fix
Logo
fix
Nalazite se na Forum-Najnoviji
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje

zlocini - 102571 - 15.08.2018 : Ratko Obrenović Detroit, USA - best (0)

Sarajevo: Genocid nad srpskim narodom


sprzena_zemlja - 102569 - 15.08.2018 : Dado Plavi Bisce - best (0)

Tenkovi na Kordunskom Ljeskovcu i operacija Krivaja


Vezano za ovu temu, ako može neko da pojasni jesu li dva tenka što su pogođena u Kordunskom Ljeskovcu prije forsiranja Korane, tenkovi T84 i jesu li uništeni? I da li prilikom napada u Krivaji, tenk kojem je prilikom pogotka odvaljena kupola tenk T55?
hrasnica - 102568 - 15.08.2018 : Ale Dautović Desovo, Prilep, Mkd - best (0)

Fudo Karić


Gde vam je ime Fudo Karić i još jedno koji su bili u prvu liniju? Pored Drice Silvije i Murata Letića i ostalih čak ih nema, čitam ni na ploči znači.
autonomija - 102565 - 15.08.2018 : Maci Boise - best (0)

Pehovo


Ima li itko da se javi, tko je bio na Pehovu august 6. na 7. 1995. sa strane Petog korpusa? Pozdrav svima sa svih strana.
poginuli - 102563 - 15.08.2018 : Slobodan Jelisavac Banjaluka - best (0)


Poginuo 12. 07. 1992 u rejonu Vlašica, iako je imao dozvolu da u to vrijeme bude na odmoru. Nije htjeo da ostavi svoje ratne drugove.
rat_teslic - 102561 - 14.08.2018 : Lerac Tuzla - best (0)

RE: Minska polja oko Teslića


Pozdrav,

Da, miniran je prostor sa obije strane. Ja lično nisam tu ratovao, ali mi je to sadašnji posao. Postavljane su sve vrste mina sa obije strane, a radi se o PMA2, PMA3, PMR-2A, PROM-1, PMR Tešanj, MRUD, TMA-3, TMM-1.

Sa strane VRS-a je postavljen veliki broj TMRP-6 mina dok je sa druge strane bilo postavljanja avio bombi tj. Krmača i MB 120 mm dirigovano iz rova.

Ovi me bi zamolio ako bilo ko ima ikakvih minskih zapisnika da me kontaktira u vezi sa tim.
trazim_sc - 102559 - 11.08.2018 : Kiza Sokolac - best (0)

RE: Sandra i Milorad Šalić


Sandru i Milorada Šalića možeš naći na Fejsbuku pod istim imenom i prezimenom.
arkan - 102557 - 09.08.2018 : Ratko Obrenović Detroit, USA - best (0)

Kako je ubijen Arkan?


risto_djogo - 102556 - 09.08.2018 : Ratko Obrenović Detroit, USA - best (0)

Risto Đogo


losi_srbi - 102555 - 09.08.2018 : Ratko Obrenović Detroit, USA - best (1)

Prodaja blanko oružanih listova u Sokocu 1992. godine


U emisiji "Goli život" Miroslav Savić - Džonson priča Mariću kako je 1992. godine sa Sokoca dobijao blanko oružane listove, a zatim ih falsifikovane prodavao u Beogradu

privreda - 102551 - 09.08.2018 : Zeljko Tomic Sokolac - best (4)

Proizvođači autohtonih vrsta voćaka


Uzgoj autohtonih voćaka je jedna od najprivlačnijih grana poljoprivrede. Danas je sve više onih koji se tim prosperitetnim zanimanjem bave, a još je više entuzijasta koji traže takva stabla. Imati voćku iza kuće, kojoj nije potrebno nikakvo prskanje je naprosto bajka za mnoge od nas. Plodovi takođe mogu da budu ukusni, a lako nalaze svoga kupca ukoliko vam ostane koji kilogram viška.

Jedan prijatelj mi reče da je veoma teško naći dobrog proizvođača autohtonih vrsta. Nakon jednog sata istraživanja na Internetu, evo šta sam ja pronašao. Iskreno se nadam da ćete mi i vi pomoći da dopunim ovaj spisak, prvenstveno sa proizvođačima kalemnjenih stabala iz Republike Srpske i Srbije.

Milan Blagojevic iz Karakaja, Zvornik

Ovaj prijatni čovjek uzgaja i prodaje autohtone sorte voća. Sve donedavno se ovim poslom bavio iz hobija, ali je nedavno počeo da radi na proizvodnji podloge za kalemnjenje, kako bi uvećao svoju proizvodnju. Broj autohtonih sorti koje je on sakupio je impresivan. Sakuplja voćne vrste sa šireg regiona Zvornika, ali i dalje.

Janko Jankovic iz Dobrića kod Šapca

Ovaj voćar proizvodi i prodaje sadnice lešnika kalemljenog na mečjoj leski. Prednost ove leske je što raste kao drvo, a ne kao žbun. Drugim rečima, ne pušta bočne izdanke. Takođe ima i kruške koje se ne prskaju, a teške su i po 500 grama.

Mečija leska je endemična za Balkan. Zbog svoje lijepe krošnje, veoma često se koristi u parkovima. Jedna takva, oko 50 godina stara, zasađena je ispred ulaza zgrade u kojoj ja živim. Može da živi i po 200 godina. Lešnjaci na njoj su sitni, ali ih ima jako puno. Za nekoga ko ima osnovno znanje o kalemljenju nije nikakav problem da proizvede na stotine takvih podloga, i da na njih nakalemi hibridnu lijesku.

Miroslav Nikolić iz Apatina

Ovaj proizvođač gaji autohtone sorte kruške i jabuka - uglavnom za sebe - za sada ih ne prodaje. Ima i sadnice leskovačke dunje. Interesantno je da ovu našu autohtonu vrstu niko ne proizvodi pa je Miroslav prinuđen da sadnica uvozi iz Holandije. Ukoliko ste kupac, malo je vjerovatno da ćete kod Miroslava moći da kupite sadnice. Sve što proizvodi, Miroslav koristi za proširenje svoga voćnjaka jer mu je cilj da postane proizvođač rakije od divljih sorti krušaka i jabuka.

Nikola Nikolić iz Patkovače kod Bijeljine

Ovaj proizvođač uzgaja na stotine voćki iz regiona. Cijena jedne sadnice je 10 maraka, tj. 5 evra. Ima oko 1500 vrsta voćki, 40 raznih vrsta jabuka, 50 autohtonih vrsta krušaka, 10 vrsta trešnji, 3 vrste višnje.. . U njegovoj kolekciji se nalazi bijela i crvena lubeničarka, jerbacma, takiša, ininjača, mednica, glibanjka, crvena viljamovka, havav i mnoge druge.

Nikola svoje voćke hrani isključivo organskom hranom, koju proizvodi od oseke, tj. tečnog dela stajskog đubriva. Nju proizvodi sam, tako što 1/2 suda od 500 litara napuni sa stajskim đubrivom, a zatim ga dopuni sa vodom. Tako pripremljena smesa stoji mjesec dana. Nakon toga, uzima jednu kantu te smjese i u nju dodaje 5 do 8 kanti vode. Sve to dobro izmješa, a zatim time zaliva voće, a može i povrće.

Ukoliko vam se sviđa ovaj članak, bio bih zahvalan da ga ocjenite, a ukoliko i vi znate nekog proizvođača autohtonih voćaka, bilo bi mi drago da ovaj spisak proširite. Posebno bih vam bio zahvalan da gore pomenute kontakte dopunite sa adresama i brojevima telefona, koje ja u ovom trenutku nemam.
komunizam - 102549 - 08.08.2018 : Zeljko Tomic Sokolac - best (2)

Dan kada je umro Josip Broz Tito, a sa njim i naš put u komunizam


Dan kada je umro "drug Tito" mi se duboko urezao u sjećanje. Ovo je priča o prvim danima bez Tita.

Jutros sam na pijaci za samo pet dinara kupio značku sa Titovim potpisom. Za "petaka" u Srbiji danas ne možeš ništa kupiti, sem značku "druga Tita". A kupio sam je da je pokažem svojoj prijateljici, jer sam joj ispričao jednu priču, ovu istu koju sada želim da prenesem i vama.

U bioskop sam u to vrijeme uglavnom išao u kasnim časovima, ali sam tog 4. maja 1980. godine otišao u bioskom Kosmaj na projekciju od 6 sati. Negdje na polovini filma, tačnije u 18:55, predstava je prekinuta uz najavu spikera da je umro drug Tito.

Narod je tiho počeo da izlazi iz bioskopa. Nađoh se na Terazijama, koje su u tom trenutku bile nekako tihe i zabrinute. Na licima ljudi se ocrtavalo jedno-jedino pitanje:

  • "Šta će biti sad?"

    Očigledno je da su svi već znali šta se desilo. Neki su i plakali. Kada danas razmišljam o tome, mislim da su se više bojali za sebe i svoje najmilije, nego što su stvarno žalili nekoga koga nikada nisu vidjeli svojim vlastitim očima.

    Nisam ga vidio ni ja, mada sam ga jednom prilikom čekao u Podromaniji. Tom prilikom su svi đaci iz sokolačkih škola pokupljeni i raspoređeni pored puta u Podromaniji. Opštinski funkcioneri su za svega nekoliko dana Titu na Ravnoj Romaniji napravili motel, u kome je navodno on trebalo da ruča. Međutim, drug Tito je prošao kroz Podromaniju a da pri tome nije ni otvorio zatamnjena stakla svoje limuzine. Nije se zaustavio ni kod motela. Ipak, sve ovo nije smetalo mnogima da kasnije pričaju kako su vidjeli "druga Tita".

    Tito je još od januara bio u bolnici, pa je njegova smrt bila očekivana. Javljali su prethodnih dana da je njegovo zdravstveno stanje krenulo na bolje, da konzilijum ljekara čini čuda, da mu nova terapija pomaže... Zbog toga je za sve nas njegova očekivana smrt došla nekako neočekivano, jer nismo vjerovali da i on može da umre.

    U mjesecima prije njegove smrti, komunisti su poluglasno šaputali da će "subverzivna ustaška banda odmah početi da djeluju, čim drug Tito umere." Ja tog dana na Terazijama nisam vidio ni jednog-jedinog Ustašu. Prolazili su samo mirni ljudi, koji su pognute glave, nakon napornog radnog dana, žurili kućama da među svojim porodicama podjele zabrinutost i tugu.

    Josipa Broza su sledećeg dana Plavim vozom dovezli u Beograd. Znam samo da se voz zaustavio u Zagrebu, kao i na još nekim stanicama, gdje se okupljao narod da ga isprati. Nakon toga, Tita su položili u Skupštinu SFRJ, a ispred zgrade su se formirale kilometarske kolone. Njegovi podanici su dolazili iz svih krajeva Jugoslavije da mu odaju poslednju počast.

    U to vrijeme, narod je morao da bude informisan, pa su se novine prodavale 24 sata. Svi ugledni časopisi, poput "Politike" i "Borbe" su imali i po nekoliko izdanja u jednom danu. Angažovano je na stotine studenata, koji su novine prodavali na trotoaru. Jedan moj poznanik je prodavao novine na uglu Kneza Miloša i Bulevara Revolucije. Pošto je tih dana hitno morao da ode kuću, zamolio me je da ga zamjenim. I tako sam ja, počev od tog prvog dana, kada je narod počeo dolaziti da se oprosti od Tita, sjedio na trotoaru prodavajući novine. Imao sam predivan pogled na Skupštinu i sav taj narod koji se tu sakupljao.

    Danas mi se nekako čini da je upravo Titova smrt u meni stvorila taj preduzetnički duh. Da li zbog tog posla, ili zbog nečega drugog, ja nikada nisam ušao u Skupštinu, pa tako nisam vidjeo ni mrtvog Tita. Ni u Kući cvijeća nikada nisam bio, sve do današnjeg dana!

    Kada je posao prodaje novina splasnuo, odlučih da se malo angažujem oko prodaje značaka sa Titovim potpisom. Njih sam kupovao ispred Doma Sindikata, i prodavao po zgradama - po dvostruko većim cijenama. Ovaj posao je trajao sve do trenuka kada sam zakucao na vrata jednog policajca, koji me je tako naružio da sam odlučio da prestanem zarađivati novac na poštenim Beograđanima.

    Predviđanja ondašnjih političara da će Ustaše rasturiti Jugoslaviju su se doista obistinila, ali deset godina kasnije. Što se raspada socijalizna tiče, ja za njim nisam žalio ni onda, isto kao ni danas. Jer, sistem koji je zamišljen kao vladavina radničke klase nad inteligencijom, nije imao svoju budućnost. U svakom slučaju, sebe u njemu nisam pronašao, ali sam mu zahvalan što mi je pružio priliku da dobijem solidno obrazovanje, za koje je današnja omladina u značajnoj mjeri uskraćena.
  • trebinje - 102539 - 07.08.2018 : Mali Zlikovac Trebinje - best (1)

    Trebinje


    Envere,
    jedan naš je bio lakše ranjen od vašeg tenka prilikom zarobljavanja. Interesuje me nešto, 12. 07. je neko probao izaći na vrh. Da li ste to bili vi? Sigurno ste krenuli iz Uskoplja. Ako se sjećaš možeš i opisati sve to: pravac kuda ste išli i sam plan akcije. Takođe mi nije jasna svrha te akcije, i da ste uzeli ne bi ništa postigli!
    poginuli - 102536 - 07.08.2018 : Aleksandar Patrovic Srbija - best (0)

    Relja (Božidar) Pustivuk


    Siguran sam da je bio junačina, heroj i borac za srpstvo kao i svi borci slavne i jake Republike Srpske. Slava mu i hvala, srce mi se cepa što srpske vođe i generali trunu po ovim lažnim sudovima i zatvorima, ali narod iz Srbije nije za to kriv već ovi da ih nazovem nasi poglavari što nas vode u propast. Izuzetak je samo Vojislav Šešelj.

    Živela Republika Srpska, živela Srbija i moćna i bratska nam Rusija. Živeli braćo Srbi i na da Bog u Boga se uzdamo, da nas bude na milijarde pa da pokažemo dušmanima i srbomrscima ko su SRbi. Živeli braćo Srbi širom sveta.
    trazim - 102535 - 07.08.2018 : Zoka - best (0)

    Re Rajko Gogić


    Koliko je meni poznato, Rajko je umro poslije rata. Rajko je inače brat od Pere Gogića koji je pogino prilikom bombardovanja bolnice Žica u Blažuju.
    trazim - 102516 - 06.08.2018 : Vladimir Gogic Beograd - best (0)

    Rajko Gogić


    Veliki pozdrav za sve,

    da li neko ima neku informaciju o potpukovniku Rajku Gogiću? Rat ga je zatekao u kasarni Rajlovac, čini mi se da je bio načelnik centra za obuku. Ako neko ima informacije bio bih zahvalan da ih podeli ovde.

    Hvala unapred!
    zaboravljeni - 102515 - 06.08.2018 : Neba Bak Srbija - best (0)

    Poslednji pozdrav komadiru, Predrag Đekanović - Buca


    Draga braćo i saborci,

    ovom prilikom vam se obraćam u bolu i žalosti. Još jedna legenda 3. sarajevske brigade je otišla na večni počinak. Naš dragi komandir, brat i drug, Predrag Đekanović- Buca, izgubio je najveću životnu bitku koju je vodio poslednjih četiri godine.

    Ljudina od čoveka, naš Buco, nije poklekao tokom svih godina borbi, kako u ratu, tako i u privatnom životu, ali opaka bolest ga je savladala i otela nam ga, i odvela u neki drugi svet. Bio je čovek za poštovanje, uzoran roditelj, drug, saborac, brat.

    Uvek ćemo čuvati sećanje na jednog od poslednjih Mohikanaca Vogošćanskog Interventnog voda.

    Sahrana će se obaviti u sredu, 08. 08. 2018. godine, na groblju u Modriči.
    plemena - 102503 - 06.08.2018 : Velimir Vuksanović Tivat - best (0)

    RE: Poreklo porodice Mitrović


    Odgovor Mitroviću, koji slave Đurđevdan a poslužuju Đurđic. Ja sam Vuksanović sa Glasinca, slavim Đurđevdan a prislužujem Đurđic. Mislim da mi potičemo od Nikše iz Rovaca. Sin Joksim Vlaho..Nikola.. Mućo.. Peko (Pekovići). Od Pekovića su Mitrovići i Vuksanovići, vjerovatno dva brata slave istu slavu i preslavu.
    manastiri_kosovo - 102501 - 05.08.2018 : Zeljko Tomic Sokolac - best (3)

    Gorka strana Visokih Dečana


    Skupa sa jednim ratnim i jednim poratnim drugom, u ranim jutarnjim časovima smo 16. septembra 2017. godine krenuli iz Zubinog Potoka, u posjetu manastiru Visoki Dečani. Evo šta sam tom prilikom zabilježio...

    Put do manastira uopšte nije jednostavan. Za to su se pobrinuli i Šiptari, koji su zatvorili jednu ulicu, tako da vam navigacija ne pomaže. Varijanta da pitaš "slučajnog prolaznika" na Kosovu nije baš preporučiva, pa odlučih da malo manevrišem po paralelnim ulicama Peći, i na taj način nađem izlaz iz grada.

    Ulaz u manastir čuvaju Slovenci. Sa njima započeh razgovor oko Piranskog zaliva, i veoma brzo se dogovorismo o podjeli Hrvatske na dva dijela: srpski i slovenački. Bio sam izdašan prema njima, te za nas uzeh samo ono što Šešelj preporučuje. Takođe ih ubjedih da Hrvatima ostave Zagorje, sa glavnim gradom Kumrovcem - ipak i oni su ljudi pa moraju negdje da žive.

    Jedan od Slovenaca me upita:

  • "Kakve su tvoje prognoze u vezi sutrašnje utakmice na Eurobasketu 2017, između Slovenije i Srbije. "

  • "Ja se mnogo izvinjavam, ali bez obzira na rezultat Srbi će da pobjede!"

    U manastiru zatekoh nekakve Albance. Jedan od njih poče objašnjavati jednom od mladića koji tu rade kao vodiči, da se njih sedam "naučnika" sa Kosova i Albanije interesuju za kulturno blago manastira, kako nepokretno tako i pokretno. Drugim riječima, došli gadovi da vrše popis srpske kulturne zaostavštine.

    Ja jednog dečkića, koji tu radi kao prevodilac, upozorih na njih, ali mi on samo odgovori:

  • "Mi tu ništa ne možemo uraditi! Sva imovina manastira, uključujući i pokretne relikvije, publikovana je u knjizi o manastiru, koju i Albanci već odavno imaju. "

    Posjeta manastiru mi nekako ne ostade u lijepom sjećanju. Svu onu nestvarnu ljepotu baci u sjenu prijem koji smo doživjeli od "domaćina" manastira. Naime, u manastiru rade tri "turistička vodiča", koji dočekuju goste i trude se da im u tu ljepotu koja ih okružuje, potkrijepe pričama iz bogate istorije manastira. U trenutku kada smo ušli u manastir, tu biješe još jedna porodica srpskih iseljenika, koji žive negdje u Velikoj Britaniji. Supruga najstarijeh iz njih, po mojoj procjeni Irkinja, nije govorila srpski, pa su se ovi momci iz Goraždevca svim silama trudili da joj, onako u horu, ispričaju sve što znaju o manastiru. Primjetih i to da je ta "engleska porodica" bila jako skromno obučena. Srpska snaha, Irkinja, je imala izlizane farmerice i neku jeftinu jaknu, odjeću nimalo prikladnu za manastir.

    Pošto ne uspjeh da bar jednog od tih vodiča "pridobijem na našu stranu", priključih se grupi i do kraja "turističke ture" sam slušao njihovo izlaganje na jako dobrom engleskom jeziku. Ovu mogućnost nisu mogli da iskoriste i moji prijatelji, Nedeljko Žugić i Vuk Pantović, jer im engleski ne ide od ruke.

    Ovakav, rekao bih diskriminatorski, odnos od strane manastirskog osoblja nisam mogao ni zamisliti! U mojoj grupi od tri čovjeka su se nalazili: jedan poznati srpski pjesnik, vlasnik prve srpske Internet televizije, jedan poznati epski pjesnik, guslar, višestruki pobjednik na Guči u držanju zdravice, cijenjeni biznismen, kaoi jedan kanadski državljanin i moderator na ovom forumu. Sve u svemu, gospoda vodiči iz Goraždevca su se mogli malo više potruditi oko nas, jer bi to bilo mnogo korisnije za opštu stvar, nego lizati žopu onoj jeftinoj Irkinji.

    Ovo je ujedno bio i razlog zašto do sada nisam htio da pišem o manastiru Visoki Dečani.

    Ipak, biti Srbin u manastiru Visoki Dečani ima i izvjesnih prednosti. Primjera radi, kada kupuješ kvalitetno manastirsko vino, umjesto 10 evra za litar možeš da ga dobijeć za šest, što je velika prednost.

    Da ne bude zabune, manastir Visoki Dečani je nešto najljepše što sam u životu vidio, a vidio sam mnogo toga. Jako mi je drago što sam imao priliku da ga posjetim. Međutim, mislim da mi Srbi treba da uživamo, ako ne veće, onda bar podjednako poštovanje kada uđemo u takvu svetinju kao što su Visoki Dečani. Pa valjda trebamo upravo mi Srbi, kada uđemo u ovaj sveti objekat, da se osjećamo kao svoj na svome!
  • rat_gradacac - 102500 - 05.08.2018 : 107 Vtmbr Gradačac - best (0)

    Gradačac, mjesta Liporašće, Avramovina, Huskići, Mionica


    Volio bi ako ima neko od boraca VRS koji su direktno učestvovali u borbama u Gradačcu, u mjestima, Liporašće, Avramovina, Grabov gaj, Huskići i Mionica da napišu neka iskustva. Hvala i pozdrav za sve ljude koji vole normalnu komunikaciju!
    autonomija - 102498 - 05.08.2018 : Ratko Obrenović Detroit, USA - best (0)

    Safet Elezović: musliman, Srbin i Krajišnik


    U Busije je zajedno sa srpskim izbeglicama došao i jean jedini musliman. Safet Elezović (45) iz Velike Kladuše u BiH otišao je u Kordun, a kada je Krajina pala, dva meseca pred "Oluju" došao je u Srbiju. Nastanio se u Busijama i sve iz početka stvarao golim rukama.

  • Na početku je bilo teško... Mi prođemo pored prodavnice i najstariji sin traži "Smoki", a ja ni za to nemam. Ali Borimo se - kaže Elezović.

    Safet je prešao u pravoslavlje, i to u crkvi na Kosovu i Metohiji.

  • Tada sam dospeo u sve Hrvatske medije: Srbi nasilno pokrštavaju muslimane. Laž, sam sam hteo da se krstim. Oca i brata su mi 1992. i 1993. poklali naši muslimani, Peti korpus, ratovali jedni protiv drugih... - priča zamišljeno Elezović.

    Još teško živi, jer koliko god da radi, njegov najmlađi sin koji ima tek 20 dana, spava u sobi od cigala, bez maltera.
  • rsk - 102497 - 05.08.2018 : Ratko Obrenović Detroit, USA - best (0)

    Jedno ognjište smo izgubili, ovo nećemo dati


    Povodom 23. godišnjice od najećeg progona Srba u novijoj istoriji, izbegli Krajišnici prisećaju se kako su ostavljali spaljene domove za sobom, bežeći da sačuvaju živu glavu i kako su gradili novi život od nule.

  • Na traktor sam stavio bolesnu majku i oca, komšije i decu od rođaka da ih spasavam. Tu je bila i veš-mašina i nekoliko ćebića. Ništa više. Bombardovali su izbjegličku kolonu. Bio sam ranjen, ali oka nisam sklopio dok nisam prešao granicu, tek sam u Srbiji zaspao.. . Celo moje selo je prognano, oni koji su ostali su pobijeni, od prvog do poslednjeg.

    Kordunska rakija

    Ovako za Kurir, uoči 23. godišnjice "Oluje" potresno svedoči Milan Rašeta (51), poreklom iz like, dok ispija čašicu prave kordunske rekije sedeći u kafani u Busijama, nadomak Beograda, koje nazivaju i najvećim krajiškim selom na svetu. Rašeta je 6. avgusta 1995, za vreme vojno - policijske operacije "Oluja", sa ostalih 250. 00 Srba proteran z Republike Srpske Krajine, za sobom ostavljajući zapaljenu kuću i sve što je stekao. Kao i većina Krajišnika, danas se na život ne žali, teško radi, druži se s prijatljima i naglašava da u Busijama svi žive kao jedan. U rodni kraj kaže da se nikada ne bi vratio, jer su "loši ljudi". Srbija ga je prihvatila i pružila mu dom, a i ne zna da li Hrvatska vodi postupak protiv njega, pa je jednom morao da tajno posjećuje svoj rodni dom.

    Očuvani mir

  • U ratu sam učestvovao od prvog do poslednjeg dana. I opet bih. Ovo je bilo samo poluvreme.. . Ako ikad ponovo dođu da Srbe isteruju as svojih ognjišta, ponovo bih uzeo pušku da nas branim, pa živ ili mrtav! Ja drugog doma i rezervne zemlje više nemam, ovo nećemo dati - poručuje Rašeta.

    Ipak, vešina stanovnika Busije koji su prošli ratove devedesetih za narod i vlast imaju samo jednu poruku - da očuvaju mir po svaku cenu.

  • Ne bih voleo da moja deca ikad čuju i jedan pucanj. Ne znaju ljudi i političari šta je rat, ne znaju šta sve može jedan nišan.. . Ne znaju šta je kad vašu kolonu gađaju sa obe , i sa zemlje i iz vazduha. Da se puca sada treba sama kada se gađaju jabuke il' za rođenje dece. Naši su nas jednom prodali, valjda više neće - poručuje jedan od Krajišnika iz Busije.
  • mico_vlahovic - 102493 - 04.08.2018 : Zeljko Tomic Sokolac - best (3)

    Peticija za Miću Vlahovića


    Heroji se ne rađaju negde tamo daleko, oni su deo nas i naših života. Ovu životnu mudrost vrlo dobro znaju svi građani Aleksanrova, jer smo upravo mi imali čast da među njima odraste jedan takav heroj - Mićo Vlahović.

    Ostavljen od svoje biološke majke, ovaj naš junak se našao u Domu za nezbrinutu decu u Zvečanskoj ulici, odakle ga je izvukla porodica Korica iz Aleksandrova. Mićo se srodio sa njima, smatrao ih svojim istinskim roditeljima, a prema njihovoj rođenoj deci se odnosio kao prema braći i sestrama. Ukratko, život ga nije mazio, od rane mladosti je kopao tvrdu, banatsku zemlju, deleći sudbinu tipičnog banatskog seljaka.

    Uprkos svemu tome, Mićo izrastao u uzornog omladinca. Marljivo je radio u Ferijalnom savezu, bio učesnik svih dešavanja koje je organizovalo ovo, u to vreme veoma aktivno udruženje. Jednoglasno je izabran za Predsednika omladinskog Disko kluba. Bio je mladić za uzor, omiljen u Velikim Livadama.

    A onda je došao taj prokleti rat. Mićo Vlahović je najpre otišao u Hrvatsku, a potom i u Bosnu. Nije mu bila namera da napada i ubija, već da pomaže srpskom narodu da se brani. Na Sarajevskom ratištu nije bilo srpskog borca koji nije čuo za Poručnika Miću Vlahovića. Svi ga pamte još iz onih najtežih vremena na početku rata, kada je Mićo došao da im pomogne. Nije odustajao da se bori ni nakon prvog, drugog, trećeg, pa ni četvrtog ranavanja. Ovo poslednje je za Miću, nažalost, bilo kobno. Vratio se u Velike Livade sa svim vojnim počastima, gde je zauvek položen u hladnu banatsku zemlju 4. decembra 1994. godine.

    Njegovi saborci i prijatelji, i danas nakon 24 godine, dolaze svakog 3. avgusta u Aleksandrovo da ga pomenu. Dolaze na parastos, koji organizuju skupa sa desetinom Mićinih drugova iz detinjstva. Ima tu i onih koji ga nisu poznavali, koji su za vreme rata bili deca, ali je legenda o Mići Vlahoviću među Srbima sa druge strane Drine danas podjednako živa kao u ona grozna, ratna vremena. Ustvari, može se čak reći da iz dana u dan, sećanje na Miću Vlahovića, njegovu hrabrost i dobrotu postaje sve snažnije i veće.

    Neko reče da samo narod koji pamti svoje heroje ima šansu za opstanak. Zbog toga ni vi, građani Aleksandrova, ne smijete zaboraviti našeg Miću. Ne samo zbog Miće, nego i zbog vaše omladine, koja mora da ima svoje svetle heroje da bi imala čistu budućnost. Oni trebaju da budu svesni da se heroji ne rađaju u nekom porodilištu za junake, oni su uvek tu, među nama, i spremni da se žrtvuju za svoju otadžbinu ukoliko to zatreba.

    Potpišite se na peticiju za preimenovanje Železničke ulice u Ulicu Miće Vlahovića!
    rat_danas - 102487 - 02.08.2018 : Zeljko Tomic Sokolac - best (1)

    (02.08.2018) Parastos Mići Vlahoviću u Aleksandrovu


    Već deset godina prijatelji, saborci i poznanici Miće Vlahovića, na inicijativu koja je potekla od posjetilaca ove stranice, u banatskom selu Aleksandrovo održavaju parastos Mići Vlahoviću, heroju sa Sarajevskog ratišta. Neka Ti je laka zemlja, junače!
    rodoslov - 102485 - 31.07.2018 : Mile Gavrilovic Kozarska Dubica - best (0)

    Prezime Gavrilović


    Zanima me porijeklo prezimena Gavrilović iz Hrvatske, tačnije iz okoline Lika.
    trebinje - 102483 - 31.07.2018 : Orlovic Trebinje - best (1)

    Odgovor za Elvira


    Usput si bio i ranjen. Puška ti je pogođena.
    Svi su ostali živi i zdravi. I danas su tu među nama.
    Pozdrav!
    prepiska - 102480 - 20.07.2018 : Pera Beograd - best (0)

    Kontakt sa moderatorom


    Koji je novi mejl moderatora, da li je slavicnetŽhotmail.com. Ne funkcioniše.

    Pozdrav

    RE: Kontakt sa moderatorom


    Pero,
    Ne znam šta ti znači da ne funkcioniše? Doduše, ja ga ne čitam svaki dan, ali to je taj email.

    Ukoliko hoćeš da me brže kontaktiraš, napiši poruku (poput ove) samo naglasi da je to privatna poruka i da je ne objavljujem.
    rat_hadzici - 102477 - 17.07.2018 : Ex-ponto - best (2)

    Neka svoga i u sudnici sudije


    Završi se i farsa oko suđenja za zločine na hadžićkom prostoru. Iskreno, nisam očekivao ni da će biti osuđeni, "kadija te tuži, kadija ti sudi" vlada u sarajevskom pravosuđu, a kada su već pokušali da odglume da i tamo djeluje pravni sistem, onda su presude gledajući sa tog aspekta sramne.

    Sudinica Minka Kreho kaže u obrazloženju presude: "Vijeće nije utvrdilo da je zatvaranje lica srpske nacionalnosti bilo sigurnosno opravdano, a nije utvrđeno ni da su civili predstavljali opasnost".
    Opaaa! Pa skoro 4 godine u koncentracioni logor? Pa ako to nije za 30 godina za onu dvojicu glavnih osnivača i naredbodavaca, šta je onda. Minka dalje kaže: "U zatočeničkim objektima konstantno i sistematično su zlostavljani civili, u čemu je učestvovao i stražar Kalember. Civili su tučeni u ćelijama ili su izvođeni na premlaćivanje. Zatvorenici su udarani i prilikom odvođenja na prinudne radove, a pojedini su ranjeni, poginuli ili ubijeni."

    Vidi ti Minke i iznošenja fakata. Pa Bubi 5 godina? Da smo se pokoškali zbog pjevaljke u "Žujevini" dobio bi više. Koliko "vrijede" odvaljeni bubrezi, što zahtijevaju hirurške intervencije, polomljene vilice i ključne kosti, probijene plućne maramice i prebijena rebra? A uživanje u činjenju djela. Niko kao Buba nije uživao, niko kao taj bolesnik. I još kaže: "Ja sam bio oštar, ali pravedan". Čuj? U koncentracionom kampu oštar i pravedan. Kako se to postiže i čime se zaslužuje oštrina i pravda, ja skontati ne mogu. Valjda to onaj njegov Tomić Duško zna.

    Sudinica Kreho je Hujića, Mešanovića i Halida Čovića oslobodila krivice za uslove koji su vladali u objektima jer su na to svakodnevno upozoravali i tražili njihovo poboljšanje od Đelilovića i Kazića.

    Ovo je korektno i ne bih se bunio za ovu trojku, ali nije li to jos koja godinica za Djelilovića i Kazića?

    I još kaže da su sva osmorica osuđeni za zločinše nad civilima srpske i hrvatske nacionalnosti, a oslobođeni krivice za zločine nad ratnim zarobljenicima, s obzirom da je Vijeće utvrdilo da su svi zatočenici bili civili.

    Vidi? Pa ovo i Mali Đokica lako dokazuje kao laž. Na youtube-u imate više snimaka zastavnika Božovića koji sa polomljenim zubima daje izjave u Silosu.

    Pa ako to nije dovoljno imaju i dokumenti o izložbi u Montrealu koja se zvala "My Prisoner" Velibora Božovića i mogu se vidjeti fotografije zastavnika Božovića iz Silosa te '90 i neke godine prošlog vijeka. A ako je i to malo, bosanski pisac iz Čikaga, ne bas naklonjen Srbima, Aleksandar Hemon je i knjižicu o tome objavio.

    Tako, dragi naši pravnici i sudinice Kreho, nije što nas lažete, ali zašto mislite da vam vjerujemo?
    plemena - 102475 - 17.07.2018 : Borislav Zivkovich Brcko - best (0)

    Porijeklo familije Živković


    Želeo bih da pronađem poreklo i ostale pripadnike familije Živković. Moj otac Miodrag Živković sa svojim sestrama Danom, Desankom, Zoricom i bratom Milošem, roditeljima Adam i Milica, doselio su se iz Korduna selo Donji Budački kod Vojnića u Brcko 1936. ili 1937. godini.
    politika_srbija - 102473 - 14.07.2018 : Nomad Srbija - best (2)

    Ništa od nacionalne strategije


    Da li je danas srpski narod manje ugrožen nego pre godinu dana? Pitanje nije samo retoričko. Još malo pa će godinu dana od kada su predsednici Srbije i Republike Srpske Aleksandar Vučić i Milorad Dodik pompezno najavili donošenje nekakve strategije "o opstanku srpskog naroda". Sve je zvučalo urgentno koliko i kontroverzno.
    Dva su datuma bila simbolički tempirana za usvajanje ovog famoznog dokumenta koji kako vreme odmiče sve više liči na nikad obznanjenu "platformu o Kosovu" Tomislava Nikolića. Dakle, "platforma" je bila viđena za usvajanje u parlamentima Srbije i Republike Srpske prvo na Sretenje, a onda je sve prolongirano za Vidovdan. To što je nije bilo na Sretenje objašnjeno je Vidovdanom, pa je "platforma" pomalo zaličila na jeftinu dnevnu politiku, ili ti zamajavanje naroda.

    Prođe i Vidovdan, Vučićev režim je poentirao otvaranjem Narodnog muzeja u Beogradu, čime je na zvaničnom nivou relaksirao vidovdansko-kosovsku paradigmu. Da li je Muzej bio isplativiji od "strategije"?

    Uglavnom, prošao je i Vidovdan a "strategiju" niko ne pominje, niti joj više daje rokove. Da li bi nam takav dokument vezao ruke oko kosovskog raspleta ili bi ga amortizovao?
    Vratimo se u avgust prošle godine: na sastanku u Gradskoj kući u Novom Sadu bili su prisutni predstavnici Srba iz svih zemalja regiona, osim iz Albanije - oni nisu mogli da dođu, kako je tada objasnio Vučićev generalni sekretar Nikola Selaković. Sastanak je trajao sat i po, a po njegovom završetku svi učesnici su prisustvovali obeležavanju Dana sećanja na stradale i prognane Srbe u "Oluji", na novosadskom stadionu FK "Veternik".

    Tamo su koliko sam ja pratio preko TV prenosa okupili gomilu Srba izbeglih iz RS Krajine i BiH i pod velikim policijskim obezbeđenjem podizali srpski patriotizam, koji je bar meni delovao tako patetičan i prazan kao što je pokojni Milošević u prazno obećavao zaštitu Srba ma gde živeli na prostorima bivše SFRJ (a potom ih predao dželatima) i posle kuda koji, političari u svojie crne limuzine, a narod u prazno, u svoje prazne kuće, sa još praznijim novčanicima, a i polotičari (Vučić i Dodik) znaju da od tih priča nema vajde, a i taj po ko zna koji put nasamareni narod zna da od toga nema ništa ode da živi svoje isprazne živote, ne znajući zašto su se uopšte i okupili...

    Eh, narode, nikada pameti nećeš doći, prevaren, pokraden, raseljen, ponižen i opet se okuplja na šupljim pričama vlastodržaca koji na patnjama srpskog nacionalnog korpusa, besciljno vlada, i sve to nažalost prolazi, a Srbi to mazohistički trpe, pogotovo oni koje su ti isti političari devedesetih smatrali za kusur po kojekakvim Dejtonima, Rambujeima, Briselima.

    A, sinovi novih nacionalnih "mesija" sa kriminogenim tipovima gledaju utakmice na svetskom fudbalskom prvenstvu iz prvih redova na stadionu, sa neizbežna tri prsta podignuta u vazduhu, valjda se tako patriotizam dokazuje, a vi prognani, invalidi rata, borci sa frontova, dobro razmislite odakle ćete namaknuti da platite račune i decu nahranite...

    Pozdrav napaćenoj srpskopj sirotinji od Nomada.

    RE: Ništa od nacionalne strategije



    Nomad,

    strategija je dokument koji se ne donosi na jednoj sjednici. O njemu treba da rasprave svi relevantni parametri društva, od inteligencije do sirotinje. Pored toga, strategija nije "slovo u kamenu" jer se ona mijenja zavisno od okolnosti. U svakom slučaju, dobra stvar je što se neko sjetio da pokrene to pitanje. Svaka čast Vučiću, pa i Dodiku.
    rodoslov - 102469 - 12.07.2018 : Svetislav Milinkovic Zabalj - best (0)

    Poreklo prezimena Milinković


    Molim vas da mi objasnite poreklo prezimena Milinković. Interesuje me od kada i koga vuku korene. Unapred se zahvaljujem. Pozdrav
    plemena - 102467 - 12.07.2018 : Davor Kovačević Novi Grad - best (0)

    Poljavnice 287


    Ako možete spojite me sa Sašom koji traži poreklo, možda imamo nešto zajedničko 065657929, plus pozivni broj za Bosnu.

    RE: Poljavnice 287



    Ne znam o čemu pričaš. Napiši ponovo poruku i stavi je na stranicu na kojoj je i Saša objavio svoj tekst.
    rat_sekovici - 102463 - 12.07.2018 : Krsto Travas Bajina Basta - best (0)

    Pelemiši 1994. godine, iživljavanje nad srpskim civilima


    Kakva crna borba u Pelemišima! Muslimanski ekstremisti su napali Pelemiše u aprilu 1994. godine i poubijali žene i civile. Primjera radi, Mira Krstić je imala samo 18 godina. Ubijena je i starica Ruža Radivojević, te civil Zoran Lainović. U tom masakru poginuo je i jedan učitelj. Nisu se tu vodile nikakve borbe, bilo je to iživljavanje nad srpskim civilima.
    ozren - 102461 - 12.07.2018 : Marko Markovic Modrica - best (1)

    Ratni dnevnik Đurine policije


    Veliki pozdrav ratni druže. Borovaca se sjećam kao da su juče bili! Znao sam tada, a znam i sada, da si ti veličina, ne zato što si imao 96 kilograma nego što si bio čovjek, uvijek i u svakoj situaciji!

    Vjerujem da ti imas tomove zapisa i škrabotine, te se nadam da ćeš nas obradovati svojim zapisima kako bi osvježili sjećanja!
    ambih - 102459 - 11.07.2018 : Adin Hadžić Sarajevo - best (0)

    Sead Mašić


    Tražio sam mnogo. 10. 7. 1992. Sead Mašić je poginuo u Biljači kod mjesto Sase. Čuo sam da mnogi stanovnici koji su u obližnjim selima a druge vjeroispovjesti, znaju gdje su njegovi posmrtni ostaci, ali mi ne žele reći. Osim njega, poginulo je tu par osoba ali ni njih nisu pronašli. Molio bih, ako išta iko zna o 10. 7. 1992. O selu Biljači. O Seadu Mašiću. Ili nešto što bi mi pomoglo da dođem do nekog traga. Bio bi vam puno zahvalan.

    RE: Sead Mašić



    Adine,
    trebao si da napišeš i ime njegovog oca, mjesto rođenja, ime supruge ukoliko je bio oženjen... To bi vjerovatno pomoglo.
    nisici - 102453 - 10.07.2018 : Vuk Gradinski Nišići - best (0)

    Nišićki svetac


    Danas, tj. 11. jula po gregorijanskom a 28. juna po "crkvenom" kalendaru praznik je Sabora novomučenika dabrobosanskih i mileševskih. Među svetima čije se ime danas pominje je i sveštenomučenik Dimitrije Nišićki, u čijem žitiju stoji:

  • "Sveštenomučenik Dimitrije (Rajanović) rođen je 2. februara 1909. godine u Novoj Varoši. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Prijepolju, a Bogosloviju u Prizrenu 1931. godine. Rukopoložen je 1932. godine i postavljen je za parohijskog sveštenika u Sokolovićima. Početkom 1939. godine prešao je u selo Nišić kod Sarajeva. Ubijen je od ustaša u okolini Ilijaša, u avgustu 1941. godine, s jednom grupom Srba".

    Znam za ovaj događaj u kojem su ugledni Srbi sa Nišićke visoravni pobijeni. Prethodno su pohvatani, utjeran u voz u Donjim Ivančićima, sprovedeni do Semizovca pa pobijeni pored puta ka Ilijašu, kod Donje Vogošće. Kazivao mi 1991. jedan tada ostarjeli a sada rahmetli komšo. (detaljnije u mojoj knjizi na ovim stranicama).
  • republika_srpska - 102451 - 10.07.2018 : Nomad Srbija - best (2)

    Rodoljubivi tender MUP-a Republike Srpske


    Piše: Srđan Puhalo

    Prije neki dan mogli smo pročitati tender MUP-a Republike Srpske broj 348-1-1-62-3-33/18 o nabavci jetrenih pašteta u vrijednosti 180 000 KM. Ono što me fasciniralo je preciznost same specifikacije koji je napisao nevjerovatni poznavalac pašteta, a koji je tražio sljedeće:

  • "pašteta od 150 g treba da sadrži najmanje 22, 5% svinjskog mesa, minimalno 10% jetre, 34% masnog i vezivnog tkiva, 27% supe, crnog luka 2, 5%, bjelančevinastih proizvoda od soje 0, 5 %, začina i ekstrakta začina 0, 4% i šećera 0, 30 %. Ukupno svega 97, 7%. "

    Naravno da me interesovalo koja je to pašteta, jer ako valja policiji Republike Srpske, valja i mojoj porodici? Krenuh u potragu.

    Prvo sam izguglao sve ex-Jugoslovenske proizvođače pašteta, a onda krenuo da analiziram njihove sastojke tražeći najsličniju recepturu sa specifikacijom MUP-a Republike Srpske i evo šta sam našao.

    Odmah sam eliminisao Argetine, Podravkine, Pik Vrbovec i Vindiine paštete pošto oni nemaju pakovanja jetrenih pašteta od 150 g. Za paštetu Gavrilović nisam našao da li se proizvodi u pakovanju od 150 g, ali sam zato pažljivo proanalizirao sastojke i u odnosu na zahtjev MUP-a Republike Srpske, nedostaju sastojci: soja, crni luk i supa. Ova pašteta najvjerovatnije otpada.

    I pored prijteljskih odnosa sa Draganom HDZ BiH Čovićem policajci iz Srpske neće se sladiti hrvatskim paštetama.

    Okrenuh se Bosni i Hercegovini i odmah eliminisah proizvođače iz Federacije BiH: Ovako, Bajra i Madi paštete jer u njima nema svinjetine. U Republici Srpskoj nađoh jetrenu paštetu porizvođača Sare iz Broda u pakovanju od 150 g, ali koje imaju 45% pilećeg mašinski okoštanog mesa, a to nije ni blizu pašteti koju traži MUP Republike Srpske.

    Kao što vidite ni u Bosni i Hercegovini nismo našli paštetu koja bi odgovarala specifikacijama MUP-a Republike Srpske.

    Okrenuh se Srbiji. Prvo odoh do Karnexa i utvrdih da imaju pakovanja jetrenih pašteta od 150 g, ali su vrlo šturi kod navođenja sastojaka. U njihovoj jetrenoj pašteti ima 31, 2 g masti, 9, 1 g proteina, 0, 4 g ugljeni hidrata i teško je povjerovati da sa ovako siromašnom ponudom mogu da zadovolje sitničave zahtjeve policije Republike Srpske. Znači oni otpadaju.

    Neoplanta iz Novog Sada svoje paštete ne pakuju u konzerve od 150 g tako da sam ih odmah eliminisao.

    Potom odoh do još jednog renomiranog proizvođača pašteta Yuhora iz Jagodine za kojeg sam siguran da pakuje jetrenu paštetu u konzerve od 150 g. Pogledam sastav paštete, ima svinjskog mesa, jetre 12%, proteina najmanje 9%, masnog i vezivnog tkiva, bujona, bjelančevinastih proizvoda od soje, začina, ali nema crnog luka. Otpade i Yuhor sa tendera.

    I taman kada sam odustao od potrage za policijskom paštetom negdje u dnu police ugledah konzervu jetrene pa¿tete proizvođača Takovo iz Gornjeg Milanovca. Krenem da čitam sastojke na etiketi i pade mi mrak na oči: masno tkivo, svinjsko meso, supa, jetra min. 10%, bjelančevinasti proizvodi od soje, CRNI LUK, začini, ekstrati začina, kuhinjska so, ¿ećer, konzervans E 250. Bio sam siguran da je to pa¿teta koju traži MUP Republike Srpske, pomislih kakva je ovo koincidencija kao da je Rodoljub Dra¿ković, vlasnik Svislajon iz Takova, pisao specifikaciju za ovaj tender. Rekoh sebi "stani Srđane budi i ti rodoljub, ne oklijevaj, ne sumnjaj, već kupi svojoj porodici i djeci taj delikates, jer ako ta pa¿teta valja na¿oj policiji Republike Srpske, valja i tebi i tvojoj porodici. "

    P. S. U 2017. godini u MUP-u Republike Srpske radilo je 365 Bo¿njaka i oni će imati priliku da jedu ove pa¿tete sa svinjetinom, a u slučaju da ne jedu svinjetinu moraće da kupe sami sebi neku drugu pa¿tetu, jer tendera za druge pa¿tete neće biti.

    Preuzeto sa portala Frontal
  • trebinje - 102447 - 09.07.2018 : Enver Mustafović Sisak - best (0)

    Bubi


    Pozdrav iz Siska. Ja sam sudionik akcije od 13. 07. 1992. i tada sam i zarobljen. Zanima me sudbina četvorice koji su me zarobili. Lijep pozdrav.
    komunizam - 102445 - 08.07.2018 : Radivoj Milutinović Palić, Ludoska 49 - best (0)

    Nepravedno osuđen


    Ukucajte na Gugle "Milutinović Radivoj" i pogledajte sve a posebno konferenciju za novinare u press centru UNSA. Četiri decenije borbe za pravdu Milutinović Radivoja gde sam ja u političkom montiranom procesu osuđen nevin na 20 godina zatvora i odrobijao deset i po godina. Rehabilitovan posle 33 godine, punih deset godina prema meni mojoj užoj i široj porodici čini se neviđena diskriminacija iako sam rehabilitovan. Država mi dosudila za deset i po godina odštetu od jedan milion dinara ili 200 dinara po danu, što je stvarno sramota.

    Molim za pomoć sve Milutinoviće, pogotovo advokate. Živim kao podstanar na Paliću i od socijalne pomoći. Ja sam žrtva komunističkog sistema, od onih čija deca još uvek vladaju.
    U očekivanju vaše pomoci unapred sam zahvalan. Ponosan sam što sam član brojne porodice Milutinovića i što sam dokazao rešenjem Okružnog suda Subotice reh 2/o6, gde sam pravosnažnim rešenjem reh 2/or rehabilitovanih i od strane korumpiranih sudija dosuđeno mi je jedan milion dinara za deseti po godina zatvora. Imam 71 godinu, moj kontakt imejl adresa je gastromat.gmvhŽgmail.com a mobilni telefon je 065-541-2798. Pozdrav za sve i Bog vas blagoslovio.
    plemena - 102443 - 08.07.2018 : Željko Pantić Tršić kod Loznice (S - best (0)

    Porijeklo prezimena Pantić


    Poštovani,

    iz knjige Dr. Jevta Dedijera "Hercegovina" saznao sam da moje prezime Pantić vodi porijeklo od plemena starih Maleševaca, potomaka vojvode Maleša sa selišta Malina, koje se nalazi u ataru sela Žudojevići kod Bileće.

    Slava bratstava za koje se smatra da vode poreklo od Vlaškog starohercegovačkog plemena Maleševci je Sveti Ignjatije Bogonosac.

    Inače, ja slavim Svetog Nikolu Čudotvorca, 19. decembar po novom kalendaru.

    Na koji način bih mogao da utvrdim da li je došlo samo do promene slave, a ne i prezimena, odnosno da li moje prezime Pantić vodi poreklo baš od Pantića iz Plemena Maleševci.

    Trenutno živim u selu Tršiću kod Loznice u Srbiji. Unapred sam zahvalan.

    RE: Porijeko prezimena Pantić




    Željko,

    jedini siguran način da to utvrdiš je DNK analizom: nađeš nekoga iz tog roda, obojica uradite DNK analizu i onda će vam se pokazati da li ste "bliži rođaci".
    1992_1995 - 102441 - 04.07.2018 : Strahinja Joveljic Banja Luka - best (0)

    Porijeklo Srba iz Zenice


    Pozdrav svima,

    da li ima neko od starijih Srba Iz Zenice. Ako ima neka se javi, imam par pitanje u vezi rata.
    treskavica - 102437 - 04.07.2018 : Montoya1638 Doboj Geteborg - best (0)

    RE: Gvozno


    Da u pravu si, to nam je zadnja tačka bila, borova šumica.
    Vjerovatno smo onda bili u istoj četi.
    16_krajiska - 102427 - 02.07.2018 : Bojana Marjanac Banjaluka - best (0)

    Ranko Marjanac


    Ako je neko poznavao moga tatu Ranka Marjanca, voljela bih da mi se javi. Poginuo je na samom početku rata 1991. godine.
    romanijske_pjesme - 102423 - 02.07.2018 : Peraš Đorđe Kotor - best (2)

    Rat u otadžbini (ja se noćas bojim sebe)


    Krvav mjesec visoko je gore
    rat na pragu moje domovine,
    Nit' se znade hoće l' biti zore,
    Nit' mira, nit' otadžbine.

    Život stade na godinu dana
    Tutnje meci, tutnje i granate,
    Brat je bratu oči iskopao
    Teškog li ga srpskoga junaštva.

    Boj se bije, u ratu smo
    A do juče zagrljeni bili,
    Mila majko, oče mili,
    Proklet bio ko nas razdvojio.

    Istina će brzo isplivati
    Ja se sebe noćas bojat neću,
    Vratiću im sve milo za drago
    Ako mogu makar i kroz pjesmu.

    Ustaj vojsko, otadžbina zove
    Da joj budeš čvrsta desna ruka,
    Proćićemo još hiljadu muka
    Dok odahnem i ne brinem dome.
    rat_zavidovici - 102422 - 30.06.2018 : Jasmin Mehanovic Zavidovici - best (0)

    Blizna, novembar '92


    Poštovanje,

    postoji li neka "ratna priča" o borbama na Bliznoj, početkom novembra '92. godine? Ne mogu to nigdje pronaći, posebno bi mi odgovarale priče VRS, jer baš nema nikakvog materijala na internetu, ili ga bar ja ne mogu naći...

    Hvala
    oglasi - 102419 - 29.06.2018 : Miloš Vujović Beograd, Sokolac - best (0)

    Časovi švedskog jezika - putem Skajpa.


    Časovi Švedskog jezika A1, A2, B1, B2 i C1 nivo.

    Časovi se pohađaju putem Skajpa.

    Dvočas ili sat i po vremena je 10 evra.
    Petnaest dvočasa = završen jedan nivo.

    Pohađa se Rivstart program : čitanje, pisanje, slušanje i konverzacija uz raznovrsni propratni materijal.

    Ukoliko postoji interesovanje možete me uvek dobiti na ovaj broj telefona : 063369694.

    Moje ime je Miloš.

    Profesor Švedskog jezika - Škola stranih jezika Sfera, Beograd.
    srbija - 102415 - 28.06.2018 : Vuk Gradinski Nišići - best (3)

    Moskva, Bog te video


    Kako je srbijanska štampa propratila nastup svoje fudbalske reprezentacije na Svjetskom prvenstvu u Rusiji- ne bi bilo iznenađenje da tim fudbalskim manekenima bude organizovan i svečani doček ispred skupštine. Vjerovatno je zapovijest stigla "odozgo", od oca nacije direktno, pa je nezapamćena blamaža i poniženje doživljeno od strane reprezentacije šiptarske dijaspore gurnuto pod tepih. Kažemo da je kriv sudija i kvit.

    Pratim evo već dvanaesto SP i kako znam za sebe na svakome na kojem su bili "naši" su usrali "i rudu i vagire". Uvijek je postojao neki razlog "spolja" nikada nismo krivi sami. Jedino Hrvati, otkako nisu "naši" predstavljaju reprezentaciju za respekt. Oni obuku crne dresove (kao nekada crne košulje), "grizu zemlju" i melju protivnika pa po završetku utakmice pjevaju Tompsonove pjesme i uzvikuju mantru "Za dom- spremni". Sve za domovinu.

    Za razliku od njih Srbi za svoju zemlju igraju "preko klinca", u stilu manekena, kao nešto što treba otaljati ali nije toliko bitno kao bjelosvjetske pare. Dođu u Beograd na utakmicu i po splavovima jure sponzoruše, selektora ne zerezuju ni 1%, a ako slučajno prođu kvalifikacije- bolje da nisu. Njihov sadašnji selektor daje intervju u kojem kaže da je on Crnogorac, odrastao u multikulturnoj Bosni. Sramota ga i reći da je Srbin. A uz to nije trenirao ni BSK iz Borče, nije trener uopšte, u "civilstvu" je predsjednik Radnika iz Bijeljine.

    A narod ko narod, identifikuje se sa reprezentacijom iako ona i nije reprezentacija Srbije nego reprezentacija Fudbalskog saveza Srbije, koju sastavlja "kurva i đidija", bjelosvjetski ološ i varalice koji sebi tepaju: "menadžeri". Izvikani i mnogohvaljeni momak koji nosi i očevo i majčino prezime (tata mu svom prezimenu dodao i ženino) podbacio je najviše, stotine miliona odoše u paru, a zbog njega bosovi najuriše selektora i stručnjaka koji je raspalu reprezentaciju uspio odvesti na SP, što je veći uspjeh nego biti prvak svijeta sa Brazilom.

    A sada svi će se posuti pepelom, Veliki Vođa neće puno talasati, idemo dalje dok ne naletimo na nove granite i đerdane, džake i šaćirije.
    rat_sekovici - 102413 - 26.06.2018 : Pelemisi Sekovici - best (0)

    Pelemiši


    Šta te tačno interesuje iz te godine, samo reci.
    srbija - 102411 - 24.06.2018 : Zeljko Tomic Sokolac - best (2)

    Ruska bajka ili Nastup manekena


    U dosta blijedoj igri, fudbaleri Srbije su neslavno završili Svjetsko prvenstvo u fudbalu. Njihove puste snove srušila je reprezentacija Švajcarske (čitaj Kosova) koja se nekako olako poigrala sa njima, i drugu utakmicu u grupi privela sa rezultatom u svoju korist.

    Međutim, u srpski medijima se i dalje napumpava atmosfera za treću, po njima "odlučujuću" utakmicu sa Brazilom, u kojoj miš treba da pobjedi golijata sa visokim rezultatom, i tako izbaci Brazil. Nije ni čudo da ovu, nemoguću varijantu, komentatori nazivaju potencijalno najvećim iznenađenjem Mundijala.

    Nekako ne mogu, čak ni jedan procenat, da vjerujem u pobjedu naših "Orlova" kojima su krila podrezali Džeka (porijeklom iz Kuršumlije) i Šaćiri (porijeklom iz Gnjilana.

    Nama, kojima fudbal nije "najvažnija sporedna stvar u životu" preostaje još jedna nada - da uživamo u Mundijalu navijajući za naše. Ja lično sve nade polažem na Rusiju, koja zasigurno neće biti svjetski prvak, ali će dogurati mnogo dalje manekena iz Srbije.

    Čak je i laiku jasno da smo i ovaj put postali gubitnici - zbog politike i ličnih interesa pojedinaca iz Fudbalskog saveza Srbije. Jer, koja budala mijenja selektora na mjesec dana pred početak Mundijala? Vjerovatno istinu nikada nećemo saznati, ali je očigledno da je Muslin smjenjen zbog toga što su na Svjetsko prvenstvo trebali da odu igrači koji nisu po njegovom ukusu. Jer, dobro je poznato da igrač koji ode na Mundijal nakon toga dobije dvostruku cijenu na Zapadnom tržištu.
    rodoslov - 102409 - 24.06.2018 : Andrijana Radivojević Jagodina - best (0)

    Poreklo Radivojevića, krsna slava Sv. Nikola


    Pročitala sam toliko toga o Radivojevićima, da su poreklom od Vasojevića ogranak Lopočani i da im poreklo potiče iz mesta Huma. Želim to nekako da potvrdim.
    rat_sekovici - 102407 - 23.06.2018 : Kladanj92 - best (0)

    Pelemiši, april 1994. godine


    Može li mi neko reći nešto više o borbama na Pelemišima, krajem aprila 1994. godine?




    Idi na stranu - |listaj dalje|