invalidske zaštite Republike Srpske izgradili članovi Udruženja pripadnika ovog bataljona.

    Akcija "Breza 94" naziv je za vojnu operaciju koju je Prvi krajiški korpus Vojske Repbulike Srpske izveo od 4. do 13. septembra 1994. godine protiv Petog korpusa takozvane Armije BiH i posebno protiv 505. bužimske brigade, koja je bila udarna pesnica tog korpusa.
  • plemena - 104531 - 10.09.2020 : Mile Peric Brcko - best (0)

    Poreklo porodice Perić


    Zanima me porijeklo porodice Perić, grad Brčko, selo Buzekara, krsna slava sv. Ilija?
    kosovo_21_vijek - 104529 - 10.09.2020 : Nomad Srbija - best (2)

    Zaokret


    Primjedba moderatora sajta: Zoran Preradović nije nikakav urednik nedeljnika "NIN", ali mu se tako zove nalog na Facebook-u na kome samo on piše. Ono što ga jedino vezuje sa NIN-om jeste da je u ranoj mladosti objavio 2-3 članka za ovaj magazin, ali kao spoljni saradnik. Umjesto toga, ovaj "novinar" od 2001 godine radi za Radio Slobodna Evropa, organizaciju koju je 1950. godine osnovala vlada SAD-a, a koja je ovog (tada mladog i nezaposlenog novinara) zavrbovala za vrijeme njegovog dugotrajnog boravka u Češkoj. Mole se čitaoci ovog portala da pravilno citiraju sve članke. Mene lično, a mislim i većinu posjetilaca ovog sajta, ne interesuju novosti iz izvora koji su anti-srpski nastrojeni, pa nema smisla njihove postove ni objavljivati na ovom mjestu.

    Vučićeva spoljnopolitička doktrina o neutralnosti nije se raspala, jer nije ni postojala. On je iz dobro promešanog špila izvukao davno obeleženu kartu. Sve ovo do sada bila je puka igra s vremenom, ali je nevolja što takve stvari imaju rok trajanja.

    U Vašingtonu se ovog septembra završila jedna faza Vučićeve vladavine. I to ona lagodnija. I da se odmah razumemo, nije se dogodio nikakav strateški zaokret, jer se takve stvari ne dogode preko noći, one se događaju i deo su pažljivo pisanog scenarija i ranije sklopljenog aranžmana po kome srpski predsednik u zamenu za podršku za dolazak na vlast mora da "oposli" amputaciju Kosova. Dakle, nije reč o raspadu njegove spoljnopolitičke doktrine o neutralnosti, ona nikada suštinski nije ni postojala, već je Vučić iz dobro promešanog špila izvukao davno obeleženu kartu. Sve ovo do sada bila je puka igra s vremenom, ali je nevolja što takve stvari imaju rok trajanja. U ovom slučaju on izgleda konačno ističe.

    U tom osmogodišnjem ciklusu, aboliran od političke prošlosti u kojoj baš i nije baštinio tekovine regionalne stabilnosti i tolerancije, Vučić je mogao da zahvati široko, ali ne i previše duboko. Tako je prolazio kod svih, konstantno im podižući nivo očekivanja. Na Zapadu je Briselskim sporazumom učvrstio uverenje da će učiniti baš ono što je obećao, u Moskvi je probudio nadu odbijajući da se pridruži zemljama koje su Rusiji uvele sankcije, a kod građana održavao iluziju da se Srbija nekuda kreće, pa makar to bio i istorijski rikverc.

    Sada, kada je u Vašingtonu potpisao ono što su domaćini eufemistički nazvali sporazumom o "ekonomskoj normalizaciji" Beograda i Prištine, zapravo znamo da je politički duboko zabrazdio nanoseći zemlji možda i nenadoknadivu štetu. Jer, teško da će Putinu uspeti da objasni da to što će Srbija diversifikovati snabdevanje gasom nije politička nego ekonomska odluka, s obzirom na to da je Rusija i dalje najvažniji energetski partner Beograda. Ili kako će obrazložiti Si Đinpingu da se demontaža 5G opreme nepouzdanih proizvođača ne odnosi baš na kineski Huavej zbog koga bukti trgovinski i geostrateški rat Kine i SAD? Šta li će svojim arapskim prijateljima reći zašto je, onako šokiran, potpisao odluku kojom se ambasada Srbije u Izraelu izmešta iz Tel Aviva u Jerusalim? Da ne govorimo o tome da takva odluka nije u skladu sa spoljnom politikom Evropske unije, što je, deklarativno, glavni strateški cilj Vlade ili o činjenici da je prekršio Rezoluciju UN 478 kojom se zabranjuje uspostava diplomatskih predstavništava u Jerusalimu. Biće da srpski predsednik računa da Rezolucija 1244 uskoro ionako neće više imati nikakvog značaja. Ovo se nekako uklapa u onu tačku sporazuma po kojoj je na godinu dana stavljen moratorijum na članstvo Kosova u međunarodnim institucijama. Uostalom, da briselski i vašingtonski proces nisu potpuno inkompatibilni govori zajednička izjava Vučića i kosovskog premijera Hotija u kojoj se navodi da dokumenti iz Vašingtona mogu da doprinesu postizanju sveobuhvatnog sporazuma. A Priština će u skladu s američkom agendom tim sporazumom tražiti sve.

    Vučić je, dakle, otvorio daleko više frontova nego što ima diplomatskog oružja. Posebno ako se ima u vidu snaga onih kojima je "zabio nož u leđa". A to može ili potpuni diletant ili neko ko je izabrao sopstvenu sramotu zarad opstanka na vlasti. Jedino u čemu se preračunao je politička cena njegove glave. Na kraju priče, ona će biti besplatna.

    Sledeća, podozrevam ne preduga faza Vučićeve vladavine, biće obeležena dubokim nepoverenjem onih kod kojih je podgrevao lažna očekivanja. Jednostavno je, Putin više neće imati razumevanja za ulazak Srbije u krivinu u punoj brzini a da o tome samo naslućuje, a Vučiću će se arapski svet činiti preterano blizu, a brat Si previše daleko.. . Na koncu, ni do sada mu nije bilo najlakše da uz pomoć tabloidne mašinerije pravda urušavanje državnih institucija. Nakon Vašingtona, biće to skoro neizvodljivo.

    Na stranu sad Vučićeva provincijalna fascinacija i hvalisanje suvenirima iz Bele kuće, predsednik bi pre trebalo nešto da priupita svog prethodnika Borisa Tadića o zgodnoj kabinetskoj dosetki "i Kosovo i Evropa", koja mu je svojevremeno poslužila da dobije izbore. U kampanji je legitimno i prevariti birače, ali ovo sad je nešto drugo. Ako se suštinski Kosovo predaje u zamenu za članstvo u Uniji, kako je moguće da je Srbija najbliža Evropi sada kada je endemski korumpirana, ekonomski urušena, klijentelistički razbucana, devastiranih institucija, kada je svaki četvrti građanin na ivici siromaštva i kada se mera državnih interesa izjednačava s Vučićevim opstankom na vlasti. Teško da su Evropi takvi potrebni. A bez Kosova smo na putu da ostanemo.

    Dakle, ni Kosovo ni Evropa. A bogami ni Rusija.

    Preuzeto sa Facebook, autor: Zoran Preradović
    plemena - 104517 - 04.09.2020 : Jasmina Knežević Novi Sad - best (0)

    /orđević


    Interesuje me poreklo prezimena /orđević. Moji su iz Oreovica kod Požarevačkog Žabara. Slava nam je /urđevdan. Odakle su doseljeni?
    vocarstvo - 104515 - 02.09.2020 : Ratko Obrenovic Detroit, USA - best (0)

    Srpske sorte protiv GMO


    Prva srpska Banka gena i semena starih sorti voća i povrća za samo šest meseci okupila je čak 77 gazdinstava koja pokušavaju da spasu od nestajanja autohtone vrste našeg podneblja.

    Srpske jabuke kolačare, petrovače, slatkače, kruška ječmenica, karamanka, šljiva ranka, kukuruz osmak, krompir mesečar, paradajz jabučar i volovsko srce, bob i druge žitarice kojima su othranjene generacije, iako odavno potisnute novim, unosnijim i manje zdravim sortama neće nestati. Spasiće ih Ivana Petrović, doktor biotehničkih nauka, zaposlena na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu. Ova mlada žena koja je odrasla u selu Paštrić kod Mionice osnovala je Banku gena i semena starih srpskih sorti.

    Autohtone sorte jabuka i krušaka

    Porodica Petrović se oduvek bavila poljoprivredom, gajili su voće i povrće za svoje potrebe, nikada nisu koristili pesticide i veštačka đubriva. I danas žive od poljoprivrede, ali i od seoskog turizma. Ivana je osnovala ekološki pokret "Okvir života", a u njemu je i Banka semena.

  • "Nisam bila zadovoljna onim što se nudi na tržištu, u gradu nisam mogla da kupim hranu na koju sam navikla na selu", kaže ona za "Sputnjik". "Primetila sam da to ljudima uopšte nije dostupno, stare sorte ne mogu da se kupe nigde, a mnogo ljudi priča o njima, sećaju se iz detinjstva kakav je bio ukus, kako divno mirišu. Takođe, pre pet godina sam se upoznala sa radom međunarodnih banaka, bilo mi je jako zanimljivo kako pristupaju očuvanju genetičkih resursa. "

    Petrovićeva objašnjava da suština Banke nije u tome da se seme godinama čuva u frižiderima, upravo suprotno - potencira se njegovo gajenje i objašnjavanje ljudima zašto su te sorte važne, u vremenu gajenja GMO hrane. Pored toga što su slađe, stare sorte su i mnogo zdravije od većine novih.

  • "Seme se svake godine čuva onako kako se oduvek tradicionalno čuvalo, tako što se tokom jeseni prosuši, onda do proleća miruje, pa se posadi. Sve se gaji na gazdinstvu, ali ne može na jednom, pa je projekat vezan za lokalnu zajednicu, veliki broj ljudi mora da učestvuje. Ako se gaje dve sorte, jako je bitno da se razdvoje, da ne bi došlo do ukrštanja. Zato ih gaje dva udaljena gazdinstva", objašnjava Petrovićeva. Bila je zabrinuta da li će uspeti da motiviše poljoprivrednike, ali se već na prvoj izložbi starih sorti u Beogradu okupilo 120 ljudi koji su došli da pokažu svoje autohtone vrste voća i povrća. U bazi ove Banke sada je već 77 domaćinstava koja ih gaje na imanjima valjevskog kraja.

  • "Plan je da u narednih 5 godina imamo Banku semena na još 20 lokacija, da regionalno pokrijemo sve delove Srbije", kaže Petrovićeva.

  • "Sada smo formirali jedan centar na Staroj planini, on je vezan za uzgajanje krompira, planinskih vrsta koje vole više nadmorske visine. Ljudi su izuzetno zainteresovani, kako poljoprivredni proizvođači, tako i potrošači, koji neprestano pitaju gde mogu da nabave te plodove i proizvode od starih sorti, tako da je to šansa i za lokalno stanovništvo", objašnjava Petrovićeva.

    Suština uspeha je u tome da se sade stare sorte koje su na tom mestu rasle vekovima i tako se najbolje prilagodile uslovima, zemljištu i klimi. Većina uključenih u Banku semena voće i povrće gaji uglavnom za svoje potrebe. Problem je u tome što još uvek nema dovoljno materijala za sadnju da bi se posadio hektar ili dva.

    Jabuka Šumatovka

  • "Nadamo se da će neko u budućnosti videti svoju šansu upravo u komercijalnoj proizvodnji - za ostanak ljudi na selu bitan je socio-ekonomski faktor, a stare sorte mogu biti ključ kako jedno malo gazdinstvo može da opstane, zahvaljujući nečemu što je autohtono", ističe sagovornica "Sputnjika".

    Ova zdrava hrana po istom patentu već se godinama gaji u Južnoj Americi, u Aziji, najviše u Indiji, ali i u Austriji, Francuskoj, Italiji i Španiji. To su zemlje koje imaju najbolje organizovane banke. Mlada naučnica, koja se pokazala i kao sjajan menadžer, kaže da su, pored poljoprivrednika, za sadnju zainteresovani i stručnjaci, njene kolege sa fakulteta, ali i Prirodnjački muzej, koji se takođe bavi izučavanjem starih sorti.

    Kruška bakvača

  • "Ključna za ovu priču je činjenica da jedino energija lokalne zajednice može da očuva te sorte, a država bi mogla da pomogne zakonskim regulativama i podsticajnim sredstvima za gajenje, jer zašto prednost na tržištu ne bi imao neko čija jabuka nije uopšte prskana, u odnosu na onog koji ima 17 puta prskane jabuke", ističe. Dodaje da su stare sorte veoma važne za organsku proizvodnju, koju je teško ostvariti sa novim. Slast i kvalitet samo naših dunja ranki ili krušaka, jagodnjače, lubeničarke, šećernice, ječnjače, lončare, kaluđerke, vodenjake i takuše - ne može da zameni nijedna kupljena u supermarketu.

    Imanje Petrovića

    Ostalo je još samo da država pokaže interesovanje, kako bismo i našoj deci omogućili da jedu zdravo i rađaju zdravu decu, a to je jako teško sa ukrštenim, genetski modifikovanim sortama. A od svake domaće pravi se i sjajan kompot, džem, pekmez i slatko. Ivana Petrović poziva Ministarstvo poljoprivrede i ekonomije da pošalju stručnjake na neko od gazdinstava koje gaji stare sorte. Dobar povod može biti prolećna škola kalemarstva, koju takođe organizuje, ali i sadnja novog voćnjaka na imanju Petrovića, koja počinje na proleće.

    (Izvor Sputnjik)
  • politika_srbija - 104513 - 31.08.2020 : Zeljko Tomic Sokolac - best (1)

    Matija Bećković: Srbijo pamti!


    dobrinja - 104511 - 29.08.2020 : Nomad Srbija - best (1)

    Fejso krije tragove


    Zahvaljujući slavić-net dobrano smo (nažalost samo verbalno) isprašili balijsku protuvu Fejsala Džipu i njegovu bivšu suprugu Sneki!

    Ukucajte na Google Fejsal Džipa i videćete da je "gazija" sa Dobrinje izbrisao skoro sve tragove o sebi, nema ga nigde, posklanjao je sve tragove, ali pratimo ga preko jedne aplikacije na mobilnom telefonu, samo ću reći da više nije tako silan kao što gače iz Beča, a za Sneki iz okoline Smedereva poruka da je dosta posedeo i oćelavio, ološ turski. A i ovde na slavić-net više ne zagađuje okolinu svojim baljezganjem.

    Nomad
    ozren - 104504 - 26.08.2020 : Elvir Sisic Zepče - best (0)

    Pocjelovo 22. 06. 1994.


    Poštovani,

    interesuje me da li neko zna za napad Armije BiH na lokalitet Pocijelova 22. 06. 1994. godine. Interesuje me da li je neko bio tu, da mi kaže šta je bilo i koliki su bili gubici, jer je to nama bila najbolja akcija, prava junačka borba prsa u prsa?
    1992_1995 - 104501 - 25.08.2020 : Ljuti Krajišnik Srpska Krajina - best (2)

    Kakva je to vojska u Zaštićenoj zoni?


    Od svih vojski na Svetu jedina je tzv. ARBIH vojska tokom celog rata bila u tkz. Zaštićenim zonama! Toliko o vašem junaštvu!
    plemena - 104499 - 25.08.2020 : Vladan Djordjevic Staro Selo - best (0)

    Poreklo porodice Đorđević kod Žitnog potoka


    Poštovanje,

    interesuje me poreklo familije Đorđević, naseljenoj u Staro Selo nedaleko od Žitnog potoka, jug Srbije. Unapred zahvalan za bilo kakvu informaciju.

    Vladan Đorđević
    rat_gradacac - 104497 - 22.08.2020 : Adi Modriča, Tarevci - best (0)

    Ratna dešavanja u Tarevcima, Modriča


    Da li je neko bio na ratištu u Tarevcima i ko se naselio tamo?
    nesortirano - 104495 - 21.08.2020 : Zezdana Mirkovic Pozarevac - best (0)

    Poreklo porodice Mirković iz sela Bradarac kod Požarevca


    Zovem se Zvezdana Mirković. Moji su nastanjeni u selu Bradarac kod Požarevca. Slavimo sv. Nikolu. Otac mi se zvao Dragoslav, deda Radomir. pradeda Stanimir, a njegov otac Kosta Mirković. Volela bih da znam odakle smo došli jer je to jedina porodica Mirković u tom selu. Unapred hvala.
    olovo - 104491 - 20.08.2020 : Milos Jovanovic Klenak, Šabac - best (0)

    Olovo danas


    Juče sam bio u Olovu, posle 30 godina. Zadnji put sam bio 1990. godine, tada sam imao 6 godina. Moja pokojna majka je rodom iz Berisalića, i ako sam bio jako mali leto sam provodio u Berisalićima i u Olovu kod tetke i to mi je ostalo u lepom sećanju. Juče, kada sam bio u Olovu, prijatno sam se iznenadio kako je grad lep i čist, a i ljudi su super izašli su mi u susret maksimalno.

    Moja pokojna majka je iz porodice Mihajlović, zvala se Milosava od oca Đorđe i majke Ljubinke iz Berisalića pa ako je neko poznavao voleo bih da stupimo u kontakt. Takođe bih voleo da stupim u kontak sa rodbinom koja je živela u Berisalićima pre rata. Milos.
    rat_sekovici - 104489 - 18.08.2020 : Kladanj92 - best (0)

    Pelemiši, april 1994


    Interesuje me koje su jedinice VRS uečstvovale u borbama na Pelemišima u aprilu 1994. godine, kao i da li su imale gubitaka i slično?
    treskavica - 104483 - 16.08.2020 : Goran Lukic Beograd, Teslić - best (0)

    Pogibija Gorana Lukića iz Teslića, 1995. godine


    Poštovani vojnici koji ste bili na Treskavici, Đokin Toranj,

    u toku 1995. godine, mislim da je bio 10. ili 11. april, molim vas najiskrenije, nije bitno na kojoj ste strani bili, meni je bitno da saznam kako je poginuo moj imejak i rodjak koji mi je dao ime.

    Bio je mladi vojnik, VRS, gardista. U mom kraju gde se Goran rodio više se ta duša i čovek neće izroditi za hiljadu godina a možda ni tada.

    Molim vas da mi neko kaže detaljnije kako se odigrala ta tragedija, i akcija gde je ubijen. Neki su mi pričali ali sve površno ili oni nikad nisu bili na Treskavici samo su nagađali. Bio bih zahvalan od srca onima koji su direktno učestvovali u tim akcijama. Na svaki detalj sam spreman da pročitam ma kakav bio o Goranovoj tragediji.

    Bilo je jos nekih mladih vojnika VRS koji su bili iz Teslića koji su poginuli, ali meni je bitna priča detaljnija o pogibiji Gorana Lukića. Čekam da se neko iskren javi.

    Veliki pozdrav i veliko poštovanje svim učesnicima u borbama na Treskavici. Nikada se neponovilo! Pozdrav.
    rodoslov - 104481 - 15.08.2020 : Smilja Stojilkovic Beograd - best (0)

    Rodoslov porodice Stojilković


    Da li mi neko može pomoći da stupim u kontakt sa Miletom Simić jer bih htela da naručim da uradi rodoslov moje porodice Stojilković. Slavimo slavu Sv. Jovan.

    Mnogo hvala unapred,
    Smilja Stojilković
    prepiska - 104479 - 15.08.2020 : Zoran Beograd - best (0)

    O sajtu


    Zbog čega sajt nije aktivan vec duže od mesec dana?

    RE: O sajtu

    Zoka,

    sajt je bio aktivan svo vrijeme, ali postovi nisu objavljivani. Izvinjavam se zbog toga.
    1kk - 104477 - 12.08.2020 : Kartum7193 Banja Luka - best (0)

    Spomen obilježje pripadnicima Prvog bataljona Vojne policije 1kk


    U dvorištu Hrama Svetih apostola Petra i Pavla u Novom Gradu postavljeno je spomen- obvilježje za 15 pripadnika 1. bataljona vojne poliicije Prvog krajiškog korusa stradalih u operaciji "Breza" 1994. godine.

    Kako saznajemo, preživjeli pripadnici bataljona uptili molbu za postavljanje spome- obilježja Crkvenoj opštini Novi Grad.

    Ova molba je proslijeđena Eparhiji banjalučkoj koja je dala saglasnost.

    Spomen- obilježje završeno prije nekoliko dana a biće osveštano 11. septembra.
    ogovaranja - 104471 - 11.08.2020 : Roki Kolacso Manijaro - best (0)

    Čestitka povodom 11. avgusta


    Срећан Цицкобјелицовдан свима који славе!
    poginuli - 104459 - 04.08.2020 : Goran Knezevic Saint petersburg - best (0)

    Siniša (Aleksa) Andrić


    Treba da se ponose svi tvoji što su imali takvog junaka. Tvoja herojska pogibija mi je još pred očima. Neću te nikada zaboraviti, pamtiću te dok sam živ. Poslednji pozdrav od tvog druga Gorana.
    poginuli - 104458 - 04.08.2020 : Goran Knezevic Saint petersburg - best (0)

    Nedeljko (Ilija) Miljanić


    Sa velikim bolom u srcu, želim da kažem počivaj u vječnom miru rođače moj. Tvoju herojsku borbu pamtiću dok sam živ. Tvoj rođak Goran.
    poginuli - 104457 - 04.08.2020 : Goran Knezevic Saint Petersburg - best (0)

    Momčilo (Živko) Močević


    Poslije svih ovih godina uspio sam ponovo da te vidim, druže moj. Nikad te zaboraviti neću, nezaboravno je vrijeme koje smo proveli zajedno, učestvovao sam u istoj bici, ali nije bilo suđeno da se vidimo. A da smo se tada sreli, možda bi sve bilo drugačije. Sa velikim bolom u srcu poslednji pozdrav od tvog druga Gorana. Počivaj u miru!
    grbavica - 104453 - 02.08.2020 : Stanovnik ozrenske Bivsi Ozrenska - best (4)

    Kako je sve počelo


    Eh, beše tad 5. april 1992. godine, nedelja kao i svaki drugi dan, stanje voma napeto imao sam nepunih 12 godina, a sećam se ko i sad. Bili smo van, otac je otišao na Vrace u Školu MUP-a, a majka, dva brata i ja smo ostali kući. U međuvremenu je javljeno da bježimo. Sećam se kad smo izašli u dvorište, bio je Amir Mustajbasić s puškom ma leđima, pa nas pita gdje bježimo. Mogao nas je ubiti ali eto nije. Pobegli smo u podrum u kuću Mitra Fuštara sa svim ostalim Srbima iz naselja. Bilo nas je oko 15, uglavnom žena i dece i po koja beba - brat mi je imao dve godine. U međuvremenu ušao je u podrum Jovo Jovović i rekao bježimo pucao me sad Amir Mustajbasić. Mi smo svi krenuli prema brdu a paljba nije prestajala. Imali smo sreću da niko nije tad poginuo jer smo bili između dve vatre. Taman smo izašli na Brdo kad čusmo poginuo Simo Kostović. Taj peti april promenili smo Sedam podruma bežeći od muslimana.
    plemena - 104451 - 29.07.2020 : Zoran Bunjevac Ilijas Vares - best (0)

    Porijeklo Bunijevaca


    Pozdrav svima. Tražim porijeklo Bunijevaca iz Vareša. Ko zna nešto neka mi piše na imeil adresu mrki_zokiŽhotmail.com . Ostao sam jedini potomak od mog dijeda Žarka i oca Branka Bunijevca. Od muških potomaka te loze.
    sprzena_zemlja - 104435 - 24.07.2020 : Himo Pašić Cazin - best (1)

    Tenk M-84


    Pozdrav svim učesnicima ovog foruma, a posebno moderatoru.

    Evo pratim neko vrijeme ovaj Vaš forum i vidim da Vam se javljaju mnogi učesnici koji daju svoje komentare na zarobljeni tenk T-84 u rejonu Krivaje nadomak Cazina.

    U koliko netko želi da ima istinite informacije o zarobljenom tenku T-84, a isti je učestvovao tada u borbenim dejstvima neka me slobodno kontaktira, bit će mi zadovoljstvo razmijeniti informacije o tom događaju.

    Naravno može da mi se javi i onaj vozač koji je bio toliko hrabar i došao sa drugim tenkom do one 84-vorke i evakuisao onesposobljenu posadu koja se nalazila u blizini zarobljenog tenka.

    S obzirom da je svoj tenk koristio za evakuaciju tih ranjenika i nije dejstvovao, samim tim nije bio ni meta za naše djelovanje, pušten je da se vrati slobodno na svoju teritoriju.

    Pretpostavljam da je Knindža bio tada na nekoj dužnosti na tenkovima jer je iznio dosta istinitih podataka koji su se događali toga dana, a i demantovao je mnoge koji su se uključiali u diskusiju iznoseći netačne informacije.
    Moje lično mišljenje je da bi Mi učesnici u ovim specifičnim mijestima mogli napraviti na neki način rekonstrukciju mnogih zbivanja kako bi se pojedini "glasnogovornici, (i naši i vaši)" ućutkali i vratili tamo gdje i pripadaju.

    Hvala!
    republika_srpska - 104433 - 23.07.2020 : Kartum7193 Banja Luka - best (3)

    Pozdrav 'stvaraocima' Republike Srpske


    Pozdrav cijenjenoj gospodi Poslanicima, koji su se osmjelili nazvati STVARAOCIMA Republike Srpske...

    Nas, nekadašnje borce VRS je sramota što NISMO stvarali, branili, krvarili i ginuli za Republiku Srpsku. Sramota nas je što eto tamo neki poslanici imaju samo 600 km penzije za četiri godine pregalničkog rada u poslaničkim klupama. Sramota nas je jer su poslanici radili u teškim uslovima, putovali na sjednice vozom i na konju, ponekad i pješke od auta do sale za sastanke... često im je nestajala struja pa nisu mogli da peglaju svoja poslanička odjela, nikad nisu bili čisti i svježe obrijani u svojim bijelim košuljama i havajskim kravatama... niti su se oni hranili po hotelima i spavali u sobama.

    Toliko me je sramota što sam znao po 70 dana da ne dođem kući i zagrlim majku i oca , braću i sestre... oni stariji i djecu svoju... što sam dolazio prljav, smrdljiv, neobrijan, iscjepane uniforme i bušnih čizama.

    Stvarno me je sramota i treba pomoći te nesretnike što se nazvaše Stvaraocima Republike Srpske.

    Neka živi Vojska Radnika i Seljaka
    2sr - 104431 - 22.07.2020 : Nenocc Sokolac - best (0)

    Partizani, ustaše i dojčeri udruženi protiv Srpske vojske u otadžbini


    ČETVRTAK, 11. mart 1943. godine. Rano je jutro, još nije svanulo. Ispred zgrade u kojoj je smešten Vrhovni štab u Jablanici, Tito, Leka Ranković i Sreten Žujović ispraćaju tročlanu delegaciju na pregovore sa Nemcima.

    Očekuju ih kilometri neizvesnog puta do Prozora ili Gornjeg Vakufa, sedišta komande 717. nemačke divizije, na čijem je čelu general-lajtnant Benignus Dipold. Jedan od njih, Vladimir Velebit, nosi belu zastavu. Sa njim su Milovan Đilas, član Politbiroa KPJ i Vrhovnog štaba NOVJ, i Koča Popović, komandant Prve proleterske divizije. U punomoćju za pregovore, Velebit je Vladimir Petrović, a Đilas Miloš Marković. Koča je ostao Koča, izgleda da su Nemci znali njegov identitet. Kako i ne bi kada im je njegova Prva proleterska zadala dosta jada...

    U Prozoru ih presreće grupa nemačkih vojnika. Punomoćja za pregovore koja im predočava delegacija za njih ništa ne znače. Oduzimaju im oružje, fotografišu ih i posle višesatnog natezanja prebacuju ih automobilom do Gornjeg Vakufa, gde je bio general Dipold. Partizanski emisari mu predočavaju svoje predloge za razmenu zarobljenika i primirje, međutim, komandant 717. divizije je odgovorio da on nema ovlašćenja da pregovara i zatražio da partizanska strana pismeno navede tačke o kojima će se pregovarati i koje će on proslediti višoj komandi u Sarajevu i Zagrebu.

    TAKO su počeli čuveni martovski pregovori. Uvertira je 4. marta 1943, kada su, u jeku bitke na Neretvi, partizani zarobili majora Artura Štrekera, komandanta Trećeg bataljona 738. puka i 25 nemačkih vojnika. Pošto su već imali zarobljenih oko stotinu oficira, podoficira i službenika NDH, 615 italijanskih vojnika, podoficira i oficira, Vrhovni štab je odlučio da zbog teške situacije na ratištu iskoristi zarobljenog majora za kontakt i pregovore sa Nemcima. Štrekeru je ponuđeno da napiše pismo za generala Gleza fon Horstenaua, opunomoćenog generala za Hrvatsku, o partizanskoj ponudi za razmenu zarobljenika i pregovorima. On je odmah prihvatio. Njegovo pismo je 5. marta stiglo u štab 717. divizije u Bugojno, odakle je prosleđeno u štab komandanta nemačkih trupa u Hrvatskoj, generalu Rudolfu Litersu u Slavonski Brod, a on je dalje prosledio pismo generalu Horstenau u Zagreb. Horstenau je, što zbog razmene zarobljenika, što zbog želje da ostvari kontakt sa partizanskim Vrhovnim štabom, obavestio Litersa da organizuje sastanak sa partizanskom delegacijom. Liters je za datum i mesto sastanka sa partizanskom delegacijom odredio 12. mart.

    Delegacija je krenula dan ranije i tako se obrela u Gornjem Vakufu, gde je na insistiranje generala Dipolda sačinjena neka vrsta memoranduma, u kojem partizanska strana predlaže i priznavanje NOVJ kao zvanične strane u ratu i podelu teritorije na interesne zone. U posebnoj tački je stajalo da NOVJ smatra četnike glavnim neprijateljima.

    KAKO do 14. marta predstavnicima Vrhovnog štaba nije saopšten nemački odgovor, Koča Popović je odlučio da se vrati u svoju diviziju i nemačkim automobilom je odvezen do linije fronta između Rame i Jablanice, dok su Đilas i Velebit otišli u Sarajevo na nastavak pregovora.

    U Sarajevu Nemci prihvataju razmenu zarobljenika, i za svog majora i 25 vojnika predaju grupu partizanskih rukovodilaca i aktivista, među kojima je bila i Herta Has, supruga Josipa Broza Tita. U međuvremenu, Vrhovni štab izdaje naređenja određenim jedinicama, koja su potpisali Tito, Ranković i Žujović, da se obustave akcije protiv jedinica Nemačke, Italije i NDH i da sve snage usmere na Jugoslovensku vojsku u otadžbini. Naredbe su upućene Isi Jovanoviću iz Šeste istočnobosanske brigade, zatim Kosti Nađu, komandantu Prvog bosanskog korpusa, štabu Treće operativne zone Hrvatske, komandantu Prve proleterske brigade Danilu Lekiću i komandantu Prve proleterske divizije Koči Popoviću.

    Nemci 17. marta prekidaju ofanzivu, a pregovori se nastavljaju u Zagrebu. U hotelu "Esplanada", jedni naspram drugih bili su Horstenau i Zigfrid Kaše, nemački poslanik u NDH, i Milovan Đilas i Vladimir Velebit.

    Velebit je protivničku stranu upoznao sa sadržajem Titovih naređenja. Nemci su sa nevericom slušali, pitajući Velebita ko, u stvari, čini Titovu vojsku. Odgovorio je da 70 odsto njih čine Srbi.

    - Kako je moguće da se Srbi bore protiv četnika? - bilo je sledeće pitanje.

    Velebit je odgovorio:

    - Mi smo Srbe ubedili, a i oni su uvideli, da ovde u zemlji prevlast Srba nije dobra.

    U TOKU ovih poverljivih razgovora, kojima je, pored dvojice visokih nemačkih oficira, povremeno prisustvovao i Pavelićev izaslanik, inspektor Čermak, Titovi delegati su saopštili:

    - Partizani izjavljuju da se ne bore protiv hrvatske (kvislinške) države i ni u kom slučaju protiv Nemaca, već isključivo protiv četnika.

    - Partizani žele da vode borbu samo sa četnicima, a nemačke trupe nisu napadali, već su se branili kada su ih nemačke snage napadale.

    - Partizani su spremni da sa oružjem u ruci istupe protiv svakog neprijatelja na kojeg Nemci ukažu, pa isto tako i protiv Engleza prilikom iskrcavanja (na Jadransko more).

    Dalji razgovori bili su brzo prekinuti. Istorijski izvori ukazuju na to da su i jedna i druga strana imale razloge da to učine. Nemačkom rukovodstvu u Zagrebu stigao je ultimativan Hitlerov zahtev da sa pobunjenicima ne treba pregovarati, već ih treba streljati. Istovremeno, i Titu stiže upozorenje iz Moskve. Kad je saznao da Broz šuruje sa Nemcima i ustašama, Staljin ljutito reaguje:

    "Nas čudi to što vi menjate zarobljenike sa Nemcima, što šaljete k njima delegate koji vode svakakve pregovore sa Nemcima, a takođe i što je nemački poslanik u Zagrebu izrazio želju da se lično sretne sa vama. Nije li to sve povezano sa politikom Niemaca da iskoriste vaše ljude radi raspaljivanja međusobne borbe među samim narodima Jugoslavije? Molimo objašnjenje po ovom pitanju."

    U GODINAMA koje će uslediti, ovu diplomatsku ofanzivu Josipa Broza i njegovog Vrhovnog štaba prekriće veo zaborava. Martovski pregovori su za mnoge državne i partijske funkcionere, a kamoli za istoričare, bili velika nepoznanica. Međutim, već u prvoj deceniji posle rata, u svetu je na ovu temu objavljeno desetak knjiga. Jedna od njih je bila i Vilhema Hotla, koji je bio rukovodilac referata za Jugoslaviju u Glavnom uredu za bezbednost Rajha. On u knjizi "Tajni front", koja je izašla 1953. u Londonu, prenosi delove razgovora između Horstenaua i Velebita i "o zvaničnoj ponudi Tita nemačkom komandovanju da u slučaju angloameričkog iskrcavanja zajednički nastupaju sa nemačkim divizijama koje se nalaze u Hrvatskoj, protiv snaga zapadnih sila".

    Da nesreća bude veća, ove delove preneli su i britanski listovi "Dejli telegraf" i "Jorkšir". Tito je odmah reagovao i u svom govoru u Splitu 13. septembra to nazvao mrskom i podlom klevetom. I onda je ponovo nastao muk. Sve do 12. novembra 1978, kada je on prvi javno progovorio o pregovorima sa Nemcima. Bilo je to na pompeznom obeležavanju 35 godina od bitke na Neretvi, pred 100.000 ljudi. Napao je Milovana Đilasa, Koču Popovića i Vladimira Velebita da se nisu držali njegovih uputstava i da su prekoračili ovlašćenja.

    U KNjIZI velikog novinara "Politike" Aleksandra Nenadovića "Razgovori sa Kočom", komandant Prve proleterske o kritikama njegovog vrhovnog komandanta je rekao:

    "Potpuno je neosnovana. Iako sam samo kratko učestvovao u tim pregovorima, pouzdano znam da nije bilo nikakvih odstupanja od ovlašćenja koja su naši pregovarači imali. Sve je sa Titom bilo prethodno utanačeno... Možda je njegov cilj bio da se i pregovori sa Nemcima natovare na Đilasova leđa. A, verovatno mu nije odgovaralo to što se na raznim stranama govorilo da smo i mi išli na neko sporazumevanje sa Nemcima... Što se mene lično tiče, mogao bih jedino dodati da se, prilikom dogovaranja o tome kako da nastupimo pred Nemcima, nisam slagao da treba govoriti da su nam četnici glavni neprijatelji. Smatrao sam da ne bi trebalo ići toliko daleko. Ali, Tito je bio za to; bili smo ugroženi, morali smo činiti najviše što se može da bismo neutralisali Nemce."

    Vladimir Velebit je Nenadoviću rekao da nije bilo nikakve potrebe da se Nemcima izjavljuje da će se, ako dođe do iskrcavanja Britanaca na jugoslovenskoj obali Jadrana, suprotstaviti i njima. Velika Britanija nije ni pomišljala da na našu obalu iskrcava svoje jedinice, jer za takav poduhvat, sve da je i htela, nije imala snage.

    VELEBIT: RADILI PO NAREĐENjU

    O BROZOVOM svaljivanju krivice za pregovore sa Nemcima na njega, Koču i Đilasa, Velebit je rekao: "Bio sam zaprepašćen tim Titovim potpuno neosnovanim tvrđenjem. Koča Popović je, po sopstvenoj želji, učestvovao u pregovorima samo u početku, a ja sam, sa Milovanom Đilasom, ostao do kraja, najpre u Sarajevu, a zatim u Zagrebu. Mi smo samo izvršavali ono što je sa Titom bilo dogovoreno pre nego što smo otišli na pregovore, a kad smo se vratili nikakav prigovor nismo čuli... Najzad, uzgred da kažem i to, da Tito, po mom mišljenju, nije tom posleratnom optužbom ciljao samo na Đilasa."
    plemena - 104429 - 22.07.2020 : Sandra Trifunović Sarajevo - best (0)

    Porijeklo prezimena Trifunović


    Poštovani,

    Zanima me porijeklo porodice Trifunović iz Sarajeva, slava je Miholjdan, 12. oktobar. Znam da je moj pradeda Radivoje Trifunović bio oženjen Ružicom Ninić. Imao je još dva brata Vasilija i Savu, a ime njihovog oca je Lazar Trifunović koji je poginu na Solunskom frontu.

    Ukoliko postoji neko ko misli da je u rodbinskoj vezi sa mojom porodicom neka mi se javi jer trenutno sam posljednja osoba iz ove loze. Bilo bi lijepo upoznati neke rođake ako postoje.
    pocetak_rata - 104421 - 19.07.2020 : Nomad Srbija - best (2)

    Obraz Veselina Dakovića


    VOJNIK NE DAJE SVOJOBRAZ NI ZA MILION MARAKA: Da nije minirao skladište, ustaše bi uzele svih 13 kasarni JNA

    ZVONA u šabačkoj Crkvi Svetog Petra i Pavla zvone glasno, snažno i čisto. Zvonar Veselin Daković, nekada ratni heroj iz Šibenika, a zatim junak iz Graničnog bataljona 81. brigade VJ i prvi kojem je u Vojsci Crne Gore suđeno kao Srbinu - sve što radi u životu, čini iz srca, snažno i sa dostojanstvom. Tako je "zadojen" u rodnom domu u Riječanima, u Grahovu, nadomak Nikšića: da bude Srbin i da bude čestit.

    Veselina u javnosti nema od 2006. i nečasnog suđenja u Podgorici. Davno je bila i 1991. godina, kada ni za milion maraka Ustašama nije hteo da preda vojni magacin mina i torpeda u Šibeniku. Seća se dobro pregovora sa bivšim kolegama, dezerterima iz mornarice koji su dolazili u kasarnu u uniformama ZNG da ga "kupe" da skine detonatore sa eksploziva kojim je povezao ogromno skladište. Ne zaboravlja ni svojih 18 vojnika koji su tri meseca bili spremni da u svakom trenutku sa njim odu u vazduh, baš kao što je major Tepić nešto kasnije otišao u legendu na Bedeniku. Na kraju drame, u oktobru 1991, sedam kasarni JNA iz Šibenika iseljeno je zahvaljujući i odlučnosti Veselina Dakovića da ne da vojničku čast ni za kakve pare.

    SVEGA se živo seća Daka, mada je u dilemi da li i sad treba da priča.

  • Kad kažeš da si Srbin, skoči ala i vrana da ti oči vadi - smeje se kapetan, zvonar i pomoćni crkvenjak u Šapcu. - Imao sam 24 godine i bio sam običan vodnik kada je rat počinjao u Šibeniku leta 1991. Događaji su bili neverovatni. Kolege su menjale ćud za popodne, i kao u nekom filmu, odjednom nisam prepozanavao ko je ko u mojoj vojsci. Ironija je i istina, ali kapetan Vlado Hrček, Hrvat, koji je neposredno pred blokadu došao kao bezbednjak iz mornaričke pešadije, održao mi je veru da je čovek čovek i da čast razlikuje ljudsko biće od marve. Zahvaljujući njemu i oficirima mornaričke pešadije, dobio sam dva kamiona oružja za svoje ljudstvo iz skladišta Režine i onda sam imao sa čim da stanem pred ustaše - počinje priču Veselin Daković za "Novosti", za koje kaže da ih najviše poštuje od sve štampe.

    BIVŠI kapetan dobro pamti da su vojni objekti 16. septembra 1991. u Šibeniku bili opkoljeni i pod baražnom vatrom. Gorele su kasarne na Kulinama, zatim kasarna "Ante Jonić", "Pećine", napadači su zasuli vatrom komandu Vojnopomorskog sektora, zgradu Vojne policije, luku u kojoj su se nalazili brodovi Ratne mornarice...

    Jedinice RM u luci su protiv sebe imale i "svog" komandanta, kapetana bojnog broda Antu Budimira. Tada su poginuli komandant kasarne Ante Jonić i kapetan fregate Boško Trifunović, koji je ratovao protiv svog "klasića", sada u uniformi Zbora narodne garde Hasana Derviševića. Sve kasarne su bile pod vatrom sem njegovog skladišta "Minersko". On je na svoju ruku minirao torpeda i pretio je da je pitanje časa kada će pola Šibenika otići u vazduh.

  • Ja sam skladište minirao na svoju ruku, uvidevši da mi kolege starešine dezertiraju. Nije mi padalo na pamet da se predam. Nisam hteo da izdam. Nisam ni mogao: kako bi ocu i materi na oči?

    Priča dalje Daka da je kapetan Budimčević, pošto je čuo da je minirao kasarnu - dobio napad besa. Izvestio je kapetana fregate Boška Trifunovića o vodnikovoj samovolji, a ovaj mu je uzvratio: "Pozdravi Daku i čestitaj vodniku!" Kapetan Vlado Hrček došao je u "Minersku" da ga lično zagrli i stisne mu ruku. Pošto je napad 16. septembra odbijen, i kada su Mladić i Lisica već silazili tenkovima ka Šibeniku - i Hrvatsko vrhovništvo se uozbiljilo. U dva navrata kod mene su slali pregovaračke timove u društvu pripadnika OEBS-a sa ponudama da za pare, novi identitet i život u inostranstvu - predam skladište.

    Drugi put, 6. oktobra, sa milion maraka došao je sa njima i moj bivši zastavnik Vlado Vujošević, inače Srbin, te sam ih sve zajedno nagrdio na pasja kola. OEBS je posle od Mladića tražio da me pošalje na psihijatrijski pregled jer "nisam čovek od rešenja", na šta im je ovaj rekao da sam "isti on".

    VOJSKA je, priseća se Daka, u Šibeniku zbog izdaje izgubila pet kasarni, a sedam je bezbedno iseljeno pod pretnjom da će "vodnik upaliti fitilj" ako iko bude zapucao dok odlaze. Vrhovništvo je tražilo da se Dakovićeve mine isele prve, ali je postignut kompromis da njegova torpeda ipak budu treća u redu za prebacivanje. Sa srpske strane Mladić je garantovao da će topovima sravniti Šibenik ako vrhovništvo i OEBS "prevare".

  • Bih, vala, stisnuo detonator, sa sve Šibenčanima, tako sam tada bio ljut - priznaje Veselin.

    Vodnik je dva dana po izlasku iz Dalmacije prekomandovan na dubrovačko ratište. Onda je 1992. kao vojni policajac otišao u 81. brigadu u Granični bataljon na tromeđi BiH, SRJ i Hrvatske, na Sitnicu. Ostao je "u šumi" 10 godina. Ne krije da je pomagao VRS. Onda je tokom NATO agresije hapsio Milove mupovce koji su kao patrolirali oko granice.

  • Muka je bila. Neki od njih bili su mi pre toga kolege po uniformi. Nisam ih žSVEDOČI dalje kapetan kako je 2006. bio prvi optuženi novoformiranog suda Vojske Crne Gore.

  • Kad mi je javljeno da Boris Tadić i Milo Đukanović imaju tajni dogovor da Srbi mogu ostati u Vojsci Crne Gore a da ni jedan Crnogorac neće dobiti nameštenje u Vojsci Srbije, otišao sam u redakciju podgoričkog "Dana" i ispričao bruku. Poveli su postupak protiv mene u Podgorici zbog "odavanja vojne tajne". Major Korać, musliman iz Rožaja, osudio bi me na doživotnu robiju da nije usred ročišta dobio telefonski poziv iz Beograda - kaže.

    NIKAD ISPOD "KOKOŠKE"

  • NISAM verovao da Crna Gora na referendumu može biti protiv Srbije. Niko nije, a opet oni pobediše. Moj tadašnji vajni komandant, neki Bulatović, prvog dana po referendumu stavio je crnogorsku zastavu na ulaz u kasarnu, te sam na posao išao preskačući ogradu. Ispod "kokoške" nisam hteo da prođem. U Herceg Novom dugo nisam bio, javili su mi da je Vesna Medenica ponovo digla optužnicu protiv mene "jer sam postupcima vređao Crnu Goru". Pazi, Hrvati su me oslobodili na suđenju za Dubrovnik, a ovi izrodi - ne.

    PROKLETSTVO IZDAJE

    VERUJEM u Boga i njegove zapovedi - govori Veselin Daković, dok nabraja sudbine bivših kolega koje su "prodale" JNA. - Moj prvi starešina, kapetan Tomislav Bašić, prvi je otišao u ZNG, i ubijen je negde kod Benkovca u toj uniformi. Kapetan Pavle Budimčević, takođe Hrvat, koji ga je nasledio u "minerskoj", takođe je utekao pre raspleta, ali nije ušao u njihovu vojsku. Kažu da je propao, propio se... Zastavnik, Srbin Vlado Vujošević, pojavio se 1996. u Banjaluci sa pričom da je bio zarobljenik ustaša i tražio da mu se u vojsci poveže staž. Uhapsili su ga...

    Mitropolit Amfilohije je, preko Vojislava Koštunice, uspeo da sedam "najzagriženijih" Srba iz Crne Gore prekomanduje u Srbiju.

  • Sedimo tako general Vojin Jondić, personalac u VS, i ja u Generalštabu u Beogradu, i dok mi sipa rakiju kaže: "Bogati, gledao sam tvoj dosije, sve vanredna unapređenja i odlikovanja, a ja imam naredbu da moram da te držim u garnizonu, ne bližem od 200 kilometara severno od Niša. " Ja mu sve ispričam, on se prekrsti i zaćuta. Hvala Jondiću što je iskreno ćutao. NIKAD, veli Daković, nije imao prijem od kolega kao u kasarnama u Pirotu i Zaječaru. Kada su se te jedinice rasformirale, general Diković je pomogao da ponovo 2009. obuče mornarsku uniformu u flotili u Novom Sadu. U penziju je kapetan, ali kao poručnik fregate - otišao u 43. godini, pošto je došlo naređenje da ratni kadrovi moraju da idu.

  • Ne umem da kukam - dodaje. - Najveća nesreća pogodila me je kada mi je pre šest godina supruga Snežana umrla u snu, pored mene. Od srca. Par godina ranije doveo sam ih iz Herceg Novog da se skrasimo u gradu na Savi. Ćerka Ranka i Milica sad imaju 17 i 20. One su mi sve. Da mogu išta da vratim u životu, samo bih Snežanu od Boga tražio.

    Preuzeto sa novosti. rs
  • republika_srpska - 104419 - 18.07.2020 : Nenad Pale - best (0)

    Vakcina - trenutak naše stvarnosti


    Kada je ono osamdesetih godina prošlog vijeka S. Šijan dao premijeru sada već kultnog filma "Ko to tamo peva", reakcija publike je bila dvosmjerna: jedni su osporavali glumačke domete, drugi su kritikovali istorijski kontekst radnje, dok je sama psihosocijalna strana ostvarenja ostala nejasna.

    Danas, toliko decenija poslije, kada je društvenoistorijski trenutak naše stvarnosti postao klišeom one filmske radnje, mnoge stvari su jasnije. Vremenska distanca, reklo bi se, nije potrla osjećaj kontinuiteta ljudske gluposti utkane u oblande onog kulturnog i "civilizacijskog".

    I danas (a i ubuduće će tako biti) prepoznajemo oko sebe sve one "vrle" likove tamo nacrtane za trajno sjećanje i usporedbu kroz vremena. Naivne omladine, nadobudnih namćora, prefriganih demagoga, revnosnih "savjesnih" građana, nikada ne nedostaje, niti je ijedan društvenoistorijski sistem imun na svekolike dubioze koje iz toga proizilaze.

    Za razliku od ciljane, pozitivne, strane opšteg civilizacijskog napretka, kome bezuslovno zdrav razum teži kroz dokazane ljudske vrline, savjesti, saosjećanja, ljubavi... , paralelno figuriraju i nevrline, glupost, zloba, zavist, razvrat i sl.

    E, upravo je ljudska glupost veoma cijenjena osobina naroda koju naročito njeguju moćnici, nosioci vlasti svih nivoa i svih provenijencija, i koji u današnje vrijeme obiljem medijskih poluga zaista kontrolišu ukupan potencijal mase, koju mijese i oblikuju po vokaciji ličnih hirova.

    Nikada pamet i vlast nisu u funlcionalnoj korelaciji. Nikada, koliko god oni to negirali, vlastodršcima ne odgovara inteligentniji sloj društva, jer ne mogu da ga zaglupljuju i drže u pokornosti. Njima odgovara bezlična masa ispranog mozga što nekritički slijedi sve njihove savjete i preporuke, čak i u naznaci, što bi rekao pjesnik:

  • "...i kad od sebe samo nagovještaj da".

    U najnovije vrijeme iz svjetskih centara moći nas guše strahom od korona virusa. Na stranu to što je stvar zaista ozbiljna, i što se sa zdravljem nije šaliti, i valja primjenjivati mjere prevencije, zaštite, ili ev. hospitalizacije, dodatno nas presuju sluđenošću i bezrazložnom panikom. Kako sluđenošću?

    Eto npr. uzmite samo svakodnevne naslove u info medijimai: vidjet će te sijaset oprečnih mišljenja s preporukama tzv. struke o navodnom prevazilaženju problema. Jedni predlažu izolaciju, drugi policijski čas, treći vakcinaciju koja, uzgred rečeno, još nije ni osmišljena, a već nas silom upućuju na nju. Jedni predlažu ovo, drugi ono, a sve se u stvari vrti oko želje za dominacijom, prevashodno materijalnom. Svi bi da se nešto pitaju i u konačnici, da su oni neki značajan faktor, slično kao onaj Brka (D. B. Stojković) iz rečenog filma. Kad se na kraju sve to umreži u finansijski efekat kao pokretač svekolike ujdurme, onda je sve jasnije. Jasno je i kako se nazovi respiratori knjiže desetinama hiljada evra, cirkuski šatori preko noći postaju poljske bolnice, knjižene milionima evra, tu na očigled narodu.

    Šta na to kažu mase? Mase ništa i ne kažu, mase ne razmišljaju svojom glavom već suludasto paniče (mudrac reče: kad je Gospod čovjeku dao mozak, nije mu uručio uputstvo za upotrebu). Zato se eto i desi da žena pogibe u samoposluzi zbog opomene za nenošenje maske, i može se reći da je umrla od posljedica korona virusa! Uporedo sa medijskom presijom na običnie smrtnike, javno na sceni derneče upravo one nedorečene spodobe, predstavnici vlasti naimenovani da nam daju smjernice kojih se, lično i osiono, ne drže, tek da nam dokažu da su oni Bogovi (Quod licet Iovi, non licet bovi), i ne pada im dlaka s glave, a kamo li da ih se pozove na odgovornost, što je dosadno propagiraju. Da bar imaju trun srama. Ne, na taj virus su oni imuni. Kruna svega je orkestrirana međunarodna hajka na svako drugačije mišljenje od onoga od njih propisanog. Na što nas to sile? Zašto toliko napadaju Novaka Đokovića, šta im smeta njegova javna riječ o protivljenju sumnjivoj vakcinaciji? Zar to nije osnovno ljudsko pravo svakog slobodnog čovjeka - pravo na vlastiti izbor? Zar to nije i dio onog prava i građanskih sloboda u koje se kunu njihovi lobisti dok nas satanizuju?

    Ne, ne smeta njima lično Novak. Njima smeta njegova "prejaka riječ" jer je svjetski čovjek, a njega opet slušaju i oni obespamećeni, pa ne daj Bože, mogu sabrati dva i dva, a onda, gluvo bilo, nema nasilne prodaje ubuđalih vakcina nepoznatog sadržaja, predviđenih za temeljitu redukciju svjetske populacije, ili bar za nasilnu defertilizaciju zdravijeg dijela stanovništva. Odatle naravno nema ni akumulacije kapitala na račune "odabranih", a to sve nije dobro, zar ne? Bože, oprosti im, ne znaju šta čine!
  • krajina - 104415 - 17.07.2020 : - best (0)

    Kupreška vrata


    Ima pasA i ustasa samo nema moje 7mbrg. Evo jedna moja.

    94 je godina prosloga vijeka. Udario Alagić na Kupres kao da je njegov grad, a ne moj. Tuče alaga sa svojim brigadama, tuku Ustaše od Livna artiljerijom, ne daju danuti, ali jače srce od čelika. Moj Boro brani Kupreška vrata sa 2o-25 policajaca, srce đedovo. Proklinje Yutela zašto ne dolazi, ne znajuci da Yutel bije osudnu bitku za Demirovac.

    Ne da Boro položaja. Iako ranjen komanduje na bombe i nož. Pušta kratke rafale da znaju muslimani da smo živi. Horda ilače, talas napada za talasom. Spas stižu Vlajko i Rajko dva brata, tenk, oklop, oduševljenje, mitraljez broving najljepša pjesma tog dana. Danas Balije nećete ući u Kupres. Buum. Blaster. Budim se tek nakon 12 dana na VMC-u u Banjaluci. Moj grad predat bez borbe. Nakon toliki borbi. Izdaja!
    2sr - 104407 - 05.07.2020 : Nedeljo Žugić Pale - best (0)

    Sokolac: Ko je bio Sava Biljić?


    prepiska - 104405 - 05.07.2020 : Nomad Srbija - best (0)

    Besmrtan


    Domanovićev slepi vođa je krepki starac.
    Ima više od sto godina, a još nas vodi.
    oglasi - 104403 - 02.07.2020 : Ana Stakic Rogatica - best (0)

    Sokolac: Tražim stan ili sprat kuće za iznajmljivanje


    Traižm stan ili sprat kuće za iznajmljivanje u Sokocu. Kontakt telefon ili viber: 064/447-39-48
    prepiska - 104401 - 29.06.2020 : Lovac Lisic Zavidovici - best (0)

    Mine na Ozrenu


    Pozdrav,

    interesuje me, pošto sam lovac o lovim u rejonu rijeke Mala Zasječenica, znači dešavanja na Čukuri, Izgorelici, Stolicima, Visiću itd, da ako ko ima kartu mina, ili lokaciju izrazito opasnih mjesta da se javi i pomalo objasni itd. Imam 27 godina i hvala Bogu pa nisam morao proći tu svu strahotu koja nikom nije donijela ništa dobra osim lopovima na vlasti.
    miodrag_lazic - 104399 - 29.06.2020 : Nomad Srbija - best (0)


    Ćerka doktora Lazića podnijela prijavu protiv lekara KC Niš: Traži kazne zbog nesavesnog lečenja svog oca od korone!


    29. 06. 2020.
    Vest da je porodica preminulog ratnog hirurga Miodraga Lazića podnela prijavu Ministarstvu zdravlja protiv Kliničkog centra u Nišu, uzbudila je srpsku javnost. Naime, u prijavi se tvrdi da pokojni doktor, koji je preminuo od korona virusa, nije bio adekvatno lečen.

    Njegova ćerka Darja Todorović nije htela za Kurir da komentariše detalje, ali je rekla da će sve biti prikazano u procesu.

  • "Odmah da vas prekinem. Ne želim ništa komentarišem, a ne verujem da to želi ni porodica. Sve što bude bilo, biće u procesu", rekla je u kratkom razgovoru sa našim novinarom.

    Inače, prijavu je podnela njegova druga ćerka Nina Vujošević koja i sama radi na KC Niš. Ona u prijavi zahteva da se lekari u niškom Kliničkom centru koji su bili odgovorni za lečenje njenog oca "adekvatno sankcionišu" zbog "niza nepravilnosti, propusta i grešaka". Nina Vujošević je kao odgovorne za "nesavesno lečenje" njenog oca na Klinici za anesteziju i intenzivnu terapiju, gde je i preminuo, označila direktorka te klinike R. J. i načelnika jedinice intenzivne nege na toj klinici D. Lj.

    Lazićeva ćerka u prijavi u koju je list imao uvid, navodi da su na Klinici za anesteziju, koja u vreme epidemije zbrinjava najteže kovid pacijente, postojale "očigledne greške u prijemu, lečenju i ophođenju prema njemu".

    Kao jednu od grešaka navodi da je po odluci R. J, prerano skinut sa respiratora, iako su anesteziolozi porodici govorili da "nije indikovano" da se to učini pre vremena. Doktor Lazić je stavljen na respirator 11. aprila rano ujutru, a skinut sutradan posle ponoći, što je uradio mladi anesteziolog, "sa specijalističkim stažom od par meseci, koga je R. J. poslao da to urad. Kao porodica pacijenta, pokušavali smo da utičemo da se ekstubiranje ne učini rano i ugrozi mogućnost oporavka, tim pre što je dr Lazić patio od teškog oblika klaustrofobije, koja je posledica više godina koje je proveo u ratovima kao lekar dobrovoljac, zbog čega nije mogao dugo da trpi kiseoničnu masku, što su svi zaposleni na ovoj klinici vrlo dobro znali", navodi se u prijavi.

    Sve vreme nakon skidanja sa respiratora dr Lazić, je u jako lošem stanju, boreći se za vazduh, molio da ga vrate na respirator.

  • "To anesteziolozi nisu učinili, najgrublje odbijajući pacijentovu poslednju želju, i ne dozvoljavajući mu da učestvuje u sopstvenom lečenju, što je u suprotnosti sa Etičkim kodeksom", stoji u prijavi.

    U prijavi se još kaže da je Lazić intubiran tek 14. aprila ujutru iako mu se stanje pogoršalo prethodnog dana popodne. Izražava se sumnja da je uopšte primao terapiju koju su mu indikovali infektolozi, među kojima i eksperimentali lek "tocilizumaba", čiju upotrebu je u njegovom slučaju odobrilo Ministarstvo zdravlja. U otpusnoj listi nije navedeno da je dobijao više lekova, a infektolog koji je po protokolu jedini nadležan da prati efekte eksperimentalnog leka, nijednom nije konsultovan, uprkos "drugačijem dogovoru" sa R. J.

    Takođe, u otpusnoj listi se ne navode laboratorijski nalazi koji bi potvrdili njegovo loše stanje, kao ni podatak da je pozitivan na korona virus, iako je test koji to potvrđuje rađen 1. aprila. U otpusnoj listi se navodi i da je pacijent zbog pogoršanja opšteg stanja preveden sa Klinike za infektivne bolesti, da je primljen u jako teškom stanju, i da se sve vreme održavalo jako teško opšte stanje pacijenta, što je potpuno netačno, naglašava se u prijavi.

    Kako se još dodaje, tome svedoči i sam R. J. koji je 9. aprila dao izjavu za medije da je dr Lazić "potpuno stabilno", i na društvenoj mreži postavio fotografiju kao dokaz.

    Pre dolaska na Kliniku za anesteziju, Lazić je tri dana lečen na Klinici za infektivne bolesti, gde mu je, po navodima u prijavi, bio obezbedjen "adekvatan smeštaj, nega i terapija", a njegovo stanje je "sve vreme bilo stabilno". Prebačen je na Kliniku za anesteziju 10. aprila, "bespotrebno" i na insistiranje R. J. i D. Lj, navodi se u prijavi.

    Lazićeva ćerka u prijavi ističe da je on, sa suprugom koja je takođe zaposlena u KC, još 5. aprila bio hospitalizovan, nakon što je javio kolegi R. J. da je pozitivan na koronu i da se ne oseća dobro. Smešteni su na bivšoj Klinici za kardiologiju, u sobi "sa prljavim vešom, razbacanim polovnim stvarima, polomljenim krevetima, bez pokrivača, bez pletizmografa, sa monitorom koji ne radi, sa vrlo teškim pacijentima na kiseoniku bez monitoringa".

  • "Poražen ovakvim ophođenjem", tražio je da njega i suprugu otpuste. Otpušteni su bez otpusne liste, po odobrenju R. J. i D. Lj, koji su im organizovali i sanitetski prevoz, navodi se u prijavi.
  • miodrag_lazic - 104397 - 28.06.2020 : Nenocc Sokolac - best (0)

    Počivaj u miru Lazo


    Počivaj u miru, vječna ti slava i hvala.

    Nadam se da će moji Srbi negde neku ulicu, u nekom gradu ili više njih da nazovu po tebi.

    Ulica Dr. Miodraga Lazića

    Znajući moje dobre a iznad svega naivne Srbe , bojim se da ne bude kao i sa Dr. Arčibald Rajs, dobio ulicu u BGD, ali nije se dugo zvala po njemu!
    miodrag_lazic - 104395 - 27.06.2020 : Nomad Srbija - best (0)

    Dr. Miodrag Lazić odlikovan posthumno


    Srpski hirurg Miodrag Lazić posthumno je na Vidovdanskoj akademiji u Nišu odlikovan ordenom Svetog Romana, najznačajnijim priznanjem Eparhije niške.

    Episkop niški Arsenije orden Svetog Romana uručio je ćerki doktora Laze, kako su ga svi zvali, Nini Vujošević.

    Uručujući orden, episkop niški Arsenije je istakao da je doktor Miodrag Lazić, hirurg "napaćenog srpskog naroda", najznačajnije priznanje te eparhije zaslužio "herojskim delovanjem, primernim vršenjem svog poziva i za ljubav prema srpskoj crkvi i narodu".

    Ćerka doktora Miodraga Lazića, Nina Vujošević, kazala je da orden koji je dobio njen otac predstavlja simbol neverovatne priče o herojstvu u vremenu kada se zaboravljaju prave vrednosti.

  • "Srbi gde god da ste ne dajte svoje svetinje, čuvajte svoje heroje od zaborava", kazala je Vujošević.

    Ona je rekla da je njen otac "stradao na svom poslednjem bojnom polju, u akciji spasavanja" u koju dobrovoljno krenuo, bez straha i ne osvrćući se.

  • "Nije bio važan on, bio je važan njegov narod i njegova otadžbina", rekla je Vujošević.

    Vidovdanskoj akademiji u porti Sabornog hrama prisustvovao je veliki broj građana Niša, predstavnika Vojske Srbije, Nišavskog okruga i grada Niša. Akademiji je prisustvovalo i više desetina boraca sa Ilidže, iz Zvornika, Bijeljine i Bratunca koje je tokom rata na prostoru bivše Jugoslavije operisao i lečio doktor Laza.

    Oni će sutra, na Vidovdan, posetiti njegov grob na niškom Novom groblju.

    Doktor Laza preminuo je 14. aprila, posle dvonedeljne borbe sa koronavirusom.
  • komentari - 104393 - 27.06.2020 : Nomad Srbija - best (0)

    Maori


    Pomislih možda bi i mi Srbi trebali da naučimo ponešto od drugih naroda, bolje po nas da učimo od onih koji su daleko od nas, pa pomislih da podelim ovo sa Vama ovde, a Maori tajnoviti narod kaže:
    Narod koji duboko veruje da naša istorija, naša porodica i preci te zemlja iz koje dolazimo govore sve o nama, o onome što smo danas. Suprotno od uvreženog mišljenja, veruju da je prošlost uviek ispred nas, a budućnost nevidljiva i iza nas. Prošlost nas formira i čini takvima kakvi jesmo.
    prepiska - 104391 - 26.06.2020 : Nomad Srbija - best (0)

    Poplava


    Poplava

    Pre tridesetak godina u našoj zemlji pukla je brana. Izlili su se mržnja, glupost i prostakluk i poplavili nas sasvim!
    muslimani - 104389 - 25.06.2020 : Endin Klino Sarajevo - best (0)

    Moj brat Ibrahim Voloder


    Pozdrav svima u grupi, imam jednu veliku molbu.

    Ako neko može da pomogne kako meni, tako i mojoj majci, da joj olakša život bar malo, da nam kaže, pokaže ili pošalje sliku lokacije na kojoj je sahranjen Ibrahim Voloder.

    Puno bi nam to značilo, znamo za sve šta se dešavalo. Nismo nacionalite, bilo-prošlo. Moramo gledati naprijed, ako želim svijetlu budućnost, ne za nas nego za naše mališane.

    Ako neko želi da me kontaktira na mobitel ili mail, bez straha nekog da bi neko nesto pomislio a ne da učini lijepo Vas molim!

    +38762907800

    endinŽlive.com

    RE: Moj brat Ibrahim Voloder



    Edine,

    jedna od velikih zabluda onih koji nisu učestvovali u ratnim zbivanjima jeste protivnička strana "krije" leševe neprijateljskih vojnika.

    Primjera radi, poginuli borci neprijateljske strane u zimskim vremenima nikada se nisu trudili da sahranjuju svoje "neprijatelje" iz jednostavnog razloga što je tada teško kopati humke. Znam da je užasno što ću sada reći, ali za to bi se kasnije pobrinuli vukovi i divlje životinje.

    Izuzetak su bile gradske sredine, poput Sarajeva, gdje su masovne grobnice kopane od strane "lojalnih Srba" ili su jednostavno isti bacani u Miljacku.

    U diverzantskim akcijama, poput one u kojoj je učestvovao tvoj brat, ja lično mislim da prvo treba da potražiš pomoć od njegovih preživjelih saboraca. Ovo zbog toga što u većini situacija diverzant najprije biva ranjen, tj. ne gine na licu mjesta. Nakon toga, on pokušava da se izvuče iz zone sukoba, ili to radi uz pomoć svojih saboraca. U svakom slučaju, pošto se nije vratio, moguće su tri varijante:

    1. Da je umro nakon što se izvukao i sakrio u nekakvo šiblje
    2. Da su ga njegovi drugovi sahranili - pokrili lišćem
    3. Da su ga pronašli vojnici VRS


    Samo u trećem slučaju treba da se obratiš srpskoj strani. Ukoliko su kod njega bili neki dokumenti, on bi trebao da bude registrovan u nekoj od vojnih arhiva.

    Napominjem, ovo su samo moje pretpostavke, nemam nikakve informacije o tvom bratu ili bilo kom drugom poginulom vojniku. Samo želim da pomognem.

    Sve najbolje u potrazi!
    rodoslov - 104387 - 24.06.2020 : Ilija Stojadinovic Pozarevac - best (0)

    Poreklo familije Stojadinović


    Moj deda mi je ispričao istu priču i isto imam poreklo iz Oreovice tj. on je iz Oreovice. Otac mu se zvao Brana i rekao mi je da mu je Ilija bio brat od strica po kome sam ja dobio ime, tako da, ako i dalje čitaš odgovore slobodno se javi.
    poginuli - 104386 - 23.06.2020 : Nada Karac Australija - best (2)

    Ilija Karać - čovjek sa tri srca


    Ja se zovem Nada Karać, supruga poginulog Ilije Karaća. Izbjegli smo iz Zenice 1992. godine. Za vreme rata smo bili nastanjeni na Kobiljači, opština Ilidža. Imamo tri kćerke.

    Ilija je bio na ratištu, Kokoška i po inervenciji Vela. 1994 dobrovoljno se prijavio na odbranu Goražda. 7. aprila je tesko ranjen, odvezen je na Sokolac i tamo je preminuo istog dana.

    Njegove zadnje riječi su bile da on ne sme umreti, da on ima tri srca i tri kćeri. To je poslednje što je rekao. Bio je sahranjen u Blažuju, na groblju Vlakovo, međutim kad je Ilidža nakon Dejtona predata muslimanima, ja sam se sa tri maloljetna djeteta preselila u Kozluk. Nakon toga sam se lično vratila na Ilidžu da njegove posmrtne ostatke prenesem na Sololac. Sada sam u Australiji sa kćerkama.
    rat_zvornik - 104383 - 23.06.2020 : Patriota Sapnjak Zvornik - best (0)

    Boškovići i Nikolići


    Htio bi se nadovezati i reći da je prije akcije 1. 8. 1993. godine tkz. Armija BiH ulazila nekoliko puta u Boškovice i kretala se i tako izviđala linije. Treba naglasiti da su i Nikolići tad zapaljeni, ima li ko da je bio u kući u Nikolićima na koju je ispaljen RPG koji je ozvaničio pocetak akcije?




    Idi na stranu - |listaj dalje|