fix
Logo
fix
Nalazite se na Forum-Najnoviji
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje

rat_doboj - 103657 - 15.07.2019 : Aleksandar Beograd - best (5)

Veliki heroji Otadžbinskog rata koje ne smemo zaboraviti


Grad heroj Doboj, Ozrenska, Pod-ozrenska i Vozućka regija su uz Sarajevsko ratište, neupitno bili predeli najkrvavijih borbi tokom čitavog rata, zbog svog strateškog položaja. Ozrenska i Vozućka herojska epopeja, će se proučavati decenijama, kako je relativno malobrojna grupa ljudi, odolevala toliko dugo, višestruko nadmoćnijem neprijatelju, gde se na visovima iznad reke Krivaje, branio grad Doboj, i vrata Posavine, kao ključ ishoda rata u tom strateški važnom delu Republike Srpske.

Neki od tih velikih zaboravljenih heroja nisu među nama, kao, Zoran Tomušilović - Mušac, Marko Žarić - Žara, Milan Božić - Terzija, Radivoje Blagojević - Rusak, Jugoslav Jokić - Turšija... kao i oni koji su među nama, Branko Kuđeljić - Kuđo, Slađan Spasojević - Ciga, Dragan Jokić - Bekša, Brano Panić - Brancola, Dušan Nikić - Vidra, Zoran Blagojević - Zoka... imena svih velikana ne možemo nabrojati, jer za tako nešto bi nam bila potrebna knjiga.

Vučijačka herojska epopeja, da podsetimo je počela u prva tri meseca Otadžbinskog rata 1992. godine na liniji odbrane od Modriče i Doboja, na planini Vučijak, na koti Lipa, gde zaustavljen je prodor regularnih jedinica Hrvatske vojske, njihovih šest brigada i paravojnih muslimansko - hrvatskih snaga iz pravca Broda i Dervente u dubinu srpske teritorije na Trebavi i Ozrenu. Za manje od tri meseca poginula su 124 borca sa Vučijaka i 47 vojnika bivše JNA, nadčovečanski braneći liniju odbrane dugu 25 kilometara.

Komadant Vučijačkih Nemanjića Vladeta Živković je rekao: - Ovo je bila najteža bitka za ljude sa ovih prostora. Lipa je sveto mesto, gde se vodila sudbonosna bitka za život, slobodu i ljudsko dostojanstvo. Bitka za Lipu mora ući u istoriju Republike Srpske. Baš na tom mestu se istakla grupa mladih i najhrabrijih sinova Vučijačke brigade, koji su sebe nazvali Vučijački orlovi, koji će kroz sve svoje bitke do kraja rata ući u legendu. Ovu izviđačko - diverzantsku grupu je predvodio Zoran Tomušilović - Mušac, gde je u svom rodnom mestu Dugom Polju, okupio svoje drugove sa kojima je odrastao i zajedno sa njima, ispisao jednu veliku herojsku priču.

Nakon uspešnog proboja koridora i oslobođenja Srpske Posavine, Vučijački orlovi ulaze u Izviđačku četu OG 9. Doboj, kao njena udarna pesnica, gde učestvuju u svim kritičnim tačkama kompletnog Dobojsko- Ozrensko - Vozućkog ratišta, gde krajem 1994. godine na Pod paljeniku gine Mušcev zamenik Marko Žarić - Žara, u borbi sa inostranim mudžahedinima. Ovaj veliki heroj otadžbinskog rata je sahranjen u Dugom Polju.

Komandant Mušac je pobedio sve sile ovoga sveta u ratu, i kada je trebao da uživa u slobodi i u svojoj Republici Srpskoj, za koju je toliko Vučijačkih orlova život dalo, srpska izdajnička ruka je prekinula život ovog više puta odlikovanog heroja otadžbine, februara meseca 1996. godine u Modriči. Svoj večni mir je našao u svom rodnom Dugom Polju, sa svojim Orlovima. Danas, sećanje na ove heroje, na najplemenitiji način čuva, KUD "Zoran Tomušilović- Mušac" iz Motajnice, gde se širom sveta čuva zavet koji je svima nama ostavio Mušac i njegovi Vučijaćki orlovi.

Jugoslav Jokić - Turšija, je kao 23-godišnjak, postao nosilac ordena Miloša Obilića. Početkom otadžbinskog rata, formirao je izviđačko- diverzantsku jedinicu "Vidre", u svom rodnom Petrovu, i njegov legendarni put je krenuo preko Ozrena, deblokade Smoluće, svake tačke Vozućke tvrđave do Doboja. Ovaj diskretni junak je postao i heroj Odbranbenog rata Srbije, 1999. godine od NATO agresije, gde je sa Crvenim beretkama učestvovao u svim bitkama za Kosovo i Metohiju, kao desna ruka Radojice Božovića. Svoj veliki i po mnogo čemu jedinstven život je okončao, leta 2017. u saobraćajnoj nesreći na putu Doboj- Tuzla u Gračanici. Toga dana je u Petrovu, proglašen i dan žalosti povodom smrti Vuka sa Ozrena, koji je ostavio neizbrisiv trag u stvaranju Republike Srpske.

Ozrenska regija je i u drugom svetskom ratu bila rasadnik izvanredno sposobnih boraca, koji su se proslavili i u Kraljevoj vojsci u Otadžbini. Ovo je deo priče o njihovim naslednicima u našem otadžbinskom ratu koji su proslavili 2. i 4. Ozrensku brigadu VRS.

Dragan Jokić - Bekšo , iz sela Gornja Brijesnica je svoj veliki ratni put započeo u Vukovaru. Čim je opstanak Srpskog naroda na Ozrenu, sve do Gostovića bio ugrožen, formirao je izviđačko- diverzantsku jedinicu "Bekšine sokolove", sa najsposobnijim momcima iz svog kraja. Prvi veliki borbeni uspeh, ova jedinica je imala, kada je uspela da probije obruč oko Vijenca i izašla na tu kotu. Tada se spojio sa srpskim snagama koje su bile u okruženju, zajedno sa civilima i srpskom nejači, spasivši Babicu, Treštenicu, Vijenac i mnoga sela iz opštine Banovići. Bekšo je nosilac ordena Miloša Obilića, nije bilo tačke u Ozrensko-vozućkoj regiji, gde on nije branio svoj narod. Ovaj veliki čovek je četiri puta ranjavan, a kada je ostao bez noge, nije pitao za nju, već za svoje Sokolove i u takvom stanju je otišao u borbu. Takva dimenzija herojstva se retko viđa i rađa, a ovim putem velikom komadantu i čoveku želim da poručim, sreća i zdravlje da ga prate u životu!

Dušan Nikić- Vidra, svoj ratni put počeo u sadejstvu zajedno sa Bekšinom herojskom jedinicom, kada su njegove Crvene beretke sa Sokolovima probile obruč oko Vijenca. Vidra je postao komandir izviđačko- diverzantske jedinice Crvene beretke, 2. ozrenske brigade, nakon teškog ranjavanja komandira Mileta Malčića u oslobađanju Seone. Ovaj izvanredni komadant iz sela Malćić, ranjavan je tri puta, noslac je ordena Miloša Obilića. Svoje herojstvo je pokazao u najkritičnijim momentima, od Bandijere, Podsjelova do Maglaja. Vidra i Bekšo su od samog početka rata usko sarađivali sa velikim herojem, starešinom Zoranom Vukašinovićem.

Još dve izviđačko- diverzantske grupe su proslavile 2. ozrensku brigadu. Jednu grupu je osnovao Radivoje Blagojević- Rusak, u selu Tumare, pod nazivom Rusakovi tigrovi. Rusak je nažalost preminuo 2012. godine. Ovaj više puta odlikovani heroj Republike Srpske, je tri puta ranjavan u jednom danu, gde se posle svakog ranjavanja vračao u borbu. Drugu grupu je okupio u svom Panjiku, Slađan Spasojević- Cigo, poznatu pod imenom Cigini Panteri. Ovaj veliki heroj otadžbinskog rata, je nosilac ordena Miloša Obiliča, učestvujući sa svojim hrabrim momcima u borbama od Smoluće do Doboja.

Ono što će istorija zauvek pamtiti, svi ovi pomenuti heroji, Mušac, Bekšo, Rusak, Vidra i Cigo, sa svojim momcima, su onog odsudnog septembarskog dana 95. godine, zauzeli Đurića vis, (jedini izlaz iz Vozućkog džepa ka Ozrenu ) i držali ga 24. časa protiv mnogostruko nadmočnijih mudžahedina, omogućivši razbijenim delovima 2. i 4. ozrenske brigade da se povuku na Srpsku teritoriju, iz bezizlazne situacije.

Rane 1992. godine, u Vozući je formirana prva izviđačko-diverzantska jedinica, u kojoj su se našli najhrabriji momci, spremni u svako doba dana i noći, suočiti se sa svakodnevnim napadima muslimansko- mudžahedinskih formacija. Tolika je bila teško održiva pozicija Vozuće, da su muslimanski diverzanski napadi bili svakodnevna pojava. Crvene beretke, 2. ozrenske brigade (4. ozrenska brigada je nastala od dela 2. ozrenske, 1993. godine), su od samog početka rata morale sebe profilisati kroz svakodnevne borbe, što je i uloga svake interventne jedinice.

Za njenog prvog komandira je postavljen Zoran Blagojević- Zoka, inžinjer iz Zavidovića, četiri puta ranjavani heroj otadžbinskog rata, nosilac ordena Miloša Obilića. U toj prvoj postavi beretki su bili: Zoka, Terzija, Brancola, Zokija, Leno, Žuti, David... Nakon formiranja 1993. godine 4. ozrenske brigade, Zoka Blagojević postaje komadant Udarnog bataljona.

Komandir Crvenih beretki, postaje Milan Božić- Terzija (Terzija, je naziv za krojača, čija je porodica šila stare Srpske narodne nošnje) iz Stoga. Lucidan, hrabar, pouzdan i kako kažu njegovi saborci, rođeni vođa. Svoj mladi život u temelje republike Srpske je položio leta 1993. godine na Žednom vrhu iznad Krivaje, u borbi sa mudžahedinskom diverzantskom grupom. Odlikovan je ordenom Miloša Obilića, a njegova herojska smrt je bila nenadoknadiv gubitak za njegovu herojsku jedinicu.

Njegov neslednik, do kraja rata je postao, Brano Panić- Brancola, hrabri momak iz Pejića, četiri puta ranjavani heroj otadžbinskog rata, nosilac ordena Miloša Obilića. Ova hrabra jedinica je prošla velika iskušenja, od ofanzive velikih razmera na Podsjelovo 94. godine, do Vozućke katastrofe, na kraju otadžbinskog rata.

Moje skromno mišljenje je, da samo afirmativnim pisanjem o našim herojima i njihovim podvizima, malim korakom danas, činimo korak od hiljadu milja za budućnost Republike Srpske, jer naše buduće tekovine će biti onoliko velike, koliko budemo pisali o onima koji su stvorili našu državu. Ti hrabri momci su temelj našeg postojanja, a njihovim zaboravom, izgubićemo sve.

Ovom prilikom pozdravljam svog prijatelja, heroja ali pre svega velikog Srbina i čoveka, Želju Predojevića iz naše Banja Luke.
losi_srbi - 24836 - 25.08.2010 : Tomas - best (1)

Slobodanka Šakotic


Slobodanka Šakotic je kasnije promijenila identitet i postala Una Žeger - Kovač, radeći u OHR-u kao savjetnik za vjerska pitanja Rafiju Gregorijanu.
rodoslov - 93649 - 16.09.2015 : Milika Danilovic Podgorica - best (3)

Tomići, Glasinac, Romanija


Postovani Tomici sa Glasinca-Romanija.

Moj djed je u svojim zapisima napisao da su Tomići sa Glasinca porijeklom od Toma Danilovića. Imam taj rukopis.

Ranije sam pisao o tome, imao i komunikaciju sa nekim Tomićima, međutim, izgubio sam kontakt. >br?
U rukopisu je detaljno opisano na koji način je došao do saznanja o porijeklu Tomića.

RE: Tomići, Glasinac, Romanija



Poštovani rođače,

ta informacija mi je poznata iz više izvora, ali još uvijek nisam uspio da stupim u kontakt sa nekim od Danilovića iz Crne Gore. Hvala ti puno što si se javio i kontaktiraću te na email.

Pozdrav,
Željko Tomić, Sokolac
rodoslov - 84726 - 01.05.2013 : Suzana Tomic Beograd - best (1)

Tomići iz Tupanara, Šekovići


Poštovani Željko,

Da li biste mogli da mi kažete nešto više o poreklu Tomića (krsna slava Sv. Jovan) jer sam čitajući informacije na raznim mestima sad zbunjena i ništa mi nije jasno.

Ja sad živim u Beogradu, ali moj otac je poreklom iz Tupanara, Šekovići. Njegov otac, Zdravko Tomić je jednom prilikom rekao da su Tomići tu došli iz Hercegovine, odakle tačno - ne znam. Sa druge strane, nailazim na informacije da smo došli iz Crne Gore. Vrlo mi je bitno da saznam svoje poreko, pa ako bi ste bili ljubazni da mi kažete bilo šta što Vi znate.

Srdačan pozdrav.

RE: Tomići iz Hercegovine



Suzana,

kao prvo, dosta je porodica koji su iz Crne Gore došli preko Hercegovine, tj. Hercegovina im je bila usputna stanica ili bolje rečeno pokušali bi da tamo izgrade svoj novi dom ali bi nakon par godina i prve sušne godine odustajali i kretali dalje. Drugim riječima - moguće je da su obje informacije tačne.

Ono što je naročito karakteristično za vas jeste činjenica da i vi slavite Svetog Jovana (slava Tomića iz Crne Gore je Đurđevdan) pa je moguće da ste i vi Tomići iz Šekovića iz porodice Danilovića - isto kao i moj rođak Mihajlo Danilović iz Majura kod Šapca.

Međutim, prije nego što ova informacija postane zvanična, pričekaj da se konsultujem sa Mihailom, čijim precima i ja treba da zahvalim što sam konačno potvrdio informaciju koju sam i ja imao tj. da i moji Tomići sa Sokoca potiču od Danilovića.

Pozdrav,
Željko Tomić
rodoslov - 85613 - 26.06.2013 : Zeljko Tomic Sokolac - best (4)

DNK Testiranje po prihvatljivoj cijeni


Mnogi od nas i ne shvataju značenje i snagu riječi "genealogija", kao i njen uticaj na istoriju! Evo nekoliko komentara, napisanih "narodskim" jezikom.

Za primjer ću uzeti muški, tj. "Y" gen, pošto me on više zanima, a nekako je i bliži našoj kulturi jer živimo u vremenu patrijarhata.

Ukoliko živite u Americi, jednostavno uplatite izvjesnu svotu novca preko interneta i na vašu adresu dobijete pismo sa tri "četkice" za uzimanja brisa iz usta i tri plastične epruvete u koje treba da odložite te uzorke.

Nakon toga, sve to pošaljete u laboratoriju i oni vam urade test, onaj koji izaberete. Najjeftiniji test je Y-DNA12, i on se još zove "test za 12 markera". On košta 49 dolara i može da vam odredi sve rođake, vidi čuda, u zadnjih 29. generacija ili bolje rečeno 650 godina. Meni lično više i ne treba, jer bi mi i to bilo dovoljno da dokažem da sam rođak sa bar 95% muslimana iz Bosne.

Ovaj test je relevantan samo da dokaže srodstvo između muškaraca, tj. po muškoj liniji (otac-djed-pradjed...). Za test po ženskoj liniji treba na naručite X test, tj. onaj koji vrši testiranje po istoimenom hromozomu.

Konačno, ovaj test ti određuje haplogrupu, mada je ogromna vjerovatnoća da i ja pripadam I2A2 tj. dinarskom genomu.

Ono što me je navelo da ovaj test ne uradim jeste činjenica da isti nije anoniman. Uz uzorke u laboratoriju šaljete i jedan papir na kome morate da navedete puno ime i prezime, kao i adresu na koju vam vraćaju rezultate. Ukoliko pažljivo pročitate upustvo, shvatićete da laboratorija trajno čuva vaš DNK, jer vam garantuje da možete naručiti još detaljniji test, tj. onaj koji može još tačnije odrediti vaše porjeklo. Ono što je još neprihvatljivije jeste činjenica da ista laboratorija zadržava pravo da vaše podatke objelodani srodnicima, kako znanim tako i neznanim.

Na internetu imate čitav niz foruma koji se bave diskusijama na ovu temu. U jednoj od njih nađoh i objašnjene kako da izračunam prije koliko godina je živio Adam - prvi čovjek od koga su nastali svi ostali ljudi. Iako mi ta kalkulacija i nije baš potpuno jasna, svi se nekako slažu da se to desilo prije 125 hiljada godina. Može više, ali ne može manje ni za dan!

Jedno sam siguran: ova mlada naučna disciplina je toliko moćna da će jednoga dana natjerati naučnike da ponovo pišu istoriju.
rat_danas - 97999 - 25.10.2016 : Zeljko Tomic Sokolac - best (2)

(16.01.1993) Masakr nad Srbima u Skelanima


Jake muslimanske snage od nekoliko hiljada vojnika iz Srebrenice, pod vođstvom Nasera Orića, napale su u ranu zoru tog tragičnog 16. januara 1993. godine srpska sela u okolini Skelana i upala u ovo mjesto na obali Drine. Tom prilikom su ubijali i klali civile na spavanju u kućama, uništavali i pljačkali sve što su stigli. Nastavili su etničko čišćenje, započeto još u aprilu 1992. godine.

Od 69 ubijenih tog kobnog dana, dvije trećine su bili civili, a među njima je bilo i nekoliko djece. Ranjeno je 165 mještana, a od 30 zarobljenih polovina nije preživjela mučenja u srebreničkim kazamatima. Njih četvero se još uvijek vodi kao nestali.

Bježeći od neprijatelja, stanovništvo je tražilo spas u povlačenju prema graničnom mostu kod Bajine Bašte, dok su neki pokušali da se spasu pokušavajući da preplivaju ledenu Drinu. Most na Drini je bio pod stalnom mitraljeskom vatrom pa je postao stratište jer je u njegovoj blizini nastradalo najviše civila, kao i u talasima Drine. Među žrtvama su bili i:

  • Aleksandar Dimitrijević od 5 godina
  • Radislav Dimitrijević od 11 godina
  • Milenko Milovanović, poginuo kod mosta
  • Radislav Dimitrijević, poginuo kod mosta
  • Milenko Milovanović, poginuo kod mosta
  • Tomislav Milovanović, poginuo kod mosta
  • Gordana Sekulić, ubijena na mostu
  • kompletna porodica Cvetka Ristića (otac, majka, sestra, brat)

    Tog dana su opljačkana i spaljena srpska sela Ćosići, Kostolomci, Klekovići, Božići, Blažijevići, Kolari, Zečevići, Kušići, Stajšići, Maltaši, Stublivi, Arapovići, Bujakovići, Liješće, dio srpskih Skelana i još nekoliko sela. Muslimani jedino nisu stigli da spale Crvice, Žabokvice i Petriče, i to su jedina srpska sela u srebreničkoj opštini koja nisu spaljena.

    Za ovaj, i niz drugih zločina u srebreničkom kraju, niko od muslimana nije odgovarao.
  • rat_teslic - 99964 - 23.03.2017 : Slobodan Bugarinovic Novi Sad - best (8)

    Poslednji put u kući


    6. maj 1992.

    Bio sam sa roditeljima na slavi kod djeda na Banji Vrućici. Pada mrak i vreme je da se krene kući. Prošli smo kroz Teslić i stižemo do Kaloševića. Dolazimo na most gde nas zaustavljaju naoružani vojnici.

  • "Gde si Bugarinoviću"
  • "Dobro veče momci"
  • "Gde ste bili?"
  • "Bili kod punca na slavi"
  • "Tako rano se vraćate se slave?"
  • "A ujutro na posao, pa se mora!"
  • "Ako, ako vidimo se ujutro."

    Odlazimo iz Kaloševića i vozimo se prema Vrelima u Bugarinovice. Za mene je to izgledalo kao na filmu, ali ne i za moje roditelje.

    Došli smo kući. Mama mi daje mlađeg brata da ga pričuvam dok ona spakuje stvari. Pitam tatu gde ćemo sada.

  • "U Radnju kod tetke na slavu."

    Meni drago, opet uživancija. Nisam ni bio svestan bio da je to za mene bio poslednji sat vremena u rodnoj kući. Došao sam tu ponovo posle mnogo godina i zatekao pustoš. Sve je bilo spaljeno i minirano.

    Rat je ukrao moje djetinjstvo pa zato nemojte dozvoliti da ga ukrade i vašoj djeci.
  • djukanija - 104021 - 29.12.2019 : Nomad Srbija - best (2)

    Da li je baš tako?


    Ne slažem se sa mnogim Vašim navodima u ovom postu, a i da dopunim post sa činjanicama koje su istinite i za koje znaju svi koje to interesuje ovde u Srbiji.

    Opšte je poznata politika USA administracije na ovim prostorima, ali ni vlast u Srbiji nije baš gadljiva na saradnju sa USA i sa NATO.
    Što se politike tiče, Vučić kaže da će sve učiniti da dovede Trump-a u Srbiju, a sa NATO, Vojska Srbije je imala više vojnih vežbi nego sa Rusima, a najavljuju se i vežbe sa Kinezima, a kineska policija je letos imala zajedničku patrolu sa MUP Srbije ulicama Beograda.

    Što se tiče dešavanja u Crnoj Gori ovih dana, režim u Srbiji ćuti tako da to ćutanje prosto para uši, a i patrijarha srpskog nema nigde na beo dan. Politika Srbije se svodi na to da koketira sa vojnim industrijama Rusije (polovna i remontovana tehnika, avioni stari 30 godina, remontovana borna vozila proizvedena 1962. g. ), a što se tiče sistema S-400 i sami Rusi su rekli da je to maketa i da Srbija nije u mogućnosti da kupi isti, sa USA i NATO redovno održava kontakte pošto nacionalna garda države Ohio i NATO imaju kancelariju u Generalštabu VS, na sajmu naoružanja lično je Vučić rekao inžinjeru Browing-a da će kupiti veliki broj teških mitraljeza tipa Vulkan da bi ih ugradili na borna vozila domaće proizvodnje, kupljeno je i nekoliko helikoptera za Vojsku Srbije i MUP Srbije američke proizvodnje, od Kineza primaju donacije koje se svode na ne borbena sredstva, a vežbu sa kineskom vojskom najavio je Vučić u 2020. godini, od Francuza kupljeno je nekoliko borbenih helikoptera... toliko o saradnji samo sa Rusima.

    Da ne pominjem blam koji je doživeo Vučić kada je Putin bio u Beogradu i gde je Vučić na sve načine pokušavao da nagovori Putina da se obrati narodu, odnosno okupljenim pristalicama SNS-a koji su autobusima dovedeni iz cele Srbija (a i Dodik je poslao 50 punih autobusa) međutim Putin kao ozbiljan državnik je izbegao da se obrati na stranačkom skupu (SNS) i rekao Vučiću na konferenciji za štampu da po protokolu nije predviđeno da se bilo kome javno obraća, a u hramu Svetog Save Vučić (čulo se i i TV prenosu) nagovara patrijarha da utiče na Putina da se obrati okupljenoj stranačkoj publici, međutim i tu Putin uzima mikrofon i samo je rekao: "Spasobo za družbu" i odmah predao mikrofon svojoj sekretarici, i seo u automobil, tako da smatram da je Putin izuzetno ozbiljan državnik da bi dozvolio da ga Vučić uvuče u stranački muting.

    Što se tiče povlačenja priznanja Kosova to je dobar marketinški potez, ali isto tako i jalov, uzgred budi rečeno plaćen proizvodima namenske industrije Srbije na štetu iste te vojne industrije gde je finansijsko stanje recimo "Krušika" i po rečima ministra vojnog Vulina alarmantno teško.

    Što se tiče snimanja filmova i serija "patriotskog" i istorijskog sadržaja tu je situacija tragi-komična, novac za snimanje dobijaju samo politički podobni režiseri i glumci, a sadržaj snimljenog materijala je izuzetno niskog nivoa, a o propustima u sadržaju da i ne govorim. Što se tiče heroja sa Košara svelo se na to da je podignut spomenik Tiboru Cerni koji je kao redovan vojnik poginuo 1999. g. a ostali borci (radi se o vojnicima koji su bili na redovnom odluženju vojnog roka u Prizrenu) su odavno pali u zaborav i žive veoma teško, bolesni i u teškom materijalnom stanju, dva puta je bilo javnih poziva da se nekima napravi kuća jer one u kojima žive ti bivši borci nisu ni za štalu kod pravih domaćina, a i da se snimi film niko od tih boraca neće živeti bolje, zar ne.

    Što se tiče Nemaca i njima je sadašnja vlast podigla spomenik, kako kažu u znak pomirenja i nepravde prema Nemcima koje su komunisti posle drugog svetskog rata proterali iz Vojvodine, a takođe je ova vlas podigla spomenik stradalim Mađarima koje su partizani pobili na kraju rata, valjda da učine jednakim žrtve Mađarskih fašista i nevino stradalog naroda koji su ti isti mađarski fašisti bacali pod led u Dunav.
    Što se tiče Albanaca oni i srpske "patriJote" imaju sasvim bliske odnose a to se može videti sa fotografija gde zajedno sede Pacoli i Rakić na jati u Crnoj Gori i gde u restoranu uz piće sa Haradinajem sedi siva eminencija Milan Radojičić inače čovek od Vučićevog poverenja sa izrazito kriminogenom prošlošću.
    U Briselu Vučić je potoisao sporazum koji je ostao mrtvo slovo na papiru, a šiptari imaju sve poluge vlasti i biju Srbe na Kosovu kada god im se prohte, a Srbija im pomoći ne može. A ubijen je Oliver Ivanović koji nije odgovarao ni šiptarima, a ni Vučićevim harambašama iz Kosovske Mitrovice koji su postavljeni po diktatu zvaničnog Beograda.
    Vučić često sastanči i sa Edi Ramom i potpisuje nekakve sporazume u kojima bi kako on kaže Albanci iz Albanije lako dobili papire u Srbiji i zaposlili se u Srbiji, a Srbi sa KiM gleadju propast svakog dana, groblja porušena, imovina se često pljačka, a Albanci mogu da rade u Srbiji legalno.. . ima toga još, ali od muke ne mogu sada da pišem o tome.
    Što se plitičkih opcija u Srbij tiče tu je situacija jasna, Vučića podržava Evropska Unija, otvoreno okreću glavu od diktatorskog manira vođenja politike, a protiv Miloševića su pričali i što jeste i što nije, ma k.. . a je ta Evropa, bila i ostala podržava samo one od kojih ima koristi kao i sada od Vučićeve politike.
    Po čemu je to opozicija izdajnička kada nema ni mogućnost da bilo šta izda jer nije na vlasti???
    O SRS-u ne treba trošiti reči, Milošević je bio blagonaklon prema Šešelju kao opozicionaru jer je Šešelj prepustio svoju izbornu pobedu Milutinoviću, a za uzvrat dobio ko zna šta.. . kao i sve ostalo sa čim je Šešelj trgovao u politici, pa tako i sada ćuti o preotimanju stranke od strane Nikolića i Vučića dok je on bio u Hagu, kako i sam Šešelj kaže ćutim jer moram, a ne sumnjam ni da ima materijalnu korist, sve u svemu "patriotizam" je itekako na prodaju.
    Ne zaboravimo da je sadašnja Vučićeva supruga bliska rođaka Mila Đukanovića (devijačko prezime Đukanović)
    Mnogobrojne afere potresaju "patriotsku" vlast sa Vučićem na čelu, a račun će naravno platiti Srbija kada Vučić ode sa vlasti, nadam se uskoro, valjda će mu isteći mandat koji je dobio od EU i USA, i dokle god se zadužuje od Nemaca, Francuza i ostalih kreditora, tapšaće ga po ramenu.

    RE: Da li je to baš tako?



    Nomad,

    iskreno govoreći, meni se ti čini da si ti veliki laik za politiku. Ovaj tvoj post me podsjeća na nekog domaćina, koji svojoj kokoški prospe pšenicu u govna, a ona trči okolo i kljuca, govoreći: "Evo ga još jedan kukuruz!".

    Meni se čini da se ti ni posrati ne umiješ a da ne pomeneš Vučića. Pošto te ne znam, zamišljam te sa facom onog govneta Trifunovića, jer ništa odvratnije u mojoj glavi ne mogu smisliti. Izgleda da ti je vlast onog pedera Tadića bila dobra, grijali ti guzicu, pa se sada svetiš svima onima koji su ih pregazili!

    Na ovaj tvoj post neću odgovoriti jer za to ne vidim nikakvog smisla. Umjesto toga, napisaću nekoliko manjih postova, kojima ću potkrijepiti ove moje stavove.
    ozren - 94855 - 16.01.2016 : Vogošćanin Pravi Vogošća - best (9)

    RE: Treba priznati poraz


    Ahahahahahaaaa, moj komentar na ovu temu počinjem sa smijehom. Ne mogu da vjerujem da je muslimanska strana toliko slijepa da ne vidi svoje poraz u građanskom ratu u BiH!

    Kao prvo, Dejtonski sporazum je muslimanski poraz, koji su vidjeli tek nakon što je stupio na snagu. Izlazak Srba iz Srpskog Sarajeva je to i potvrdio! Zato danas pokušavaju da unište Repubiku Strpsku, jer je ona dokaz za to!

    Kao drugo, sve vojne uspjehe u ofanzivi srpsje vojeske zaustavila je međuanrpdna zajednica, pod prijetnjom vojne intervencije na srpsku teritoriju ukoliko se ne budu prihvatili zahtjevi o obustavi ofanzive.

    Kao teće, teritorija o kojoj Samir govori, prije početka rata bila je pod muslimanskom kontrolom, a tokom rata Srbi su je osvojili i u ratu odbranili!

    Muslimani su je dobili na poklon od Miloševića, da bi prihvatili svoj poraz i priznali Republiku Srpsku!

    Dejtonskim sporazumom muslimani su priznali svoju nemoć da mogu pokoriti srpski narod, samim tim su prihvatili kapitulaciju BiH, tako da o priznavanju poraza od srpske strane je besmisleno razgovarati!

    Onaj ko ne vidi svoj poraz u tom ratu nakon dvadeset godina, neka pita Milorada Dodika, on će mu sve objasniti!

    Muslimani će da se bore protiv srpskog referenduma, kada bi se radilo o tome kako stožina treba da bude zabijena u sijeno, jer im ne odgovara da Srbi iamju pravo na referendum. Svaki održani referendum u RS pruža priliku i o referendumu o nezavisnosti. Zato je referendum o bilo čemu u Republici Srpskoj nepoželjan za muslimansku stranu. Prvi referendum koji bude održan u Republici Srpskoj, pa bio on i o čačkalicama za zube, biće uvod u Referendum o nezavisnosti RS. To znaju muslimani i zato se bore prtiv referenduma. Zato mislim da Republika Srpska treba da održi referendum ne temu koja ne dotiče političku situaciju u Bosni, tako da muslimaniu u RS ne mogu da se pozivaju na neki nacionalni interes i tako da se probije led o srpskom referendumu. Nakon toga svijet ima male šanse da se suprostavi srpskom referendumu o nezavisnosti. To je isto kad su muslimani proveli referendum o nezavisnosto BiH, znajući da da će preglasati srpski narod, koji je bio protiv toga.

    Treba koristiti isto oružje koje su koristili muslimani u ostvarivanju nezavisne BiH i pobjeda je neminovna!
    djukanija - 104035 - 06.01.2020 : Zeljko Tomic Sokolac - best (2)

    Ukrajina i Crna Gora lome kičmu pravoslavlju


    U nedelju, 5. januara 2020. godine, Vlada Ukrajine je obilježila godišnjicu formiranje ukrajinske crkve.

    I baš u to vrijeme u Crnoj Gori je donešen tkz. "Zakon o slobodi vjeroispovjesti". Ne znam da li je ovo slučajno, ali mene ova dva događaja neodoljivo podsjećaju jedan na drugog.

    U vezi toga sam napisao i jedan članak na ovoj stranici, koji je jedan moj prijatelj is SRS čak pokazao i Voji Šešelju.

    Par dana kasnije, na ruskom Prvom kanalu, slušam Mihaila Pogrebinskog, politologa koji je ujedno i Direktor kijevskog centra za politička istraživanja i politologiju, koji kaže:

    (Sa kanala 1tv. ru od 5. januara, 2020. godine. ZT preveo sa ruskog jezika)

  • "Mi vidimo jednu realnu opasnost, na primjer u vezi događaja u Crnoj Gori, gdje se praktički dešavaju isti procesi koji su kod nas bili u 2017. Tamo se dešava veoma mnogo opšteg, sa razlikom što je kod nas bio super korumpirani oligarh Parašenko, a tamo super korumpirani lider države, Milo Đukanović. I tamo i ovdje oni su bili podržani Amerikancami. "

    zatim prikazuju Mila Đukanovića a spiker kaže

  • "U ovom snimku predsjednik Crne Gore otvoreno izjavljuje da želi dobiti autokefalnost Crnogorske crkve po ukrajinskom šablonu. U isto vrijeme Crnogorski parlament poništava prava Srpske pravoslavne crkve, atakujući njenu kanoničku teritoriju, trudeći se da se osveti za neuspješnu religioznu avanturu Kijeva, ne obazirući se na balkansko bure baruta, koje može da se zapali i sa pola drvceta iz šibice, što bi dovelo do onog američkog izuma koji se zove "kontrolisani haos", kojeg je u stvarnosti nemoguće kontrolisati."
  • politika_srbija - 104017 - 28.12.2019 : Zeljko Tomic Sokolac - best (6)

    Tkz. Zakon o slobodi vjeroispovjesti u CG je američka kazna za Srbiju


    Koliko je meni poznato, do sada se ni jedan politički analitičar nije oglasio sa tezom da iza tkz. "Zakona o slobodi vjeroispovjesti" kojeg je juče izglasala Skupština Crne Gore, stoji američka administracija.

    U godini koja je iza nas, u Srbiji su se desile mnoge stvari koje ne idu na ruku tkz. "Duboke države" iza koje, prije svega, stoji američka administracija.

    Sve je krenulo sa povlačenjem priznanja Kosova od strane 15-tak zemalja širom svijeta. Kao kontra mjera "Novog svjetskog poretka" bilo je uvođenje sankcija tkz. Kosovske vlade na robu iz uže Srbije.

    Srbija je nakon toga povukla još nekoliko poteza koji su razljutili Amerikance. Najprije od Rusije dobila oklopna vozila, koja su u Beograd stigli avionom, dok ih je izdajnička novinarska mafija čekala na Dunavu.

    Ipak, najžešći politički šamar u 2019. godini Zapad je od strane srpske politike dobio kroz vojne vježbe na Pasuljarskim livadama, u kojima su učestvovali i ruski raketni sistemi S400. Nakon završetka vježbi, ti moćni raketni sistemi su otišli u nepoznatom pravcu, a Amerikancima još uvjek nije jasno da li su uopšte izašli iz Srbije.

    Konačno, u 2020. godini je najavljeno i snimanje filma o herojima sa Košara, koji su poginuli kao rezultat direktne albansko-američke agresije na Kosovo. Da napomenem, u Srbiji se već duže vremena snimaju filmovi sa patriotskom tematikom, jer je čak i na filmskoj traci zabranjeno ubijati Nijemce, Amerikance, pa čak i Albance i muslimane.

    Srbija danas ima tri političke struje:

  • Vučićevu SNS, koja je na vlasti, pa bi zbog toga trebala da bude umjerena politička frakcija
  • Izdajnička opozicija, koja je žigosana NATO pečatom, pa ih je lako raspoznati, i o njima i nemam šta kazati
  • Srpsku radikalnu stranku, koja je nešto između, bolje rečeno prilično naklonjena koaliciji koja je na vlasti

    Nakon usvajanja tkz. Zakona o 'slobodi' vjeroispovjesti u Crnoj Gori, Boško Obradović i njegove Dveri su izazvali nerede u Skupštini. Ispadoše oni veći 'katolici' i od samog Pape, ili prevedeno na srpski, hoće Boško bombaš da sebe prikaže većim vojvodom od Šešelja.

    Ukoliko bi se vodili onom narodnom "S kim si, takav si" onda bi Boško trebao da bude isti kao i Jeremić i Janković, što dovoljno govori o njima i njihovim političkim ubjeđenjima, ili bolje reći željom da dođu na vlast po svaku cijenu.

    U svakom slučaju, ovakva, pomalo agresivna, politika je jedini način da te protivnik poštuje, da Zapad shvati da se svjetska politička situacija mijenja, jer sada i mi "Avangard" za trku imamo.
  • pocetak_rata - 104007 - 20.12.2019 : Aleksa Beograd - best (4)

    Kako je počelo (iz ugla petnaestogodišnjaka) - 5. deo


    Mnogi novi, nama klincima do tada nepoznati pojmovi počeli su se pominjati u svakodnevnoj komunikaciji između ljudi. Neki od njih bijahu smešni, pa ih mi dočekasmo sa dozom humora i ironije. Tako smo, na primer, novopečeni pojam Zenge u nekoj našoj dečijoj ekstenziji upoređivali sa tada poznatim golmanom Valterom Zengom i koliko god da je taj nadimak za hrvatskog vojnika takozvanog Zbora narodne garde unosio nemir i strah na samu izgovorenu reč, mi bismo da bi taj isti strah odagnali pravili sprdnju na sve te novokomponovane i čudne izraze.

    Kada je Rašid jednog dana došao i hvalisavi tonom pričao kako mu je rođak sada u Zengama, mi bi ga zadirkivali da je možda prešao da igra za Inter kod Valtera Zenge.

    Pojam Zelene beretke je takođe itekako bio popularan tih predratnih meseci. Sa vremena na vreme se na ulici mogao videti poneki mladić sa takvom beretkom na glavi uz maskirne pantalone "Lee Cooper" koje su u to vreme mogle da se kupe samo u jednoj radnji na Skenderiji. Mi smo taj pojam često poistovećivali sa istoimenim filmom iz sedamdesetih godina i zamisljali velikog Džon Vejna kako šeta ulicama našeg grada.

    Moja generacija je, kao i mnoge pre nje, odrasla na istoriji koja se temeljila na bratstvu i jedinstvu, filmovima o Kozari, Sutjesci, Neretvi, u kojima su Četnici prikazivani kao nešto najstrašnije. U tom predratnom periodu bi samo pominjanje tog pojma kod mnogih od nas izazivao strah. U jednom razgovoru između komšije i mog oca, koji sam kao i obično krišom načuo, on je rekao mom starom da su Pale pune Šešeljevih četnika. Mene je od toga obuzeo veliki strah, tako da sam se sa sestrom povukao u sobu i počeo da paničim. Sestra, koja je starija od mene, uspela je da me smiri i da mi na neki način objasni taj pojam koji ću kasnije godinama temeljno istraživati i shvatiti da sam rastao uz iskrivljenu i lažnu sliku naše prošlosti.

    Dok smo jednog dana vozili bicikle po kraju, ne mareći za sve napetiju situaciju koja je uporno lebdela iznad naseg grada, u deliću sekunde iznad naših glava se pojaviše dva aviona. Eh koliko su oni tada bili ogromni u našim mladalačkim očima, da li zbog straha ili zbog sigurnosti koju nam je JNA tada davala, ne samo mom društvu već i ogromnoj većini stanovništva svih nacionalnosti.

    Koji sekund kasnije, čule su se dve jake eksplozije. Uplašeni, popadasmo sa bicikala i instiktivno legosmo na asfalt. Posle nekoliko trenutaka turobne tišine začusmo plač nekog malog deteta a odmah zatim viku komšije Ferida sa prvog sprata.

  • "Djeco, ulazite u zgradu, vidite da nas zlikovci bombarduju!"

    Mi se zagledasmo jedan u drugog i kao da smo se u tim trenucima bili skamenili.

    Sledeće čega se sećam su reči komsije Rajka, inače poznatog milicionera:

  • "Ne seri Fedja, ne širi paniku, samo je probio zvučni zid!"

    Naučismo taj dan još jedan pojam, do tada nama nepoznat: zvučni zid. Moguće je da smo i za njega smislili neku zajebanciju, ali iskreno da kažem ne mogu više da se svega setim.
  • smrtovnice - 92588 - 14.03.2015 : Vuk Gradinski Nišići - best (23)

    Šimša Motika: Pomeni Gospode u Carstvu svojemu


    Данас је четрдесетодневни помен Шимши Мотика (рођена Јањић) из Кривајевића, мајци српског хероја и команданта са Нишићке висоравни Млађе Мотике. Вјечнаја памјат.

    RE: Šimša Motika: Pomeni Gospode u Carstvu svojemu



    Tužna vijest, pogotovu što tek sada saznajem da je ova velika majka već 40 dana u Carstvu Nebeskom. Na ovom svijetu ovozemaljskom biješe velika i hrabra, kao i njen jedini sin, Mlađo Motika, koji je na mene ostavio utisak izuzetno odvažnog i poštenog čovjeka.

    Počivaj u miru, draga naša! Neka te Anđeli, gore na nebu, najzad sastave se svojim sinom, za kojim si toliko patila.

    Molim vas da kliknete na zvjezdicu (ocjenite članak) u znak saučešća za ovu izuzetnu ženu, koju smo jednom prilikom Srđan, pokojni Velimir Adžić i ja obišli na Krivajevićima i odnijeli joj nešto namjernica kako bismo joj pokazali da nije zaboravljena.
    1992_1995 - 102769 - 12.10.2018 : Nebitno Ilijas - best (6)

    Želim da se slika moga člana porodice skloni


    Pozdrav, vec sam vam pisao. Posle toga ste pokušali da mi hakujete e-mail adresu. Nisam neko ko donosi brzoplete odluke, ne interesuje me vaš sajt, samo želim da uklonite slike sa groblja na kojima se nalazi moj član porodice. Niste imali pravo bez saglasnosti moje porodice da ih stavljate na ovaj sajt. Ko god da ste, još jednom ću vas zamoliti da stupite u kontakt sa mnom da to rešimo, i to ostaje između mas, a vi i dalje nastavite sa svojim aktivnostima. Srdačan pozdrav.
    ilidza - 103953 - 04.12.2019 : Neba Bak Srbija - best (1)

    Otes, pogibija Miće Austrijanca i ranjavanje Buce i Pirija


    Na današnji dan, 04. 12. 1992. godine, u akciji oslobađanja Otesa, nažalost, nisam učestvovao i nisam mogao pomoći mojoj braći u teškim borbama. Tom prilikom, komandir, pokojni Buca, zadobio je nekoliko povreda, što lakših, što težih. Moj pobratim, sugrađanin, Piri, tom prilikom je ranjen, i ostao je trajni invalid. Imali smo gubitak, takođe moj sugrađanin, Mića Austrijanac, je nažalost teško ranjen od neprijateljske granate, i tom prilikom je pokleknuo, nije mu bilo spasa, i junački je položio svoj život. Neka im je laka zemlja, i neka ih Bog čuva!
    dobra_knjiga - 103965 - 07.12.2019 : Nenocccc Sokolac - best (1)

    Hohštapler


    HOHŠTAPLER
    Miroslav Todorović

    Izdavač: Leo Commerce
    Broj strana: 340
    Pismo: Latinica
    Povez: Mek
    Format: 15x23 cm
    Godina izdanja: 2014.

    Opis:

    Ova neobična knjiga, govori o podnaredniku austrougarske carevine, Josipu Brozu, koji je ratujući pod njenom zastavom u sastavu zloglasne "42. vražje divizije", zavrednio srebrnu medalju za hrabrost, nabijajući na bajonet prekodrinsku srpčad. Taj Hitlerov školski drug iz Pečujskog divezantskog centra (1913), takoreći po svršetku Prvog svetskog rata, stavio se na čelo srpskog naroda koga je zavojevački satirao, nastavljajući da ga uništava, menjajući mu nacionalnu suštinu, duhovno biće i genetsku osnovu "tako da za 200 godina nestane, a za 50 ne sazna ko je on". I evo još se prebrojavaju smrtno nastradali koji su samo pokušali da obelodane ko je "On", i kako je od svetskog pustolova postao polupismeni seljačić Josip Broz iz Kumroveca, kao i oni koji su nazreli sile koje su ga učinile moćnijim i od jednog Staljina, fabrikanta smrti 20 miliona Sovjeta.

    Demistifikacija "hohštaplerovog" porekla, tvorca komunističke Jugoslavije, stvorene da potone u sopstvenoj krvi, istovremeno je i opomena lakovernima da se ne unesrećuju, predajući se pohlepnim i pohotnim i vlastoljubivih vladara nepoznatog, sumljivog i uprljanog porodičnog korena i stabla.

    Ova knjiga u narodu veoma poštovanog sudije Miroslava Todorovića, Miloseviševom palicom i pendrekom nasilno prognanog iz srpskog pravosuđa nudi odgovore na mnoga pitanja na koja se predugo čekalo, kao što su: šta o "Njemu" nismo znali; šta nismo smeli da znamo; šta nam je uradio; u čije ime i za čiji račun je ugusio Kraljevinu Jugoslaviju, sve njene rodoljubive pokrete i skoro ceo njen građanski stalež; zašto je "demokratskom" Zapadu više pogodbala boljševička Jugoslavija smrtosnica Srbije, od od građanske; da li srpskom narodu predstoji sudbina Jevreja, posledica delovanja titoističkog režima; da li je "Hohštaplerizam" postao naša suština, način življenja i opstanka; kada će Srbi da shvate poruku svog omiljenog Kralja Petra I koja glasi; "Bog vam je udelio život, a vaša dužnost je da ga sačuvate. Vreme je da shvatite da ste važniji od svake vlasti. Ne postoji Kralj koji je vredniji od Vašeg života. I kao što vam je živom važan važno je i vaše dostojanstvo i ne dajte čak ni kralju da vam ga kalja i topi u vašoj krvi".
    putovanja - 103717 - 18.08.2019 : Zeljko Tomic Sokolac - best (2)

    Vlasnik restorana napao španske turiste u Albaniji


    U toku moje prinudne posjete Djukaniji, jedan Crnogorac mi poče da hvali hranu u Albaniji. Kaže on da je tamo jeftino i da obavezno treba da odem. Ja mu odgovorih da tamo ne idem iz genetskih razloga, jer svaka ćelija moga tijela pamti Prvi svjetski rat i golgotu mojih predaka kroz te gudure. Zar ja, srpski patriota, treba da idem na gozbu kod onih koji su glađu mučili moje djedove? Žao mi samo što ne čita ovu stranicu, pa da pogleda ovo, što crnogorski mediji sigurno neće prenijeti.

    Nakon što su nezadovoljni španski turisti dali negativan odziv vlasniku jednog malog restorana iz Porto Palerma u Albaniji, zbog toga što su jako dugo čekali da dobiju svoju narudzbu, nezadovoljni vlasnik restorana je naskočio na njihov auto u namjeri da se obračuna sa njima. Šta se desilo sa njima, možete vidjeti na ovom snimku.



    Video sam našao na Jutjubu, ali ga oni zbog žestokih scena blokiraju za neke uzraste, pa sam isti na ovu stranicu postavio sa OK. RU, našeg bratskog sajta koji ponekad traži da se instalira najnoviji Flash Player ukoliko isti nemate.

    Inače, video je doživio strahovitu popularnost na socijalnim mrežama, pa je na kraju Ministar za turizam Albanije, morao da se izvini jadnim turistima i obeća da će krivac biti žestoko kažnjen.

    Inače, danas je ovo jedna od udarnih vijesti na ruskom Prvom kanalu.




    Idi na stranu - |listaj dalje|