fix
Logo
fix
Nalazite se na Forum-Najnoviji
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje

trebevic - 102199 - 19.04.2018 : Sarajlija Sarajevo - best (0)

Operacija Koverat: Jahorina - Trebević, 20. decembar 1992. godine


Operacija Koverat, na našoj strani poznata pod nazivom "Sloboda '92", odigrala se u drugoj polovini decembra 1992. godine. U ovoj nesrećnoj operaciji, vođenoj i organizovanoj sa dosta propusta, naša strana nije ostvarila nikakve vojne uspjehe a imala je 48 šehida.

Napad na položaje VRS je najprije počeo na Igmanu, u pravcu Hadžića. Nakon početnih uspjeha, srpska strana je uspjela da povrati svoje položaje i stabilizuje liniju. U pravcu Krupnja, srpski položaji su bili poprilično uzdrmani.

Moj daidža je učestvovao u proboju na Jahorinu. Njih 38 dobrovoljaca su jednim vojnim kamionom sa Igmana, preko Trnova i Krupca prebačeni u pravcu Delijaša, a zatim na Jahorinu. Njihov zadatak je bio da izvrše nespretnu zamisao Operativne grupe "Igman" da preko Jahorine izbiju direktno na Trebević i tako naprave spoj sa našim snagama u Sarajevu, a zatim da prošire koridor u pravcu Lukavice i uspostave slobodnu zonu, koja bi značila deblokadu Sarajeva.

Njegova grupa je imala zadatak da ovlada raskrsnicom puteva Pale, Jahorina, Trebević. Glavni udar je trebao da ide preko Jasika ka Trebeviću, gdje su trebali da se spoje sa našim snagama iz Sarajeva. Sa njima je išla i jedinica policije iz Jablanice, koja je brojala oko 80 boraca.

U operaciji je trebalo da učestvuje oko 1400 boraca.

Od sela Govedovići, u podnožju Jahorine, započinje teritorija koja je kontrolisana od strane srpskih vojnika. Njihova grupa je u usiljenom maršu do zore stigla negdje do Ravne Jahorine, a odatle ka Dvorištima, i tako im je bio otvoren put ka raskrsnici pomenutih puteva. Tu su došli u sukob sa srpskim vojnicima, koji su obezbjeđivali gore pomenutu raskrsnicu.

Pripadnici te grupe, inače svi dobrovoljci, su bili dobro naoružani. Odlučili su da napadnu neprijateljske položaje sa desnog i lijevog boka. Međutim, na putu se pojavila srpska Praga, koju su oni dva puta gađali: jednom sa Osom, a drugi put sa RPG-om, ali su oba puta promašili. U toku bitke, ta Praga je nanijela velike gubitke na našem desnom krilu. Poginulo je osam naših boraca, četvorica iz "Crnih Labudova" i još četvorica iz Jablanice.

I dok su prebrojavali mrtve i ranjene, a njih nije bilo malo, naši borci su uvidjeli besmislenost te operacije. Međutim, to je samo bio početak nevolje koja je bila pred onima koji su još uvijek bili živi. Preostali borci su se panično raštrkali po šumi, beznadežno tražeći put do kuće. Neki od njih su krenuli nazad, a drugi su odlučili da kroz šumu nastave put ka Sarajevu. I jedne i druge je čekao pakao, iz kojeg je teško bilo pobjeći.
plemena - 102195 - 17.04.2018 : Aleksandar Mosurovic Beograd - best (0)

Poreklo prezimena Mosurović


Poštovanje,

voleo bih da saznam poreklo mog prezimena Mosurović. Slavimo Svetog Nikolu i potičemo iz sela Vrbovo kod Prijepolja. Unapred zahvalan.
plemena - 102193 - 17.04.2018 : Mlica Leka Lazarevac - best (0)

Porijeklo porodice Kabiljagić


Poštovani zanima me porijeklo porodice Kabiljagić iz Pounja okolina Bosanske Krupe.

Hvala i veliki pozdrav!
milosevici - 102191 - 16.04.2018 : Ratko Obrenović Sokolac - best (1)

Trag: Jauk u Starom Brodu - zločin i muk


Obavezno pogledati! Jako puno informacija vezanih za zločin i pokolj u Starom Brodu i Miloševićima.

milosevici - 102189 - 16.04.2018 : Ratko Obrenović Detroit, USA - best (0)

TV Galaksija 32 - Reportaža: Drina, Stari Brod, jun 2017


bijeli_vukovi - 102187 - 15.04.2018 : Vuk Gradinski Nišići - best (9)

Elitna jedinica VRS Beli Vukovi


Vukovi bjehu "beli" jer ih je tako "krstio" komandant Vlado Lizdek, nakon što jednom prilikom zapadoše i posmrzavaše se na obroncima Bjelašnice, čekajući neprijateljske kolone.

  • "Vi ćete pobediti i neprijatelja i sneg i surovu zimu jer vi ste Beli Vukovi" - rekao je nakon toga pokojni Vlado.

    Preguraše i pobijediše i zime i ofanzive "sa ove i sa one strane vođene", samo ih poratno vrijeme pregazi i zaborav prekri a da, u najmanju ruku, zaslužili nisu. A zaslužili su mnogo, samo nije imao ko da to prizna, jer kad je došao mir pohrlili su nazad ovamo k nama dezerteri i profiteri, šverceri "ronhila", goriva i maziva i prigrabili najprimamljiviji plijen- vlast.

  • "U ratu sam bio komandant bataljona, a sad me jedva dopade da budem šef čistačica u zgradi komande Korpusa" - jadio mi se tada moj bivši komandant, a kasnije, po raspadu korpusa, dimnjačar i irget.

    A "Beli Vukovi" da bijahu u muslimanskoj vojsci sad bi bili "pravoslavni", ma mislim "pravo slavni", pravo viteški, pravo garavi, pravo supersonični i pravo nadljudi. Ovako, da nije Ćurke i par saboraca bili bi totalno skrajnuti i zaboravljeni od raznih parađina koji unovčiše njihove pobjede (ne mislim na prezime nego na karakternu osobinu, zato malo slovo "p"), jer tako to rade Srbi.

    Nisam nikada sa njima (tj. uz njih) bio u borbi, ja sam bio dio ekipe koja je sa benča popunila roster kad su od brigadnih postali korpusna udarna jedinica, kad su prostor zone odgovornosti brigade pokrili moji tj. Mapini Međedi. Nisam, ali pamtim te hrabre momke kad su osvojili "neosvojivo" Moševićko brdo (ne "Moševačko", kako većina piše i govori, je se selo u podnožju zove Moševići a ne Moševac), kad su prošli iza leđa neprijatelju i upali mu preko livade u linije. U to vrijeme su Bijeli Vukovi imali nekako specifičan izgled odnosno imidž, nekako su sa svojim frizurama i autfitima zajedno izgledali kao neka od fudbalskih reprezentacija "sve zvijezde" iz osamdesetih, koje su se okupljale na oproštajima legendi.

    Sada u ova turobna i sumorna vremena pročitam u novinama s vremena na vrijeme kako je neki mangup u kafani iznervirao "Rudija Felera" (tamnija varijanta), ponajboljeg borca Vukova, istinskog heroja i legendu, a ovaj potegao pištolj, službeni (ova vlast ga je među pozornike uvrstila). A tek da pišem o "Alenu Simonsenu" ili "Džordžu Bestu" (ili možda realističnije o "Ivanu Buljanu", ono kad je slomio nogu Matkoviću)- neću. Ko zna- zna zašto. Ali, sve nešto kontam, kad bi svi smrtnici putovali po zemlji pa im ne bi trebali helikopteri, kad bi glavni baja išao kolima a ne helikopterom na utakmice svog KK i FK Partizana, svjetska i evropska prvenstva u fudbalu, košarci, vaterpolu, na kojima igra susjedna nam Srbija, čiji je fan (a tek kad ne bi o trošku budžeta išao nikako), kao i kada bi npr. estradna umjetnica "Srpska majka" ili srpska sramota, zavisno od percepcije, dolazila na koncerte u najveći grad Srpske (a tek kad ne bi dolazila nikako) po zemlji a ne helikopterom- onda bi se možda našlo novca i za trajno i dostojno zbrinjavanje ratnih heroja. Da negdje na rijeci pecaju, da imaju zaslužne i zaslužene penzije i riješene egzistencijalne probleme. Da ne popunjavaju crne hronike već da o praznicima evociraju uspomene, kao u civilizovanim zemljama.

    Naravno, od ovoga nema i neće biti ništa. Za vijeki vjekov. Znam čovjeka bivšeg sportistu koji je osvojio bronzanu medalju na prvenstvu Evrope, onomad, za SFRJ. Dobio je od Republike Srpske zaslužnu penziju i dobro mu je. I neka je, ali da li su manje zasluge ratnih heroja koji se nisu takmičili u sportu i razonodi za RS nego su je stvorili u ratu i branili krvlju. I dobili od nje veliko ništa. Sa jedne i druge strane.

    A tek šta reći za poginule heroje? Bog da im prosti grijehove i dušama podari rajsko naselje. Bog sve vidi, između bogataša i Lazara još uvijek je ona ista provalija. Svako od Boga dobija i dobiće po djelima svojim.

    Pripadnici Belih Vukova, poginuli u ratu:

    1. Gavrilović Borislav (1964- 1994),
    2. Dima Adrian (1969- 1995),
    3. Kapuran Vladimir (1970- 1995),
    4. Kucarov Jordan (1967- 1995),
    5. Kusmuk Ratko (1956- 1993),
    6. Kemelj Jožef (1974- 1995),
    7. Lapadat Josip (1955-1995),
    8. Lizdek Milan (1964- 1995),
    9. Mališev Roman (1970-1994),
    10. Mališev Pjotr (1967-1994),
    11. Meseldžija Dragan (1964-1993),
    12. Petraš Jurij (1967- 1995),
    13. Simatović Jadranko (1966-1994),
    14. Simić Srđan (1965- 1995),
    15. Tomić Stevan (1960- 1994),
    16. Tamilin Aleksej (1961- 1994),
    17. Čolaković Miroslav (1969- 1995).

    Poslije rata, prirodnom ili nasilnom smrću umrli:

    18. Gačanin Svetko,
    19. Ivetić Marko,
    20. Ilić Miroslav,
    21. Knežević Srđan, komandant,
    22. Sipić Aleksandar, najmlađi Beli Vuk,
    23. Stojanov Danijel

    Pomeni ih Gospode u carstvu svojemu!
  • poginuli - 102186 - 15.04.2018 : Marko Šabac - best (1)

    Milorad (Rajko) Ivanović


    Pokojni Milorad(Mile) je rodjen 1956. godine, a ne 1958. Njegova žena je bila Mileva (Mila), rođena Macan, koja je preminula 2007. godine. Inače, ona je osumnjičena kao jatak generala Ratka Mladića.
    momir_krsmanovic - 102184 - 14.04.2018 : Milan Srbija - best (0)

    RE: Novi Sad, promocija knjiga Momira Krsmanovića


    Poslušao sam sve od početka do kraja. Kapa dolje, gospodine Žugiću.
    srdjan_aleksic - 102183 - 14.04.2018 : Милан Srbija - best (0)

    Srđan Aleksić


    Pa cijelo Trebinje zna da se za Srđana nikada ne bi znalo da se u ovaj slučaj nije umješala sarajevska politika, isključivo iz razloga jer je Srđan štitio muslimana.
    krusevo - 102181 - 13.04.2018 : Predo Doboj - best (0)

    Lazendić Draženko, Mrkonić Grad


    Ponovo molim da se javi neko s druge strane, odnosno ABiH, sa informacijom gdje se nalazi humka Lazendić Draženka, 1974. godište iz Mrkonjić grada. Bio je redovni vojnik, i pripadnil 65. ZMP VRS. Zarobljen je, a nakon toga ubijen na koti Kruška. Sve info na mail predo1975Žhotmail.com. Hvala!
    ilidza - 102179 - 11.04.2018 : Druga ceta Dobrinja - best (0)

    RE: Francuski dokumentarac


    Na francuskom dokumentarcu su pripadnici 4. bataljona Vojne policije - Korpusna.
    pocetak_rata - 102171 - 08.04.2018 : Aleksa Beograd - best (5)

    Kako je počelo (Iz ugla petnaestogodišnjaka - 4.deo)


    Iako je situacija u samom gradu, a i u prigradskim opštinama bila sve napetija i neizvesnija, lepo prolećno vreme i sve češći prekidi školskih časova moje drugove i mene je mamilo da skitamo po naselju gde smo, uz neizostavne dečije igrice, sve češće imali priliku da slušamo priče o trenutnoj situaciji. Gledajući iz ove perspektive, mnoge od tih priča bi se mogle svrstati u one lovačke" a neke bogami i pod one naučno-fantastične.

    Mladići par godina stariji od nas su odjednom postali dosta ozbiljniji i važniji, pa smo mi koji smo imali 14-15 godina sa dozom ljubomore gledali na njih. Ako bi pričali nešto o tadašnjoj situaciji, radili bi to tihim tonom da mi, koji smo bili u njihovoj blizini, ne bi čuli o čemu to oni razgovaraju. Ako bi se ipak i uspeli uspeli da se uključiti u neki od tih razgovora, mogli smo da (između ostalog) čujemo i priče iz onih žanrova koje sam već pomenuo. Uglavnom se razgovaralo o oružju, pojedinim incidentima po gradu i okolnim naseljima, kao i one o ratu u Hrvatskoj jer je u to vreme nekoliko mladića iz naselja došlo sa Hrvatskog ratišta, odakle su doneli velika iskustva i ozbiljne priče o tamošnjim strahotama. Za sve nas u društvu, oni su u tim trenucima bili idoli.

    Kako smo, moj nerazdvojni drug i ja, imali druga na drugom kraju naselja, odlučismo da taj lepi prolećni dan prošetamo do njega. Pošto je on držao golubove, jako smo voleli da sedimo kod njega u dvorištu i na taj način trošili te dečije dane. Drug je živeo sa majkom i očuhom, inače profesorom istorije u jednoj sarajevskoj srednjoj školi. Bili su jako tolerantni prema njemu i to je bio razlog više našim čestim posetama. Njegov očuh, koji je bio rodom iz istočne Srbije, je bio jako zanimljiv čovek. Pored mnogih priča iz njegove profesije, nama je bilo jako bitno što je na nas gledao kao na svoje drugove i uvek bi mogli sa njim otvoreno razgovarati o svim životnim sferama.

    Prolazeći kroz naselje dođosmo do pekare, koja je otvorena pre nepunih godinu dana. Primetismo da vlasnici i članovi njihove porodice užurbano pakuju stvari na jedan omanji kamion. Oni su bili Albanci, koje su mnogi u naselju bojkotovali ne kupujući hleb od njih, iako je bio mnogo bolji i ukusniji od onog iz državne samoposluge. Pored toga, bilo je i onih koji su kritikovali vlasnika kuće i poslovnog prostora koji im je iste izdao pod kiriju. Drug i ja se prisetismo kako smo im krali kifle i nasmejasmo se njihovim nepravilnim izgovorima reči na našem jeziku pa produžismo dalje.

    Posle izvesnog vremena stigosmo do druga i nađosmo ga kako hrani golubove. Uz naša neizostavna zezanja i razgovor o golubovima, on nas posla da sedemo za sto u dvorištu dok on ne završi posao. Tamo je već sedeo njegov očuh i popravljao neki stari radio-aparat. Kada nas ugleda, on odloži alat i pozva nas da sednemo. Mi se osetismo važni i odmah mu prijavismo da smo videli selidbu pekara, oduševljeni što mu donosimo važnu vest. Dok smo mu pričali šta smo videli, trudili smo se da budemo budemo što slikovitiji, neprestano upadajući jedan drugom u reč, jer je svaki od nas dvojice hteo da se oseti važan.

    On nas lepo sasluša, bez suvišnih pitanja, duboko udahnu i u par rečenica reče nam ispriča nešto o Albancima, što sam ja shvatio tek desetak godina kasnije. Na njegovom licu nije bilo znakova oduševljenja zbog ove vesti. Dok nam je pričao, u njegovom glasu smo osetili jednu, do tada nama nepoznatu, dozu ozbiljnosti. Nama je to bio sasvim dovoljan razlog da se primirimo i da od njega očekujemo još jednu novu i zanimljivu priču.

    Cika Rile, kako smo zvali drugovog očuha, nam je u svom polučasovnom izlaganju, uz dosta ozbiljne i bolne izraze lica, ispričao kako su ga kroz ceo njegov život pratili problemi sa ljudima iz albanskog nacionalnog korpusa. Počevši priču od Drugog svetskog rata, gde su mu Albanci pobili neke od užih članova porodice, te je od malih nogu slušao priče o Albancima kao zločincima i mrziteljima srpskog naroda i kao parazitima celog društva i države uopšte, preko problema sa istima u toku služenja vojnog roka do konačno priče o tučama sa njima po sarajevskim studentskim domovima. Uprkos svemu tome u njegovim rečima nije bilo mržnje, niti uvredljivog sadržaja, verovatno jer kao čovek koji je dugo godina radio sa decom nije hteo da lične emocije prenosi na nas.

    U međuvremenu, njegov posinak je završio sa hranjenjem golubova i pridružio nam se za stolom. Uvidevši da je čika Rile jako ozbiljan, nas dvojica smo ga samo slušali, dok njegov posinak uhvati pauzu u očuhovom izlaganju pa mu postavi pitanje:

  • A muslimani? Jesu li oni isti kao i Šiptari?

    Očuh je bio u svakom smislu odmeren i skroman čovek, voleo je svog posinka kao pravog sina, ali osetih da mu ova njegova upadica nije baš legla na dušu.

  • "Deco moja, mi i muslimani smo isti narod i krvno nam nema niko bliži od ovih naših domaćih muslimana. Živimo sa njima godinama i ovde u Bosni i u Srbiji i u Crnoj Gori. Mnogi od nas su prešli na njihovu veru, i to su bez ikakve sumnje naši rođaci. S druge strane, mnogi od njih su prihvatili jugoslovenstvo, još iz doba prve kraljeve Jugoslavije i smatraju jedino Srbe kao svoju braću. Zato je deco moja sve ovo što se danas dešava jedan veliki jad i čemer. Albanci su, deco, nešto drugo. Došli su u našu kuću kao podstanari, a hoće da izađu kao vlasnici "

    Sve ovo, gotovo u jednom dahu, izgovori čika Rile, vidno uznemiren.

  • "A Crnogorci, zar nam nisu oni najbliži"? postavi posinak još jedno pitanje.

    E, ovo pitanje natera očuha da ustane od stola, krupnom koracima ode do auta i vrati se sa zapaljenom cigarom. Sada već vidno iznerviran, za nijansu glasnijim tonom obrati se svom posinku:

  • "Evo, ja sam bio u Crnoj Gori dva-tri puta na moru po deset dana i nikakve druge veze nemam sa njima, kao ni moji preci, ali ću prihvatiti pre da se svi zovemo Crnogorci nego da mi neko govori da smo mi dva različita naroda. Druga stvar, nacionalnost se ne dobija po teritoriji koja već ima svoje ime, već obrnuto".

    Mi smo sva trojica zabezeknuto gledali u čika Rileta i bili zbunjeni jer nam profesor istorije govori drugačije od onoga što su nas učile njegove kolege u školama koje smo mi pohađali. Čovek koga smo mnogo poštovani i iskreno voleli nam je tog dana održao prve časove nacionalne istorije u našim mladim životima. I dan-danas, kada pričam sa nekim o istoriji, volim da kažem da sam za to kratko vreme od njega naučio više nego svih mojih bivših profesora. Čovek je, kroz slikovito i našem uzrastu prilagođeno izlaganje održao neformalne istorijske časove, pa smo mi bili oduševljeni i ovim novim saznanjima.

    Kako je to bilo i vreme osnivanja nacionalnih stranaka i podele na nacionalnoj osnovi, sve ove informacije dobiše još više na značaju i mi jedva čekasmo da krenemo da se u društvu pohvalimo sa novim saznanjima o našoj istoriji.

    Tih dana se moglo iz drugih delova grada čuti poneki ispaljeni metak, a pucnjava koja je dopirala negde iz pravca centra grada, je bivala sve učestalija. Ućutasmo se, i zbunjeno smo gledali jedan u drugog. Takođe sam primetio da je čika Rile postao još zabrinutiji i ozbiljniji.

    Tišinu prekinu drugova mama koja viknu sa prozora:

  • "Risto bolan, ulazite u kuću, vidiš kol'ko se puca!"

    Ni slutio nisam da će mi taj dan zauvek ostati u sećanju. Beše to 06. april 1992. godine.
  • zdravlje - 102169 - 08.04.2018 : Sojka Jagodic Sarajevo - best (0)

    Lijek za upala živca vilice


    Poštovani, imate li lijek za neuralgiju trigeminusa, upala živca vilice, smirenje i nesanicu i za želudac gastritis? Lijep pozdrav!
    ratko_mladic - 102165 - 07.04.2018 : NOMAD Srbija - best (2)

    Srpski heroj Đeneral Ratko Mladić


    Branislav Puhalo o deset ratnih godina u Mladićevom ličnom obezbeđenju. U selu Osmače 1993. musliman sa mitraljezom bio je sakriven u kući u kojoj smo sedeli...

    GENERALA Ratka Mladića sam čuvao deset godina, od 1992. do 2002. godine, 24 časa dnevno. Velika čast mi je što sam tu deceniju proveo uz njega. Bio je veliki vojskovođa, pravi vojnik, znalac veštine ratovanja, obrazovan, beskrajno pošten, hrabar... Prezirao je sve neljudsko. I nikako nije voleo ratne profitere.

    Puhalo: Država znala da je Mladić u Beogradu

    U ispovesti za "Večernje novosti" o svom komandantu, generalu Ratku Mladiću, priča njegov ratni i poratni šef obezbeđenja Branislav Puhalo.

    UPOZNAVANjE

    Iako smo iz istog mesta Kalinovika, on iz sela Božanovići, a ja iz Jelašca, za Mladića sam prvi put čuo tek kada su počeli sukobi u Kninu. Iz Beograda sam došao u novoformiranu jedinicu vojne policije kao obezbeđenje komandanta Vojske Republike Srpske. Upoznali smo se u kasarni u Lukavici 16. maja 1992. godine. Po prezimenu je znao odakle sam, pa me odmah pitao čiji sam. A ja kao iz topa - od oca Đure i đeda Nikole! Setio se tad moje tetke Dese Puhalo i rekao da je jedina u razredu bila bolji učenik od njega.

    APEL MLADIĆA IZ HAGA: Spasite mi život!

    To prvo veče spavao je u kancelariji komandanta i ustao oko četiri sata ujutru. Izašao je napolje, a stražar ispred zakunjao na stolici. Uđe gde sam ja spavao i probudi me. "Gospodine Puhalo, pošto niste u stanju da obezbedite moju sigurnost izađite napolje i stražarite". Ja kažem "razumem", i zamenim onog vojnika, a u sebi se mislim, kud mene ovaj zapade.

    Mladićev pratilac u Topčideru

    OBEZBEĐENjE

    Mladić nije mnogo mario za obezbeđenje. Međutim, obezbeđivali smo načelnika Generalštaba, a ne njega kao čoveka. Imao sam deset-jedanaest ljudi, a uvek su trojica-četvorica bila uz njega. A on kakav je bio, redovno je obilazio sve linije fronta. Učestvovao je i u probojima. Ponekad nam je i glavobolje zadavao. Ali njegova se na kraju nije sporila. Zbog svog znanja, pravednosti i čoveštva imao je ogroman autoritet.

    Darko Mladić: Ratka su hteli da oteraju u ludnicu

    BIHAĆ

    Počela je ofanziva na Bihać 1994. godine. Sa njim su bili generali Zdravko Tolimir, Mićo Vlaisavljević, Grujo Borić i dva mlada pukovnika, koji su krenuli u borbu bez oznaka na uniformama. Mladić kaže jednom: "Idi ti, mali, donesi vode". Pukovnik pola dana donosio vodu, dok neko Mladiću nije rekao da je on pukovnik. "A otkud ja to znam", uzvrati. Na kraju, jednog pukovnika je poslao na desno krilo u Glamočku brigadu, a drugog na levo krilo u Ključku brigadu. "Pa ja ni pušku nisam poneo", reče on. Mladić ga pogleda i odbrusi: "Šta me briga, idi otmi od muslimana".

    RANjAVANjE

    Na Bihaću, kraj nas padne muslimanska granata od 120 milimetara. Jedan mali geler pogodi ga u vrat. Srećom, samo je malo prokrvarilo i nije ga ozbiljnije povredilo.

    Tad, na Alibegovića kosi, na Grabežu, zamalo glavu da izgubimo. Mladić i Tolimir krenu u izviđanje kroz neku maglu koja se navukla. Izađemo na proplanak kad pred nama dvojica muslimana iz 505. bužimske brigade. Uperili puške u nas i jedan kaže: "Mladiću, naš si!" Hteli su da ga živog zarobe. A Ratko, koliko je bio vispren, kaže: "Dete, imaš zastoj na oru¿ju". Oni pogledaju dole, a mi reagujemo.

    OSMAČE

    U prvoj akciji na Srebrenicu 1993. godine, posle nekoliko pokolja Srba iz tog kraja, zauzmemo selo Osmače. Uđemo u jednu novu kuću, raskošno uređenu. Sedeli smo pola sata. Ja nešto priđem stepenicama, kad jedan musliman se sakrio i u rukama drži mitraljez. Moja je greška bila što nismo bolje pregledali. Izvučem ga odatle. Ratko ga pita: "Zašto nisi pucao?" On se snašao i odgovorio: "Generale, nije lako pucati u vas". Prebacili smo ga u Nemačku. Bilo bi lepo da se danas javi.

    TRNOVO

    Akcija na Trnovu 1993. Došli smo u selo Ilovica. Kreće Mladić odatle džipom "puhom" ka gradu i zaduži majora Milića da ide tenkom za nama i da puca u "puh", ako padne, kako je rekao, Turcima u ruke. Mijić kaže: "Gospodine generale, ja takvo naređenje ne mogu izvršiti". "Nisam te pitao je li možeć ili ne", odgovorio mu je Mladić. I šta će Mijić, krene za nama. Sa dva "puha" smo išli četiri kilometra i ušli u Trnovo. Nigde nikoga nije bilo. S druge strane Hercegovački korpus tuče, pa smo se sklonili u jednu dolinu u gradu, jer ne znaju da smo ušli, pobiće nas naši. Kad izleti pred nas policijski "golf" bez tablica. Izlazi čovek, digao ruke, predaje se. Kaže da je Asim Zulić, zamenik komandanta Trnovske brigade Armije BiH. "Dobro došao, gospodine Turčine, gde si krenuo", pita ga Mladić. Kako kaže, vratio se u stan da uzme patike. "Pa hajde da ih uzmemo", reče mu Mladić i mi svi krenemo sa Zulićem. Ratko je pozvao pilota potpukovnika Dušana Marina i dao mu koordinate da helikopterom sleti na stadion u Trnovu. Ovaj umesto za deset minuta došao tek za pola sata, nije smeo da sleti dok nije bio siguran. Zulića smo odvezli na Jahorinu, a onda ga razmenili za osam Srba iz Kalinovika. Ne znam da li je tačno, ali čuo sam da je 2003. godine rekao: "Kad bi Mladić sad ovuda prošao, ja ga ne bih prijavio".

    RASTANAK

    Nakon podizanja haške optužnice strane službe su non-stop radile na njegovom hapšenju, ali bio je bezbedan sve do 2002. godine, dok je bio pod zaštitom države i vojske. U tom periodu bio je u svom stanu u Beogradu i u vojnim objektima na Rajcu kod Ljiga, Stragarima kod Kragujevca i u Krčmaru kod Valjeva. Rastali smo se 2002, kad su rasformirali jedinicu koja ga je obezbeđivala. Tad smo se pozdravili, jer sam morao da pređem u VJ. Nisam znao da se više nećemo videti.

    PRAĆENjA

    Kad je država odlučila da ga uhapsi nekoliko puta sam pozivan u Vojnu službu bezbednosti na ispitivanje. Nakon toga me 2006. godine Boris Tadić oterao iz vojske. Bukvalno me isterao na ulicu i bez penzije, posle 29 godina službe. To je bila isključivo politička odluka, a jedini razlog je taj što sam bio blizak Mladiću. Saznao sam i da je na sve načine pokušavao i da me uhapsi, ali nije mogao da nađe razlog. Od 2007. pa sve do Mladićevog hapšenja su me intenzivno pratili. Nadzirali su i prisluškivali kuću i porodicu. Nisam reagovao, šta ću, rade ljudi svoj posao.

    POZIVI

    Mladić me sedam puta zvao telefonom iz Haga. Poslednji put pre godinu dana. Pita za zdravlje, za porodicu, za neke ljude. Priseti se nekih događaja. Poslao mi je i jedno pismo 2015. i svoju sliku, gde je na poleđini takođe napisao pismo. Zahvalio mi se kao izvanrednom profesionalcu, vernom pratiocu, prijatelju, čestitom oficiru, koji je odlično obavio svoj posao. Prisetio se kad smo 1993. godine bili u smrtnoj opasnosti, jer je pilot helikoptera kojim smo leteli naleteo na dalekovod iznad Drine. "Tada nas je Bog pomilovao", napisao mi je Mladić.

    KARADŽIĆ

    RADOVANA Karadžića Mladić je mnogo cenio. Iako se nisu u svemu slagali, on je za njega bio predsednik. Razne sukobe su drugi izmišljali, ne bi li ih zavadili i sprovodili svoje interese. Uvek ga je oslovljavao isključivo sa - predsedniče. Ratko je imao tezu da ko kontroliše Kupres, Vlašić i Bjelašnicu kontroliše Bosnu. Kad smo zauzeli vrh Bjelašnice, došli smo helikopterom. Tad mu je general Unprofora Brikom rekao: "Mladiću, zabranjeni su letovi iznad BiH". "Ja sam general, a ne čobanin da dolazim na konju", odgovorio mu je Mladćć. Nakon toga Karadžić je naredio da se sa vrha skine srpska zastava i Bjelaćnica preda Unproforu, koji je dao muslimanima. Mladić je poludeo od besa. "Radovane, ko ti je dao dozvolu da skineš srpsku zastavu? Možeš samo da skineš gaće svoje žene", galamio je. Baš je bio ljut. To je jedini put kada ga nije oslovio sa predsedniče.

    MOSKVA

    SEDAM dana smo bili u aprilu 1995. godine u Moskvi. Dolazili su i Rusi kod nas. Sve smo se dogovorili oko ruske pomoći, ali na kraju je propalo, jer mislim da Boris Jeljcin nije dozvolio da se sprovede. Mladić je posle rekao - Džaba sam izgubio vreme.

    SREBRENICA

    U Srebrenici je bilo ubistava, ali ih nije naredila komanda. Najviše muslimana je poginulo u proboju do Tuzle. Njihove ruke su bile toliko krvave da su znali da će odgovarati ako se predaju. Ali napravljen je mit da su svi streljani i da su žrtve. Mladić nikada ne bi dozvolio da iko vezan bude ubijen. On je bio vitez po tom pitanju.

    "KARAŠ"

    RATKO nikada nije kročio nogom u kasarnu u Topčideru, niti u objekat "Karaš". On bi pre sebi ruku odsekao, nego dozvolio da zbog njega nastradaju mladi vojnici. Za njega je vojnik bio svetinja, najveći čin. Nema vojnika u Han Pijesku koji je služio da nije sa njim večerao. Kaže, idi dovedi ono dete sa straže da jede. Jednom mi je 2008. godine prišao čovek u kafani, koji dobro poznaje i mene i njega i pitao: "Bogati, jeste li vi ubili vojnike u Topčideru?" Razmišljao sam da li da ga udarim, ali sam samo rekao "sram te bilo" i otišao. Za sve što se tih godina loše dešavalo u vojsci optuživani su haški begunci, jer su se iz vlasti tako prali od odgovornosti.

    MOŽDANI UDAR

    Prvi moždani udar Ratko Mladić je imao u proleće, čini mi se 1995. godine. Ceo dan smo bili u Žepi i kad smo se vratili u Crnu Rijeku gde je bio glavni štab, legao je da se odmori. Uveče je ustao, hoda, ali ne može da priča. Tu noć smo ga prebacili na VMA u Beogradu. Oporavio se za 15 dana i vratio. Te noći je video mrtvog miša u sobi i posumnjao da je neko hteo da ga otruje.
    momir_krsmanovic - 102163 - 07.04.2018 : Nedeljko Žugić Pale - best (1)

    Novi Sad: Književno-dokumentarno veče Momira Krsmanovića


    momir_krsmanovic - 102158 - 05.04.2018 : Zeljko Tomic Sokolac - best (4)

    Novi Sad: Promocija knjiga Momira Krsmanovića


    Juče sam u Novom Sadu prisustvovao još jednoj promociji knjiga Momira Krsmanovića. U neku ruku, pomogao sam i u organizaciji ovoga značajnog događaja jer sam odvezao Matiju Bećkovića i Momira Krsmanovića do Gradske biblioteke u Novom Sadu. Provesti još jedan dan u društvu ove dvojice velikana srpske književnosti je za mene bio, ne samo veliko zadovoljstvo, već i izuzetna nagrada.

    U Novi Sad je sa Pala došao i moj prijatelj, Nedeljko Žugić, koji je snimao ovaj nesvakidašnji događaj, pa ćemo ovaj video moći da pogledamo i na njegovom Youtube kanalu "Ljudi govore".. .

    U prepunoj sali Gradske biblioteke sabrali su se svi oni željni da čuju istinu o Drugom svjetskom ratu. Mnogo je bilo i onih koji nisu uspjeli da uđu u salu. Primjetio sam i to da je prodaja knjiga, jedan od razloga održavanja ove promocije, išla jako dobro, dosta bolje nego na promociji u Beogradu.

    Momir Krsmanović je posebno interesantan po tome što je jedinstven pisac koji je opisivao stradanje Srba u Istočnoj Bosni. Njegova posebna zasluga je što je lično bio svjedok pokolja u Miloševu. Posebno je upečatljiv momenat kada on opisuje svoju mlađu sestru, koja sada živi u Višegradu, kako sisa crijeva svoje mrtve majke. Ovo je svakako jedan od najupečatljivijih momenata iz istorijske čitanke koju je Momir napisao za nas.

    Hvatanje Draže Mihailovića je svakako jedan od nezaobilaznih događaja koje je Momir opisao. Po mom mišljenju, njegova verzija ovoga događaja je najbliža istini jer je zasnovana na svjedočenju neposrednih učesnika ovog događaja, prije svega bliskih saradnika Draže Mihajlovića i njihovih jataka, kao i članova porodice. Sve druge verzije su izmišljotine politički obojenih lica, ili bolesnika - poput onog koji tvrdi da je u nepristupačni Dobrun sletio engleski avion i u inostranstvo odvezao pravog Dražu Mihajlovića.

    Inače, djelo Momira Krsmanovića se temelji na osnovu sakupljanja intervjua oko 450 neposrednih učesnika ratnih dešavanja na prostoru Istočne Bosne. U poslednjih 40 godina, Momir je ove intervjue zapisivao na audio kasete. Mnogi njegovi svjedoci danas više nisu živi, ali su njihova svjedočenja sačuvana. Eto, to je metod kojim se služi jedan pisac, čiji rad ga je uzdihao u grupu najplodnijih srpskih pisaca.
    deblokada - 102155 - 05.04.2018 : Luna Jankovic Srednje - best (2)

    Ravni Nabožić


    Sve vas pozdravljam i samo da odgovorim na pitanje. Bio sam na Ravnom Nabožiću u to vrijeme i tamo znam da su bili Cicina četa i Vasketovi. Njih smo pronašli.

    Nisam u svojim tekstovima nikad rekao da je Semizovački bataljon napustio liniju Nabožića! Bar koliko se ja sjećam. Rekao sam da su pobjegli sa linije oni koji su je držali u području repetitora, lijevo prema Semizovcu i lijevo od Lipe. Tako se desilo da je pala linija, pa su muslimanski borci izašli na putnu komunikaciju Srednje-Semizovac. Da nisu pobjegli, ovi ne bi mogli sići na glavni put. A to ko je držao tu liniju nisam baš potpuno siguran, mada mislim da je to bio bataljon Srednje.

    Ja sam bio dole na putu kada sam uočio više vojnika kako silaze sa linije. Bili su potpuno izgubljeni. Pitao sam ih šta se desilo, a oni su mi rekli su da su napustili liniju. Zajedno sa još nekoliko boraca, natjerao sam ih da se vrate na liniju, ali od repetitora do glavnog puta Srednje- Semizovac, znači uzbrdo. To isto su učinili i naši sa druge strane od Semizovca, i tako smo sačekali noć da bi ujutro rano vratili taj dio linije gdje su muslimani bili sišli.

    Na Nabožiću se ne sjećam da je neko pobjegao. Razlog našeg boravka gore je bio očekivanje napada i pojačanje linije.

    Pozdrav!
    16_krajiska - 102151 - 04.04.2018 : Stefan Djekic Derventa - best (0)

    Željko Bjelošević


    Da li je neko poznavao Željka Bjeloševića iz Dervente? On je bio u Izviđačima 16. krajiške brigade. Poginuo je kod Bihaća 1995. godine, gdje su ih opkolili muslimani. Od njih su se samo dva uspela spasiti. Ako neko nešto zna o tome, molim vas da to i napiše. Može i na mail stefan. djekic1999Žgmail. com
    momir_krsmanovic - 102149 - 03.04.2018 : Zeljko Tomic Sokolac - best (0)

    Momir Krsmanović: Promocija knjiga u Novom Sadu


    Danas, 4. aprila 2018. godine, u Gradskoj biblioteci u Novom Sadu, sa početkom u 19 časova će se održati promocija knjiga Momira Krsmanovića. Na skupu ljubitelja dobre knjige, govoriće i Matija Bećković, po mnogima najveći živi srpski pisac. Zainteresovani će moći i da kupe neku od knjiga pomenutog pisca:

  • Teče krvava Drina (tri toma)
  • Krvave ruke islama (tri toma)
  • Tragovi mrtve braće
  • Kletva mrtve braće
  • Nezarasle rane 1 i 2
  • I Bog je zaplakao nad Bosnom
  • Tamni život pod zvezdanim nebom
  • Golgota srpskog naroda 1941-1957. (sedam tomova)

    Dođite da uveličate ovaj nezaboravni trenutak i upoznate jednog od najvećih i najzaslužnijih pisaca današnjice koji je jako puno doprineo da se mnogobrojni zločini nad srpskim narodom u periodu od 1949. do 1999. nikada ne zaborave. Iskoristite priliku da se fotografišete ne samo sa Momirom Krsmanovićem, već i sa Matijom Bećkovićem.


    Kupovinom knjiga Momira Krsmanovića pomažete ovog plodnog autora, koji je svoja djela stvarao u dosta teškom materijalnom stanju. Ja sam bio na promociji njegovih knjiga u Beogradu, i jako mi je drago što sam prisustvovao tom izuzetnom događaju.

    I na kraju bih vas zamolio da provjerite da se skup održava u Gradskoj biblioteci, pozivajući je na telefon. Moj izvor informacija mi je tako rekao. Sve ostale informacije su 100% provjerene i sigurne.

    Napomena: u toku dana ću provjeriti mjesto održavanja ovog skupa, i eventualnu korekciju objaviti na ovom mjestu.
  • deblokada - 102147 - 03.04.2018 : Laki Miki Ilicka - best (1)

    Ravni Nabožić 1995. godine


    Pitanje za Lunu: kada i kako se Semizovački bataljon povukao i zašto se povukao sa položaja u rejonu Ravnog Nabožića '95. godine? Volio bih da mi objasni, ako može, jer ima i nas živih koji se nismo bili povukli. Ostali smo tamo do posljednjeg trenutka, borili se i upali u okruženje.

    O ovom događaju sam pisao i ranije, ali izgleda da se ovdje opisuju dešavanja koja su pojedinim odgovarala. Ne mislim na Lunu konktetno, već uopšteno. Jedno je bila situacija na terenu, a sasvim drugo su komandni izvještaji!
    rat_olovo - 102145 - 02.04.2018 : Aleksandar Aleksic Zvornik - best (0)

    Dragoljub (Milan) Aleksić - Kutlača


    Zanima me dali neko zna o pogibiji Dragoljuba Aleksića iz sela Drecelj, pošto sam skoro načuo da nije poginuo u borbi, nego da su ga ubili Srbi? Inače, ja sam sin od pokojnog Dragoljuba Aleksića.
    treskavica - 102143 - 01.04.2018 : Montoya 163 Doboj - best (0)

    Ibrina plankan, Umska ok Humska i Gvozno


    Pozdrav,

    Od 6. 10. do 22. 10. 95 bio sam na potezu Ibrina plankan, Umska ok Humska i Gvozno. Kada su Fočaci izginuli došao je Zaštitni puk G. S. V. RS i sve to pročešljao i nigdje nismo naišli na otpor. Muslimani su pobegli i na kraju uspostavili liniju u poljoprivrednom dobru Gvozno, neka šumica u nekoj dolini. Posle su predali liniju rezervistima i napustili položaje, a tada je bio i kraj rata
    plemena - 102141 - 29.03.2018 : Liza Marjanović Ribnica - best (0)

    Poreklo prezimena Marjanović


    Pozdrav,

    Interesuje me poreklo prezimena Marjanović. Moj deda je rođen u Bjelini u Suvom polju. Slavimo Stjepandan. Voljela bih znati još, dali imam veze sa nekima poznatima Marjanovićema.
    Hvala unapred.

    Pozdrav svima,

    Liza Marjanović,
    Hrovača 76, 1310 Ribnica, Slovenija
    krajina - 102139 - 28.03.2018 : NOMAD Srbija - best (7)

    Bloger je jugonostalgičar


    Prijatelju,

    u pravu si za anomozitete Pala i Banja Luke onda i sada.

    Činjenica je da su govorili da će Banjaluka pasti, ali pitanje je ko je to govorio. Paljani i istočni deo Republike Srpske Banjalučane (Krajišnike) zovu (onda i sada) guz..e, a Banjalučani (Krajišnici) Paljane i istočni deo R. Srpske zovu i zvali su "Vrovci". Lično imam kontakte i sa našim narodom i iz Banjalučke (Krajiške) regije i sa našim sunarodnicima iz istočnog dela Republike Srpske tako da znam šta pišem na ovu temu.

    Međutim ima nas koji volimo da pametujemo, a da nismo počistili ispred svog praga. Elem, ti što pametuju a, nisu počistili ispred svog praga pišu kojekakve "blogove" pod nazivom :"Od bratstva i jedinstva do bratoubilaštva".

    Za razliku od tog "blogera" ja sa njima (hrvatima, muslimanima) nikada, ali nikada nisam bio ni u kakvim savezima, a pogotovo ne u jedinstvu, a ne daj Bože u bratstvu. A i kada sam se borio protiv istih nisam tu borbu doživljavao kao "bratoubilačku" kao što je neki "blogeri" shvataju i kako su tu borbu doživeli, jer oni (hrvati, muslimani) mene kao Srbina nikada nisu smatrali za brata.

    Želim da napomenem da ja nisam neki čovek zadojen mržnjom, ali jednostavno pitanje osnovnog kućnog vaspitanja je bilo da niko, ali niko iz naše porodice i sa očeve i sa majčine strane nije oženio ženu druge vere, ili se udao za nekog druge vere dok "blogeri" to jesu, a i "bloger" upada u klasičnu zamku suživota sa navodnom "sabraćom" te potomcima svojim daju neutralna imena itd. Ali to je njihova "blogerska" stvar i to shvatam kao njihov privatni životni izbor, međutim ostavlja bljutav ukus kada se takvi nađu da svakoj čorbi budu mirođija.

    Jedini savet koji bi ti ja dao prijatelju je taj da uvek treba da znaš ko ti sedi sa druge strane "astala", ako ne znaš onda i ne pričaj ništa pred njim.

    Pozdrav za Banja Luku! Pozdrav i za Pale! Sve je to Republika Srpska i neka nam je napredna i srećna!!!
    enes_durak - 102137 - 28.03.2018 : Buba Maric Nis - best (0)

    Enes Durak


    Zatražite i ostale po Vogošći koji šetaju i uživaju. Ima ih dosta koji su bili do Enesa, a sada beže da ne bi svedočili. Kriju se po planina i druga mesta. U Vogošći imate osobu koja je bila odmah do Enesa, a danas šeta mirno ulicom i hoće da beži. Ima i on krivice, sve se zna.
    trebinje - 102136 - 28.03.2018 : Mali Zlikovac Vukovici ivanica - best (0)

    Početak rata u Trebinju


    U vezi 1. oktobra 1991. godine, baš sa čije strane su doletile prve granate sa Ivanice ili sa Brgata, ko je prvi ispalio, raspitaj se malo ne znam možda je JNA prva tukla sa Prevlake i krenula, ali iz pravca Trebija ste prvi vi zapucali. Da nije bilo tako ne bi bilo odjednom 9 stradalih na Ivanici jer se do tada nije pucalo i nisu očekivali granatiranje. Jedna granata je pala među njih dok su doručkovali.
    bihac - 102135 - 28.03.2018 : Tigar Bihac - best (0)

    RE: Kamion


    Naravno da je na tom kamionu bio 2. bataljon 502. viteške. Ja govorim o kamionu koji je bio ispred njih. O kamionu 1. bataljona - Jutine bebe, ranije se zvao.

    Sve što sam u svom prvom postu napisao ja sam pisao iz tog pogleda i kako sam ja to doživio jer sam bio na kamionu 1. bataljona "Jutine bebe" za koji se mislilo da je kamion VRS-a.

    Pozdrav svima.
    plemena - 102131 - 27.03.2018 : Miodrag Petrović Petrovo (Ozren) RS - best (0)

    Porijeklo Porodice Petrović


    Interesuje me porijeklo Porodice Petrović, koja slavi Krsnu Slavu Joakima i Anu. Nemam mnogo informacija, ali kako imamo rijetku slavu možda pomogne u pronalasku mojih predaka, predanje kaže kako su nam preci došli iz Stare Hercegovine ili Crne Gore, ali ništa pouzdano nemam. Ako ima neki Petrović da slavi istu Slavu da se javi bio bi više nego zahvalan
    plemena - 102130 - 26.03.2018 : Goran Jelic Cacak - best (0)

    Poreklo prezimena Jelić


    Voleo bih da saznam poreklo prezimena Jelić. Doseljeni su kako sam čuo iz Hercegovine u selo Goračici kod Čačka, a sada svi žive u Čačku. Hvala.
    dobrovoljci - 102129 - 26.03.2018 : Goran Jelic Cacak - best (0)

    Spisak dobrovoljaca u Doboju '92.god.


    Hteo sam da se izvinim i da napišem ispravku u vezi pogibije kapetana Zorana Kalanja iz Sombora-Apatina i dobrovoljca Đogović Rada iz Čačka. Oni su poginuli u junu 1993. godine u okolini Vozuće a ne u junu 1992. godine.

    Želim da pozdravim ostatke te ekipe koji su bili ranjeni, a koji su se rasuli po celom svetu. Ako neko od njih ovo pročita neka se javi.
    rat_danas - 102127 - 25.03.2018 : Zeljko Tomic Sokolac - best (0)

    (24.03.1999) Započela agresija na SR Jugoslaviju


    Na današnji dan započeta je NATO agresija na teritoriju SR Jugoslavije. Za 78 dana, više od 1100 aviona izvelo je 2300 udara na vojne i civilne objekte. Korišteno je 37. 000 kasetnih bombi zabranjenih Ženevskom konvencijom i oko 15 tona municije sa osiromašenim uranijom.

    U operaciji nazvanoj "Milosrdni anđeo" poginula su 462 vojnika i oko 2000 civila. Gotovo da nema grada u Srbiji koji se za vrijeme agresije nije našao na meti NATO aviona. Procjenjna šteta uništenih mostova, fabrika, energetskih, medijskih kuća i naseljenih objekata kreće se od 30 do 100 milijardi dolara.
    bihac - 102125 - 25.03.2018 : Buble Duble Novi Grad - best (1)

    RE: Kamion


    Pozdrav za Mirsada,

    evo pročitao sam sad njegovu objavu pa pošto je informacija iz prve ruke, molio bih Mirsada da ispriča svoj doživljaj tih događanja oko kamiona. Šta je tu bilo zaista i koliko je bilo mrtvih sa jedne i druge strane? Da li je neko od BL specijale preživio? Ako jeste oni znaju najbolje šta je tu bilo. Morao bi znati nešto i ministar Lukač, on im je bio komandant.

    Zašto mene lično to intrigira? Jednostavno što su to bili ponajbolji borci iz VRS, hrabri i vispreni, u tu specijalu MUP nije išao bilo ko. Takvih 20-25 boraca sigurno bi, ako već jedan dio meni našao rješenje, bar bi napravili veliki belaj svakoj omanjoj jedinici u bliskoj borbi. Oni su razbucali linije kod Bihaća i zauzeli Debeljaču, došli do bolnice. Ljudi nije to bilo kakva jedinica pa da ih se dlanom o dlan neko riješi. Pozdrav!
    trazim - 102124 - 25.03.2018 : Vuk Gradinski Nišići - best (0)

    Re: Željko Ninković


    Овај портал подржава и ћирилицу, ко умије и пише њоме :)
    У књизи покојног Мојсија Ђерковића "Источни Стари Град- природа и људи" из 2009. године стоји : Прелом текста: Славица Божић.
    dobrovoljci - 102123 - 25.03.2018 : Goran Jelic Cacak - best (1)

    Spisak dobrovoljaca u Doboju '92. godine


    Dobrovoljačka jedinica pod vođstvom general-majora Dragana M. Jeremića, zvani Beli Orlovi, a pod komandom odbrane grada Doboja ratne '92. godine su dali veliki doprinos u odbrani grada u vremenu od juna '92. godina do juna '93. godine.

    Veliki doprinos su imali i u osvajanju Kupresa i drugih sela u maju mesecu '92. godine pod komandom pukovnika Slavka Lisice. Imali su borbe i u Vozućoj u decembru '92. godine na Kameničkom premetu kao i u napadu na Maglaj. Dali su i svoje žrtve za odbranu tih mesta. Damir Ikonić i Toso. Obojica iz Čačka. poginuše na Kupresu u maju '92. godine i Dejan Jelić iz Čačka, je pogino u borbi u selu Matuzići, Karuše, 19. 08. 92. godine oko 12h i 30 min.

    Po povratku sa tromesečnog Trebinjskog ratovanja u toj jedinici u junu '92. godine u okolini Vozuće su poginuli i kapetan Zoran Kalanj iz Sombora i dobrovoljac iz Čačka Đogović Rade.
    dobra_knjiga - 102121 - 24.03.2018 : Saša Kovačević Novi Sad - best (1)

    Nova Knjiga o Komadantu


    Poštovani Zemljaci i Ratni Veterani širom Rs i Srbije da vas obavestim da je izašla nova knjiga o Generalu Ratko Mladic -Komadant! Ja sam je kupio u Knjižari Delfi nije skupa, Knjiga govori o njegovom ratnom pohodu a najviše odvaja Bjelašnicu i Trnovo. Javljam ovde tu informaciju da ne zaboravimo na našeg heroja i Časnog Komadanta! Živeli Braćo Krajisnici i Pozdrav iz Novog Sada.
    trebinje - 102115 - 23.03.2018 : Mali Zlikovac Vukovici ivanica - best (2)

    Trebinjsko ratište


    Nego ti meni reći da niste vi možda uzeli Vukoviće ili 4. gbr, ako si bio tamo. Onda znaš kako vam je stradao pokoji Zoki, koliko ste imali ranjenih i poginulih tu i nije istina da je samo išlo 13 specijalaca, cijela bojna vam je bila angažovana a tome pravcu. Da ne bude zabune, nisu svi u isto vrijeme bili na tome pravcu. A za tvoju informaciju, demantuj me ako lažem, opština Trebinje odlaskom JNA je prepuštena sama sebi da ratuje protiv države. Vi ste '91. imali podrku i pomoć niza države a mi 92 nismo. Vukoviće je barnilo 70 ljudi, možda ne više. Ovo pričam o periodu posle odlaska JNA.

    Što se tiče u ljeto '95. pitaj nekoga iz vaše prve bojne šta je bilo na 495 ili dugoj kako ste je vi zvali. Malo je hvalilo da se ušetamo do Kupara. Od straha ste tukli po svojim položajima koje bio komandir satnije u Zagradinju. Saznaj pa ga pitaj da vam ne bi zenge Zeca i Balda bruka to jest vaših izvidnika. Pitaj ih toliko o ulasku u Trebinje. I još nešto. Trebinjska brigada je sama ratovala ovde do ljeta '95. a tada su stigle skoro sve specijalne jedinice ovde iz Bosne.

    E da i još nešto. Gdje su to Dubrovčani primirisalli Golubovu Kamenu i zauzeli ga? To su bili Imočani. Ja nisam bio na Golubovom Kamenu, ali sam bio na Kokotovoj Glavi, ako znaš gde je to. Po prvi put ste pokušali na "horuk" da uzmete Golubov Kamen ali vam je sutra ujtro bila bježanija nizastranu u Rijeku Dubrovačku i koju su to čuku uzeli Dubrovčani, budi iskren pa reci. Sve su vam uzele položaje jedinice sa strane a mi smo sami sve branili. Trebinjska brigada '92. godine nije brojala ni 2000 ljudi, a vas je bilo 20.000 tuda se izrotiralo od Dubrovnika do Siska. Dubrovačka brigada je imala (mislim) 125 poginulih a ukupan broj na južnom bojištu tj oko Dubrovika je 400. To sve govori koje vama ratovao!
    1992_1995 - 102111 - 22.03.2018 : Miro Njemacka - best (0)

    Zijamet, Bugojanska sela, Donji Vakuf


    Zdravo svima,

    volio bih kad bi mi neko znao ispričati šta je bilo 1993. na poganoj Ravni, okršaj između VRS i tkz. Armije BiH, pa nadalje kako je bilo oko Donjeg Vakufa.
    bosna_danas - 102109 - 21.03.2018 : Nomad Srbija - best (0)

    Nezgodan svedok


    Holandija ne daje nezgodnog svedoka: Odbijen zahtev za izručenjem Nedžada Herende. Optužen za streljanje vojnika JNA

    PRAVOSUDNI organi Holandije odbili su zahtev Ministarstva pravde BiH za izručenje Nedžada Herende pravosuđu BiH. Reč je o nekadašnjem pripadniku zloglasne jedinice "Ševe" za kojim je prošle godine raspisana crvena Interpolova poternica zbog ubistva osam vojnika JNA, koji su streljani u Velikom parku u Sarajevu 1992. godine.

    Za taj zločin u toku je suđenje bivšem komandantu Specijalne jedinice MUP RBiH Draganu Vikiću, nekadašnjem ministru unutrašnjih poslova RBiH Jusufu Pušini, te Nerminu Uzunoviću i Mladenu Čovčiću. Optuženi su još i Herenda i Edvin Jusić, koji su godinama nedostupni pravosuđu BiH i za njima su raspisane poternice.

    Obojica su bili pripadnici "Ševa", jedinice Službe državne bezbednosti MUP RBiH za koju se vežu brojni ratni zločini nad Srbima, ali i ubistva sa političkom pozadinom koja su izvršena po nalogu tadašnjih bošnjačkih vlasti. Herenda je važio za glavnog egzekutura te jedinice, pa se verovalo da bi njegovo pojavljivanje pred pravosuđem BiH i potencijalno svedočenje mogli dovesti do razotkrivanja velikog broja zločina. To bi podrazumevalo i procesuiranje pojedinih bošnjačkih lidera, te obaveštajaca i policijskih službenika tog vremena.

    Između ostalog, Herenda se pominjao kao ključni svedok u istrazi ubistva Nedžada Ugljena, nekadašnjeg pomoćnika direktora bošnjačke Agencije za istraživanje i dokumentaciju (AID), te atentata na suprugu generala tzv. Armije BiH Sefera Halilovića i njenog brata, ali i na ratni pokušaj ubistva sarajevskog kriminalca Ismeta Bajramovića Ćele.

    Zašto je odbijen zahtev za izručenje u Ministarstvu pravde BiH nisu mogli da objasne.

    Milorad Kojić, direktor Centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih RS, kaže da postoji opravdana sumnja da je međunarodni faktor imao veliki uticaj na to da se odbije zahtev za izručenje Nedžada Herende.

  • Odbijanje izručenja je pokušaj prikrivanja onog što su Bošnjaci radili Srbima u Sarajevu, te uloge međunarodnog faktora u tome. Verovatno je procenjeno da bi on mogao "propevati" o svemu u čemu je učestvovao i što je video - rekao je Kojić.

    PRIVATNIK IZ ASENA

    HERENDA je navodno lociran u gradu Asenu, gde se bavi privatnim biznisom i nikada zvanično nije uhapšen. Federalni mediji pišu da je u iskazu iz 2015, tvrdio da se nalazi pod nadzorom suda u Holandiji, da je ranije imao azil koji mu je ukinut, te da nikada nije dobio državljanstvo te zemlje.
  • krajina - 102107 - 21.03.2018 : Siniša Banja Luka - best (0)

    Vogošćanine...Vogošćanine...


    Prijatelju,

    jako rado čitam tvoje komentare i smatram te relevantnim, ali si zbilja profulao to za Banja Luku. Muljanja jeste bilo, ali zbilja Banjalučani su svugdje ratovali ali istina da niko nije znao šta se dešava i šta se sprema Banjaluci... A onda je Big radio Banjaluka, u živom programu panično bukvalno izbacio "Banja Luku prodana si, Banja Luka će pasti" i to je bila bukvalna prekretnica. Sve i jedna opština Visoke Krajine u kojoj je bio Karadžić je pala, naši iz Prvog korpusa na Mliništima pješke bježe a iz Istočno-bosanskog na vozilima i kažu "bježte srpska stoko". Ni Banja Luka neće zaboraviti demonstracije na Palama sa panfletima "Banja Luku damo, a Sarajevo ne damo", animuzitet je jasan ali ne opravdan jer na istoj smo strani.
    trazim - 102105 - 20.03.2018 : Zeljko Ninković Pale - best (0)

    RE: Dejan Gutalj


    Dejan Gutalj živi u Mokrom kod Pala, naravno ako se radi o istom Dejanu. I ovaj voli dobar gutljaj.
    trebinje - 102103 - 20.03.2018 : Milan Podgorica - best (1)

    Trebinjsko ratište


    Htio bih da se nadovežem na pisanje ove ljudine Mara, ili kako li već. Priča o hrvatskim specijalcima, kako su potjerali Trebinjce, pa o Oluji. Da ima imalo ratničke časti ne bi otvarao usta.

    Zna li on da je prosječna starost u tim jedinicama bila preko 40 godina? Da Hrvatska ima 4, 5 miliona stanovnika a da su naspram sebe imali ni 50. 000 vojnika, tj ljudi koji su iz nužde uzeli puške. A Hrvati su godinama obučavali vojsku uz strane instruktore i milionske donacije, uz najsavršenije oružje.

    Znaš li, jado, da uz te nesrećne Srbe niko nije stajao sem izmučene Srbije, godinama pod sankcijama, gdje su plate bile deset maraka, gdje je narod umirao od gladi. E ta sila je "pomagala" njih, i to pomaganje više nije ni postojalo zadnjih godina.

    A vas jado? Znam da te ne pogađa ovo jer si niko i ništa. A vas? Najjače sile ovog svijeta. USA, Njemačka... obučavani godinama, mlada vojska, a na drugoj strani 50.000 domaćina koji su sa fronta išli na imanja da rade. Na jednoj strani 100.000 i kusur obučenih i od strane Amerike, Njemačke podržanih u svakom smislu vojnika naspram 50.000 ljudi od nužde sa oružjem, bez igdje ičega i "podržani" od Srbije koja ni sebe nije mogla podržati i koja zbog svog stanja nije ni jednog vojnika mogla poslati u pomoć. E sad ti postenjačino, reci u toj usporedbi snaga kakvo vam je to junaštvo o kojem pišeš.
    trazim - 102101 - 19.03.2018 : Željko Ninković Pale - best (0)

    Mojsije Đerković


    Mojsije Đerković, je umro ne znam baš tačno koje godine, ali mislim da ima više od tri godine. Ja sam mu radio prelom strane za dvije njegove objavlјene knjige.

    Žao mi je što ovaj portal podržava samo latinično pismo.
    trebinje - 102099 - 17.03.2018 : Dexon Max Banja Luka - best (0)

    RE: Maro Dubrovnik


    Čitam šta piše ovaj fol specijalac Maro iz Dubrovnika. Trebinjska brigada je brojala oko 5000 vojnika među njima je bilo i starijih ljudi a na suprotnoj strani HV, MUP iz Hrvatske, HVO, HOS i to sve mladi momci većinom dobrovoljci i možeš misliti oni su potisnuli Trebinjce nema šta sila ste...

    A što se tiče "Oluje" to sve što sam nabrojao normalno samo u puno većem broju plus što ste molili još vaše cvijeće muslimane tkz. ARMIJU BiH i tu je NATO logistika i njihovi avioni što su tukli VRS a vamo vas čeka sila od 45.000 krajišnika.
    zaboravljeni - 102095 - 16.03.2018 : Djordjo Suvajlo Sydney - best (0)

    Pokojni Dragan Tomaš


    Prva srpska žrtva na opštini Hadžići je Dragan (Strahinje) Tomaš, pripadnik srpske policije. Rođen 29. 11. 1958. godine, poginuo 13. 05. 1992. na brdu Prevulja podno Bjelašnice. Sahranjen je na porodičnom groblju "Klanac" u Tarčinu.
    salih_selimovic - 102093 - 16.03.2018 : Dile Divac Prijepolje - best (2)

    Salih Selimović: Pravi naučnik


    Bravo za onog ko dokazuje istorijske istine, sramota za one koji ne prihvataju te istine. Neki, koju govore povijest, histerija treba da znaju da su do pre neki dan govorili drugačije a sve da bi bili nečija prišipetlja. Salih dobro kaže onima koji izbegavaju da prihvate srpsko poreklo neka javno iznesu od koga nose korene.
    plemena - 102091 - 15.03.2018 : Martin Minić Prokuplje - best (0)

    Poreklo prezimena Minić


    Pozdrav,

    zanima me poreklo prezimena Minić. Ja sam Martin, a pokojni otac se zvao Ilija, a deda se zvao Minja. Slavimo Sv. Nikolu.

    Koliko sam čuo, moje prezime potiče od Bulatovića, koji je imao 3 sina. Živim u Prokuplju. Hvala unapred.
    plemena - 102089 - 15.03.2018 : Simon Djurdjevic Podgorica - best (0)

    Đurđevići


    Tako je, Đurđevići iz Konavala dođoše među Staro Kuče. Kuči su ih prihvatili. Nastanili su se na Ublima i na Liještima. Đurđevići sa Ubala su primili Islam te su ih Kuči polovinom 17 vijeka protjerali iz Kuča. ĐurĐeviĆi sa Liješti sele u Podgrad te mjenjaju prezime. Od njih nastaju dva bratstva: Milici po Miliji i Vujoševići po Vujošu. Veliki dio Đurđevića koji nisu primili Islam iselio se u Mitrovicu na Kosovu, nešto u Staru Srbiju (Vasiljevac), zatim u Zetu (danas Klikovci), u Kolašin (danas Preljevići).
    1sr - 102087 - 15.03.2018 : Vlado Lajžić Subotica - best (1)

    Borojević Božo: Tražim pradedov grob


    Poštovani,
    Moj pradeda po majčinoj strani zvao se BOROJEVIĆ BOŽO, od oca Pavla, iz sela Svodna, opština bosanski Novi, Bosna i Hercegovina. Bio je dobrovoljac iz 1. svetskog rata. Imao je jednu ćerku koja se rodila posle njegovog odlaska u Srbiju, nije se vratio iz rata, nikada nismo saznali gde je poginuo niti gde mu je grob. Imam želju da pronađem mesto gde je sahranjen i da odem tamo. Ako je od pomoći šaljem podatak sa rešenja o dodeli zemlje njegovoj ćerki Ravijojli, a to je: Uverenje Ministarstva vojske i mornarice Đ. D. Br. 11174/34 od 21/VIII 1934, po kom je počivši Borojević Božo priznat za dobrovoljca "borca".

    Praunuk koji bi bio srećan da pronađe pradedove kosti!

    Srdačan pozdrav!
    ambih - 102083 - 12.03.2018 : Eddin Hod¿ić Sarajevo - best (1)

    Monografija - Prvi korpus Armije Republike Bosne i Hercegovine


    Sve najvažnije bitke u i oko Sarajeva iz ugla Prvog korpusa!

    http://www.institut-genocid.unsa.ba/userfiles/file/monografija_1Korpus_DIGITAL_optimizirano.pdf
    1992_1995 - 102080 - 09.03.2018 : Dejan Dejo Bijeljina - best (0)

    Ratko Joveljić


    Pozdrav svim borcima,

    interesuje me sjeća li se neko Ratka Joveljića iz Zenice, pripadnik SBP MUP. Otišao je pred kraj rata u Banja Luku i tamo je valjda i ostao. Možete li napisati nešto o njemu iz ratnih dešavanja. Bio je pravi borac. Hvala.
    ozren - 102077 - 08.03.2018 : Meho Mehic Zavidovici - best (1)

    Pokojni Pantelić


    Molim vas da mi se javi neko od rodbine ili poznanika, momka ili oženjenog, prezivao se Pantelić oko 25 godina. Mislim da imam neke podatke gdje je ubijen i sahranjen, ako do sada nije pronađen.




    Idi na stranu - |listaj dalje|