fix
Logo
fix
Nalazite se na Forum-Najnoviji
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje

nebojsa_spiric - 99951 - 22.03.2017 : Emitremmus Sarajevo - best (0)

Neka ti je vječna slava i hvala, Nebojša Špiriću


Pozdrav za sve dobre ljude,

od trenutka kako sam saznao za sebe apsolutno vjerujem u sudbinu, to je neki poseban osjećaj koji se ne može objasniti i koji mi je mnogo puta do sada spasio živu glavu. E pa vjerovatno je ta ista sudbina htjela da nekako (sam Bog zna kako) sasvim slučajno naletim na ovaj sajt ili forum, kako već...

Razlog zašto sve ovo pišem je taj da bih barem na ovaj način odao počast i iskazao moju najveću zahvalnost pokojnom Nebojši Špiriću (pokoj mu duši i neka mu je laka crna zemlja)! Ja sam naime jedan od onih koje je Nebojša spasio iz Semizovca, također je spasio i moju porodicu kao i mnoge druge žitelje pomenutog naselja. Važno je ovdje naglasiti da ni jedan jedini dinar ili bilo kojom drugom valutom nisam platio svoje, niti spašavanje moje porodice, to je pokojni Nebojša uradio onako od sebe jer je prije svega bio dobar čovjek i ljudska gromada kakvu vjerovatno Semizovac više nikad neće imati.

Ostatak rata sam proveo u Sarajevu i nakon reintegracije sam ponovo došao u Semizovac, to je mogu reći bila više posjeta nego povratak, a iskreno nije mi se svidjelo to što sam vidio. Na moju žalost saznao sam da je Nebojša poginuo, a također jako mi je žao što ni Miroslav nije više među živima, (pokoj mu duši) da možemo barem ovako preko poruka razmjeniti svoja neka lična iskustva. Sada živim na sasvim drugom kraju i nikada se nisam vratio u Semizovac, valjda je tu bilo previše bolnih uspomena.

Drago mi je da sam ovdje saznao gdje je ukopan pokojni Špiro i prvom prilikom ću otići na njegov grob da mu zapalim svijeću i barem na taj način zahvalim za sve što je učinio za mene i moju porodicu!

Neka mu je vječna slava i hvala!
trebinje - 99945 - 22.03.2017 : Hercegovina Trebinje Trebinje - best (0)

RE: Vlaštica


Za Mali Zlikovac,

Hvala, dobro pamćenje imaš. Naravno da se sjećam svakog od navedenih. Dobra i složna ekipa je to bila, neki su izranjavani, ali od države zaboravljeni, neki su i sada u Trebinju, neki na brodovima, neki u bijelom svijetu, a najvažnije svi su prezivjeli i sa čistim obrazom dočekali kraj rata. Bili su uz Ćelavce udarna snaga pješadije 3. bataljona.

Pozdrav.
rat_doboj - 99943 - 22.03.2017 : NOMAD Srbija - best (1)

Odrekli se malog heroja


Lj. ĐURIĆ, 22. mart 2017

Spomenku Gostiću drugi se više odužuju nego njegov Doboj

DOBOJ - Kao nikada do sada od početka obeležavanja 20. marta i godišnjice pogibije najmlađeg borca koji je poginuo u odbrani i stvaranju RS, nisu skromnije pokazali poštovanje prema njegovoj žrtvi u njegovom Doboju.

Nije čak bilo ni dosadašnjih redovnih dolazaka iz najviših institucija vlasti iz Banjaluke i Doboja, pa tako ni protokolarnih obećanja od onih koji je trebalo mnogo ranije da se pobrinu da se RS barem delimično oduži hrabrom dečaku.

Jedino su u porti Spomen-hrama novosagrađene crkve u Doboju služeni liturgija i parastos poginulom dečaku. Sveće kraj već izbledele biste prislužili su malobrojne njegove nekadašnje komšije i poštovaoci njegovog dela i žrtve. Simbolično je takođe malobrojna delegacija nedavno formiranog Udruženja dece poginulih boraca "Nasleđe" u zaseoku Jović kod Maglaja (FBiH) položila cveće na njegov grob. Na mestu gde je sahranjen počivaju, takođe poginuli, njegove majka i baka.

Sa druge strane, u dalekom Višegradu tim povodom su, obeležavajući datum pogibije Gostića u naselju Garča, njemu neznani postavili spomen-ploču i tablu sa imenom ulice date po njegovom imenu.

Ni Gostićev grob u zaseoku Jovići u blizini Bočinje nije izmešten na teritoriju RS. BORS, pokretač inicijative pre više godina, nije održao obećanje da će to biti urađeno.

FILM KAO APEL

SPOMENKO je za svog kratkog života molio da njegovi vršnjaci i prijatelji širom sveta pomognu u lekovima i hrani nemoćnima i gladnima. Apelovao sam na zvaničnike u RS da pogledaju film, jer će poželeti da jednu ulicu ili školu nazovu po njemu - ostala je do sada neostvarena želja Mila Savića, autora dokumentarnog filma "Spomenko na večnoj straži", koji nakon prikazivanja u gradovima Republike Srpske sada imaju prilike da vide i izvan njenih granica, pa i u Rusiji.
bosna_danas - 99941 - 21.03.2017 : Zeljko Tomic Sokolac - best (0)

Bosanci od Rusije tražili keš!


Danas je Bosna potpisala ugovor sa Rusijom, po kome će Kremlj pogasiti dug bivšeg Sovjetskog Saveza. Prema postignutom dogovoru, Moskva će Sarajevu isplatiti 125 miliona dolara.

Interesantno je i to da je Bosna jedina država iz sastava bivše Jugoslavije koja će dug dobiti isplaćen u gotovini. Sve ostale republike će dug naplatiti kroz kompenzaciju u energentima i drugim proizvodima koji stižu sa ruskog tržišta. Ovakav način naplate se pokazao mnogo povoljnijim jer su Rusi ponudili specijalne povlastice za ovakav dogovor.

Uplata ovoga duga bi trebala da stigne u Sarajevo do kraja maja, ali brzina uplate uglavnom zavisi od toga koliko će brzo bosanski parlament odobriti ovu odluku.

U 2003. godini, Rusija je preuzela odgovornost da isplati dug SSSR-a, koji je dugovao SFRJ oko 1. 3 milijarde dolara. Na našim prostorima je dobro poznato da je SSSR iz Jugoslavije izvodio velike količine proizvoda koji su bili deficitarni na ogromnom tržištu SSSR-a.
trebevic - 99937 - 21.03.2017 : MIRZA Sarajevo - best (0)

Trebević 08.06.1992


Molim gospodina da se javi privatno meni lično. Ako stvarno priča istinu da je borac Ibro Voloder sahranjen pored platoa na Vidikovcu, molim precizno i iskreno. Sledi nagrada. Što je bilo, bilo je. Prošlost nas ne zanima, ali taj mladi momak zaslužuje da mu se grob ili mezar zna.

Moj kontakt broj je 061 101 515.
politika_srbija - 99933 - 21.03.2017 : NOMAD Srbija - best (0)

Monahinja Jovana


ISPOVEST MONAHINjE SPC: Niko me nije ni popreko pogledao, iako je moj deda bombardovao Srbe!

Vladimir MITRIĆ đ 21. mart 2017

Monahinja Jovana, rođena kao Sibila Ler (62), Unuka generala Lera, o bremenu svog porekla, duhovnoj otadžbini i iskušenju...

Iako svi znaju da sam, ni kriva ni dužna, potomak nemačkog generala Aleksandra Lera, za protekle tri decenije, koliko sam monahinja, nikada u Srbiji nisam doživela nikakvu neprijatnost. Niko me nije ni popreko pogledao niti mi je uputio bilo kakvu ružnu reč. Pre bih rekla da osećam neku dodatnu toplinu i srdačnost u ophođenju, kao da ovaj narod velike duše i srca, na diskretan način želi da kaže: Ma znamo mi da ti nisi ništa kriva, osećaj se slobodno. Mi te volimo! Tako svoju uzbudljivu i čudesnu životnu priču, ekskluzivno za "Novosti", započinje Sibila Ler (62), potomak generala Aleksandra Lera. Rođena u uglednoj aristokratskoj porodici u Nemačkoj, sada je smerna monahinja Jovana u manastiru Soko kod Ljubovije, u Eparhiji šabačkoj.

  • Voljom Božjeg promisla, ja imam dve otadžbine: Nemačka je fizička, a Srbija moja duhovna otadžbina - kaže monahinja Jovana. - Kao što je po istinitim rečima Gospodnjim: "Duša pretežnija od tela", tako je mome srcu bliža moja duhovna otadžbina Srbija.

    Podeljana osećanja o poreklu dugo su je, kaže, pritiskala i saplitala. Sve dok u besedi patrijarha Pavla u Manastiru Svetog Nikole na Sokolu nije čula, za njenu dušu lekovite, reči: "Čovek ne može da bira vreme i mesto u kojem će se roditi i živeti.

    ZAVEŠTANjE U "NOVOSTIMA"

    RAZGOVOR s monahinjom Jovanom dugo je pripreman. Odlučila se da, ekskluzivno, govori za naš list, "za najomiljene narodne srpske novine", uz napomenu da je ovo jedna vrsta njene ispovesti i duhovnog zaveštanja. Jovana kaže da je ovde izrekla sve što je smatrala važnim i potrebnim i da više neće govoriti za medije zbog poštovanja monaške skromnosti i zaveta.

    Od njega ne zavisi ni od kojih roditelja, ni od kog naroda će se roditi. Ali od njega zavisi kako će u životu postupati: da li kao čovek ili kao nečovek. Ma gde bio i ma gde živeo. "

  • Tada sam razumela da čovek kroz život i vreme putuje putevima Božjeg promisla. Rodi se u jednom mestu a celoga života traga za nekim svojim predodređenim mestom. Ne smiri se dok ga ne pronađe, ili dok ono ne prizove njega - priča nam mati Jovana. - Rođena sam u staroj i uglednoj nemačkoj aristokratskoj porodici Ler, koja pripada protestantskoj evangelističkoj crkvi. Moj nadležni sveštenik i prvi veroučitelj bio je učenik i poštovalac čuvenog pastora Fridriha Giznedorfa iz Evenburga kod Osnabrika, koji je, neposredno posle rata, u maju 1945. godine, izgovorio čuvenu besedu o Srbima.

    Od njega sam slušala o jednom narodu koji je u Drugom svetskom ratu izvojevao najveću pobedu: "Pobedu duše, pobedu srca i poštovanja, pobedu mira i hrišćanske ljubavi. " Jer, kad je rat završen i kad su pukle logorske žice, na nemačkoj zemlji se našlo 5. 000 živih srpskih kostura. Svi su očekivali njihov opravdani gnev i osvetu, jer su nemački vojnici u njihovoj zemlji ubijali sto Srba za jednog nemačkog vojnika.

    To se nije desilo. Naprotiv, oni su milovali nemačku decu, davali im bombone, razgovarali sa Nemcima kao sa svojom braćom...

    Tek tada je, kaže mati Jovana, svima postalo jasno zašto je veliki Gete učio srpski jezik, zašto je s tolikom ljubavlju i poštovanjem primao i podržavao Vuka Karadžića, i zašto je Bizmarku poslednja reč na samrtničkoj postelji bila: "Srbija".

    Mati Jovana mir pronašla u manastiru

    Mati Jovana kaže da je to u njoj rodilo želju da upozna "taj mali veliki narod i da se približi njegovom duhu i kulturi". U manastiru Himelstiru kod Hildeshajma prvi put je ušla u pravoslavnu crkvu i prisustvovala svetoj liturgiji, koju je tada služio vladika Lavrentije, tadašnji srpski episkop za Zapadnu Evropu i Australiju.

  • To je bio neopisiv i nezaboravan događaj - seća se mati Jovana. - To je bilo moje duhovno začeće. Moje pravoslavne blagovesti. Tada sam našle sebe i svoj novi dom. Na zemlji i na nebu. I ukoliko bi trebalo da označim najvažnija ili, laički rečeno, najsrećnija tri dana u svom životu, to bi bili: prvi, kad sam prihvatila pravoslavlje kao svoju veru. Drugi: kad sam posle više godina iskušeničkog života primila monaški čin i svoje svetovno ime Sibila promenila u monaško Jovana. I treće: kad sam dobila srpsko državljanstvo.

    Nikad neću zaboraviti dan kada se, posle uobičajenih dugih birokratskih procedura, u mojim rukama našla draga srpska lična karta. To mi je bilo uzvišenije nego da sam dobila diplomu Oksforda ili Sorbone. I gle paradoksa! To je bilo u ono vreme kada su mnogi u ovoj zemlji sanjali o tome da dobiju nemačku vizu ili pasoš i da odu odavde.

    Mnogi je, kaže, pitaju šta ju je tako snažno privuklo pravoslavlju.

  • Na prvom mestu, lepota pravoslavne svete liturgije i ostalih svetih bogosluženja - kaže naša sagovornica. - Zatim pravoslavni smisao monaškog postriga, posta i vrlinskog podviga u hrišćanskom životu, ali i pravoslavna umetnost, ikonopis, drevne freske i pravoslavna duhovna muzika, a iznad svega, lepota srpske svetosavske duše i lepih srpskih narodnih običaja. Naročito harizma krsne slave. Ja sam izabrala za svoju krsnu slavu praznik Sveta tri jerarha, 12. februara. Slavim svečano i toržnstveno kao prava Srpkinja.

    Njena neobična životna sudbina podstakla ju je da se pozabavi odnosima Srba i Nemaca kroz istoriju. U Srbiji se, priča nam mohaninja, spominje da je Stefan Nemanja u Nišu dočekao Fridriha Barbarosu na trećem krstaškom pohodu, i da je nemački vojskovođa za trpezom jeo prstima a Nemanja zlatnim escajgom.

  • I to je činjenica - kaže mati Jovanina. - Međutim, malo je poznato ono važnije, da je Barbarosa oboleo na tom putu od teške bolesti i da ga je Sveti Sava, tada princ Rastko, iscelio od bolesti svojom usrdnom molitvom. Veliki srpski vojskovođa Pavle Jurišić Šturm bio je nemačkog porekla, a slavni srpski komandant Živojin Mišić bio je oženjen Nemicom Lujzom. Nikada, razume se, ne zaboravljam onu drugu, tamnu stranu medalje, velike zločine i krvoprolića koje su nemački okupatorski vojnici u više navrata činili po Srbiji. Stidim se i lijem gorke pokajničke suze i prinosim Gospodu molitve za moje sunarodnike zbog njihovih teških zločina i nedela.

    Gospod ju je, nastavlja mati Jovana, doveo ovde u ovu mučeničku i svetu zemlju, po kojoj je vojska njenih predaka rušila gradove i sela, pljačkala i ubijala, počinila nezapamćene zločine nad srpskom nejači, sejala strah i smrt, žarila i palila...

  • Od tog plamena ostao je sada samo jedan slabačak plamičak, ja, smerna monahinja Jovana, koja gorim kao kandilo pred ikonom Srbije i prinosim suzne molitve u znak pokajanja za sva sagrešenja nemačkog naroda, koji mi je podario fizičko trošno ljudsko telo, a za napredak, sreću i blagoslov mog divnog srpskog naroda u kome sam se duhovno rodila, koji mi je podario večna i neprolazna nebeska blaga - govori mati Jovana.

  • Svakodnevno blagodarim Gospodu na tom velikom daru, i srpskim svetiteljima i prosvetiteljima - Svetom Savi i Svetom vladici Nikolaju, čiji me svetli primeri i dela vode i rukovode u mome duhovnom životu u pravoslavlju.

    General Aleksandar Ler, po ocu Nemac, po majci pravoslavac, streljan 1947. u Beogradu

    Aleksandar Ler, koga su zvali Saša, rođen je 20. maja 1885. u mestu Turn Severin. Po ocu je bio Nemac, a po majci pravoslavac. Odlično je govorio ruski, srpski, rumunski i mađarski jezik. Srednju školu pohađao je u Pančevu.

    U Prvom svetskom ratu učestvuje na strani Austrije i komanduje austrougarskim bataljonom u borbama protiv Srba. Ranjavan je dva puta. Jedno vreme je bio komandant 85. pešadijskog puka stacioniranog u Višegradu. Čin majora je dobio na kraju Prvog svetskog rata.

    Nakon rata, aktivno usavršava svoja vojnička znanja. U čin potpukovnika je unapređen 1921, a u čin pukovnika 1928. General-major postaje 1934. Jedan je od trojice bivših austrijskih oficira (pored Erharda Rausa i Lotara Rendulića) koji su unapređeni u čin general-pukovnika nemačkog Vermahta. Tokom Drugog svetskog rata je bio komandant 4. vazduhoplovne flote koja je bombardovala Varšavu i Beograd. Učestvovao je u borbama za Krit i na Istočnom frontu, pre nego što je 1942. postavljen za komandanta Jugoistoka. Tvorac je planova operacija "Vajs" i "Švarc". Komandovao je Grupom armija E pri povlačenju od Grčke kroz Jugoslaviju. Zarobljen je maja 1945. Za ratne zločine osuđen je 1947. na smrt.

    Streljan je 26. februara iste godine u Beogradu.

    VLADIKA LAVRENTIJE

    Već tridesetak godina živim u Srbiji, u svojoj duhovnoj otadžbini u srpskom manastiru Soko - kaže mati Jovana. - Služim Gospodu i prislužujem, u okviru svojih fizičkih i duhovnih moći, svom duhovnom ocu vladici Lavrentiju. Srela sam veliki broj sveštenika i duhovnih pastira širom sveta. Želim da posvedočim da je vladika po svojoj dobroti i plemenitosti svoje hrišćanske duše neuporediv. Uverena sam da je on najugledniji i najomiljeniji vladika u celom hrišćanskom svetu.

    Nemci cene Srbe, ali ih ne vole

    JOVANA, kako kaže, želi da podseti njene drage Srbe na jednu osobinu nemačkog naroda kada su u pitanju odnosi prema Srbima i ostalim narodima, koju je tačno uočio Sveti vladika Nikolaj, koji je dobro poznavao duh germanskog plemena.

  • Nemci cene Srbe, ali ih ne vole. Nemci ne vole one narode kojima se dive. Tu su, pored Srba, Francuzi i Englezi. A one koje vole, njih preziru. U tu grupu spadaju Hrvati, Bugari, Italijani... Potomci starih tevtonskih ratnika preziru podanički mentalitet fukare. Rusa i Amerikanaca se plaše. Svaka ptica ima svoga kopca.
  • rat_sekovici - 99931 - 21.03.2017 : Orkan Sekovici - best (0)

    Pelemiši


    Pozdrav za Strijelu,

    na kojoj si koti bio sa suprotne strane Pelemiša? Da li si bio u rovu ili nekom idc? Sigurno si bio i na Pelemišima tih ratnih godina. Veliki pozdrav sa Zeca, a ti sigurno znaš gdje je to.
    trebinje - 99929 - 21.03.2017 : Mali Zlikovac Trebinje - best (0)

    Vlaštica


    Za Hercegovina Trebinje,

    Rasko, Sveto, Sale, Radmijo, Nikša, Slavan, Ćamil, Bido, Rođak, Pirić, Stevo, Đuka, Dejo i ostali da ne nabrajam.
    ozren - 99927 - 21.03.2017 : Elme ARBiH Rujnica - best (0)

    Bližna, Zeleni kamen i Kazići


    Pozdrav,

    Zanima me da li ima neko iz VRS da je bio na ovim linijama? Bilo bi mi drago kada bi neko rekao kako ste ušli u Kaziće. Pozdrav svim članovima.
    oglasi - 99925 - 21.03.2017 : Mladena Sokolac - best (0)

    Diplomski i maturski radovi


    Pišem diplomske, akademske studije i maturske radove. Povoljno.
    poginuli - 99917 - 20.03.2017 : Mirko USA - best (0)

    Goran Damjanović - Bećo


    Sa Goranom sam se upoznao na prvoj godini fakultete u Sarajevu. Družili smo se intenzivno tokom studija i tako postali i dobri prijatelji. Viđali smo se i nakon završetka fakulteta.

    Dugo sam pokušavao da stupim u kontakt sa Bećom, da bih na kraju saznao od ljudi koji su živjeli u Ilijašu, da je poginuo. Oni su mi rekli da se to nije desilo na ratištu, nego da je to bio nesrećan slučaj kod kuće.

    Volio bih znati gdje ste i kada upoznali Gorana. Ili se javite ili da se javim. Željko ima moju email adresu. Ako mi pošaljete vašu ja ću se javiti.

    Srdačan pozdrav!
    trebinje - 99903 - 19.03.2017 : Mali Zlikovac Trebinje - best (0)

    Vlaštica


    Za Zengu:

    mislim na napad na sam vrh Vlaštice koji se desio 12. 7. Mislim da su vaši iz 4. brigade tada krenuli sa Vukoša. Crne Mambe su išle na Ilijinu glavu 13. 7 i tada su imali četiri poginula, a njihov komandir je bio ranjen, pokojni Predrag Matanović.

    Što se tiče mb 60mm, ne znam odakle je i čiji je, možda su to naši na Tresibradu, mislim da je od naših ostao broving ili pat 20 mm.

    Odnos države prema borcima je baš loš, kod vas je to bolje rješeno.
    poginuli - 99899 - 18.03.2017 : B B B B Ilijas - best (0)

    Goran - Bećo Damjanović


    Pozdrav svima,

    Da li je neko poznavao Gorana Beću Damjanovića? Poginuo je 5. oktobra 1992. godine u Ilijašu. Zna li neko kako je tačno poginuo? Da li se na ovom mjestu javlja neko ko mu je bio blizak, neko ko eventualno poznaje ljude koji su bili u autu? Samo me zanima šta se tačno desilo.

    Hvala!
    trebinje - 99897 - 18.03.2017 : Hercegovina Trebinje Trebinje - best (0)

    RE: Vlaštica


    Za Mali Zlikovac,

    Da, sjećam se tih granata i prava je sreća što je tada smjena koja se kretala ka položaju prošla bez gubitaka. Da nije ispao okvir i napravio zastoj u pješačenju ko zna šta bi bilo. Tačno je da je D.S. komandovao sa MB vodom, a ovi drugi inicijali mi sada ne padaju na pamet ko bi mogao to da bude.

    Za Zengu,

    To što pišeš za kuvanje na šporetu u Bobovištu malo je vjerovatno jer se selo evakuisalo u rane jutarnje sate između 5 i 05:30, a tada se kupus ne priprema.

    Za situaciju da su pripadnici HV posmatrali kako VRS napušta selo je više nego tačno jer to pozicija na pojedinim tačkama i omogućava.

    Što se nebrige vlasti za svoje borce tiče, to je tema o kojoj bi se moglo pričati danima: prolazimo kroz put solunskih dobrovoljaca, vidjeti nas nad kontenjerima nije novost, socijalno nezbrinuti, ekonomski zavisni od penzija ako imamo sreću da su nam ostarjeli roditelji još živi, liječimo se sa neovjerenim knjižicama, dezerteri u državnim preduzećima a njihova djeca sa državnim stipendijama. Ima još mnogo toga, a posebno treba napomenuti da su boračke organizacije korumpirane i pod kontrolom vladajućeg režima. Kod vas je veće jedinstvo, pa kada se izađe na magistralu svi ste organizovani i ciljevi se ostvare.
    trebinje - 99895 - 17.03.2017 : Srđan Lipa Trebinje - best (0)

    Vlaštica


    Sve Vas pozdravljam. Mene zanima ako neko sa druge strane zna, ko nas je napao u zoru 12. 07. '92. godine? Radi se o koti Vlaštica.

    Tu noć je bjesnilo nevrijeme. Od udara groma teško su nam bila povređena dva vojnika na Drijenu, Slavuj 101. Posle nevremena magla je okovala cijeli prostor, a vidljivost nije bila veća od pet metara. Borba je počela u samu zoru oko 5 sati. Pravac napada je bio od Vukoša.

    Pretpostavljam da se dan ranije, dok smo mi uživali u predivnom ljetnom danu, grupa hrvatskih vojnika neprimjetno prikrala uz sami vrh. Sigurno su nam poskidali mine. Poznavajući teren, izgubili su dosta vremena penjući se, a snagu su vjerovatno čuvali za to jutro.

    Kad su napali bilo je to pravo iznaneđenje. Srećom, na položaju je bila prava ekipa, tako da smo zatvorili svaki prilaz od strane Vukoša. Borba je potrajala oko pola sata, prsa u prsa ne duže od 10 metara razdaljine: galama, povici, bombe na sve strane, čak je jednom od nas metak izbio pušku iz ruke.

    Ovi hrvatski vojnici su bili su jako dobro opremljeni, od bacača granata i pušaka argentinske i američke proizvodnje. Ni oni, ali ni mi nismo odstupali. Ipak na kraju su presudile naši minobacači od 82 mm. Neko ih je tako precizno navodio, ne znam ko. Nakon toga, ovi se više nisu javljali.

    Ubrzo nakon toga, negdje oko 8 sati, stiže smjena i nešto pojačanja. Nažalost, pri silasku su se ponovile borbe, ali ovoga puta ginu nam Lazo Džomba i Risto Burilo. Stradali su od bombe.

    Kad su Hrvati vidili da ne mogu ništa uraditi, ušutali su se i vratili nazad odakle su i došli. Sledećeg jutra je napadnut Ilijin vrh. Kako svi znamo tu smo rasturili ove iz 2. gardijske takozvane Gromove.

    Bojnu takozvane "Crne Mambe" je predvodio pokojni Predrag Matanović, hrvatski heroj koji je poginuo u oslobađanju Petrinje, operacija Oluja. Njega teško ranjavamo, a izvlačio ga je izvjesni Pero Bajan, koga smo takođe ranili. Iza njih su ostala tri stradala vojnika, a četvrtog poginulog su izvukli. Ipak, ostao je i jedan ranjeni vojnik koga smo zarobili.

    Nakon ove akcije Hrvati se više nisu usuđivali da nas napadnu, već su nas mljeli artiljerijom..

    Da još jednom ponovim, interesuje me ko su bili ti momci koji su nešto pokušali tog 12. 07. Nevjerovatno je da se neko po takvom klizavom kamenjaru i još tako loša vidljivosti, usudo da napadne. Lično mislim da to nije bila neka obična jedinica već profesionalci. Zasigurno znam da to nisu bili Dubrovčani, jer oni u toku rata sem izlaska na Malašnicu ništa značajno nisu uradili.

    O događajima u oktobru '92. godine ću pisati drugom prilikom. Moja grupa je branila prilaz od Ivanice i Rupnog dola.

    Sve vas pozdravljam!
    trebinje - 99893 - 17.03.2017 : Zelenikovac Trebinje - best (0)

    Kontakt telefon sa Sandrom


    Za Zenga, Split,

    poslao sam ti odgovor, ali je moderator vjerovatno zaboravio objaviti. Ako možeš saznati za kontakt telfon Sandre, volio bih se čuti sa njom. Unaprijed hvala i veliki pozdrav.
    treskavica - 99889 - 16.03.2017 : Treskavica 1995 Foca - best (0)

    Pitanje za Zisa


    Kako u jednoj izjavi kažeš da je između ostalih sa Šišom bio i neki Mongol koji jedva da je govorio naš jezik, dok u drugoj kažeš da uopšte nije bilo zarobljenih srpskih vojnika? Kako to? Naprosto nema logike!
    Ti reci javno ko je ubio moje drugove, pusti fol lika iz Višegrada, a ja ću rećp tebi ko je nakon zaarobljavanju ubio, na mjesec dana u špilji Sašu iz Sarajeva, vašeg borca - a bilo je zarobljeno 20 boraca.

    Misliš li da je ovo pošteno?
    treskavica - 99887 - 16.03.2017 : Treskavica 1995 Foca - best (0)

    Gvozno i zarobljavanje


    Pitanje za Zisa:

    Dva dana prije vašeg napada sam sam izlazio iz Gvozna i ležao na stijenama ispod Kobiljače, na svega 80 do 100 metara od vas. Vi ste prolazili ispod tim putem i to sam osjetio. Zašto niste pucali? Nisam imao kud?

    Pored toga, kažeš da niko nije zarobljen u tvojoj grupi, a za neupućene tri vaše jedinice su napale prostor od svega 25 do 30 metara dužine. Ti si morao vidjeti pogibiju svakog vojnika, šta više dobro znas da je R. R. zarobljen živ (kako ti kažeš Mongol) koji nije znao vaš jezik. Savjest te peče jer si zlo uradio. Da nije tako, ti bi se jaavio. Da tada nismo izdani od Novaka Paprice o ovome ne bismo ni pričali i moji drugovi bi imali porodice.

    Pozdrav svim dobrim ljudima i borcima.
    pocetak_rata - 99885 - 16.03.2017 : Aleksa Beograd - best (6)

    Kako je sve počelo (iz ugla petnaestogodišnjaka) - 2.dio


    Ovo je nastavak priče, koja se nalazi na stranici POCETAK_RATA

    Tog proleća '92. godine beše u modi vezanje zastava, pa bi i mi kroz zajebanciju, kada bi stariji momci igrali fudbal na igralištu, zavezali dve majice jednu za drugu i kao navijali mahajući njima. Tako je bilo sve dok nam jednu veče pripiti Mirso nije istrgnuo majice iz ruku i bacio preko ograde. Mi smo mislili da je ljut jer njegova ekipa gubi na fudbalu pa smo se ućutali jer su se u tome stariji poštovali. Mnogo kasnije nam je postalo jasno da je njemu smetalo što se zezamo sa nečim što je njemu bilo veoma važno u tom periodu...

    Jedan dan sam otišao u komšiluk da se igram sa drugom. Trčali smo za loptom po dvorištu i time nervirali njegovog dedu koji je sedeo za stolom ispod jabuke i čitao novine. Sedosmo i mi da se odmorimo. Drug koji je stariji od mene godinu dana, videvši da se deda malo oraspoložio jer smo prestali sa galamimo, okuraži se pa ga upita:

  • "Šta ima u novinama djede?"

    Deda za trenutak povuče dubok dim iz svoje cigare, a zatima pogleda ispod naočara. Nakon nekog vremena on zausti:

  • "Naopako djeco moja!"

    Drug se još više ohrabri, jer je obično za takva pitanja bio oteran u tri lepe materine, pa namigujući ka meni ponovo upita:

  • "Je li djede, a hoćemo li mi morati da se selimo u Srbiju"?

    Ovakvo pitanje pogodi djeda u živac, pa on dreknu:

  • "Šut' bolan, ko ti je to rek'o!?"

    Drug nastavi šeretski:

  • "Ja tako čuo".

    Tad se i ja osetih važnim što učestvujem u ozbiljnom razgovoru pa se plašljivo, tihom glasom uključih:

  • "Ovi hoće da se otcijepe!"

    E, ovo već skroz isprovocira dedu. On zatvori novine, odloži ih i ugasi cigaru.

  • "Šta ti znaš o tome?" - upita mene.

    Meni bi pomalo neprijatno, znao sam da je djeda u dubini dobar čovek, ali ga je gubitak roditelja u Drugom svetskom ratu, kao i težak život nakon toga, napravio grubim i pomalo prgavim.

  • "Meni to nije ništa jasno djede!" - odlučih da je trenutak da se povučem.

    Vidjevši da sam se našao u neprijatnoj situaciji, moj drug se uključi:

  • "A što djede mi moramo da idemo odavde kada smo godinama ovde živjeli?"

  • "E, sad ću ja vama da objasnim balavci"- nage se deda prema nama gledajući nas kroz naočare, krupnim očima
  • "Vidiš li ti ovu kuću" - obrati se meni.
  • "Vidim djede!" - rekoh ja.
  • "Koje je boje ova kuća?"
  • "Bijela djede!" - ponovo se unervozih.
  • "E, sad zamisli da smo nas trojica zajedno napravili tu kuću, zajedno živimo u njoj, imamo ista prava na nju?".

    Drug i ja se nakratko pogledasmo, i on mi očima dade znak da pustim djedu da nastavi. Nakon kraće pauze on progovori:

  • "Sad zamisli da vas dvojica hoćete ovu lijepu bijelu boju da prefarbate u žuto, a meni se to ne sviđa i ja se naravno pobunim zbog toga. Dal' što ne volim žutu boju, dal' što mi nije ćeif da farbam, ili možda za to imam neki drugi razlog. A onda vas dvojica udruženi meni zaprijetite da ćete me istjerati iz kuće. Jel' ti sada jasno?" - poviši deda ton.

  • "Djede, meni sada nije ništa jasno!" - odgovorih mu ja, a drug poče da se kikoće.

  • "Marš baksuzi jedni, marš" - iznervira se djed.

    Mi vidjesmo da je vrag odnio šalu, pa pobegosmo od stola i nastavismo da jurimo za loptom.
  • trebinje - 99871 - 15.03.2017 : Mali Zlikovac Trebinje - best (0)

    Vlaštica


    Za Zengu:

    pobrkao sam datum, 12. 07. '92. a Crne Mambe su na Ilijin Vrh išle dan posle. Taj što je gledao povlačenje sa čuke, i nad Bobovišta je povlacenje sa linije Sparožići - Radovan - Ždrijelo. Vjerovatno su čak su i zapucali sa te čuke. Odnos prema borcima je bio katastrofa.
    trebinje - 99863 - 15.03.2017 : Zenga Split Split - best (0)

    Re: Vlaštica, Bobovišta


    Za Mali Zlikovac i Hercegovina Trebinje:

    Živi bili!
    Duže vremena nisam bio ovdje pa ne znam tko je što pitao. Ukratko, juče sam sreo momka koji je među prvima ušao u Bobovišta, pa sam ga baš pitao neke stvari. On kaže da je istina da su negdje pored ceste pronašli ostavljeni TAM 110 i na padinama Klepetnika MB 60 mm. Ono što je zanimljivo u cijeloj priči, on kaže da su došli na neku čuku iznad selo i gledali vas kako odlazite iz sela. Još su malo sačekali da budu sigurni da je selo potpuno prazno i onda se spustili. Kune se da su na jednom šporetu pronašli kupus koji se još kuhao.

    Što se tiče napada na Vlašticu 15. 07. o tome stvarno ne znam ništa. Znam samo da je taj preambiciozni plan stvarno postojao i da su momci iz 2. gardijske (mislim Crne Mambe) to pokušali napraviti ali su doživili totalni fijasko. To je sve što znam o tome.

    Nego, nešto me drugo začudilo. Gledao sam neke vaše video isječke. Ne mogu vjerovati da je tako loš odnos države prema vama (bivšim ratnicima). Vidim da je pokojni Kovač umro poprilično zaboravljen, Radovan Zubac živio kao podstanar sa nekim mizernim primanjima itd... Nije ni kod nas bajno, ali po viđenom mogu da zaključim da je ipak kudikamo bolje!

    Lijep pozdrav!
    ozren - 99859 - 14.03.2017 : Alena Demirovic Zenica - best (0)

    Moj otac


    Moj otac je poginuo 25. 06. 1992. godine u Vozućoj, kada sam ja imala šest godina. Njegovi posmrtni ostaci nađeni su par godina kasnije, ali ne svi. Dobijali smo razne informacije o tome da se glava moga oca nalazi na Ozrenu kao i o tome ko ga je ubio. Molim sve koji nešto znaju o tome da mi se jave.
    gorazde - 99857 - 14.03.2017 : Bojan Bijeljina - best (0)

    Događaji u Goraždu, lijeva obala Drine


    Možz li iko da nam ispriča nešto interesantno vezano za rat u Goraždu na lijevoj obali Drine, do povlacenja 28. 8. 1992. godine? Hvala.
    prepiska - 99855 - 14.03.2017 : Milica Glisic Göteborg - best (0)

    Goran Glišić


    Zahvaljujem se od srca za pomen moga brata Gorana Glišić.
    plemena - 99854 - 14.03.2017 : Borislav Krsic Rockingham W.Aus. - best (0)

    Porijeklo prezimena Krstić


    Molim vas ako znate da mi kažete kako je nastalo prezime KRSIĆ. Moj Čukundjed se zvao Luka Krsić. Nastanjeni smo u selu Radojčići, zaselak Crnojevići kod Maglaja, a na te prostore smo došli negdje u osamnaestom vijeku. Krsna Slava nam je "Sveti Đorđe" - Đurđevdan. Veliki pozdrav.
    treskavica - 99845 - 13.03.2017 : Treskavica 1995 Foca - best (2)

    Odgovor za izdaju Paprice


    Prošlo je mnogo vremena od tada. Danas se Fočom šetaju dezerteri i imaju najplaćenija radna mjesta, a sirotinja im persira.

    Što se pogibije boraca VRS tiče, a medju njima i Šiša, ona je diskutabilna i ja je prenosim iz druge ruke! Dio jedinice koja je tada brojala svega dvadesetak boraca je bio u kolibici u Gvoznu, dok je drugi bio na odmoru u Foči. Smjene su bile svakih sedam do deset dana. Dvadeset i četiri sata nakon jedne od tih smjena, poginuli su ovi momci. Naime, bili su upozoreni da je jedna neprijateljska grupa ubačena u taj prostor, te su poslati na položaj Kobiljače gdje je već bilo šest ili sedam starijih vojnika, tako da ih je ukupno bilo svega petnaestak.

    Vojnici tzv. ABIH su došli iz tri pravca, i sastavljeni od tri jedinice, dobro naoružani i upoznati sa terenom jer su par mjeseci prolazili upravo tim putem ka D. Polju i Kalinoviku (Krbinskoj Zvijezdi) utabanom stazom kojom sam dan nakon toga prošao.

    Minobacači jesu tukli ali niže u šumu i nisu poklopili njihove snage koje su prišle i mirovale na samom obodu šume, nedaleko od položaja naših boraca. Pored toga, muslimani su slušali razgovor preko motorola komande i Šiša.

    A onda su sinhronizovano krenuli u napad. Paprica je govorio da nema više granata upravo kada je to najviše trebalo. Ne znam ime komandira koji je sa jedinicom zastao u prolazu i nije pružio podršku, ali to je trebalo ispitati.

    Desno i lijevo krilo su bili starci. Pobijeni su, ali su djelom došli u sredinu čime su i okruženi. Samo dvojica se izvlače, dok su nažalost ostali bili laka meta. Kada je čupavi muslimanski vojnik (imao je američku čuturicu za vodu) polako prošao oko vrtače sve je bilo gotovo. Istina je da je to bio propust Paprice koji nije smio ostati zaboravljen. Poslati su u smrt. Paprici to nije bio prvi put. Imao je još užasnih propusta... ili loših namjera? Ko će ga znati!
    trebinje - 99841 - 13.03.2017 : Mali Zlikovac Trebinje - best (0)

    Vlaštica


    Za Hercegovina Trebinje,

    R.S. i S.V. su inicijali nekih koji su bili na Galebu Jedan. Mislio sam da si rekao da se položaji zovu Stradun, pa me je to zbunilo. Sjećam se da su tu stazu jednom poklopili sa haubicama 155mm iz čista mira, upravo na mjestu gdje kreće žica sa staze. Tri granate su odjednom doletjele. Od Galeba 1 do vrha nije bilo mnogo, možda nekih 200 metara. Minobacači 82mm su bili na Crvenoj zemlji, a D. Š. je bio komandir.
    trnovo - 99825 - 12.03.2017 : Ratko Obrenovic Detroit, USA - best (1)

    Trnovo: poginuli borci na dan 6. oktobra 1994. godine


    Dana 6. oktobra 1994. godine, oko 5:00 časova ujutro, jake muslimanske snage su napale šator u kojem se nalazilo komandno odjeljenje, inžinjerija i sanitetsko osoblje. Napadnuti nisu imali prilike ni da se brane. Među ubijenima su bile i dvije medicinske sestre.

    Takođe treba napomenuti da su muslimanske snage prošle pored vojnika UNPROFOR-a koji su tada trebalo da nadziru dogovoreno primirje.

    Za ovaj zločin niko nikada nije odgovarao. Organizacija "Ilidžanski borac" je podnijela zahtjev federalnoj opštini Trnovo za odobrenje da bude na prigodan način obilježeno mjesto gdje je počinjen ovaj zločin nad srpskim vojnicima, ali ni do danas nisu dobili odgovor.

    Među stradalima su:

  • Risto (Mirko) Anđić,
  • Radmila (Marinko) Bjelica,
  • Tanja (Slavko) Bjelica,
  • Nenad (Dušan) Golijanin,
  • Stojanka (Petar) Golijanin,
  • Slavko (Radoslav) Kenjić,
  • Momčilo (Savo) Krstović,
  • Branko (Špiro) Milić,
  • Momir (Ilija) Minić,
  • Slaviša (Milenko) Močević,
  • Goran (Milenko) Močević,
  • Pero (Miloš) Pavlović,
  • Velimir (Relja) Popović i
  • Mirko (Mlađen) Samardžija.

    Tada su stradali i:

  • Ranko (Dobrilo) Samardžić,
  • Vaso (Risto) Sikima,
  • Nikola (Dušan) Sikimić,
  • Aleksandar (Miloš) Vidaković,
  • Svetozar (Milinko) Šešlija,
  • Žarko (Savo) Đogić i
  • Đuro (Miloš) Čančar.
  • boro_radic - 99819 - 11.03.2017 : Miner Vogosca Vogosca - best (24)

    Akcija prenošenja posmrtnih ostataka Bore Radića


    Pozdrav svima!

    Imam nekoliko informacija, ali bih prvo zamolio sve koji nisu baš u toku u vezi prenosa pok. Bore, da pročitaju sve moje postove na ovom portalu. Nema ih puno i mogu se brzo pročitati, a nakon toga mnogo toga će im biti jasnije.

    Pošto ne živim u tim krajevima, od samog početka akcije bilo mi je veoma teško locirati porodicu Radić. Uspio sam to tek 2015. godine prilikom boravka u Bijeljini kad sam bio gost u Udruženju Ilijašana. Stupio sam u kontakt sa Nikolom, Borinim bratom i majkom Danicom. Igor tada nije bio tu jer je bio u bolnici. Nikola je bio zainteresovan i obecao je saradnju. Međutim, majka Danica mi je rekla otprilike ovako: "Pa sinko moj kako da ih razdvajam, oni trbaju da leže skupa jedan pored drugog". Nije mi bilo jasno i kasnije sam pitao Nikolu na šta misli majka i on mi je objasnio da tu leže još djed Milan i Nikolin sin Darko. To nisam znao.

    Uglavnom ostalo je na tome da se Nikola poveže sa ljudima u Bijeljini. Dugo sam poslije toga razmisljao o svemu. Stav majke Danice je bio potpuno razumljiv. Ja kao čovijek i roditelj sam to u potpunosti shvatio. Nisam znao šta da dalje da poduzmem. Vijerovatno je ovakav stav majke Danice i uticao da se Nikola nikad nije pojavio u Bijeljini, niti kontaktirao određene ljude.

    Ljetos, kad sam bio u Višegradu, Ranka mi je nagovijestila da postoji mogućnost da se to konačno odradi ali nije imala konkretne informacije. Nešto kasnije mi je došla informacija da se kontaktira žena koja radi u pogrebnoj firmi u Vogošći. Tada sam pomislio da se ide preko te firme. Zato i jesam poručio uredniku ovog sajta da budemo oprezni, a evo i zasto? Vlasnika te firme odlično poznajem. Da je pok. Boro živ on nikad ne bi smio stupiti na tlo Evrope. I sa njim nikad ne bih išao u tu akciju prenošenja. Nije vrijeme ni mijesto da se pišu detalji, ali će doći i ta vremena i biće i to opisano.

    Kasnije mi je Ranka objasnila da se ne ide preko te firme nego preko neke firme koji su pouzdani i pošteni ljudi. Ona zna da ja imam spreman novac i tu nema nikakvih dilema. Onda je na svu sreću, na savijet svog školskog druga, i Igor izašao na internet i logovao se na FB. Sada je to ogromna stvar jer je on odmah izrazio spremnost na saradnju.

    Imam dva sina koji redovno prate ove sajtove. Oni su primijetili da sam se našao u unakrsnoj vatri i nisam znao kako pravilno da se branim. Sijeli su i dogovorili se da oni isfinansiraju prenošenje deda Milana. To mi je veoma drago i shvatio sam da sam odgojio dvojicu mladih patriota koji su spremni da stanu sa desne i lijeve strane Igora Radića i i krenu u odbranu svoga roda.

    Zato hoću da poručim sledeće: Moralno i fizičko pravo na ovu akciju mi mogu oduzeti Igor, Nikola i majka Danica, Zeljko (urednik ovog portala jer se sve ovde i počelo odigravati), Ranka koja sada vodi tehničku pripremu i niko više. Utijeha mi je da Željko odavno ima tačan uvid u sve humanitarne akcije, protok novca i priloge pojedinaca i iskreno očekujem njegovu podršku. Takođe trebe da se oglase i Igor s svojima, kao i Ranka. Također sam zamolio Ranku da razgovara sa vlasnikom firme sa kojom sve organizuje i zamoli ga da omogući neki popust za malog Darka pa da se cijelokupna akcija zaokruži. Itako bi bili svi sretni. Isto tako se nadam da je bar još neko na ovoj zemaljskoj kugli odgojio sinove ili kćeri koji bi postupili kao moji i priložili nešto novca za malog Darku.

    Neka nam je svima Bog na pomoći, kako god da se zavrsi ova akcija. Zahvaljujem se velikom broju zdravih i normalnih ljudi koji mi daju podršku.

    Miner.
    trazim_sa - 99817 - 11.03.2017 : Gordana Radic Sydney - best (0)

    Siniša Tošić


    Siniša Tošić, zvali smo ga Fric na Ekonomskom fakulteru, koji smo zajedno završili. Siniša je živeo na Dobrinji u Sarajevu kada je rat počeo. Je li neko ima informaciju da li je živ i gde je sada?

    Hvala!
    ratko_mladic - 99812 - 11.03.2017 : NLO Gojino Brdo - best (5)

    Ratko Mladić


    Sretan rođendan Đenerale!!!
    rat_sekovici - 99803 - 11.03.2017 : Strela M53 Kladanj - best (0)

    Pelemiši


    Pozdrav, bio sam na tom mjestu.
    trebinje - 99801 - 11.03.2017 : Mali Zlikovac Trebinje - best (0)

    Vlaštica


    Pitanje za Zengu,

    mislim da je to bilo 15. 7. '92. godine. Bio je to vaš pokušaj izlaska na sam vrh Vlaštice. Dolazili ste sa Vukoša. Magla je bila velika. Interesuje me da li je cilj vašeg napada za vrijeme ofanzive na Vlašticu bio i Tresibrad.

    Pitanje za Orlovića,

    jesi li bio na Galebu 1 ili na 2, položaji na Klepetniku i Mrkašin brdu su bili Heroji 1 i 2.
    trebinje - 99799 - 10.03.2017 : Trebinje Hercegovina Trebinje - best (0)

    Re: Vlaštica


    Za Mali Zlikovac,

    moram da te malo ispravim, "STRADUN" je bila pozicija, npr. kada bi komunicirali sa motorolom ili RUP vezom ta tačka je bila orjentir gdje se neko nalazi, ili da neko siđe sa čuke da tu nešto prihvati. Nikada tu nije postojao položaj. Položaji su bili "Galeb 1, 2, 3", "Heroj 1, 2, 3", "Lipa 1, 2, 3" itd.

    Pozdrav.
    P.S. Možda smo bili zajedno, ja sam tu proveo dugo vremena, sve od Ivanice pa do Taleže.
    oglasi - 99793 - 10.03.2017 : Mara Sorak Bijeljina - best (0)

    Zemlja na prodaju


    Nudim na prodaju nešto više od 47 dunuma zemljišta, na kojem se nalazi djelimično devastirana veća vikendica.

    Zemljište se nalazi u D. Drapnićima, 300 metara makadamskog puta Išerić Brdo - Šaševci.

    Zmljište ima 2 jaka potoka i dovedenu vodu ispred vikendice.

    Informacije putem maila ili telefon, br. 066/159-078.
    bosna_komentari - 99791 - 10.03.2017 : NOMAD Srbija - best (1)

    Lanac Izetbegovićevih laži


    Na portalu Fokus objavio sam 11. februara komentar pod naslovom: "Umjesto nove presude, novi skandal", izražavajući bojazan da će se neslavno završiti pokušaj iniciranja novog suđenja Srbiji za zlo koje je pod njenom dirigentskom palicom počinjeno u našoj zemlji.

    Nažalost, umjesto revizije, zaista smo dobili samo skandal. I to kakav - ogroman!

    Ima li, uostalom, u politici i javnom životu išta skandaloznije od spoznaje da ste sudbinu jednog ekstremno važnog posla prepustili u ruke beskrupuloznog lažova, kakav se pokazao Bakir Izetbegović? On, ne samo da je skrivao istinu od javnosti, nego joj je neprestano servirao laži o statusu bivšeg agenta BiH pred Sudom u Hagu, Sakiba Softića. I političkoj eliti, koju je sazvao u sarajevsku Vijećnicu, rekao je da sa tom formalnošću nema nikakvih problema - da je Softić naš punovažni zastupnik u sudskom procesu protiv Srbije.

    Dodatni skandal sastoji se u tome da je Izetbegović u svoje laži upleo još niz ljudi, koji ovih dana treba da se crvene kao nikad u životu. Pitanje je, stoga, čime je Izetbegović "kupio" zavjereničku ćutnju pomenutog Softića, ali i kompletnog pravnog tima, sa četiri stranca, koji su tobože ozbiljno pripremali zahtjev za pokretanje sudske revizije u Hagu? Zašto su, kad su znali limitirajuću činjenicu o statusu našeg bivšeg agenta, kao zaliveni ćutali i Izetbegovićevi kabinetski savjetnici u Predsjedništvu BiH? Zašto je, tek nakon što smo juče iz Haga dobili "odbijenicu", progovorio i Refik Hodžić, bivši glasnogovornik Suda u Hagu, koji je znao da je Softić još prošle godine zvanično obaviješten da su njegove punomoći prestale da važe?

    Zašto se u kolo laži uplela i Munira Subašić, predsjednica Udruženja "Majke Srebrenice" te Murat Tahirović, predsjednik Udruženja žrtava i svjedoka genocida? Sramnu ulogu je odigrala i Fondacija "Pravda za BiH", preko koje su plaćane usluge Sakiba Softića i članova njegovog, već tada se znalo, nelegalnog tima, u zasad poznatom iznosu od 180. 000 konvertibilnih maraka. Koliko li tek iznosi puni ceh?

    Ozbiljan pad autoriteta ovim povodom je doživio i profesor Kasim Trnka, naš najugledniji pravni ekspert, koji je javno hvalisao kvalitet aplikacije koju su pripremili Softić i društvo. Na kraju, dio bruke pao je i na sve nas koji smo pružali zdušnu potporu zahtjevu za reviziju, na riječ vjerujući Bakiru Izetbegoviću i njegovim kategoričnim tvrdnjama da sa Softićevim statusom nema nikakvih problema. Čime je Izetbegović "kupio" zavjereničku ćutnju Sakiba Softića i kompletnog pravnog tima, sa četiri stranca? Ispalo je da ima. Ispalo je, štaviše, da su to svi pomenuti znali još prošle godine. Njihove laži i grijeh za neviđeni skandal time su dodatno uvećani. Pukla je bruka koja nema nikakve veze sa (ne)priznatom krivicom Srbije za genocid nad Bošnjacima, nego samo sa moralnom strukturom i stručnošću osoba koje su, u ime žrtava, preuzele odgovornost za provođenje čisto pravnih radnji potrebnih da ovaj predmet dospije na Sud.

    Sad znamo da smo dva mjeseca bili taoci jedne organizovane grupe lažova. Najmanje što oni, nakon svega, mogu da učine, to je da se duboko izvinu Bošnjacima i kompletnoj javnosti, te da se povuku sa ozbiljnih funkcija koje vrše. Prvi koji to treba da učini je, naravno, Bakir Izetbegović, kolovođa skandaloznih laži i manipulacija.

    Bošnjacima je u Predsjedništvu BiH hitno potreban pošteniji, časniji i sposobniji predstavnik, a Stranci demokratske akcije novi predsjednik. Ovaj sada¿nji počinio je samoubistvo iz zasjede!

    No, čemu su te krupne i naivne laži trebale da posluže? Na to nije lako, pa možda ni moguće, dati uvjerljiv odgovor. Blizu su možda ocjene, koje se već izriču, da je Izetbegović po svaku cijenu išao na produbljivanje ionako velike državne i međunacionalne krize, kako bi time prikrio svoje ogromne neuspjehe. On je i dosad, uostalom, za vlastiti politički ćar obilato zloupotrebljavao tragediju svoga naroda. Valjda je mislio da će mu i ovaj put taj lešinarski posao donijeti političku korist.

    Moguć je još jedan Izetbegovićev motiv: da na odbijanju (jer drugačije nije ni moglo biti) Međunarodnog suda da žrtvi pruži još jednu šansu, otvori proces dosad najveće radikalizacije Bošnjaka. U toj funkciji može biti i njegova jučerašnja ocjena da se Bošnjacima "od mene pa nadalje, polako prelijeva čaša", koja zvuči jako ratoborno i koja na svoj način najavljuje da bi naš najbrojniji narod mogao da se okrene potpuno drugačijoj politici.

    Bošnjacima je u Predsjedništvu BiH hitno potreban pošteniji, časniji i sposobniji predstavnik, a Stranci demokratske akcije novi predsjednik.

    Ako bi skandal sa neuspjelim pokretanjem novog sudskog procesa protiv Srbije trebao da prepuni neku čašu, onda je to ona Izetbegovićeva. Stoga bi, ukoliko mu je preostalo imalo časti, sam trebao izvući odgovarajuće zaključke i svoje političke pozicije prepustiti nekome sposobnijem, nekome ko će bošnjačkom narodu i Bosni i Hercegovini služiti s više znanja, truda, čestitosti, spretnosti, iskrenosti...

    Nikad i ni u kom poslu jedan političar ovdje nije uživao takvu jednodušnu podršku kakvu je Bakir Izetbegović imao u operaciji "Revizija". Red je, nakon sramnog fijaska, da pošteno prizna da je to povjerenje jeftino prokockao, i to na krajnje skandalozan, za ozbiljnog čovjeka nedoličan način, piše Vlastimir Mijović za portal Fokus-a.
    ozren - 99783 - 09.03.2017 : Slobodan Bogdanovic Neuwied - best (1)

    Bore (Milan) Zimonja


    Mladen Doboj,

    hvala na informaciji za Boru (Milana) Zimonja iz Banja Luke, iako je veoma oskudna. Ja sam imao priliku razgovarati sa jednim muslimanskim borcem koji mi je rekao da su El Mudžahid borci njih preduhitrili i dok su ovi stigli već je bilo kasno. Mudžahedini su izvršili najveći mogući zločin nad zarobljenim srpskim borcima. Ovaj domaći musliman mi je tvrdio da su ih oni lično zarobili, možda bi neko ubio kojeg uz osvete ali maksimalno 5 do 10 a Mudžahedini su ih zverski mučili i ubili njih 168!

    Nadam se da će se nešto više rasvjetliti tokom procesa Mahmuljinu. Srpska crkva bi trebala da proglasi svetac Ozrenski mučenici. Pokoj im duši!
    rat_teslic - 99781 - 08.03.2017 : Za Kunta Kinte Teslic - best (6)

    Priče sa ratišta u Bugarinovićima


    Odgovor za Kune Kinte

    Pozdrav i respekt za sve koji su se časno borili.

    Borba za koju pitaš zbila se 23. 05. 1993. godine oko 19:00 časova na koti 318 - Miljevac. Nije bila spontana, borbe su trajale 3 dana, jedan dan Miljevac, drugi dan Bugarinovići, treći dan Lijepo Brdo - Stijakovac - Krst, tako da baš ne stoji komentar da je kriv turnir. Po meni radilo se o različitim motivima - za nas je to bilo pitanje opstanka jer u selu se nije moglo živjeti, a za vas je to bio komad šume koji vam suštinski i nije previše značio.

    Ne znam motiv tvog pitanja, ali pominješ poginule pa ako ti može šta pomoći na Miljevcu su zarobljena dva vaša vojinika. Jedan je bio ranjen u nogu, zarobljen i koliko znam razmijenjen. Drugi teško ranjen, nije dopustio ni da ga previju aktivirao ručnu bombu ispod sebe, a mogao je u smrt povući nekog i od naših boraca - laka mu zemlja bila i oprostite ako nisam upotrijebio pravi izraz.

    Od naših niko nije ni ogreban, a da li je mrtvih bilo izvan linije to ne znamo jer nismo napredovali po dubini nego stali sa zauzimanjem linije. O kakvoj koti se radi tebi je vjerovatno jasno, a radi ilustracije zarobljeno je 5 puškomitraljeza M53.

    Nemojte sa ove vremenske distance da se važemo ko je bio jači, nego da ostavimo trag za buduće generacije da se ovakvi užasi nikada ne ponove.

    Ispričat ću dvije priče upravo sa ratišta u Bugarinovićima koje oslikavaju besmisao rat:

    PRIČA PRVA

    Bili smo u totalnom okruženju, nema struje, nema kafe, a cigare 40 DEM po kutiji. U sred Bugarinovića je stijena na kojoj je vaša linija. Mi smo tu stijenu zvali Milankovina, a da li ima drugi naziv ne znam. Dovikujemo se sa vašim borcima (a šta ćeš - znamo jezike. Jedan od "vaših" veže kutiju cigara za tromblon i ispaljuje prema nama. A niko nije lud da gleda gdje će pasti jer očekuješ da je izvadio osigurač. Trava visoka, sve zaraslo i čuje se samo tup udarac u zemlju. Pita jesmo li našli. Nismo. Ponavlja još dva puta i opet ista priča. Kaže da ne smije više. Cigare smo našli vezane za tromblon tek nakon otprilike 6 mjeseci. Raspale se. Tog bih čovjeka i tada, a i sada častio i skidam mu kapu.

    PRIČA DRUGA

    Ista lokacija. Jedan od vaših boraca napio se "ko mila majka". Popeo se na tranše (na Milankovini) i dovikuje nam, kao jebešš rat-džaba se ubijamo- hajde da zajedno sjednemo i popijemo itd. Njegov saborac pokušava ga uvući u tranše. Uvuče ga, a on ponovo izađe. Taj trijezni nam dovikuje: "Nemojte ga ubiti, pijan je". Najmanje pet cijevi ga je imalo na nišanu. I niko nije opalio. Ne mislim sad da je neko dostignuće ne ubiti čovjeka. Smisao priče je da je i u ratu bilo časnih ljudi i pored svih zala.
    zaboravljeni - 99779 - 08.03.2017 : Duks Dobrinja - best (0)

    Zlikovac (Spasoje) Aleksandar


    Ja sam bio u 4. bVP. Pokojni Aco je poginuo u Lukavici od snajpera sa Mojmila, na kamionu u kasarni "Slobodan Princip - Seljo" u Lukavici. Sahranjen je na Palama
    poginuli - 99778 - 07.03.2017 : Vogošćanin Pravi Vogošća - best (3)

    Bogdan (Radoslav) Đajić


    Bogdan Đajić-Boro bio ranjavan tri puta, i nikad nije čekao potpun oporavak, vraćao se nedovoljno oporavljen svojim drugovima da pomogne. Poginuo je na Golom brdu, prilikom zaposjedanja neprijateljskih položaja. Odlikovan je posmrtno medaljom za vojne zasluge.

    Međutim, zbog nerada BORS-a i nakon 22 godine njegovoj porodici to odlikovanje nije uručeno.

    Nesumnjivo si bio najveći heroj iz Hotonja, pokojni Đajić Bogdana-Bore. Vječna ti slava junače!
    zaboravljeni - 99775 - 07.03.2017 : Vogošćanin Pravi VogoŠ'a - best (3)

    Vječna ti slava Ratko Košarac!


    Vječna ti slava Ratko Košarac!

    Kad je bila akcija na Srednje i kad se spustala linija sa Dubova i Motke negdje iznad kafane Ranč, Ratko je uletio u muslimansko minsko polje i tu je nastradao. Mina mu je poderala stomak, i na licu mjesta je izgubio oko.

    Liječio se Ratko na VMA od teškog ranjavanja. Nakon godinu dan liječenja, srce u junaka nije moglo više da izdrži. Ratko Košarac umro je od teških posljedica ranjavanja!

    Danas njegova žena teško živi i nema nikakva primanja, jer oni koji vedre i oblače u Republici Srpskoj kažu, nije Ratko poginuo već umro. Sramota za BORS, a i državu za koju je ovaj heroj položio svoj život!
    boro_radic - 99771 - 07.03.2017 : Vogošćanin Pravi VogoŠ'a - best (1)

    Pjesma o Bori Radiću


    Slava jednom od najvećih heroja Republike Srpske!

    prepiska - 99769 - 07.03.2017 : Stanislav Vogošća - best (0)

    Grupa 3. sarajevska brigada


    Jel može neko da mi kaže kako se tačno zove gore pomenuta stranica na fejzbuku jer je nisam uspio pronaći, kako se ta grupa tu nalazi?!
    bors - 99767 - 07.03.2017 : Boro Prijedor - best (0)

    Naknada za odlikovane borce


    Sramota, još nema naknada za odlikovane borce. Svi lažu, RTRS objavi da počinje isplata 19. 01. 2017. i nemaju obraza čak ni da demantuju lažnu informaciju. BORS isto laže borce, neki dan mi odgovaraju da su čekovi otišlu u trezor a čekovi su kod poštara od decembra 2016. Lažovi!
    boro_radic - 99763 - 06.03.2017 : Vogošćanin Pravi VogoŠ'a - best (2)

    Opstrukcija je i dalje u toku


    Uprkos izvjesnim opstrukcijama koje dolaze u vezi ove akcije, jutros sam kontaktirao Igora, kako bi dobio njegovu punu podršku. Igor nam je dao pristanak i odao zahvalnost na ovome što činimo za njega i njegovog oca.

    Evo kako je tekao naš jutrošnji razgovor:

    8:44 AM

    Ćao Igore, pokrenuli smo ponovo akciju oko prenošenja tovog pokojnog oca na groblje "Mali Zejtinlik" na Sokocu. Ljetos mi je Nešić rekao da je sa tobom razgovarao i da si mu obećao da ćeš nam pomoći ako trebaju neki potpisi. Počeli smo sakupljati novac za tu akciju i nadam se da ćemo vrlo brzo sakupiti. Ovom prilikom hoću tebe da pitam dali si voljan da prisustvuješ prilikom ukopavanja posmrtnih ostataka na Sokolcu? Pozdrav.

    Hvala... na usluzi sam svakako... i prilikom eshumacije i pokopa... potpis nije problem... zapravo nema problema. Pozdrav i javi se... hvala puno...
    Igore uskoro ti se javljam, sa tačnim informacijama o svemu, ali mi je drago da imam tvoj pristanak. Poveli smo akciju u grupi 3. sarajevska brigada. Hoćeš da te priključim toj grupi, grupa je tajna i samo članovi mogu da je vide.

    Naravno... svugdje uz svoje ljude. Slobodno me priključi... i ostanimo u kontaktu.

    Igor je od danas zvanično i član naše grupe 3. sarajevska brigada i tamo je takođe potvrdio tu zahvalnost i dao nam svoju podršku. Novac koji je potreban da se prenese Boro Radić, bez obzira na opstrukcije koje postoje, mogao bi biti vemo brzo prikupljen. Ranka će ovih dana provjeri i prikupi potrebnu papirologiju. Javiću kad bude sve spremno i objavit imena donatora i visinu troškova.

    Pozdrav za sve učesnike sajta,
    Pravi
    trebinje - 99762 - 06.03.2017 : Mali Zlikovac Trebinje - best (1)

    Film o Vlaštici


    Zenga, ako hoćete da napravimo taj film, možemo naći novinara koji to hoće da odradi. Nađemo se na Ivanici zajedno, ispričamo priču i čovjek neka napravi film.
    trebinje - 99757 - 05.03.2017 : Mali Zlikovac Trebinje - best (0)

    Vlaštica


    Ja sam neko vrijeme bio na tom položaju koji ti zoveš Stradun. Kada na Vlaštici sa staze okreneš gore do vrha bio je to težak teren za izaći. Pravo ispred tebe dođe war brdo. Možda smo i bili zajedno?
    poginuli - 99756 - 05.03.2017 : Stanislava Šiljak Prnjavor - best (0)

    Grujo (Miroslav) Andrić


    Često mislim o tebi i našim danima.
    groblje_rogatica - 99751 - 05.03.2017 : Mile Arsić BG - best (0)

    Rogatica - civilne žrtve


    U Rogatici je ukupno stradalo 106 srpskih civila, neka dopuni spisak ko može.
    trebinje - 99749 - 05.03.2017 : Trebinje Hercegovina Trebinje - best (0)

    Re: Vlastiša


    Za Orlović Trebinje,

    Naravno da se sjećam svakog imenom i prezimenom momaka što su stigli na ispomoć na desno krilo. Sjećam se i njihovih ranjavanja u toj akciji.

    Slažem se da je bilo i mlađih vojnika na pozicijama Mrkašin Brdo i Kleptenik ali jako malo, sve mlađe je bilo angazovano na 704. i na 911. kao i na padini od vrha Vlaštice pa prema poziciji "Stradun"...

    Upravo se prisjetih tačke koju smo tada spontano nazvali Stradun, a to je ono mjesto gdje sa austrijske staze skrećeš naglo lijevo uz Vlašticu. Tuda je išla i žičana telefonska veza prema vrhu.

    Za ZENGU Split:

    Golubov kamen je nama bila ključna tačka za odbranu Uskoplja i naravno komunikacije Ivanica - Zaplanik - Hum. Jako teška tačka za održati, brisan prostor i loša mogućnost za izradu iole boljeg skloništa ili vatrene tačke. Nažalost tu su nam stradali komandir voda Grubač Dragiša i vojnik operater na PVO sistemu STRELA 2M Risto Kardum. Takođe bilo je dosta ranjavanja i te ranjenike smo spasavali uz dosta muke i požrtvovanosti svih vojnika 3. bataljona.

    Odbrana samog Golubovog Kamena je dosta podržavana sa manjih "čuka" bočno od samog GK. Znam da smo iz pravca Velike Gomile bili izloženi jakoj streljačkoj vatri i da smo tamo usmjeravali naše minobacače. Povlačenje sa Golubovog Kamena se desilo kada je presječena putna komunikacija i vaši tenkovi prošli kroz Vukoviće i pod kontrolu stavili put prema Zaplaniku i Humu. Tada smo iz stroja za par dana na tom pravcu imali izbačeno 30 vojnika. Jedan cijeli vod, dio je zarobljen a neki se i dobrovoljno predali. Neki ranjeni i zarobljeni a na žalost nekoliko vojnika je stradalo u odbrani tog dijela fronta.

    Ovi što su se dobrovoljno predali imali su povlašteni tretman u Lori, možda što nisu bili Srbi?

    Pozdrav!
    prepiska - 99747 - 05.03.2017 : Zeljko Tomic Sokolac - best (0)

    Objavljivanje slika na sajtu


    Objavljivanje slika na sajtu nije moguće (zbog virusa) kao što je to slučaj sa Fb i nekim drugim socialnim mrežama. Ukoliko želite da objavite neku fotografiju uz tekst koji ste napisali treba da: 1) Napišete i objavite tekst na ovom forumu 2) Fotografije pošaljete na moj email, slavicnetŽhotmail.com




    Idi na stranu - |listaj dalje|