fix
Logo
fix
Nalazite se na Forum-Najnoviji
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje

grahoviste - 103710 - 14.08.2019 : Jelena Grahoviste - best (1)

Mržnja u srcima muslimana sa Kobilje Glave


Prelistavajuci ovu stranicu i čitajući neke od komentara moram nešto dodati. Uprkos tome što mnogi tvrde da je pokolj na Grahovištu bio odmazda za pogibiju Demirovića moram da tvrdim suporotno.

Sve i da se Demirović nikada nije desio Grahoviste bi opet bilo poklano i spaljeno.

Pamtim da sam kao devojčica sa bratom i sestrom od ujaka bila zaustavljena po povratku iz obližnjeg granapa od strane grupice naših vršnjaka, komšija muslimana sa Kobilje Glave.

Zaustavili su nas , napravili krug oko nas svojim telima i jedan od njih je rekao :"Vas Vladušiće mi ćemo sve pobiti, zaklati i uzećemo vam zemlju!"

Bila sam uplašena u tom trenutku, uplašena i zbunjena mržnjom koju nikada do tada nisam osetila. Mržnju koju i dan-danas pamtim i verovatno je nikada neću zaboraviti, niti je potpuno shvatiti.

U tom trenutku je jedan stariji mještanin naišao i nasmejao se ponosito sceni koju je video. Mržnji koju je posejao u srca tih dečaka i rekao:

  • "Ajde, pustite ih sada, nije još vrijeme!"

    I ponosito sa smeškom ih poveo prema kući... Valjda ponosan mržnjom koju je posadio u njihova srca.

    Nije Grahovište pobijeno i spaljeno zbog pogibije Demirovića nego zbog mržnje komšija muslimana sa Kobilje Glave prema Srbima sa Grahovišta.

    Mržnje koju nikada neću razumjeti ali, danas su valjda srećniji kada su poklali tolike ljude, sigurna sam da se danas osećaju mnogo bolje?
  • zaboravljeni - 103691 - 08.08.2019 : Neba Bak Srbija - best (1)

    Pomen našem Buci


    Navrsišo se godinu dana od smrti našeg komandira Buce. Otela ga je teška bolest, iznenada kao iz zasede. Komandir, veliki brat, proživeo je mnogo što-šta, čovek velikog srca i još veće duše, patriota, veliki ratnik, dao je veliki doprinos za odbranu otadžbine. Draga moja braćo, nikada ne zaboravimo naše heroje, slava našem komandiru...
    ozren - 99927 - 21.03.2017 : Elme ARBiH Rujnica - best (2)

    Bližna, Zeleni kamen i Kazići


    Pozdrav,

    Zanima me da li ima neko iz VRS da je bio na ovim linijama? Bilo bi mi drago kada bi neko rekao kako ste ušli u Kaziće. Pozdrav svim članovima.
    bors - 103667 - 21.07.2019 : Milenko Đurić Doboj - best (1)

    Ko to tamo laže?


    Slučajno sam uključio TV kad ono Skupština RS i međusobno se optužuju ko je veći izdajnik. Nabraja onaj momak iz Hercegovine šta je Dodik prenio na BiH i sve je to u redu ali zaboravi one prije njega koji su to isto radili pa ispade da su svi drugi dobri jedino on nije dobar.

    A prava istina je da su svi približno isti i svi su učestvovali u prenosu nadležnosti a sve sa jednim ciljem da ne bi bili smijenjeni od strane Visokog predstavnika. Šta možemo kad su nas stranci pročitali i shvatili da ako nam zaprijete izmicanjem fotelje na sve pristajemo.
    rat_danas - 102487 - 02.08.2018 : Zeljko Tomic Sokolac - best (2)

    (02.08.2018) Parastos Mići Vlahoviću u Aleksandrovu


    Već deset godina prijatelji, saborci i poznanici Miće Vlahovića, na inicijativu koja je potekla od posjetilaca ove stranice, u banatskom selu Aleksandrovo održavaju parastos Mići Vlahoviću, heroju sa Sarajevskog ratišta. Neka Ti je laka zemlja, junače!
    plemena - 103570 - 01.07.2019 : Oklop Visegrad - best (1)

    O poreklu prezimena u Mitropoliji dabrobosanskoj


    Postovanje! Evo interesantne knjige o poreklu prezimena u mitropoliji Dabrobosanskoj. Knjigu možete otvoriti ako kliknete ovdje.
    rat_doboj - 103657 - 15.07.2019 : Aleksandar Beograd - best (4)

    Veliki heroji Otadžbinskog rata koje ne smemo zaboraviti


    Grad heroj Doboj, Ozrenska, Pod-ozrenska i Vozućka regija su uz Sarajevsko ratište, neupitno bili predeli najkrvavijih borbi tokom čitavog rata, zbog svog strateškog položaja. Ozrenska i Vozućka herojska epopeja, će se proučavati decenijama, kako je relativno malobrojna grupa ljudi, odolevala toliko dugo, višestruko nadmoćnijem neprijatelju, gde se na visovima iznad reke Krivaje, branio grad Doboj, i vrata Posavine, kao ključ ishoda rata u tom strateški važnom delu Republike Srpske.

    Neki od tih velikih zaboravljenih heroja nisu među nama, kao, Zoran Tomušilović - Mušac, Marko Žarić - Žara, Milan Božić - Terzija, Radivoje Blagojević - Rusak, Jugoslav Jokić - Turšija... kao i oni koji su među nama, Branko Kuđeljić - Kuđo, Slađan Spasojević - Ciga, Dragan Jokić - Bekša, Brano Panić - Brancola, Dušan Nikić - Vidra, Zoran Blagojević - Zoka... imena svih velikana ne možemo nabrojati, jer za tako nešto bi nam bila potrebna knjiga.

    Vučijačka herojska epopeja, da podsetimo je počela u prva tri meseca Otadžbinskog rata 1992. godine na liniji odbrane od Modriče i Doboja, na planini Vučijak, na koti Lipa, gde zaustavljen je prodor regularnih jedinica Hrvatske vojske, njihovih šest brigada i paravojnih muslimansko - hrvatskih snaga iz pravca Broda i Dervente u dubinu srpske teritorije na Trebavi i Ozrenu. Za manje od tri meseca poginula su 124 borca sa Vučijaka i 47 vojnika bivše JNA, nadčovečanski braneći liniju odbrane dugu 25 kilometara.

    Komadant Vučijačkih Nemanjića Vladeta Živković je rekao: - Ovo je bila najteža bitka za ljude sa ovih prostora. Lipa je sveto mesto, gde se vodila sudbonosna bitka za život, slobodu i ljudsko dostojanstvo. Bitka za Lipu mora ući u istoriju Republike Srpske. Baš na tom mestu se istakla grupa mladih i najhrabrijih sinova Vučijačke brigade, koji su sebe nazvali Vučijački orlovi, koji će kroz sve svoje bitke do kraja rata ući u legendu. Ovu izviđačko - diverzantsku grupu je predvodio Zoran Tomušilović - Mušac, gde je u svom rodnom mestu Dugom Polju, okupio svoje drugove sa kojima je odrastao i zajedno sa njima, ispisao jednu veliku herojsku priču.

    Nakon uspešnog proboja koridora i oslobođenja Srpske Posavine, Vučijački orlovi ulaze u Izviđačku četu OG 9. Doboj, kao njena udarna pesnica, gde učestvuju u svim kritičnim tačkama kompletnog Dobojsko- Ozrensko - Vozućkog ratišta, gde krajem 1994. godine na Pod paljeniku gine Mušcev zamenik Marko Žarić - Žara, u borbi sa inostranim mudžahedinima. Ovaj veliki heroj otadžbinskog rata je sahranjen u Dugom Polju.

    Komandant Mušac je pobedio sve sile ovoga sveta u ratu, i kada je trebao da uživa u slobodi i u svojoj Republici Srpskoj, za koju je toliko Vučijačkih orlova život dalo, srpska izdajnička ruka je prekinula život ovog više puta odlikovanog heroja otadžbine, februara meseca 1996. godine u Modriči. Svoj večni mir je našao u svom rodnom Dugom Polju, sa svojim Orlovima. Danas, sećanje na ove heroje, na najplemenitiji način čuva, KUD "Zoran Tomušilović- Mušac" iz Motajnice, gde se širom sveta čuva zavet koji je svima nama ostavio Mušac i njegovi Vučijaćki orlovi.

    Jugoslav Jokić - Turšija, je kao 23-godišnjak, postao nosilac ordena Miloša Obilića. Početkom otadžbinskog rata, formirao je izviđačko- diverzantsku jedinicu "Vidre", u svom rodnom Petrovu, i njegov legendarni put je krenuo preko Ozrena, deblokade Smoluće, svake tačke Vozućke tvrđave do Doboja. Ovaj diskretni junak je postao i heroj Odbranbenog rata Srbije, 1999. godine od NATO agresije, gde je sa Crvenim beretkama učestvovao u svim bitkama za Kosovo i Metohiju, kao desna ruka Radojice Božovića. Svoj veliki i po mnogo čemu jedinstven život je okončao, leta 2017. u saobraćajnoj nesreći na putu Doboj- Tuzla u Gračanici. Toga dana je u Petrovu, proglašen i dan žalosti povodom smrti Vuka sa Ozrena, koji je ostavio neizbrisiv trag u stvaranju Republike Srpske.

    Ozrenska regija je i u drugom svetskom ratu bila rasadnik izvanredno sposobnih boraca, koji su se proslavili i u Kraljevoj vojsci u Otadžbini. Ovo je deo priče o njihovim naslednicima u našem otadžbinskom ratu koji su proslavili 2. i 4. Ozrensku brigadu VRS.

    Dragan Jokić - Bekšo , iz sela Gornja Brijesnica je svoj veliki ratni put započeo u Vukovaru. Čim je opstanak Srpskog naroda na Ozrenu, sve do Gostovića bio ugrožen, formirao je izviđačko- diverzantsku jedinicu "Bekšine sokolove", sa najsposobnijim momcima iz svog kraja. Prvi veliki borbeni uspeh, ova jedinica je imala, kada je uspela da probije obruč oko Vijenca i izašla na tu kotu. Tada se spojio sa srpskim snagama koje su bile u okruženju, zajedno sa civilima i srpskom nejači, spasivši Babicu, Treštenicu, Vijenac i mnoga sela iz opštine Banovići. Bekšo je nosilac ordena Miloša Obilića, nije bilo tačke u Ozrensko-vozućkoj regiji, gde on nije branio svoj narod. Ovaj veliki čovek je četiri puta ranjavan, a kada je ostao bez noge, nije pitao za nju, već za svoje Sokolove i u takvom stanju je otišao u borbu. Takva dimenzija herojstva se retko viđa i rađa, a ovim putem velikom komadantu i čoveku želim da poručim, sreća i zdravlje da ga prate u životu!

    Dušan Nikić- Vidra, svoj ratni put počeo u sadejstvu zajedno sa Bekšinom herojskom jedinicom, kada su njegove Crvene beretke sa Sokolovima probile obruč oko Vijenca. Vidra je postao komandir izviđačko- diverzantske jedinice Crvene beretke, 2. ozrenske brigade, nakon teškog ranjavanja komandira Mileta Malčića u oslobađanju Seone. Ovaj izvanredni komadant iz sela Malćić, ranjavan je tri puta, noslac je ordena Miloša Obilića. Svoje herojstvo je pokazao u najkritičnijim momentima, od Bandijere, Podsjelova do Maglaja. Vidra i Bekšo su od samog početka rata usko sarađivali sa velikim herojem, starešinom Zoranom Vukašinovićem.

    Još dve izviđačko- diverzantske grupe su proslavile 2. ozrensku brigadu. Jednu grupu je osnovao Radivoje Blagojević- Rusak, u selu Tumare, pod nazivom Rusakovi tigrovi. Rusak je nažalost preminuo 2012. godine. Ovaj više puta odlikovani heroj Republike Srpske, je tri puta ranjavan u jednom danu, gde se posle svakog ranjavanja vračao u borbu. Drugu grupu je okupio u svom Panjiku, Slađan Spasojević- Cigo, poznatu pod imenom Cigini Panteri. Ovaj veliki heroj otadžbinskog rata, je nosilac ordena Miloša Obiliča, učestvujući sa svojim hrabrim momcima u borbama od Smoluće do Doboja.

    Ono što će istorija zauvek pamtiti, svi ovi pomenuti heroji, Mušac, Bekšo, Rusak, Vidra i Cigo, sa svojim momcima, su onog odsudnog septembarskog dana 95. godine, zauzeli Đurića vis, (jedini izlaz iz Vozućkog džepa ka Ozrenu ) i držali ga 24. časa protiv mnogostruko nadmočnijih mudžahedina, omogućivši razbijenim delovima 2. i 4. ozrenske brigade da se povuku na Srpsku teritoriju, iz bezizlazne situacije.

    Rane 1992. godine, u Vozući je formirana prva izviđačko-diverzantska jedinica, u kojoj su se našli najhrabriji momci, spremni u svako doba dana i noći, suočiti se sa svakodnevnim napadima muslimansko- mudžahedinskih formacija. Tolika je bila teško održiva pozicija Vozuće, da su muslimanski diverzanski napadi bili svakodnevna pojava. Crvene beretke, 2. ozrenske brigade (4. ozrenska brigada je nastala od dela 2. ozrenske, 1993. godine), su od samog početka rata morale sebe profilisati kroz svakodnevne borbe, što je i uloga svake interventne jedinice.

    Za njenog prvog komandira je postavljen Zoran Blagojević- Zoka, inžinjer iz Zavidovića, četiri puta ranjavani heroj otadžbinskog rata, nosilac ordena Miloša Obilića. U toj prvoj postavi beretki su bili: Zoka, Terzija, Brancola, Zokija, Leno, Žuti, David... Nakon formiranja 1993. godine 4. ozrenske brigade, Zoka Blagojević postaje komadant Udarnog bataljona.

    Komandir Crvenih beretki, postaje Milan Božić- Terzija (Terzija, je naziv za krojača, čija je porodica šila stare Srpske narodne nošnje) iz Stoga. Lucidan, hrabar, pouzdan i kako kažu njegovi saborci, rođeni vođa. Svoj mladi život u temelje republike Srpske je položio leta 1993. godine na Žednom vrhu iznad Krivaje, u borbi sa mudžahedinskom diverzantskom grupom. Odlikovan je ordenom Miloša Obilića, a njegova herojska smrt je bila nenadoknadiv gubitak za njegovu herojsku jedinicu.

    Njegov neslednik, do kraja rata je postao, Brano Panić- Brancola, hrabri momak iz Pejića, četiri puta ranjavani heroj otadžbinskog rata, nosilac ordena Miloša Obilića. Ova hrabra jedinica je prošla velika iskušenja, od ofanzive velikih razmera na Podsjelovo 94. godine, do Vozućke katastrofe, na kraju otadžbinskog rata.

    Moje skromno mišljenje je, da samo afirmativnim pisanjem o našim herojima i njihovim podvizima, malim korakom danas, činimo korak od hiljadu milja za budućnost Republike Srpske, jer naše buduće tekovine će biti onoliko velike, koliko budemo pisali o onima koji su stvorili našu državu. Ti hrabri momci su temelj našeg postojanja, a njihovim zaboravom, izgubićemo sve.

    Ovom prilikom pozdravljam svog prijatelja, heroja ali pre svega velikog Srbina i čoveka, Želju Predojevića iz naše Banja Luke.




    Idi na stranu - |listaj dalje|