Nalazite se na Forum-Najnoviji Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje

Unesi rijec: Web slavicnet.com Submit search form

republika_srpska - 1033 - 29.03.2005 : U. Kandić -  ⁽⁰⁾

Postdejtonska BiH je neuspeh Zapada

Bosanski Srbi žele priključenje Srbiji ili državnost RS, a sličan zahtev imaju i Hrvati

BEOGRAD - Nadam se da se Bosanci i Hercegovci neće uhvatiti za vratove kada jednom iz BiH odu međunarodni protektori, ali nema sumnje da će se država u tom trenutku raspasti. Jedina nada je da američki ili evropski protektori odu ujutru, a da u podne BiH bude primljena u EU - rekao je Nenad Kecmanović, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu na jučerašnjoj tribini "Dejton-10 godina kasnije", koju je organizovao Srpsko-američki centar.

Kecmanović je naglasio da je jedno od rešenja za trajnu stabilnost u Bosni, ali i u celom regionu "prekompozicija Balkana po etničkim linijama". U prilog ovoj tezi naveo je etničku sliku BiH, koja je pre rata 1992. godine podsećala na "leopardovu kožu", gde su Srbi, Hrvati i Bošnjaci bili izmešani, a "danas liči na tkaninu sa tri raznobojna polja".

- Preko 80 odsto bosanskih Srba i Hrvata ne pokazuju lojalnost prema zajedničkoj državi. Srbi žele priključenje Srbiji ili Republiku Srpsku sa potpunim državnim atributim, a sličan zahtev imaju i Hrvati - ili pripajanje Hrvatskoj ili državnost Herceg-Bosne - naveo je Kecmanović.

Stiven Mejer, profesor Univerziteta za nacionalnu odbranu iz Vašingtona, ocenio je da je postdejtonska Bosna najveći neuspeh Zapada i da su "tamo stvoreni vrlo depresivna država i društvo". On se složio sa Kecmanovićevom konstatacijom da bi promena granica bila dobro rešenje, rekavši da "granice nisu božanski plan, jer je čitava istorija Balkana - istorija menjanja granica".

- Zašto onda ne organizovati referendum u RS, gde bi njeni stanovnici odlučili u kojoj državi hoće da žive. Ima li šta demokratičnije od toga - zapitao se profesor Mejer.

Član predsedništva vladajuće Partije demokratskog progresa Branko Dokić kritikovao je stepen ovlašćenja visokog predstavnika UN u BiH, rekavši da su ta ovlašćenja suverenska, jer podrazumevaju i mogućnost smenjivanja demokratski izabranih funkcionera. Ovu tvrdnju potkrepio je i Miloš Šolaja iz banjalučkog Centra za međunarodne odnose, nazvavši Kancelariju visokog predstavnika "fantomskom vlašću, koju lokalne vlasti servisiraju samo dotle dok ne zasmetaju visokom predstavniku".

- Kada znamo da je 76 odsto zakona u BiH doneo visoki predstavnik UN, o kakvoj onda demokratiji mi pričamo. Tu demokratije nema - zaključio je Šolaja.