fix
Logo
fix
Nalazite se na Forum-Najnoviji
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje

politika_srbija - 100311 - 26.04.2017 : NOMAD Srbija - best (0)

Zašto?


Željko .. . imate li realno objašnjenje?
Željko zašto ste u postu broj 100299 koji sam poslao 24. 4. 2017. pod naslovom Debakl, a Vi dodali Voje Šešelja u poslednjem pasusu koji sam ja napisao, svako Č ste pretvoriili u Ć, a garantujem da tako nisam napisao da je u svakoj reči..

RE: Zašto



Nomad,

ne misliš valjda da sam to ja namjerno uradio? Problem nije ni tvoj, već je tehničke prirode. Kod jako dugih tekstova to se dešava jer imam neku grešku u JavaScript koji tako radi. Tekstove tada popravljam ručno, ponekad mi izmakne, kao u tvom slučaju. Sporni tekst sam već popravio... Inače, pravi problem je sa mojim serverom koji ne voli neka naša slova, posebno "ć" i 'ž' koje ja sa JavaScript prepravljam u "kvačice" i apostrofe. Ukoliko u tekstu imaš više od 100 pojavljivanja tog slova, JavaScript prestaje da radi.

Inače napomena za tebe, a i za druge. Ukoliko hoćeš da uneseš duži tekst, na formi za unos klikni na sliku olovke i otvoriće ti se forma koja omogućava unos tri puta po 4000 znakova. Na taj način ja neću morati da spajam tvoje tekstove a i tekstove drugih!
nebojsa_spiric - 100309 - 26.04.2017 : Vogoscanin Pravi Vogosca - best (0)

(26. 04. 1993) Poginuo je Nebojša Špiric-Špiro


Na danasnji dan poginuo je jedan od najvećih heroja na prostoru Srpskog Sarajeva. Nakon što se ovladalo dominantnim kotama Ravnog Nabožića, iznenadni rafali pokosiše srpskog heroja.

Nebojša Špirić-Špiro bio je pripadnik MUP-a, a do dana pogibije išao je u sve akcije koje su izvodili pripadnici VRS u okolini Vogošće. Šprino učešće bilo isključivo na dobrovoljno bazi! Vječna ti slava herojčino!
prepiska - 100307 - 26.04.2017 : Zeljko Tomic Sokolac - best (0)

Sajt neće raditi nekoliko sati


Zbog prenosa servera na drugu lokaciju, sajt danas ili sutra neće raditi nekoliko sati. Na osnovu prethodnog iskustva, moguće je da se prekid u radu oduži na jedan dan. Savjet: ukoliko ne radi slavicnet. com, pokušajte da pristupite sajtu "sokolac. slavicnet. com" koji je identičan sajt, samo druga adresa.
civili - 100305 - 25.04.2017 : Vogošćanin Pravi Vogošća - best (0)

RE: Spomenici civilnim žrtvama u Odbrambeno-otadžbinskom ratu


Mislim da se ovoj temi trebalo više posvetiti, jer to govori o našem stradanju, koje je jako malo prikazano kod nas a kamoli u svijetu, bolje reći nije upošte prikazano da je srpsko civilno stanovništvo stradalo.

Međutim, što se tiće srpskih spomenika za civilne žrtve, nije tako crno kao što izgleda, ali se i dalje tome ne daje dovoljan poblicitet. Naime u Bijeljini postoji spomenik poginulim srpskim borcima i civilnim žrtvama, stim što su imena civilnih žrtava razdvojena od imena poginulih boraca.

Spomenik sa imenima poginulih na teritoriji opština Rajlovac i Vogošća nalazi se u krugu predivnog manastira na "Pet Jezera", nedaleko od Bijeljine.

Ko do sad nije obišao taj manastir, toplo preporučujem da ga obiđe i vidi predivnu pravoslavnu građevimu i spomenik sa ispisanim imenima svih poginulih, Rajlovaca i Vogošće.
plemena - 100301 - 25.04.2017 : Aleksandar Mitrovic Valjevo - best (0)

Poreklo porodice Mitrović


Voleo bi da saznam poreklo porodice MITROVIĆ, kao i to ko su bili članovi te porodice kroz vekove. Sem imena oca i dede ništa o svom poreklu ne znam...
politika_srbija - 100299 - 24.04.2017 : NOMAD Srbija - best (0)

Debakl Voje Šešelja


DEBAKL LIDERA SRS Vojislav Šešelj samo malo jači od supruge Jadranke.

Tačno 9. 995 glasova više Vojislav Šešelj je osvojio od svoje supruge Jadranke, koja se za predsednika kandidovala 2012. Broj koji svedoči o debaklu lidera SRS.

Zvanično, prema poslednjem prebrojavanju, Vojislav Šešelj u nedelju je osvojio 157.798 glasova, odnosno 4,5 odsto (izvor RIK) glasova. Njegova supruga Jadranka, koja se kandidodavala 2012. godine u vreme dok je Šešelju suđeno u Hagu, osvojila je 147.793 glasa, odnosno 3,7 odsto glasova. To, dakle, znači sledeće: da je Jadranka svoj rezultat iz 2012. godine ponovila na ovim izborima, osvojila bi 4,2 odsto glasova - 0,3 odsto manje od supruga!

Iako javnost traži komentar zbog alarmantnih rezultata koje je lider radikala ostvario na izborima - odgovora zasad nema.

Radikalska omerta traje i treći dan nakon kraha Vojislava Šešelja: na pozive i poruke u kojima smo tražili komentar na rezultate juče nisu odgovorili ni Vjerica Radeta (predsednica Izvršnog odbora stranke), ni Nemanja Šarović (zamenik predsednika) ni Zoran Krasić (jedan od osnivača SRS).

Mislim da je konačno poražen mit da su njegovi birači nacionalno čvrsto opredeljeni: očigledno su dobar deo njih mladi ljudi za koje je on bio šoumen, koji sada nije mogao da se takmiči sa Preletačevićem. Promenila se Srbija, a Šešelj je ostao zakopan u devedesetima. Uz to, Šarović, Radeta i slični loši su saradnici koji odbijaju, a ne privlače glasače - smatra politički analitičar Dragomir Anđelković.

Doktor Neven Cvetićanin iz Instituta društvenih nauka vidi Šešeljev pad kao pravi politički nokdaun - možda i konačni nokaut četničkog vojvode.

Pitanje je da li može da ustane posle ovoga. On nije nastavio da se politički razvija: ostao je negde u onoj operativi, ideji i stanju svesti od pre 20-30 godina.

Žestok udarac potresao je Srpsku radikalnu stranku i njenog lidera Vojislava Šešelja nakon objavljivanja rezultata predsedničkih izbora, na kojima je osvojio 4, 47 odsto glasova - skoro duplo manje nego na parlamentarnim izborima prošle godine (8, 1). Analitičari kažu: Šešelj je drugi najveći gubitnik izbora, a radikali se "vraćaju na svoju meru"

Šešelja sigurno posebno boli to što je Luka Maksimović - Ljubiša Preletačević Beli - osvojio 9,43 - više nego dvostruko veći broj glasača od lidera SRS.

Šešelj, očigledno, nije ozbiljno shvatio Preletačevića, za kog je govorio da je "duhovit, mlad čovek", koji "nije za politiku". Kasnije ga je i otvoreno napadao govoreći da su mu "potpise skupljali proevropski kandidati", te da mu "dokumenta nisu bila ispravna".

  • Mene ne može da ugrozi Beli, ne može za Preletačevića da glasa onaj koji je spreman da mene podrži. Ja ću uzeti najmanje 20 odsto, a njega procenjujem na jedan do dva odsto - govorio je u kampanji Šešelj.

    Prema rečima Šešeljevih najbližih saradnika, lider SRS nezadovoljan je zbog lošeg izbornog rezultata, jer nije očekivao da će imati manje od pet odsto glasova.

    Izborni fijasko pokazao je da su radikali izgubili poverenje glasača, ali oni ne mare, zadržali su stari, prepoznatljivi patološki odnos prema realnosti. Umesto da analiziraju nemilosrdne činjenice, nasrnule su na onoga ko ih objavljuje.

    Za Vojislava Šešelja glasalo je 4,49 odsto građana, odnosno njih 74. 143!

    Ovo su samo neki od natpisa u dnevnim listovima o debaklu na izborima za predsednika Srbije koji je zadesio "četničkog Vojvodu" Voju Šešelja, moje lično mišljenje neću da iznosim, a rezultati kako je glasalo biračko telo u Srbiji nedvosmisleno govore koliku podršku NEMA ostareli Šeki, za kojeg je A. Vučić nedavno izjavio da mu je Voja politički otac... Jasno je da su mlađi radikali (SNS) pokazali Voji put u političku penziju... Takav je život, šta da se radi?
  • politika_srbija - 100296 - 24.04.2017 : NOMAD Srbija - best (4)

    Svemogući 'Mali Alek'


    Zašto premijer i izabrani predsednik podseća na "lažne" sveštenike? Kako taj danas toliko moćan čovek u ono vreme nije mogao da bude ni vođa delija sa Novog Beograda, pitao sam jednog od tih oficira Arkanove paravojske, koji danas upravljaju Crvenom zvezdom i suprotstavljaju se Vučićevoj ideji da se Zvezda privatizuje. Odgovor je bio zapanjujući.

    Pre ravno 26 godina, 24. aprila 1991. nad stadionom Crvene zvezde "Nebo se otvorilo" i sam Bog je (ma šta to značilo) nagradio naš najtrofejniji fudbalski klub plasmanom u finale Kupa šampiona.

    Piše: Milojko Pantić

    Beograd 24. april 2017

    Jer samo tako se može objasniti odlučujući gol koji je Bajern dao sam sebi, a koji nikada ni pre ni posle toga nije viđen u svetu profesionalnog fudbala.

    Na toj strani stadiona, na severnoj tribini u masi, kako se to nekada govorilo, najvatrenijih Zvezdinih navijača, bio je i Aleksandar Vučić, tada anonimni student prava. Danas je to čovek koji u Srbiji "pušta kišu", spasava ljude iz poplava i smetova, ruši čitav jedan gradski kvart, prvo otme između 10 i 20 hiljada, pa onda povećava za po 200 - 300 dinara davno zarađene i onako bedne penzije, gradi "Kule od karata" u "Beogradu na vodi", čuva davno izgubljeno Kosovo, nekontrolisano povećava poreze, intervjuiše samog sebe, kreči školske toalete, "hapsi", "tuži" i "presuđuje", a njegovi mediji ga uzdižu do nivoa pantokratora (božanstva). Kako taj danas toliko moćan čovek u ono vreme nije mogao da bude ni vođa delija sa Novog Beograda, pitao sam jednog od tih oficira Arkanove paravojske, koji danas upravljaju Crvenom zvezdom i suprotstavljaju se Vučićevoj ideji da se Zvezda privatizuje. Odgovor je bio zapanjujući. "On nije bio dostojan da vlada drugima, jer u nekim prelomnim trenucima za nas navijače nije umeo da vlada ni samim sobom. " Taj i takav "mali Alek" danas je uobrazio da je svemoguć.

    Sve vam je međutim jasno, kad svakodnevno na nekoj od "njemu vernih" TV stanica pogledate to prenapućeno lice, dok se prenemaže pokušavajući da ostavi utisak kako govori istinu, izgovarajući uvek novu laž. Neodoljivo podseća na one "lažne" sveštenike koji se upinju da izgledaju što pobožnije, ne bi li sakrili nedostatak iskrenosti i znanja. Najjači je kad kaže: "Meni je savest mirna, ja ne kradem i nikada ništa nisam ukrao". Kako bre ne kradeš, kad si na čelu vojske rođaka, kumova, prijatelja (tzv. brat-i-ja), koji ne znaju za Boga, od krađa na računima za struju, na cenama benzina, porezima na imovinu, sudskim taksama, do "asfaltiranja" puteva, da Kosovo i Beograd na vodi i ne pominjemo. Kaže još: "Neću dozvoliti da mi napadaju brata". Pa koji je faktor u ovom sistemu taj brat da ima lično obezbeđenje? Ko je i na kojim izborima glasao za njega, da bi on u društvu činio šta mu je volja? A suspenzija Ustava i vladavina kao da on i ne postoji, pa potom zatvaranje Parlamenta i pozivanje predsednice na raport umesto obrnuto - šta je sve to nego diktatura. Nijedna diktatura međutim nije ranjivija nego kad postane jasno da nije u stanju da ispuni svoj deo nepisanog društvenog ugovora.

    I bez obzira šta on mislio o sebi i svojim moćima, jasno je da mu je sudbina u rukama i glavama srpske mladosti koja je krenula "Kulturom protiv diktature". Razlika između Vučićeve i prave Srbije, kao i protesta 2000. protiv Miloševića i ovih danas protiv njega, najbolje se videla 18. aprila kada je tzv. "Večiti derbi" između Zvezde i Partizana došao da gleda najmanji broj gledalaca u istoriji - jedva petnaestak hiljada "njegovih" delija i grobara. Ti navijači po profesiji učeni su nasilju od Arkanovih do današnjih dana Saleta Mutavog, učeni da otimaju kad su jači, pa čak i da ubijaju. NJima je paljenje Skupštine i RTS-a 2000. bilo vrhunsko dostignuće u životu.

    A za razliku od njih, ova školska i studentska mladost Srbije ispred Skupštine ima neviđeni integritet, što u prevodu znači poštenje, potpunost, nedeljivost. Integritet, to je i mogućnost kontrole vlastitih emocija u toj meri da ne prevladaju nad razumom i da održavaju dostojanstvo, kako lično tako i drugih ljudi.

    Ja se i u tvoje ime, Aleksandre Vučiću, stidim pred tom pametnom decom, jer izgleda da ti "Nada Ajkula" kao malom Aleku nije dala nijednu knjigu koja govori o stidu i sramu.
    civili - 100294 - 24.04.2017 : Nemanja Jovanovic Banja Luka - best (0)

    Spomenici srpskim civilima stradalim u Otadžbinsko-odbrambenom ratu


    Kada će Republika Srpska da posveti bar malo pažnje civilnima - žrtvama rata? U Republici Srpskoj je podignuto 2000 spomenika za vojnike i borce, a civile svi ignorišu. Podsetio bih da postoje spomen sobe koje su izričito namenjene borcima dok za civile tu nema mesta. Tu su takođe i brojni spomenici gde su istaknute slike boraca dok su imena civila upisana sitnim slovima na samom dnu, bez fotografija. Umesto da pričamo o stradaloj deci i ističemo njihove fotografije, namerno se ćuti i stavlja u drugi plan stradanje srpskih civila.

    U Bratuncu se obeležava 12 juli kao dan žrtava rata, a tada ni jedan civil nije stradao, dok se datum napada na Skelane (16. januar) ignoriše i zanemaruje iako su tad stradali žene i deca.

    Sa druge strane, u Federaciji vlast ne dozvoljava podizanje spomenika vojnicima već samo civilima. Ali se niko iz RS nikad zato nije ni setio da zatraži spomenik stradalim civilima po Sanskom Mostu, Jajcu iako je tamo stradalo na desetine srpske dece. Dok muslimani zahtevaju da se u Prijedoru podigne spomenik nekakvoj deci navodno ubijenoj od Srba, ko se od Srba setio da traži spomenik za srpsku decu i civile u Sanskom Mostu i Jajcu? Niko!

    Posle se svi čude što je u svet otišla slika kako su na srpskoj strani stradali borci a na muslimanskoj samo vojnici.

    Obaveza srpskih boraca i vojnika je da prvi pričaju o stradanju dece i civila i da se bore za podizanje spomenika i fotografija, ali vidim da je to ovde skroz stavljeno u neki deseti plan.
    rat_kosevo - 100291 - 23.04.2017 : Nenad Krstic Beograd - best (0)

    Mrkovići


    Poštovani,

    Vidim da se pominje selo Mrkovići, a koje je meni ostalo u dragoj uspomeni. Tu sam bio dobrovoljac tri meseca za vreme rata, otišao na odsustvo posle tri meseca i sticajem okolnosti se nisam vratio. Svi borci koji nisu bili iz sela, bili su smešteni u jednoj nedovršenoj kući blizu komande, a moj položaj - bunker se nalazio u "eksperimentalnoj šumi", gde sam bio na smeni sa Draganom, mislim da se preziva Baričanin. Jednom sam menjao čoveka i na toj maloj kuli, kako su mi rekli građevina je ostala još iz Austro-ugarske. Komandant nam je bio Mišo Baričanin, jedan od tri brata na položaju od kojih je jedan čak imao operaciju bubrega, pa je ipak bio na liniji! Imali smo i tri kuvarice, od kojih mi je u najboljoj uspomeni ostala izvesna Zdravka.

    Linija je bila stabilna, borci prilično ozbiljni, a meni lično je najteže palo kada je dobrovoljac iz Kragujevca (izvesni Mirko) teško ranio jednog lokalnog borca, nakon bezrazložne svađe.

    Voleo bih da jednom obiđem ponovo Mrkoviće, da vidim kako je tamo sada, posle više od 20 godina, a i da u vojnoj knjižici regulišem izlazni pečat. Takođe bih želeo da čujem šta je sa Draganom Baričaninom, mada mu je i onda zdravlje bilo narušeno: bili smo dobro "upareni", davao sam mu cigarete koje sam dobijao (nekakav MT, sećam se i danas) a on mi je zauzvrat davao hranu koju je on imao viška, uglavnom konzerve iz strane pomoći.

    Krstic Nenad, Beograd tel: 063-110-55-18
    ilidza - 100287 - 23.04.2017 : DraganVetrovic Han Pijesak - best (0)

    Milenko Lale, Nedžarići


    Interesuje me da li neko ima informaciju kako je i pod kojim okolnostima u Nedžarićima poginuo moj predratni drug Milenko Lale, septembra 92?
    akcije - 100279 - 23.04.2017 : Natasa Spiric Novi Banovci - best (0)

    Molim za pomoć


    Poštovani gospodine Željko,

    evo prošlo je godina dana kako nisam bila na ovom sajtu jer nisam imala internet. Vidim da ste objavili da stavim kako mi se može poslati novac. Iskreno ne znam da li to više da radim. Neki ljudi su zloupotrebili moju bolest i postavljali na Fejsbuk da sam umrla prošle godine 16. 6. 2016. Ljudi koji žive u mojoj blizini i ljudi koji i meni i mojoj deci i dan-danas pomažu znaju istinu o meni.

    Hvala svima koji su zvali crkvu u Surduku i Novim Banovcima i raspitivali se za mene. Ja sam još bolesna i živim svaki dan u nadi da će se desiti neko čudo i da ću jednom reći sama sebi da više ne trebam da brinem i da je sve loše iza mene. Ako mislite da se opet ovde mogu javiti za bilo kaku pomoć javi te mi se. Interesuje me u koliko sati se daje 29. 4. parastos za poginule borce. Mom bratu je 26. 4. pomen, ali bi volela ako neko iz Beograda ide za Sokolac, da mi pomogne da me poveze da bi prisustovala i obišla bratov grob.

    Veliki pozdrav vama i svima od Nataše.
    rat_teslic - 100277 - 22.04.2017 : Mrki Delic Vitkovci - best (0)

    Vitkovci


    Ma želim nešto da kažem ovim što pišu o Tešanjskom ratištu. Pa mi smo svoje Vitkovce branili dok ovi kraišnici nisu bili ni blizu nas pa šta se vi napravili u Vitkovcima sa tom tehnikom i tim svojim specijalcima koji su hodali po selu i lokali, a i ovaj Pusorac štp piše o kakvim Nišlijama, tu nije bilo nikoga dok smo mi mještani Vitkovaca radnje vrela i čečave bili to do septembra '93. posle su Krajišnici bili. Tu sam bio i ja.
    betanija - 100269 - 22.04.2017 : Simke Bgd - best (0)

    Vojnik 92/93


    Ja sam bio u ovoj jedinici 92/93 godine kao vojnik septembarska klasa. Došao sam prekomandom iz Kovina gde je bi formiran odred za prepad. Od 300 vojnika nas 30-ak je posle fizičkih provera došlo u Pančevo, čuvenu kasarnu 5000. Komandant Milorad Stupar, zatim Miodrag Kapor. Najčasniji među njima bio je tada moj komandir čete Dundić Jovan.
    pozdravi_sarajevo - 100267 - 21.04.2017 : Dejan Milosevic Nis - best (0)

    Pelemiš Bogoljub


    Pozdrav svim bivšim vojnicima kasarne "Viktor Bubanj"!

    Hteo bih da pitam za poručnika Pelemiš Boguljuba, koji je bio zarobjen, a razmenjen je kada smo se izvukli u Lukavicu?

    Pozdrav
    betanija - 100266 - 21.04.2017 : Djordje K Preko Bare - best (0)

    Pančevo 1988/89 vp 5000 prvi 13 st.


    Bio sam od prvih specialaca, prvih orginal 13. Na svu sreću i nesreću predvideo sam šta će se desiti sa JNA i decembra 1989. godine sam napustio bivšu Jugoslaviju. Ovo sam uradio jer je moj otac preminuo i morao sam da vodim računao o mlađem bratu koji je imao samo 8 godina.

    Već godinama pokušavam da pronađem moje drugove, nadam se da su živi i zravi : Aleksića iz Žitorađa, Žutoga, Kuma, Boleta, Usljebrku...

    Đorđe
    rat_zvornik - 100261 - 21.04.2017 : Major Pukovnik Zvornik - best (0)

    Stražbe, pećina


    Zainteresira me mnogo toga, ali slabo se o "nama" piše. Kao da na ovom forumu ima malo onih sa ovog kraja fronta.

    Interesuje me na liniji Stražba- pećina koji dijelovi su razminirani, pošto sam išao gore i prolazio ispod oznaka sa minama, a tamo imaju dobro ugažene staze. Da li nema mina, da li neko sklonio ili jednostavno sam se igrao pa imam sreće. Eto, to me interesuje.

    Zanima me je li staza izmedu Stražbe i Pećine deminirana, jer i tu ima dobro ugažen puteljak i jednom prilikom sam došao gotovo do Pećine ali nisam smio ići do kraja jer sam znao da sam u minskom polju, a tako mi je malo bilo ostalo.

    Isto me zanima i ulaz neki u pećinu, čuo sam da ima, neki kažu da je miniran i da je prilikom muslimanskog napada 1. augusta došao kao dobro sklonište suprotnoj strani koja nije mogla na vrijeme da se izvuče.

    Volio bih da se neko javi ko je bio na tim linijama, nije bitno na kojoj strani. Ko god zna kako i šta da se javi pa da malo prodiskutujemo.
    krajina - 100259 - 20.04.2017 : Krajisnik Kitchener - best (0)

    Početak rata u Bosanskoj Krupi


    Veliki pozdrav Moderatoru!

    Konstatacija da su Srbi 21. 04. 1992. napali Bosansku Krupu je u najmanju ruku netačna, da ne kažem gruba. U tom gradu je toga dana počeo oružani sukob, nažalost. A šta je tome predhodilo, to ćemo nekom drugom prilikom.

    Živi i zdravi bili!

    Početak rata u Bosanskoj Krupi



    Izvinjavam se, moja greška. Već sam ispravio. Tačnije rečeno, za rubriku "Na današnji dan" sam koristio više izvora, ovaj se pokazao netačan.
    hrvatska - 100255 - 19.04.2017 : NOMAD Srbija - best (0)

    Uzrok smrti - nepoznat


    Savo Štrbac: Uzrok smrti - nepoznat
    19. april 2017.

    Gojko Komazec je samo jedna od 1.856 žrtava u akciji "Oluja"

    U RODNOM selu Žegaru kod Obrovca nedavno je sahranjen Gojko Komazec (79). Njegovi posmrtni ostaci ekshumirani su 2013. sa Gradskog groblja u Zadru, a identifikovani po DNK metodi decembra prošle godine, u Zavodu za sudsku medicinu i kriminalistiku u Zagrebu.

    Gojko je za vreme "Oluje" ostao u svojoj kući u Erveniku, gde je radio kao prosvetni radnik. Po završetku akcije, odveden je od strane pripadnika hrvatske policije u nepoznatom pravcu. UNPROFOR i hrvatski helsinški odbor u svojim pisanim izveštajima navode da je 6. septembra 1995. viđen u Policijskoj stanici u Gračacu, i da je, istog dana, njegovo telo sa tri metka u stomaku viđeno u zaseoku Milanovci, kod Zrmanje. Uz telo, pronađeni su i njegovi lični predmeti i dokumenti, koje su unproforci, takođe tog dana, predali policiji u Gračacu.

    Do Gojkove porodice davno je stigla priča da je sa jednim vozačem koji je prevozio putnike iz Srbije za Krajinu putovao čovek koji je tvrdio da je bio u grupi civila koji su iz PS Gračac, u pratnji hrvatskih vojnika, prevoženi traktorom prema Kninu, među kojima je bio i Gojko, koji se u putu nešto "pobunio", zbog čega je skinut sa traktora i ubijen.

    O Gojkovoj zloj sudbini govorio je i svedok odbrane Ive Kardum, "ratni zapovednik zadarske kriminalističke policije", na suđenju generalu Gotovini i Markaču pred Haškim tribunalom. On je svedočio da je, po prijateljskoj liniji, učestvovao u istrazi smrti Gojka Komazeca, na molbu njegovog brata Milana, zadarskog košarkaša iz šezdesetih godina i oca čuvenog košarkaša Arijana, jugoslovenskog i Hrvatskog reprezentativca, s kraja osamdesetih i početkom devedesetih prošlog veka.

    I pored svih njegovih intervencija, Gojkovo telo zvanično je pronađeno tek 5. marta 1996, uz makadamski put Zrmanja - Pribudić, u predelu zvanom Mračaj. Na uviđaju su, pored zadarske policije, bili i istražni sudija i patolog, koji je konstatovao da je uzrok smrti bio "hemoragijsko-traumatski šok" (iskrvavljenje od udaraca). Seća se i da je patolog konstatovao, pored povreda, i lomove, za koje je rekao da su mogli nastati i posle smrti, od pada sa visine od pet metara.

    A Milan kaže da su ga posle pronalska bratovljevog tela pozvali u zadarsku policiju i pokazali mu fotografije, odeću i sat mrtvog brata, ali ne i posmrtne ostatke, za koje mu je rečeno da će biti pokopani na zadarskom groblju, što je i učinjeno, ali bez njegovog prisustva. Na krstu je bilo ispisano Gojkovo ime i broj 814.

    Ni prilikom konačne identifikacije porodici nije dato objašnjenje ni kako je Gojko ubijen ni ko ga je ubio, a u zvaničnom dokumentu piše: "uzrok smrti - nepoznat".

    Pošto i pored svih dokaza, zvanična istraga o Gojkovom stradanju nije ni pokrenuta, njegova porodica je u januaru 2016, preko zagrebačkog advokata Šuška, podnela krivičnu prijavu protiv N. N. počinioca, pod kvalifikacijom ratnog zločina protiv civilnog stanovništva, kojoj su priloženi i svi prikupljeni dokazi. Prijava je upućena zadarskom državnom odvjetništvu (tužilaštvu), koje je ubrzo tu prijavu prosledilo karlovačkom, a ovo riječkom, "tragajući" za mesnom nadležnošću. Porodica je u januaru ove godine, od riječkog tužilaštva, obaveštena da su "u toku izvidi i prikupljanje podataka".

    Gojko Komazec je jedna od 1. 856 do sada, po Veritasu, registrovanih srpskih žrtava u Hrvatskoj akciji "Oluja", među kojima je 65 procenata civila, od kojih su oko tri četvrtine bili stariji od 60 godina. Među žrtvama se nalazi 546 žena, od kojih su oko četiri petine bile starije od 60 godina, što predstavlja jedan od "crnih" rekorda građanskog rata devedesetih prošlog veka na prostorima prethodne Jugoslavije.

    Ako se u utvrđivanju istine o Gojkovom stradanju, pored svih materijalnih dokaza, pritom imajući u vidu i velike zasluge njegovog brata Milana i sinovca Arijana za zadarsku i Hrvatsku košarku kao i njihove visoke veze u Hrvatskoj policiji, i veliku energiju njegove porodice, uz angažovanje poznatih advokata, nije odmaklo dalje od "izvida i prikupljanja podataka", onda nije ni čudo da je do sada samo jedan pripadnik hrvatskih oružanih snaga pravosnažno osuđen za ratni zločin počinjen nad Srbima u akciji "Oluja" (slučaj "Prukljan").

    Gojkova porodica je, pre sahrane njegovih posmrtnih ostataka, samoinicijativno angažovala patologa iz inostranstva koji je konačno obavio obdukciju na kostima pokojnika, koja je pokazala serijske prelome rebara i nekih drugih kostiju, kao i nedostatak jedne ruke. Pronađene su i tri rupe od metka na prednjoj strani majice u predelu stomaka i jedno zrno od metka. I ovaj obdukcioni nalaz porodica će dostaviti nadležnom Hrvatskom tužilaštvu ne bi li ih naterala da konačno urade ono što je trebalo da urade pre dvadesetak i kusur godina.

    Izvor: Novosti
    republika_srpska - 100251 - 19.04.2017 : NOMAD Srbija - best (0)

    Da smo na vreme prskali Komar(i)ce


    BISKUP KOMARICA RAZBJESNIO DODIKA: Evo šta mu je predsjednik manjeg entiteta napisao u otvorenom pismu:

    Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik uputio je otvoreno pismo banjalučkom biskupu Franji Komarici u kojem mu poručuje da njegove neistinite izjave ne doprinose miru i suživotu i naglašava da se u Republici Srpskoj poštuju temeljna ljudska prava, odnosno ljudsko dostojanstvo i pravo svakog čovjeka na slobodu i vlastiti identitet.

    18.04.2017

  • "Poštujući najveći hrišćanski praznik - Vakrs, bio sam uzdržan da ne reagujem odmah na Vaše neprimjerene i nedolične izjave, ali vidim da se Vi ne libite da zloupotrijebite i ovaj veliki hrišćanski praznik da iznesete niz neistina i da napadnete Republiku Srpsku, u kojoj stolujete i živite bez ikakvih problema, kao i svi Hrvati, Bošnjaci i ostali građani Republike Srpske", istakao je Dodik u pismu Komarici.

    Podsjetivši na činjenicu da banjalučki biskup već duže vremena daje nedolične izjave na račun Republike Srpske, poput one da je "u njoj izvršen genocid nad Hrvatima", Dodik je naglasio da se "Komarica duboko i avanturistički miješa u politiku i pri tom pokazuje njeno totalno nepoznavanje, čime ne doprinosi miru i povjerenju među narodima u Republici Srpskoj".

  • "Nije tačno da entitet Republika Srpska znači da u njoj ne postoje drugi narodi, niti je tačno da je Republika Srpska lakrdija od države kako to neodgovorno i neprimjereno običnog građanina, a kamoli biskupa Vi tvrdite. U Republici Srpskoj se poštuju temeljna ljudska prava, odnosno ljudsko dostojanstvo i pravo svakog čovjeka na slobodu i vlastiti identitet, a dokaz za to je, recimo, i podatak da su tri ministra u Vladi Republike Srpske, potpredsjednik Vlade ili predsjednik Vrhovnog suda iz reda Hrvatskog naroda", podsjetio je predsjednik Srpske.

    Dodik je u pismu Komarici naveo da je Republika Srpska nastala kao želja srpskog naroda za slobodu, da živi zajedno sa drugima i dijeli mir i tu slobodu, a uređena je Dejtonskim sporazumom i ima svoj Ustav, zakone i demokratski izabranu vlast.

    "Vi ste, u najmanju ruku, ophrvani mentalitetom isključivosti dok ste smogli snage da iznesete teške neistine kako u Republici Srpskoj za Hrvate 'nema kruha, nema vazduha'.. . !? Moram biti iskren i reći da još niko do sada nije smogao snage da takav pamflet podmetne ovdašnjoj javnosti, ali Vi, nažalost, jeste i to za Vaskrs. Ali, to nije sve.

    I u Vašem vapaju o sve manje katolika u Republici Srpskoj, odnosno Banjaluci, Vi ste zatvoreni u sebe, dobrim dijelom izbjegavate istinu, dok Vam nije palo na pamet da je recimo većina Hrvata sa prostora Republike Srpske useljena u neki od 50. 000 udobnih stanova i kuća Srba protjeranih iz Zagreba, Dubrovnika, Splita, Karlovca i ostalih gradova u Hrvatskoj", naglasio je predsjednik Srpske.
    On je podsjetio da je Republika Srpska svakom Hrvatu i Bošnjaku povratniku u Srpsku vratila stan ili kuću, ali da, nažalost, Hrvatska to nije učinila, iako je bila obavezna.

  • "Razlog za to je dobrim dijelom zbog međunarodne zajednice koja se oglušila na to, ali i zbog Vašeg upornog angažmana na dezinformisanju međunarodne zajednice o položaju izbjeglih Srba i statusu njihove imovine u Hrvatskoj na Vašim ne rijetkim putovanjima po svijetu. Prema Vašim dosadašnjim javnim istupima, zaključio sam da uglavnom nastupate jednostrano, govoreći samo o položaju katolika, odnosno Hrvata, a skoro nikad se niste oglašavali i zalagali za jednaka prava svih", naglašava se u pismu.

    Predsjednik RS smatra da je zanimljivo da Komaričin pamflet o ugroženosti Hrvata u Republici Srpskoj dolazi u vrijeme kada podaci Hrvatskog Ministarstva uprave govore da je sa popisa birača u Hrvatskoj izbrisano 67. 496 hrvatskih građana srpske nacionalnosti.

  • "To Vam nije palo na pamet da komentarišete", konstatovao je Dodik u pismu, podsjetivši Komaricu da "nas svete hrišćanske knjige uče da govorimo istinu i samo istinu i da poštujemo velike praznike".

    Nažalost, Vi ne poštujete ni jedno ni drugo što smo vidjeli i ovog Vaskrsa, odnosno Uskrsa. Mi preko Vaših ovakvih nastupa ne možemo olako preći, zato i ukazujem na Vaše propuste koji ne doprinose miru i suživotu svih na ovim prostorima, a Bog ako hoće neka Vam prašta", poručio je predsjednik RS u pismu upućenom banjalučkom biskupu Komarici povodom njegovih medijskih istupa u kojem je iznio niz optužbi na račun Republike Srpske.

    U nastavku teksta pročitajte integralni uskršnji intervju banjalučkog biskupa Franje Koracice koji je očigledno razbjesnio Dodika.

    Biskup banjalučki Franjo Komarica u uskršnjem intervjuu je kazao kako ga žalosti što i ovaj Uskrs ljudi diljem svijeta, umjesto s porukom mira, dočekuju u ratovima i stradanjima diljem svijeta.

    Osobito su ga, kako je dodao, potresle nedavne slike djece stradale u bombardiranju hemijskim oružjem u Siriji jer je opet doživljavao na djelu ono što je doživljavao u svom gradu, Banja Luci, u svojoj zemlji, BiH.

    Podsjetilo me to na mnoge razgovore s vrlo utjecajnim ljudima politike, da ne kažem stratezima svjetske politike i događanja, koji se igraju bogova, gospodara ljudskih života i života cijelih naroda. To nije božje sjeme, to nije božji trag. To je prkos Bogu, pojasnio je biskup Komarica podsjetivši da su se prije nešto više od dva desetljeća mogle gledati slične strašne scene iz Sarajeva.
    Isti rukopis se ponavlja. To su mi isto rekli nedavno na skupu političara u Berlinu s kojima sam razgovarao. Kažu, biskupe, isti rukopis se piše i kod vas, i na Bliskom istoku, Ukrajini, drugim sredinama gdje se vode natjecanja velikih koji odlučuju o malima, kazao je Komarica te istaknuo da je jednako bolan i nepravedan mir, o kojem treba govoriti, kakav je onaj u BiH.

    Ima mira i u groblju, ali mi nismo još u grobovima. Ima mira i među robovima. To je ropski mir. A, mi nismo robovi i mi kao kršćani se osjećamo slobodno. Ako vas je sin božji oslobodio onda nemate pravo biti ničiji robovi. Morate nastupati slobodni, u ime božje, morate druge ljude poučavati da i oni se ne smiju praviti ničijim robovima, da ne smiju nikoga porobljavati. Uvijek ću govoriti u ime obespravljenog svakog čovjeka, jer je svaki čovjek moj brat i za mene zaduženje. To mene uči moja vjera, ističe biskup banjalučki ponovivši da su ovdje Hrvati-katolici dobrano satrveni, iskorijenjeni, de facto iz pola zemlje koja je njihova domovina.

    Njegov je stav i da bh. političari trajno pokazuju svoje lice.


    Imam mišljenje i o političarima domaćim, ali ovdje glavnu riječ imaju stranci. Oni trebaju ovakve političare. Meni stranci, mislim na ozbiljne ljude koji su utjecajni, kada ih pitam zašto ovo rade s bh. političarima, zašto su oni samo marionete u rukama stranaca, kažu da se čude našem ludom narodu zašto šuti. Jer je to, valjda, takav način upravljanja narodima. Evo ti narode sloboda, izaberi sebi, kakve si izabrao - takve imaš. Oni dobro znaju da su ti političari takvi kakvi jesu i takvi im trebaju. Što reći čovjeku koji je predsjednik Europskog parlamenta a koji vam kaže: 'biskupe, ja nemam pojma šta ćemo s BiH. Ja ne znam. Evo, napišite mi vi neko pismo što da radim, dodao je Komarica te ističe da u BiH svi stanovnici živjeti zadovoljni ako se njena bogatstva na pravilan način iskoriste.

    Banjalučki biskup je ljut i razočaran ponašanjem građana BiH koji se ne bore za svoju zemlju, već iz nje odlaze te smatra da oni odlaskom iz BiH, zapravo, bježe od odgovornosti. U tom svjetlu on pita kojem to entitetu koristi prazna Posavina, okoliš oko Banjaluke, prazan okoliš u zapadnoj Krajini, prazan okoliš na svim stranama...

    Biskup Komarica je govorio i o tome je li hrvatski entitet u BiH rješenje za Hrvate u BiH.

    Nije mi dovoljno poznato što to znači entitet. Ako je entitet i hrvatski sličan entitetu RS ili sada Federaciji BiH, što će nam onda? Entitet RS znači da nema, ne postoje drugi narodi, članovi druge stranke već samo moje, jer sam ja gospodin Bog ovdje u ovom entitetu. Kakva je to onda lakrdija od države? To će biti samo strašna sramota za Hrvate i tobože taj hrvatski entitet, ako je to isto. Bez uvažavanja temeljnih ljudskih prava, ljudskog dostojanstva i prava svakog čovjeka na vlastiti identitet i sva osnovna ljudska prava i slobode nema države, kaže biskup banjalučki i poziva političare da krenu izgrađivati ovu zemlju.

    Ako ja kao Hrvat hoću samo 'hrvatovati i ne znati ni za koga tko nije Hrvat i to iz moje stranke, onda ne trebam takvog Hrvata. Ja se moram sramiti takvog Hrvatstva. Ako sam Srbin a ne mogu kraj sebe izdržati nesrbina i člana neke druge stranke, onda kakav sam ja to čovjek?, zapitao je biskup Komarica.

    Govoreći o tome kakve se poruke šalje u RS-u Hrvatima i Bošnjacima kojima se ne dozvoljava govoriti i svoj jezik nazivati kako žele, on ističe da čovjekovo pravo na identitet uključuje i pravo da ima svoj jezik te pita otkud pravo nekome da propisuje koji jezik smije, a koji ne smije postojati.

    U osvrtu na posljedice proteklog rata u BiH, upozorio je da bez maksimalne istine i pravde neće uspjeti ono što se radilo i za vrijeme i nakon rata, a to je trajno pozivanje na praštanje i pomirenje.

    Izvor: Slobodna Bosna

    E, da smo na vreme prskali Komar(i)ce ne bi nas sada bockali...
  • ozren - 100249 - 19.04.2017 : Nina Radojcic Vozuca - best (2)

    10.09.1995.


    Pesma posvećena onima koji su dali život za Vozuću

    Što nas pogubiše komšije bivše
    Što nas pogubiše komšije nove
    Udruženi protiv izdanih
    Izdan sam bio, znao sam to
    Znao sam kome ću u ruke dopasti
    Ali znam i ko sam, odakle sam
    Ali znam za koga život dajem
    Da sam je ostavio izdao bih sebe
    Da sam pobegao izdao bih pretke svoje
    Teška nas je sudbina zadesila
    Gorak kraj slatkog života
    Gde sam se rodio tu sam i poginuo
    Gde sam znoj tu sam i krv prolio
    Gde su kosti moje tu je vaša zemlja
    Jer zemlja je vaša tamo gde su kosti vaših predaka
    Ostavljam vam zemlju natopljenu krvlju junaka
    Junaka izdanih, ali vernih do poslednjeg časa.
    bors - 100247 - 19.04.2017 : Milenko Đurić Doboj - best (0)

    Ustavne zavrzlame


    U poslednje vrijeme dosta se priča o knjiženju nekakve vojne imovine na državu BiH. Kao osnova za to navodi se odluka suda BiH koji je nelegalan i neustavan i vrši se pritisak da se ta odluka sprovede u praksi.

    Moram priznati da ne znam na kojim to pravnim principima funkcioniše ova zemlja čuda. Ako bilo ko iz Republike Srpske odluči da vojnu imovinu uknjiži na BiH prekršiće ustav Republike Srpske jer u njemu decidno stoji da je teritorija Republike Srpske neotuđiva i nedjeljiva. Taj ko bi potpisao takav dokument bi automatski morao odgovarati za rušenje ustavnog poretka, što je krivično djelo.

    Ne čudim se ja srpskim kvazipolitičarima, jer nije dobro nastupati oštro i zamjeriti se centrima moći jer mogu doći u pitanje stolice, ali me čudi da niko iz ovog jadnog BORS-a ne reaguje oštro i ne zaprijeti "velikim Srbima" da se ne igraju sa teritorijom Republike Srpske.
    poginuli - 100244 - 18.04.2017 : Nevenka Erceg Banja Luka - best (0)

    Predrag (Desimir) Podinić


    Predrag Podinić bio je oženje Milanom rođenom Novosel, sa kojom je imao sina Nemanju koji je rođen 24. maja 1995. godine. Živio je u Sokolcu i radio u Vatrogasnoj brigadi.
    obicaji - 100241 - 17.04.2017 : Zdravko Đurić Brčko - best (0)

    Slavski običaji


    Poštovani,

    Na prostoru srednje Bosne običaj je da se pored sveće, panaije, krsnog hleba, vina, iznosi i časa (posuda) sa rakijom koja je zaslađena šećerom ili medom u kojoj se nalazi (pliva) jabuka. Posle uzimanja panaije svi gosti piju slatku rakiju u kojoj se nalazi jabuka i pokušavaju da je zubima uhvate. Onog ko uhvati jabuku, domaćica je dužna da dariva (otkupi jabuku) jer jabuka ne sme da se iznese iz kuće. Molim moderatora i ostale čestite članove prvo: da mi napišu da li sam pravilno opisao ovaj narodni običaj, drugo: da mi kažu šta znači i simbolizuje ovaj običaj, treće: da mi napišu sve informacije vezane za ovaj običaj.

    Pozdrav za svu braću u Hristu.

    Slavski običaji



    Kao prvo, treba napomenuti da se ova "ćasa" naziva buklija ili bukara. Tako je zovu na području od Centralne Bosne do Istočne Srbije.

    Buklija se iznosi nakon što se "slomi" slavski kolač. U dobra, stara vremena, kada se pekla slabija rakija, buklija je "išla" od gosta do gosta i svaki od njih bi popio dobar gutljaj rakije, što mu je davalo bolju mogućnost da zubima, bez upotrebe ruku, zagrize jabuku i istu izvadi iz rakije. Naravno, neki bi završili ispod stola, nakon što bi otpili pozamašan gutljaj iz buklije.

    Mišljenja sam da je ovaj običaj nastao kao neki vid igre i nema neko dublje značenje u slavskim običajima. Prisustvovao sam 70-tih godina na slavama na kojima se upotrebljala buklija: čitava ceremonija je bila popraćena navijanjem, zezanjem i naravno - smijehom.
    rat_teslic - 100239 - 17.04.2017 : - best (1)

    RE: Priča iz Bugarinovića


    Pozdrav za onu priču iz Bugarinovića, ima tu dosta istine, može da počasti svoje komšije Srbe koji su bili svoji na svome i nisu počinili nikakva nedjela.
    rsk - 100237 - 17.04.2017 : Vitez Koja Tamo daleko - best (1)

    1.PGMBR u ratu 1991.


    - 1. pgmbr: do sredine decembra stradalo je ukupno 26 pripadnika.

    O ratnim poukama u listu "Narodna Armija" krajem 1991. komandant 1. pgmbr pukovnik Vučić je govorio: "Naša najvažnija iskustva tiču se upotrebe OMJ u naseljenim mestima. Ona su vrlo poučna. Praksa je potvrdila da upotreba tenkova u prvoj liniji borbe u naseljenim mestima ne daje optimalne rezultate i dovodi do nepotrebnih gubitaka. A mi smo bili prisiljeni da tenkovima dejstvujemo baš na takav način, jer nismo imali dovoljno obučene pešadije. A bez podrške pešadije tenkovi su veoma osetljivi. Raspolažemo najsavremenijim tenkovima M-84 i T-72, ali smo se uverili da je čelik ranjiv, da ga probijaju savremena protivoklopna sredstva. A protivnik je raspolagao najsavrsenijim sredstvima. To oružije probija svaki oklop. Pogotovu što je upotrebljavano često s malih odstojanja od 10 do 15 metara. Mi smo se osvedočili da su najelitniji delovi protivničkih snaga ostrašćeno vodili borbu protiv naših tenkova, unoseći u borbu mržnju, doktrinarnu zaslepljenost, neretko opijeni alkoholom i drogama. Pred nama nije bio klasičan front, a proboj fronta i prodor u dubinu nije bio glavni metod borbe. Mi smo iza svakog ćoška ulazili u novu borbu. Zbog toga smo neke postupke morali menjati. Recimo, držali smo otvorene lukove, jer u slučaju da bude tenk pogođen, na taj način se smanjuje pritisak od eksplozije i olakšava spasavanje posade. Takođe se pokazalo korisnim vešanje vojničkih denjkova sa vanjske strane kupole, jer oni stvaraju dodatni sloj zaštite. Velike teskoće smo imali i sa neprijateljskim minama različite proizvodnje, naše i strane, koje su masovno rasipane bez ikakvog reda. A mi nismo imali dovoljno snaga za protivminsko obezbeđenje. Problem nam je bio i pokazivanje ciljeva komandiru tenka, jer nije bilo dovoljno obučene pešadije za pratnju tenkova da uočava ciljeve i navodi posadu tenka. U stvari, najveće teškoće smo imali zbog manjka pešadije. Kada bi u brigadi bilo što do dvesto specijalaca, njena borbena vrednost bila bi višestruko uvećana, naročito u ovakvim uslovima borbe..."
    plemena - 100235 - 17.04.2017 : Marijana Milenkovic Pavlovic Sremcica, Bgd - best (0)

    Prezime Džon


    Devojačko prezime moje majke je Džon. Njen otac je umro kad je ona bila mala, a i meni bliski ljudi sa njene strane su svi umrli. Ako ima nekog sa tim prezimenom, volela bih da mi se javi. Znam samo da su došli iz Prizrena otprilike tokom ili krajem Drugog svetkog rata. Ne znam ništa više o njima.
    groblje_trnovo - 100233 - 16.04.2017 : Slobodan Timotija Banja Luka - best (0)

    Ispravka prezimena


    Poštovani,

    Pregledom stranice za Milan (Pero) Timotija kada se na istu uđe stoji u lijevom uglu Timotijević umjesto Timotija. Predpostavljam da je greška u kucanju. Slava mu!
    gorazde - 100231 - 16.04.2017 : Dexon Max Banja Luka - best (0)

    RE: Leva i desna obala drine od 4. maja do septembra 1992. godine


    Pozdrav za Milana Markovića iz Goražda. Interesuje me da li je poznavao Drocu Taneta, inače mog dobrog drugara. Zajedno smo služili JNA 1990/91. Pronašao sam u Virtuelnom groblju da je poginuo 1992. godine, ali nisam siguran da je to moj Tane Droca. On je negdje 1972. godište.
    plemena - 100230 - 16.04.2017 : Predrag Radovanovic Kraljevo - best (0)

    RE: Poreklo prezimena Čomić


    Voleo bih da stupim u kontakt sa Sašom Čomićem iz Kragujevca, da mu ispričam o poreklu, tj. ono što znam.
    plemena - 100229 - 16.04.2017 : Boro Milosevic Kostajnica - best (0)

    Porijeklo familije Milošević


    Mi smo Miloševići iz opštine Kopstajnica, Republika Srpska. Interesuje me moje porijeklo. Moj djed se zvao Stojan, a pradjed Đurađ, koji je imao četiri sina, i ne znam unazad ništa više osim što sam od oca i strica čuo da su naši došli iz Udbine u kostajnicu, tačnije selo Mrakodol.

    Kada sam osamdesetih godina sa bratom išao u Slavoniju, tačnije u Pakrac, pokvario nam se auto negdje na prevoju, tj. na vrhu keko se obara u Pakračku dolinu idući od Novske, mislim da je to bilo negdje u zoni sela Trokut. Tu smo dobili pomoć od ljudi koji tu žive, a kroz priču smo saznali da su i oni Miloševivěći. Što je bilo još interesantnije, imena u njihovoj porodici su ista kao i kod nas: Stojan, Đurađ, Rade, Krsto.

    Bio bih jako zahvalan da mi neko odgovori.
    plemena - 100225 - 16.04.2017 : Strahinja Petkovic Sivac - best (0)

    Poreklo porodice Petković


    Dobar dan,

    interesuje me poreklo porodice Petković, a jako malo znam o svemu. Nekada smo živeli u Glamoču, doselili smo se u Vojvodinu negde oko 1912-13 godine. Ne znam nikoga od porodice koja je ostala tamo da živi pa ako se ko pronađe da stupimo u kontakt.
    akcije - 100223 - 15.04.2017 : Vogošćanin Pravi Vogošća - best (2)

    Parastos poginulim borcima 3. sarajevske brigade


    Poštovani učesnici foruma,

    želim da vas ovom prilikom obavjestim da će komanda 3. sarajevske brigade organizovati parastos za sve poginule borce naše brigade. U organizaciji parastosa, osim komande 3. sarajevske brigade, svesrdnu pomoć i učešće u organizaciji uzeli su:

  • Predsjedništvo udruženja poginulih boraca Sarajevsko-romaijske regije,
  • BORS-Višegrad i
  • Udruženje vetrana Odbrambeno-otadžbinskog rata Sokolac.

    Parastos će biti održan 29. jula. 2017, na Vojničkom groblju "Mali Zejtinlik - Sokolac".

    Ovom prilikom vas sve pozivam da prisustvujemo u što većem broju, pozovite i one koji nisu bili pripadnici 3. sarajevska brigada, da obiđemo grobove naših heroja i pomolimo se za njihovu dušu!

    Unapred zahvalna, komanda 3. sarajevske brigade.
  • kosovo_rat - 100215 - 13.04.2017 : SaSrbin Canada - best (3)

    Heroji sa Košara


    politika_visegrad - 100213 - 13.04.2017 : NOMAD Srbija - best (1)

    Krst za vječno hvala ruskim prijateljima


    13. 04. 2017 12:59 - Radoje Tasić

    Višegrad - Na brdu Stari grad u Višegradu juče je otkriven veliki krst podignut u čast ruskih dobrovoljaca koji svojom životima i borbom u Odbrambeno-otadžbinskom ratu potvrdili bratsku ljubav sa srpskim narodom.

    Spasavajući nedužan narod u borbama u Višegradu poginulo je sedam ruskih dobrovoljaca koji su sahranjeni na Srpskom vojničkom groblju na Megdanu. Krst, visok pet i po metara i težak 400 kilograma, kojeg su donirali veterani iz Kosovske Mitrovice, otkrio je ruski dobrovoljac Boris Zemcov koji je istakao da su Rusi došli kad je bilo najpotrebnije da pomognu srpskom narodu.

    - Prošlo je od tada 25 godina, ostarili smo, ali da zatreba ponovo bi došli upomoć - rekao je Zemcov.

    Među ruskim dobrovoljcima bio je i Vladimir Sidrov.

    - Bio sam u borbama na brdu Zaglavak gdje je poginuo i Konstantin Bogoslovski o kome je snimljen dokumentarni film "Anđeo sa gore Zaglavak" - rekao je Sidrov.

    Ratni komandant Druge podrinske brigade Luka Dragičević istakao je važnost morala ruskih dobrovoljaca, koji su uticali na srpske borce.

    - Bili su mladi, moralno jaki, osposobljeni za borbe i časno i pošteno su se borili - dodao je potpukovnik Dragičević.

    Predsjednik Predsjedništva opštinske boračke organizacije Milisav Vasić kaže da je krst znamenje hrišćanstva, da zrači porukama mira i razumijevanja među narodima.

    - Željeli smo samo da podsjetimo na tradicionalno prijateljstvo između srpskog i ruskog naroda u najtežim trenucima i odužimo bar mali dio duga prema ruskim dobrovoljcima - naglasio je Vasić.

    U Odbrambeno-otadžbinskom ratu u redovima Vojske RS učestvovalo je 700 ruskih dobrovoljaca od kojih je 73 poginulo. Sveštenici su juče služili parastos u vojničkom groblju na Megdanu kod spomen-obilježja svim poginulim ruskim dobrovoljcima.

    Načelnik opštine Višegrad Mladen Đurević rekao je da je ovo dan sjećanja na ruske dobrovoljce koji su pokazali nesebičnost, požrtvovanje, pomoć i zalaganje za bratsku zemlju kada je to bilo najpotrebnije.
    Anđeo sa gore Zaglavak

    U znak sjećanja na ruske dobrovoljce koji su poginuli u toku posljednjeg rata boreći se za Republiku Srpsku, novinar i publicista Ljiljana Bulatović odlučila je da snimi dokumentarni film "Anđeo sa gore Zaglavak".

    Film je posvećen Konstantinu Bogoslovskom koji je sa 20 godina poginuo tokom herojske odbrane Višegrada. Film je doživio veliku uspjeh u Rusiji gdje je osvojio nagradu "Zlatni vitez".
    dobrovoljci_ru - 100212 - 12.04.2017 : Ratko Obrenović Detroit, USA - best (1)

    Iznad Višegrada postavljen krst u čast ruskih dobrovoljaca


    Na brdu Grad, iznad Višegrada, otkriven je i osveštan spomen krst, u znak sjećanja na sedam ruskih dobrovoljaca, koji su poginuli braneći Srbe na području Višegrada.

    Obilježavanju Dana ruskih boraca, koji su organizovali Vladin odbor za njegovanje tradicije oslobodilačkih ratova, BORS i opština Višegrad, prisustvovale su brojne delegacije iz Srpske, Srbije, Kosmeta i Crne Gore.
    Na ove prostore ruski dobrovoljci su došli da pomognu srpskom narodu. Život su položili braneći Republiku Srpsku.

    Duško Milunović, pomoćnik ministra rada i boračko-invalidske zaštite Republike Srpske kaže da su ruski dobrovoljci branili srpsku slobodu, srpsku teritoriju i zajedničku čast i vjeru.

    Načelnik opštine Višegrad Mladen Đurević ističe da je krst simbol koji pokazuje zahvalnost srpskog naroda ruskom narodu na pomoći u odbrambeno-otadžbinskom ratu.

    Ruski dobrovoljački odred, sa 700 boraca djelovao je u zonama odgovornosti Sarajevsko-romanijskog i Drinskog korpusa.

    Ratni komandant Druge Podrinjske brigade VRS Luka Dragičević izrazio je zahvalnost ruskom narodu i borcima.

    - Јa sam im neizmjerno zahvalan, prije svega što se borbeni moral boraca brigade peo do neslućenih visina - rekao je Dragičević.

    General Vojske Republike Srpske Milan Torbica ističe da su se srpski borci uz ruske dobrovoljce osjećali jačima, jer su znali da neće odstupiti i da će im oni pomoći.

    Trideset i sedam ruskih dobrovoljaca ugradilo je život u temelje Srpske. Spomenici u Višegradu ostaju vječni pomen, da bi budućim generacijama svjedočili o njihovom herojstvu.

    gorazde - 100209 - 12.04.2017 : Milan Marković Goražde - best (4)

    Leva i desna obala Drine od 04. maja do septembra 1992. godine


    Mislim da je najbolje da ovom momku iz Bjeljine ništa ne pišem jer se nema šta ni napisati.

    Ni levu, a ni desnu stranu, koju su Srbi kontrolisali nisu imali pravog komandanta koji bi od samog početka uzeo stvar u svoje ruke i ne bi dozvolio da se desi ono šta se desilo. Brno Petković, koji je pobegao u Srbiju, ne zaslužuje ni da mu se ime spomene, na desnoj su se menjali u rukovođenju i sve je nekako išlo dok dok im Simić nisu poginuli kod Fakovića pod nerazjašnjenim okolnostima, lično znam istinu ali ne bih javno!!!

    Momci koji su bili u fabrici "Viogor" poslati su u čistu smrt i samo njihova hrabrost ih je sačuvala. Ko je bio svedok zna o čemu pričam, jer sve pogibije su se dešavale uglavnom u viogoru. Imena tih momaka neću da spominjem ako ovo budu čitali znaće na koga mislim, ali napominjem da sam i ja bio jedan od njih.

    Umesto da se ukopamo, jer smo držali sve ključne kote i na levoj i na desnoj strani, naši su mislili da će doći neko sa strane da to sve oslobodi. Naravno, kada su muslimani shvatili da mi nemamo snage ni ljudi, krenuli su u ofanzivu, prvo na levoj strani a onda i na desnoj.

    Sve dalje što bih napisao bilo bi ukratko rečeno jedna tragedija u koju su narod uvukli oni koji sad po Beogradu ili belom svetu igraju uz GOCI BEND i pevaju o tome kako su ratovali i izgubili GORAŽDE.

    Naravno da su svi zločini koje su muslimani učinili su za osudu i žalosno je da nikada niko iz Goražda nije osuđen za to. Primjera radi da spomenem kako su masakrirali Bojana Radovića, jako dobro se zna i ko je to uradio ali ništa!!

    Ono što je osvetlalo obraz na Goraždu jeste 1994. godina i ofanziva koje je bila perfektno isplanirana. Tada je Svet spasio muslimane od poraza i oni su svesni toga, ja sam bio u jednoj brigadi koja je krenula iz Rogatice preko Bule pa onda smo se spustili iznad Kopača i došli do Crkve Svtog Đorđa. Tu smo stali jer je stiglo naređenje da se srpska vojska povuče tri kilometra od centra grada.

    Ako ja mogu da priznam da su muslimani te '92. godine uspeli uz naše greške da oslobode Goražde, red bi bio da i oni priznaju da ih je svet spasio '94. u aprilu, baš u ovo doba pre tačno 23 godine. Danas bi "grad-heroj" trebao da kaže kako su pakovali stvari da pobegnu iz "grada-heroja" te '94. godine, ali ih je UNPROFOR spasio.

    Puno toga bi se moglo pisati, čak bi se i jedna cela velika knjiga mogla o tome napisati, ali mislim da je to sada davno iza nas i mlade generacije treba da gledaju napred u bolju budućnost jer rat nikom ništa lepo nije doneo, možda samo onima koji su otišli u Kanadu, Ameriku i danas uz Goci Bend slave pobede.
    akcije - 100205 - 12.04.2017 : Snjezana Basevic Sokolac - best (1)

    Potrebna pomoć


    Željko u subotu sam krenula na prvu hemodijalizu i na prvoj mi pukne arterija. Ovo je živa patnja i jedina mi je nada da uradim transplantaciju bubrega. Zato mi je potrebna pomoć svih prijatelja i ljudi dobre volje da mi pomognu u prikupljanju sredstava za uradim transplantaciju što prije.

    RE: Potrebna pomoć


    Snježana,

    vjerujem da ima dosta onih koji su Ti zahvalni na svemu onome što si uradila na polju humanitarnog rada, uključujući i akciju ekshumacije boraca koji su preneseni na Vojničko groblje u Sokocu. Ja ću da se uključim u ovu akciju, a ti objavi i podatke kako i ostali mogu da ti šalju novac.
    plemena - 100203 - 11.04.2017 : Ljiljana Atanasovska Jazovo - best (0)

    Poreklo prezimena Atanasovski


    Molim vas kažitemi poreklo Atanasovski, odakle su im koreni. Puno hvala.
    rsk - 100189 - 10.04.2017 : Zeljo Poskoci Doboj - best (1)

    Pohod na Vukovar


    Bog je bio na mojoj strani 2. oktobra. Granata iz mb 120mm je pala između točkova BOV-3 i digla ga na drvo zajedno sa mnom koji sam od detonacije odletio dobrih deset metara. U dvorište obližnje kuće, dobivši u šljem rikošet gelera veličine pedlja koji je ostao zabijen u šljemu. Usput sam se onesvjestio, a bio sam garav kao dimnjačar. Moj pm-72 bio je bez nogara i cijevi, rap je pokupio dva gelera tako da sam u borbi bio već 8. oktobra.

    Bio sam pripadnik 1. PGMB a poslje sam prošao ratišta kroz Bosnu. Ipak, ništa nije bilo kao Vukovar, koji je bio klaonica a i borba je bila konstantna prsa u prsa. Ko ovo nije doživio teško je opisati taj intezitet borbi, granatiranje, pogibije, ranjavanje.

    Teško je reći koliko je oklopa uništeno, jer ukoliko tenk ne izgori može se popraviti. Ranjen je bio maltene svako bar jedan put, a neki i u više navrata, pogotovu pripadnika TO, lokalni i dobrovoljci.
    bors - 100180 - 08.04.2017 : Mujo Hadzijalagic Cekrcici - best (0)

    Odgovor Dragiši iz Zvornika


    Brate Dragiša ja nisam Mujo Srbin, ali sam to namjerno napisao.

    Čudiš se što po turskim kazamatima KPZ Zenica tuku naše ljude zbog nedokazanih ili navodnih ratnih zločina? Kao prvo, srpska vlast ih je predala a hapsila srpska policija čim su optuženi za navodne zločine gube sva prava građanska i to je Šarović potpisao i danas je tako. Ne čudi se tome, mi smo prepušteni sami sebi i osuđeni unaprijed. Možemo samo sa ponosom reći bili smo heroji, kurve nas ubiše.

    Na kraju ovaj forum traži da ja pišem moje podatke, ime, prezime i mjesto. Pa nisam lud, ovo i onako svako može da čita. Kaže Admin tvoju adresu neću nikom dati, ali ako policija dođe moraće i to da uradi. Braćo, neko ovo čita pazite šta pišete i pričate i sa kim pričate. Pola ljudi koji su na robiji, jezik ih je tamo odveo.

    Ovaj komentar piše Mujo iz Čekrčića Hadžijalagić.
    ozren - 100179 - 08.04.2017 : Refik Taletovic Banovici - best (0)

    Zehrudin Ikanović


    Pozdrav svima. Želio bih jednu informaciju sa Vozućkog ratišta od srpskih boraca ako se neko sjeća ovog događaja kojeg ću opisati.

    Da li je neko bio prisutan 10. 06. 1993. godine kada srpski borci zauzimaju kotu "Homar" iznad našeg sela Ribnice? Držali su je dvanaest sati prije nego što smo je vratili. Tom prilikom zarobljen je moj saborac i komšija, Zehrudin Ikanović i odveden u Vozuću. Pouzdano znam da je bio živ, lično smo čuli riječi: "treba nam živ". Naravno, tada nismo znali o kome se radi, o tome smo saznali tek poslije 5-6 sati.

    Razmijenjen je poslije 3 mjeseca mrtav i dostojno sahranjen. Bilo je neprovjerenih priča da je na nekoj lokalnoj TV viđen u bolnici. Čovjek se ne moze vratiti, ali ono što mene 24 godine pecka jeste pitanje da li je bio ranjen i od čega je umro. Ako neko posjeduje informaciju neka napiše.
    rsk - 100177 - 08.04.2017 : Lexa Nord-west - best (0)

    Bilans brigade


    Željo, koji je na kraju bio bilans tvoje brigade? Koliko ste imali poginulih vojnika i koliko uništenih tenkova i transportera? Ovo kako si napisao, ispada da se malo ko od vas čitav vratio.
    trazim_sa - 100175 - 08.04.2017 : Samir Delic Jajce - best (0)

    Traži se Izet Sarić


    Tražim jarana iz Olova, zove se Sarić Izet. Služio je vojsku sa mnom u Sarajevu. Radio je nekada u ŽGP. Ako neko zna nešto o njemu da mi javi.
    dnk - 100161 - 06.04.2017 : Мihailo Danilovic Majur,sabac - best (0)

    Tribina u Lapovu: Praporeklo Srba- šta su otkrila genetička istrazivanja?


    pocetak_rata - 100097 - 01.04.2017 : Aleksa Beograd - best (5)

    Kako je počelo (iz ugla petnaestogodišnjaka) 3. deo-nastavak


    Beše 1. april te '92. goddine. Proleće nastavi da miriše na nevolju. Te večeri je igrala Zvezda u Kupu Šampiona protiv italijanske Sampdorije, i to je bio dobar razlog da se bar na trenutak zaborave sve napetosti, da se bar na kratko oteraju loše misli.

    Zvezda je, kao aktuelni prvak Evrope i Sveta, pomno praćena u svim domovima pa su čak i oni koji se ne razumeju u sport bili uz TV ekrane. Samo navijanje i praćenje Zvezde u toku njenog gaženja fudbalske Evrope i Sveta je u većini ljudi pored sportskog izazivalo i nacionalni naboj. Međutim, ljudi su bili totalno podeljeni. Jedni su zvezdine uspehe doživljavali kao snagu zajedničke države, opstanak pojma Jugoslovenstva, drugim riježima uspeh bratstva i jedinstva. Drugi su, kanališući nacionalni naboj doživljavali Zvezdine uspehe kao pobedu nekog novog, nadolazećeg talasa, nekih novih generacija odraslih na slušanju priča o Drugom svetskom ratu, zločinima u Jasenovcu, preko događaja iz ranih sedamdesetih pa sve do aktuelnog rata koji je već besnio u Hrvatskoj..

    Iako je moj stari bio zakleti Željovac i u našoj kući se pažljivo pratila Zvezda, pa je on te večeri organizovao (uz pivo i meze) gledanje utakmice u našem domu. Pozvao je par svojih drugova tj. komšija. Ono što mi je tada bilo jako zanimljivo jeste da se te večeri, na eventualnu pobedu Zvezde gledalo mnogo dublje nego na samu sportsku pobedu. Zvezda je zbog sankcija bila kažnjena neigranjem na Marakani, pa je tu utakmicu igrala u bugarskoj Sofiji, što joj je umnogome otežavalo da ponovi prošlogodišnji uspeh. Kako se bližio početak utakmice tako je u našoj kući rasla energija, ali i stopa decibela. Stari je naravno pojačao TV "do daske" a uz pivo i rakiju je krenulo interno zezanje sa komšijama. Te večeri je Zvezdi pobeda značila prolaz u naredno kolo takmičenja, pa je samim tim i značaj utakmice bio još veći.

  • "Valjalo bi ispaliti koji metak ako prođemo dalje"- dobaci komšija Rade mom starom. Stari ga samo smrknuto pogleda i napravi se da ga nije čuo.

    Utakmica poče i svi se zalepismo za ekran. Zvezdine pobede su u tim danima neizvesnosti i straha ljudima bile melem na ranu i skretanje misli sa svakodnevnice koja uopšte nije bila sjajna. Posmatrao sam starog i komšije kako bez daha gledaju utakmicu, kako prate svaki potez zvezdinih igrača i kao da bi im eventualni gol i pobeda odredila dalju budućnost. Kada bi Zvezda zaigrala dobro, na njihovim licima se mogla otkriti nit zadovoljstva i vere u lepu budućnost, ali čim bi Zvezdini igrači napravili loš potez u njihovim očima se prepoznavao strah i zabrinutost.

    Stvarao se utisak da će, ako Zvezda pobedi, cela situacija da bude bolja i da će da splasne ogromna tenzija koja se tih dana svuda osećala. Ukratko, kao da je sudbina Jugoslavije i bih zavisila od te utakmice...

    Negde oko dvadesetog minuta Mihajlović dade gol za Zvezdu iz slobodnog udarca. U našoj kući vriska, galama, radost. Stari i komšije nazdravljaju uz obavezne komentare: "Ponovo osvajamo Evropu", "ne može nam niko ništa", "jaka je bolan Juga još!". U jeku euforije, samo nekoliko trenutaka od postignutog gola u sobu uleti moj stric, rođeni brat od moga oca, koji je živeo na spratu iznad nas. Pogleda unezvereno po sobi, smrknutog pogleda i nadmenog stava. Na glavi je imao crnu kapu "smitovku" a na sebi jaknu vijetnamku ispod koje je za pojasom virio lovački nož, koji je kupio u Trstu. Sećam se da mi je povremeno davao da se igram tim nožem, ali znam da mu je on bio neka vrsta amajlije i da ga je nosio u lov ili na planinarenje. Stric je voleo borilačke veštine i neke ekstremne stvari, pa mu fudbal čak ni te večeri nije bio preterano zanimljiv. Kako bi nadjačao galamu stade na sred sobe i prilično glasno prozbori:

  • "Vi ovde pevate i pijete a mitraljez se iz šljivika preko reke svako malo oglašava. Meni meci zvižde iznad glave a vi se ovde zajebavate!".

    Prepoznah na licima starog i komšija onaj isti strah. Za njih je utakmica bila završena. Ustadoše, na brzinu obukoše jakne i krenuše za stricom. Mama otera mene i sestru na spavanje, a baka poče da plače. Posle nekog vremena ja se vratih, i pošto je stara već bila legla, odgledah utakmicu do kraja ali sa smanjenim tonom da me niko ne otkrije.

    Strah, strepnja i napetost se ponovo vratiše u našu kuću. Da je kojim sučajem Zvezda povela i sa 10:0 teško da bi moglo da pomogne.

    Stari se vrati kući u gluvo doba noći i uđe u našu sobu.

  • "Sine"- probudi me -"koliko je završila Zvezda"?
  • "Izgubila 3:1" - kroz san mu odgovorih.
  • "Jebaji ga!" - promrmlja i izađe iz sobe.

    Meni đavo ne dade mira. Počeh da se vrtim po krevetu i razbudi me znatiželja da saznam gde su to oni bili i sta se ustvari desilo. Ustadoh, privukoh se do roditeljske sobe ne bi li kroz vrata čuo šta pričaju on i stara. Uspeo sam da načujem starog kako kaže:
  • "Ma šenluče, sutra im bajram".

    Stara ga opet nešto upita, ne razumeh najbolje šta.

  • "Ma spavaj bona, ko im jebe mater, nek'dođu ako smiju".
  • bihac - 100090 - 01.04.2017 : James V.Kladusa - best (0)

    Varešine


    Pozdrav,
    na jednoj stranici o 505. brigadi sam pročitao sam da je oslobodila Varešine. U vojničkom smislu to nije bila akcija vrijedna pažnje. Interesuje me da li je netko od forumaša iz 505. tada bio učesnik te akcije.
    rodoslov - 100086 - 01.04.2017 : Dragan Stanjevic Zrenjanin - best (0)

    Poreklo porodice Stanjević, Šenkovići, Sokolac


    Interesuje me poreklo porodice Stanjevići, selo Šenkovići, Sokolac, Romanija.
    rsk - 100047 - 30.03.2017 : Poskoci Zeljo Doboj - best (6)

    Pohod na Vukovar


    2. oktobra počinje daleko najjači napad na Vukovar, naš zadatak je da kroz ulice Sajmište, istarska, dalmatinska, probijemo kroz ognjena priče i dodjemo na groblje iznad Vukovara i spustimo se u grad u sadejstvu sa drugim jedinicama. Ostale jedinice doći će kroz ul. 1. maja, Preradovićevu i Masarikovu. Pamtim to jer je bila komanda da ne pobijemo jedni druge.

    Veče prije obavezno brijanje, zbog gas maski jer ujutro je na cjelo područje ispucano suzavca za poluditi. Naša četa ide kao podrska pola u OT-60, pola pješice, kao podrška 4 tenka m-84.

    Istarsku smo probili, ali u Dalmatinskoj ulici sljedi žestoka borba. Prvu m-84 pogađa osa, na našu sreću jer nas OT pogađa kumulativni tromblon, oštećuje oklopni transporter. Imamo par ranjenih i napuštamo OT, pod paljbom se prebacujemo u dvije kuće. Očekujemo da će tenkovi da probiju ustašku liniju, međutim ustaše uništavaju jednu M84 a drugu oštećuju. Komanda je da se ide napred, otvaramo vatru, bacamo bombe pokrivamo jedni druge i uspjevamo napredovati.

    Međutim, kada dolazimo do groblja ono je na visočijem položaju i ustaše odatle ne uzmiču i otvaraju žestoku vatru po nama gdje nam gine zastavnik i još tri vojnika, a tri su ranjena. Najgore je što ranjene treba iznosit, pa nam odlaze deset vojnika a mi smo prepolovljeni. Tada njima vjerovatno dolazi pojačanje i počinju kontranapad, gadno je kada na vaš prozor puca desetak pušaka. Ustaše sada žestoko navaljuju na nas. Mi nemamo zastavnika, a u OT nam je ranjen i poručnik, a samo što se pojavio desetar i njega snajper pogađa u oko i on pada mrtav.

    Neke od vojnika hvata panika a u ratu je to najgori mogući neprijatelj. Moj komšo, koji je poginuo 16. 10. '91. godine, i ja sa još par vojnika odlučujemo da se povučemo u Istarsku ulicu koja je poprečna u odnosu na ostale ulice i da čekamo oficire i šta dalje. Vidimo da dolaze naši tenkovi za izvlačenje uništenog oklopa i vidimo šansu da pod njihovom zaštitom uspijemo da se povučemo prema kasarni. Tada dolazi sa njima BOV-3 i kapetan koji nam komanduje za njim napred i jedan vod ljudi mi krećemo, ali tada pada mrak i nastaje zujanje u mojoj glavi jer među nas pada mb-120. Sledeće čega se sjećam je bio ambulantni Pincgauer, iz koga me vade u Negoslavcima.
    prepiska - 100045 - 30.03.2017 : Zoran Djukic Ottawa - best (0)

    Bucko


    Javi se na ziisŽbell.net.
    forum - 100037 - 30.03.2017 : NOMAD Srbija - best (1)

    U vezi rada ove stranice


    Gospodine Željko, želim da Vam još jednom odam priznanje za rad i postojanje ovog portala Slavić-net, posebno cenim Vaše nastojanje da se pravedna borba našeg naroda za slobodu ne zaboravi, a usuđujem se i da Vam kažem da ovako na daljinski "osećam" da ste pošten čovek.
    Svako dobro Vam želim!

    Pozdrav bratu Srbinu NOMAD!
    plemena - 100033 - 30.03.2017 : Katarina Matovic Markovic Gornji Milanovac - best (0)

    Porodica Marković, Gornji Milanovac


    Zanima me da li neko zna nešto o porodičnoj lozi Markovića iz sela Semedraž kod Gornjeg Milanovca. Konkretno zanima me nešto više o pretku Gojku Marković, koji je umro veoma mlad. Mislim da je imao oko 20-tak godina. Znam da je radio kao pisar u Čačku, žena mu je bila Milunka poreklom iz Loznice kod Čačka, familija Gavrilović. Zanimaju me takođe i preci pre njega. Otac mu se zvao Milovan, pa pre njega mislim Marko. Mislim da je Marko bio kovač i da su od njega nastali Markovići. Slavimo Sv. Stefana. Pozdrav.




    Idi na stranu - |listaj dalje|