fix
Logo
fix
Nalazite se na Forum-Najnoviji
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje

groblje_grhovo - 101655 - 29.12.2017 : Vitez Koja Tamo daleko - best (0)

Grahovo


Za Caprazlije

Da li ti je poznato šta se dešavalo nekoliko dana uoči katoličkog Božića 1994. godine? Koliko je boraca Grahovske brigade poginulo u tih nekoliko dana? Pominju se razne cifre i lokaliteti: Crni Bunari, Male Poljanice itd. Da li ti poznato nešto o toga?
vogosca - 101653 - 29.12.2017 : Vitez Koja Tamo daleko - best (0)

RE: Prigrevica


Jel možeš malo pojasniti taj fenomen Prigrevice? Da li su svi dobrovoljci iz Prigrevice bili isključivo vezani za Srpsku radikalnu stranku ili je tu bilo veza i sa nekim drugim partijama, odnosno, da li je postojala samo ta grupa koju je vodio Jovo Ostojić ili je tu bilo još nekih grupa? Postoji li u Prigrevici spomenik ili spomen poloča toj devetorici palih boraca?
poginuli - 101389 - 21.10.2017 : Vitez Koja Tamo daleko - best (0)

Mirko Ceran i šest boraca poginulih 2. maja 1992. godine


Nekada sam na Jutube-u slušao pesmu koju sada više ne mogu da pronađem.
Pesma ide otprilike ovako:

Drugog maja ratne devedeset druge
kod nas nije bilo veće tuge
zacrni se nebo usred bijela dana
presta kucat srce u Mirka Cerana
istog dana pogibe nam šest naših junaka
u selu je zaplakala svaka srpska majka

Širom naše Posavine pobjede se slave
dok ustaške kukavice bježe preko Save


Zna li neko o kojem se to selu radi, kako su poginuli Mirko Ceran i ovih šest boraca 2. maja 1992. godine?
bihac - 101109 - 25.08.2017 : Vitez Koja Tamo daleko - best (0)

Stradanje 25 policajaca kod BP


Ako je tačno da je 25 policajaca poginulo, a vidim i s druge strane se potvrdjuje da ih je bilo oko dvadesetak i to naoružanih do zuba. Onda Tigar moj ti zaista nešto žešće muljaš i da si bar smislio neku bolju priču nego ovo što si napisao. Hajde sad logički da razmišljamo. U redu, da vi ubijete jednog koji vam visi na kamionu, ali kako da preostalih dvadesetak kako kažeš naoružanih do zuba svi izginu u sukobu sa jednim tamićem, ma koliko u njemu ljudi bilo oni su u potpuno inferiornoj situaciji u odnosu na policajce jer se nalaze u zatvorenom prostoru. Pa čak i da su prvi shvatili da se radi o neprijatelju i da su prvi zapucali, po logici stvari morali bi izvući deblji kraj. Hajde javi se ponovo i daj svojoj priči logičan smisao.
rsk - 100615 - 23.05.2017 : Vitez Koja Tamo daleko - best (2)

Iz knjige hrvatskog vojnika (4)


Nastavljamo dalje razgovarati o " doktorovoj kući" jer su je gotovo isti dan izgubili nakon što su je osvojili i naši su opet u nju uletjeli. Tada su se u toj kući pomiješali naši i njihovi i ponovo je Mare sa svojom skupinom osvojio kuću. Tada sam i ja pokušao spriječiti njihovo napredovanje iz kuće preko puta, odakle smo nemilosrdno tukli po njima.

Na toj kući iz koje smo pucali po njima bila je izvješena hrvatska zastava, a u njoj sam boravio 3 dana. Desetak bombi koje su bačene na tu kuću upravo je Mare bacio, ali, na moju sreću, nijedna nije uspjela učiniti nikakvu štetu niti ikoga od nas ubiti jer nije mogao pogoditi prozor od granja koje mu je smetalo izmedju tih dviju kuća. Imao je namjeru ispaliti tromblon na mjesto odakle smo ih tukli vatrom, ali zbog granja i žestine naše vatre nije uspio ni to. Inače bi ispalio " zolju" ali nije mogao zbog zatvorenog prostora u kojem se nalazio. Jer prvo što vojnik o ručnim raketnim bacačima nauči jeste da ih ne ispaljuje u zatvorenom prostoru, darem što se tiče istočnih inačica tog oružja. Strašno ih je živcirala naša zastava, pa je njihov mitraljezac Joja ispucao bezbroj rafala nebi li je skinuo i uništio. Kad bi je i uspio skinuti, mi bismo je ponovo objesili iako je već bila potpuno podrapana. Pričao mi je da je, nakon što su zauzeli tu " doktorovu kuću" bio pod strašnom vatrom upravo iz kuće u kojoj smo bili i djelovali moji suborci i ja. Na to mu ja u šali govorim kako mogu zhvaliti Bigu što ga nisam pogodio. Ja mu pokušavam objasniti da nisam samo ja pucao jer su tu bile još dvije kuće koje su držali naši suborci i svi smo pucali po njima, ali njemu je zanimljivije da samo mene okrivi kako sam ga htio ubiti. Naravno, uz stalno bockanje: " Eto kakvi smo, mi ujke, čede nas spašavaju, a ujke bi čede u jamu" Činjenica je i to da sam imao namjeru ubiti bilo koga tko bi se od njih pojavio, pa tako i njega. Žalio sam se na tromblone koji su neprestano padali po nama i kako su nam oni bili najveća opasnost. Objasnio sam mu dvije situacije u kojima me je pogodio " tromblon" . Tako sam konačno i ja dočekao svojih " pet minuta" kako bih ga zezao da nije ništa bolji od mene što se tiče želje da me ubije. Saznao sam da su Kinez , Mare i njihovi suborci ispalili i bacili oko 24 sanduka bombi i tromblona zajedno, a da je od njegovih ljudi on bio najveći potrošač tromblona, tih opasnih projektila, za pješaštvo.
Razgovaramo o još nekoliko situacija u kojima smo bili blizu jedan drugome.

Kuće sa druge strane Prvomajske prema školi, iz kojih smo pucali po šešeljevcima, Mare i njegova skupina zapalili su napalmom te nas tako iz njih istjeravali. Nisu ni imali drugog izbora jer smo mi znali da se na tim kućama prelama bitka pa su bacali zapaljive smjese u kuće iz kojih smo mi nemilosrdno tukli po njima.

Prepoznali smo kako smo se borili i na još jednom položaju, a to je bilo na križanju Markovićeve i Prvomajske. Bio sam u jednoj kući u kojoj sam zauzeo položaj nakon što su iz cvijetnog naselja namjeravali izbiti na Prvomajsku. Pričao sam mu kako sam pucao na neke njihove vojnike na pedesetak metara udaljenosti i da su bili iza nekog zida. Objašnjavam kako su bila dvojica četnika sa kacigama i jedan sa smećkasom četničkom šubaricom koji je stalno provirivao iza tog zida. Govorim mu kako sam se ljutio na sebe jer ga nikako nisam mogao pogoditi zbog toga što je mijenjao svoje pozicije iza tog zida dužine možda desetak metara. Osim mene pucao je i moj suborac Marko Rogić koji je cijelo vrijeme bio sa mnom.

  • Takodjer, Mare mi je ponovio da je glavni planer četničkog napada prema našim položajima bio upravo zapovjednik Milan Lančužanin - Kameni, domaći Srbin koji nije bio aktivna vojna osoba, a čiji plan su u početku oficiri JNA ignorirali. Na neki način se taj plan pokazao presudnim za zauzimanje tog cijelog prostora koji smo držali pod kontrolom. To je kasnije dovelo do toga da je neprijatelju bio otvoren put u centar grada, što je značilo konačni slom našeg otpora.

    Razgovaram s njime o tome kako nam katkad nije ništa bilo jasno jer su oni znali granatirati i usred svog napada pa su njihove mine pogadjale i jedne i druge. Dok o tom raspravljanju, on me iznenadjuje izjavom da je njihov glavni topnik iz Titove garde bio musliman, oficir JNA, i da je zbog toga često pucao i po jednim i po drugim. Mare misli da je njemu, ustvari bilo svejedno tko gine.

    Upravo na svim pravcima napada na kojima se ja borim i povlačim djeluje Mare sa svojom grupom i ponovno na nekoliko pozicija prepoznajemo trenutke kad smo pucali jedan na drugoga.

    Sve što usporedjujemo i analiziramo preklapa se i pričamo iste dogadjaje samo sa suprotnih strana. Cijelo vrijeme ratujemo jedan protiv drugoga i on me prati u mojim pravcima povlačenja prema centru grada pokušavajući me ubiti, kao što i ja želim u svom povlačenju ubiti što više neprijatelja, pa tako i njega. Mare je u tom napredovanju prvo ranjen 6. na 7. studenog kad je od eksplozije imao traumu glave, pri čemu mu je puknuo bubnjić. Drugi put je ranjen kod Milovog brda od minobacačke mine, kad su ga pogodila dva gelera u desnu nogu, a treći put je teže ranjen snajperom u lijevu ruku, i to u blizini mog smjera povlačenja, prije nego što ćemo se mi povući preko rijeke Vuke kod " farbare".

    Dok razgovaramo o svemu, Mare me pita:
  • Da li se sećaš kad smo vas zvali da se predate?
  • Pa zvali ste nas stalno! Čak jednom kad smi išli u neki napad koji nije uspio, vi ste nas zvali da se predamo!
  • Pa nismo mogli verovati da još uvek želite napadati, pa smo mislili da nam prilazite da nam se predate! ¿ smješka se Mare.
  • Ma nije nam padalo na pamet da se predamo, pogotovo što smo znali da ste Šešeljevi četnici! Eto, koji apsurd, kad me na kraju dva Šešeljevca spasila!
  • Pa cela je moja jedinica bila apsolutno protiv bilo kakvih zločina, pogotovo što su na čelu te jedinice bili Kameni i Kinez, a ja bih vas prihvatio u toku predajena Prvomajskoj. Koja je to kontradikcija svega; da ste se predali nama ništa vam se nebi dogodilo, a vi hoćete JNA i tamo vas dočeka Štuka sa svojim mesarima!
  • Dobro, na sreću, meni je Štuka ipak bio od koristi! Stvarno je to nevjerojatno da me odlučio spasiti!
  • Ma rekao sam ti već, psihopata se igrao Boga s tobom!

  • Znao sam da je sve o čemu govorimo potpuno neshvatljivo, ali sam svjestan da cjela ova nevjerovatna priča izmedju mene i njega toliko neobična, gotovo nerealna, da me ništa više ne može iznenaditi, čak ni to da bi Šešeljevi četnici pod vodstvom kamenog sigurno poštivali sve ratne običaje. Jasno je i da razgovaraju dva vojnika koji su prekaljeni ratnici i o svemu tome mogu razgovarati na potpuno drugačiji način nego " obični" ljudi.

  • Iz naših razgovora i analiza o tome šta se dogadjalo zaključujem da ni oni nisu mogli nigdje probiti niti napredovati dok nas nisu potisnuli sa Prvomajske ulice. Zaključili smo da smo se i jedani i drugi potpuno potrošili zbog velikih gubitaka i neprestanog ratovanja.

  • Mi smo imali oko pedeset poginulih i sedamdeset ranjenih, a njihovi gubici su na tom dijelu bojišta bili petnaest mrtvih i tridesetak ranjenih. To su veliki gubici za tako mali prostor i bojišnicu na kojoj smo ratovali. Prostor gje je najveći broj ljudi poginuo bio je izmedju " doktorove kuće" , " Minimarketa", Prvomajske i Osnovne škole II. Kongresa. To je mogao biti prostor veličine dvjesto puta dvjesto metara.

  • Znam da na tom prostoru za koji smo ratovali nije bilo zločina niti je bilo vremena da to netko čini; ratovali su s obje strane ratnici koji su željeli pobijediti u ratu.

  • Kroz cijeli razgovor i analizu koju vodimo osjećam s njegove strane poštovanje naših boraca i vojnika, a u nekoliko navrata mi odaje priznanje kako smo se dobro borili tih dvadesetak dana. Priznaje mi da im je bilo teško i da su tek po uzimanju naših položaja osjetili da je bitka za Vukovar gotova. Bez obzira na to koliko mi nije drago, sada, s odmakom od toliko godina, morao sam mu priznati da su nam napravili veliki nered, i da se nisam mogao načuditi njihovoj želji za ratovanjem i koliko su bili spremni ginuti. Rekao sam mu da smo ponekad mislili da su ih nečim drogirali, na što se on samo nasmijao i potpuno demantirao bilo kakvu mogućnost takve motivacije vojnika.
  • Pričao je i o tome kako su glavni teret borbe nosili stalno isti ljudi i da je s njihove strane bilo jako puno onih koji su izbjegavali direktne borbe. Uvijek je to prisutno, na svim stranama i u svim bitkama, jer i mi smo imali glavnu snagu koja je nosila veći teret, zbog prevelikih gubitaka i stalnog povlačenja nismo se mogli " izvlačiti" od borbi. Moram priznati da je motivacija kod naših ljudi bila izrazito visoka pa je i to bio razlog što nismo imali problema da ljudi koji su odlučili ostati u gradu sudjeluju u borbama i obrani.
  • rsk - 100610 - 22.05.2017 : Vitez Koja Tamo daleko - best (3)

    Iz knjige hrvatskog vojnika (3)


    Svi smo kasnije jeli samo ta sledovanja!

  • Pa istina je da je zadnjih 10, 15 dana bilo gotovo nemoguća logistička potpora u gradu jer su mnogi koji su se brinuli i dostavljali bilo šta kroz grad izginuli od granata! Na svoje oči sam vidio kad je tako jedan čovjek koji je dostavljao hranu na položaje poginuo od granate! Možda na 20 metara od mene, Mare!

  • Pa ja nemam takav osećaj, da su toliko padale granate po gradu!
  • Ma Prvomajska je bila nešto drugo jer smo tamo bili preblizu, ali zato su tamo radili ovi manji kalibri, to i sam znaš!
  • Mi smo dobijali i od svojih i od vaših!
  • Dodaje Mare, na što mu ja uzvraćam pitanjem:
  • Misliš da mi nismo? ¿ pa se obojica nasmijasmo. Mare nema osjećaj o količini granatiranja grada jer na Prvomajskoj nije bilo teške artiljerije zbog blizine izmedju njih i nas, pa je i logično to što mi govori.
  • Vraćam se na moje spašavanje i prisjećanje nečega što sam zapamtio za cijeli život, što me je uvijek sa čudnim osjećajem vraćalo na tu noć:
  • Uvijek razmišljam o onome što si mi rekao onu noć, kako si ti Srbin koji vjeruje u Boga, kad sam te pitao zašto me spašavaš!
  • Ma vidi, Vilime, ja sam imao 22 godine i bio sam klinac kao i ti, ali znao sam dobro šta se u ratu sme, a šta ne sme! Znao sam dobro da tu postoje neke ženevske konvencije i prava o zarobljenicima! Drugo, tu je bila i moja verska crta koja mi nije dozvoljavala da svoju dušu ukaljam grehom!
  • Ma sjećam se dobro kako si mi pričao o časti srpske vojske u prvom svjetskom ratu!
  • Sav sam bio u pričama o srpskom vojniku koji hrabro gine i časno vojuje, a pogotovo inspirisan i nadahnut prvim svetskim ratom, sećam se! - pa još dodaje:
  • Nikako nisam smeo niti hteo bilo kakav zločin počiniti niti sudelovati u njemu!
  • Znaš, ja sam u jednom trenutku pomislio da se možda vi svi sa mnom dobro sprdate! Kao i ono, vi me spašavate pa me onda opet date njima na mučenje! Ali to je bio samo jedan trenutak moga pesimizma jer mi je sve ono bilo užasno velika muka"
  • Ma šta ti je! Pa znaš kako si se ti dobro držao! Ti nijednog trena nisi pokazao strah!

    Što misli o predaji neprijatelju, najbolje mi je opisao u jednom detalju sa sarajevskog ratišta na kojem je teško ranjen:

    Što misli o predaji neprijatelju, najbolje mi je opisao u jednom detalju sa sarajevskog ratišta na kojem je teško ranjen:

  • Bio sam na jednom položaju u Sarajevu teško ranjen i ostao u okruženju, a muslimani me okružili! Znao sam da im neću doći živ u ruke. " Kokarda" na čelu, srpski grb na desnoj ruci i na levoj strani grudi sa malo većim belim orlovima a uniforma maskirna! Mislim da bi me totalno izmasakrirali da su me zarobili! ¿ malo zastajkuje pa nastavlja:
  • Držao sam dve bombe u ruci, izvukao osigurače i čekao da mi pridju kako bi ih aktivirao da i njih što više povedem sa sobom! Srećom, Gospod je hteo da me muslimani ne nadju u toj medji, a bilo je to dobro i za mene i za njih! - malo kroz smeh nastavlja.
  • Mada to oni i ne znaju! - pojačava smeh.
  • Pa kako si se izvukao?
  • Na kraju su došli naši i jakom efikasnim vatrom izvukli me iz okruženja! Zato se tebi divim što si prošao kao zarobljenik!

    ******

  • Nikad nisam mogao zamisliti da je neki četnik u stanju spasiti nekoga, a pogotovo Hrvata!

  • To što sam ja po opredelenju četnik ne znači da odobravam zločine! Ja sam srpski nacionalista i ako bih mogao, rado bih živeo u Srbiji sa drugačijim i prirodnim granicama, ali sada to ima i svoju drugu stranu! - nastavljam i dalje objašnjavati:

  • Ljudi u Srbiji ne mogu verovati zbog agresivne propagande, da postoji neko ko je spreman poginuti za Srbiju bez razmišljanja. Jedno sam vreme razmišljao o tome kako bi bilo lepo napraviti junačko deolo i poginuti kao vojnik.

  • Bio sam na jednom položaju u Sarajevu teško ranjen i ostao u okruženju, a muslimani me okružili! Znao sam da im neću doći živ u ruke. " Kokarda" na čelu, srpski grb na desnoj ruci i na levoj strani grudi sa malo većim belim orlovima a uniforma maskirna! Mislim da bi me totalno izmasakrirali da su me zarobili! ¿ malo zastajkuje pa nastavlja:
  • Držao sam dve bombe u ruci, izvukao osigurače i čekao da mi pridju kako bi ih aktivirao da i njih što više povedem sa sobom! Srećom, Gospod je hteo da me muslimani ne nadju u toj medji, a bilo je to dobro i za mene i za njih! - malo kroz smeh nastavlja.
  • Mada to oni i ne znaju! - pojačava smeh.
  • Pa kako si se izvukao?
  • Na kraju su došli naši i jakom efikasnim vatrom izvukli me iz okruženja! Zato se tebi divim što si prošao kao zarobljenik!

    ******

  • Nikad nisam mogao zamisliti da je neki četnik u stanju spasiti nekoga, a pogotovo Hrvata!

  • To što sam ja po opredelenju četnik ne znači da odobravam zločine! Ja sam srpski nacionalista i ako bih mogao, rado bih živeo u Srbiji sa drugačijim i prirodnim granicama, ali sada to ima i svoju drugu stranu! - nastavljam i dalje objašnjavati:

  • Ljudi u Srbiji ne mogu verovati zbog agresivne propagande, da postoji neko ko je spreman poginuti za Srbiju bez razmišljanja. Jedno sam vreme razmišljao o tome kako bi bilo lepo napraviti junačko deolo i poginuti kao vojnik.

    Razgovor nastavljamo o zločinu i mržnji pa mi objašnjava nešto što me dovelo u nevjericu.

  • Sećam se Sove, jednog od naših najboljih vojnika, ali jednom je uradio nešto što me je razočaralo i razbesnilo. Ubili smo jednog vašeg snajperistu, pogodili smo krov te kuće tromblonom. Taj vaš vojnik je imao mnoge rane od gelera po telu, bio je trenutno mrtav od tog pogotka. Sova ga je mrtvog dovukao na ukicu, podigao pušku i uperio je u tog mrtvog Hrvatskog vojnika. Prišao sam mu i proderao se: " Da li si ti puko, poludeo, šta?!" U tom trenutku to je značilo više od pitanja, značilo je da je on psihički popustio kao vojnik i da se uplašio, a pogotovo zato što sam ga gledao prezrivo. Sve je to Sova osetio.

  • Ljudi u navali adrenalina i nekad iz nekog straha znaju postupiti kao što ne bi nikada!

  • Kod njega je bilo nešto drugo. Te večeri smo se vratili u isturenu komandu na Cvetnom naselju i dok smo se mi spremali na počinak, on mi poče pričati i opravdavati se što se u njemu dogodilo. Pa mi kaže: " Znaš Mare, ja sam do vas ovde došao kroz njive i minska polja, a pobegao sam sa obale Drave ¿ sa streljanja!" Pitam ga: " Kako, Sovo, sa streljanja?" On mi samo kratko kaže: " mare, u Osijeku postoji jedan komandant grada i po njegovom naredjenju do sada je ubijeno ili streljano oko 200 Srba".

  • Jel ti pričao još neke detalje o tome?

  • Više ga nisam ispitivao, na žalost! Ni sam ne znam zašto sam sumnjao u njegovu priču, ali sam razmišljao o tome da je možda i istina što mi reče. Čak ga nisam pitao ni za roditelje koji su verovatno ostali u Osijeku! Jedino što sam rekao, da nikad više tako nešto ne pokuša, a njegov odgovor je bio da neće i na tome se sve završilo! Do kraja bitke za Vukovar više nije nešto slično uradio. Shvatio sam da on psihički nije popustio, nego je u njemu prevelika mržnja.
  • rsk - 100607 - 22.05.2017 : Vitez Koja Tamo daleko - best (3)

    Iz knjige hrvatskog vojnika (2)


  • Znaš, da se nije dogodio takav zločin prema vama, naša pobeda na Vukovaru bila bi historijska, bez obzira na to što smo bili nadmoćniji u lakoj artiljeriji od vas! - dodaje još nešto: - ali vi ste imali daleko bolje pešadijsko naoružanje od nas! To me malo iznenadilo pa mu pokušavam pojasniti da mi nismo mogli ni pružiti jači otpor s obzirom na odnos snaga na cijelom vukovarskom bojištu, iako je on mislio na područje gdje su se naše postrojbe borile jedne protiv drugih.

  • Pa nas je u Vukovaru bilo možda do dvije i po tisuće u najjače vrijeme, nije to neka snaga za obranu! - ubacujem se.
  • Brate Vilime, mi smo jednu veliku pobedu pretvorili u poraz! Našu bitku za Vukovar će srpska deca pamtiti samo po Ovčari i zločinu, jer niko ne pamti kako mi je tada pričao danas pokojni Vukovarčanin, da su Hrvati do 01. 10. '91. pobili 300 Srba, što u Veslačkom klubu što na drugim mestima. Kasnije ću u specijalnom sudu saznati da je broj postradalih poimenično na temelju dosad prikupljenih dokaza, oko 160 Srba. Nešto kasnije ću doći do informacije da je 167 Srba pobijeno pre bilo kakvih ratnih dešavanja u Vukovaru. Ti kažeš da ćeš pisati knjigu o stradanju tvog naroda i već oplakuješ svoj narod na Ovčari što ja cenim i poštujem. Ima li iko ko je pisao i zabeležio bol i patnju tih Srba koji su odvedeni u Veslački klub i kako su oni molili za život ili kako su oni jaukali u mukama? Da li je neko u Srbiji ili u Hrvatskoj napravio ozbiljnu istragu ili namerava pokrenuti postupak? Slušao sam od Vukovarčana da su im tela zakopana u stare vukovarske grobove dok je drugi deo tih žrtava isečen i bačen u Dunav. Kad i ako se utvrdi broj tih mučenika, hoće li im iko podići spomenik kod Veslačkog kluba kao nevinim žrtvama? I tebi ovo pričam drugi put, no ti mi ne veruješ, kao ni za Osijek, a ja ti kažem da su tog krvnika, koji je bio glavni u zločinu, tvoji čak u gepeku izveli iz Vukovara i odveli za Zagreb. Još sam ti pokušao objasniti ostrašćenost Srba u Vukovaru koji su pustili bradu i stavili kokardu, koje ti zoveš četnicima a mnogo puta ti ponovih: Četnik se postaje na frontu i nige drugde.

  • Ne znam, Mare, glupo je da ti bilo šta kažem na to nemam pojma da se tako nešto dogodilo! Ne vjerujem da je to moguće! ¿ malo sam iznenadjen i nisam pametan što da mu kažem jer mi ta informacija zvuči jako ružno i ne želim da je to istina. Nakon toga vraćamo se na borbe na Prvomajskoj, pa Mare kaže:

  • Vi ste se tamo odlično borili, nismo vam dugo ništa mogli! Mnogo ste nam vojnika pobili, i to dobrih boraca! Poginuo komandir Joja dok smo pokušavali da zauzmemo " Kongres školu", Oko 4. novembra, to je onaj isti koji je držao mitraljeskom vatrom doktorovu kuću i sve ispred nje!
  • Čekaj malo, tamo su nam poginuli ljudi koji su " fićekom" krenuli prema minimarketu, a izašli su iz " doktorove kuće" !
  • E tako je, on je ubio tu četvoricu vaših vojnika ispred doktorove kuće!
  • Pa meni nije bilo jasno zašto su se vozili autom na takvoj borbenoj liniji kakva je bila naša! Jer tamo gdje smo se mi borili i 10, 15 metara izmedju nas i vas bilo je sigurno udaljenosti, tako da nije čudo ¿to se ginulo! ¿ dodajem na to.
  • Ako se sećaš, Joja ti je onaj što vam je rušio zastavu na kući preko puta doktorove, a vi ste je sve vreme ponovo postavljali!
    Koliko god čudno zvučalo, ipak mi je zanimljivo slušati svog neprijatelja o tome kako je bilo na drugoj strani i kako je to kod njih izgledalo, pa i dalje sa zanimanjem slušam sve što mi priča.

  • Samo znam, ujko da ste nam mnogo dobrih boraca pobili u borbama! Moje celo odelenje sa Prvomajske je mrtvo, mislim na najuži deo, okosnicu odelenja. Ja sam poslednji preživeli, doduše sačetiri rane, ali opet živ!

    U meni se javlja čudna mješavina osjećaja dok slušam o tim njegovim mrtvim suborcima. Ni sam ne znam bih li trebao biti sretan zbog toga što su moji neprijatelji mrtvi ili bih, dok slušam Mareta, trebao suosjećati s njim. Jer slušajući njega, dok mi to govori oči u oči, svim svojim osjećajima, iskreno osijećam ono što se očekuje da čovjek osjeća prema svom neprijatelju. Mare i dalje nastavlja dok ga pažljivo slušam.
  • Istina da oni nisu svi poginuli u Vukovaru, ali su daljne ratovanje i ranjavanja bila fatalna. Pslednji je umro Džo, 2004. godine. Umro je od mrcvarenja istražitelja kako bi ga slomili i optužili zajedno s nama. Privodili su ga na ispitivanje 12 puta, i na kraju, izrnjavani organizam je podlegao.
  • Saznajem od Mareta kako je i on, dok je bio u zatvoru Klisa kod Novog Sada od ruba deka napravio omču za slučaj da ga počnu tući i mučiti jer nije htio biti svjedok pokajnik koji je trebao optuživati druge ljude za zločin. Bio je spreman oduzeti si život jer ne bi mogao podnijeti da ga tuku zbog nečega što nije učinio i pogotovo da mu to rade njegovi. Srećom, nije nikad dobio ni jedan udarac tijekom istrage pa je i ta omča ostala neupotrebljena.
  • Mare i dalje želi pričati o svojim suborcima pa nastavlja:
  • Niko od tih momaka, osim Džoa i Pirketa, nije imao više od 25 godina. Sad su svi pod zemljom. Ginuli su noseći Srbiju u srcu, a niko danas u Srbiji ne zna za njih. To su: Sova, Mićko Snajper, Damir, koji je imao 19 godina, Kurir, Džo, Vuk, Pirke. Jedino za Plavog ne znam ništa, da li je mrtav ili živ. Znao sam na ratištu trojicu ili četvoricu koji su se zvali Pirke, ali ovaj koga ste vi ubili bio je poseban.
  • Kako misliš poseban? -ubacujem se ja.
  • On je negde od 25. oktobra do 4. ili 5. novembra, odlazio noću u vaše redove! Napunim mu ruksag bombama, on se izuje i uzme samo pištolj i tako trži noću vaša skrovišta. Kurir i ja odemo i popnemo se na " siporeks hangar" i gledamo gde se vidi svetlost od eksplozije bombi. I tako do 2- 3 sata ujutro, dok se ne vrati na našu stranu.
  • Čuo sam za to, kod nas se pričalo o tome mada nisam vjerovao! On je iz tvoga odjeljenja?
  • Jeste, o njega sam se mnogo ogrešio. Negde 4. ili 5. novembra on se nije vratio, a ja sam pred borcima pričao kako ne mogu da verujem da je Pirke dezertirao, pobegao iz Vukovara kao " p.. . 2", a ni jednom nisam pomislio da je možda poginuo, to nisam uzimao ni kao mogućnost.
  • Ma dobro, to je samo znak koliko si imao povjerenja u njegove sposobnosti.
  • I još sam mu na predzadnje ubacivanje i odlasku na vašu teritoriju dok sam mu punio ranac bombama rekao: " Pirke, ja ovo ne bih imao hrabrosti da radim". On me pogledao i reče s osmehom: " Stvarno Mare?" Ja odgovorih: " Stvarno"! Video sam da mu je bilo drago što odajem poštovanje njegovoj hrabrosti. Mada tebi moram sad priznati: ja stvarno nisam imao smelosti da činim što i on.
  • Šta se dogodilo s njim?
  • Našli smo ga negde 10. ili 11. novembra na 20 metara od ulice koja razdvaja Milovo brdo od naselja Boško Buha bez pola glave! Ja nisam prilazio lešu. Video sam ga s neki 10 metara, a i drago mi je zbog toga, jer sad ga pamtim po njegovom zadnjem osmehu. Ovi moji su ga detaljno pregledali i kazali su mi da je uzrok smrti bio hitac iz neposredne blizine.
  • Znam da je negde u naselju Boško Buha noću ubijen jedan vaš, ali znam da su jedan ili dva naša poginula u tom okršaju. Znali smo da se netko od vaših ubacuje pa ga je netko dočekao ili u okršaju ubio!

  • Da ne poveruješ! On je od " siporeks hangara" u Cvetnom naselju, gde sam ga ja ispratio oko 22 sata, otišao na vašu teritoriju skoro dvesto metara.
  • Ponovo iskazuje žaljenje što ga je u jednom trenutku smatrao dezerterom pa ponavlja:
  • Tako se ja ogreši o toga hrbrog vojnika, mnogo!
  • A šta je s ostalim dijelom vaše postrojbe?
  • Jojino odelenje se raspalo posle njegove pogibije dok je napadao " Kongres školu " i pola je pridodato mom odelenju. Mićo Vukovarac, koji je rešio Minimarket tako što je hladnim oružjem ubio vaša dva stražara, poginu je u okršaju njegove grupe sa vašima dok su zauzimali Minimarket. Znam da je u tom okršaju još vaših 7 poginulo, mi smo potom zauzeli taj važan položaj, a njegova se grupa potom raspala.
  • Uz doktorovu kuću taj položaj je bio presudan za vaše dalje napredovanje i teško nam je palo to gubljenje Minimarketa, gotovo zbog 9 poginulih! - ubacujem se, a Mare nastavlja sa pričom o svojim borcima:
  • U proširenom sastavu mog odelenja bilo je pojedinaca i grupa koje su se izvanredno borile, kao grupa sa Banjice iz Beograda, grupa Srba iz okoline Vukovara i iz samoga grada, grupa iz Zemuna, momci iz Novog Sada i okoline, Grupa sa juga Srbije koju sam posebno poštovao zbog upornosti i hrabrosti.
  • Vidim da je i kod vas bilo ljudi sa svih strana, slično je i kod nas bilo ! Recimo, ti što su izginuli kod " Minimarketa" bili su iz Čakovca, sa nama su se još borili policajci iz Vinkovaca, pa jedna ekipa dobrovoljaca iz Našica koja je bila strašna, moja ekipa iz Zagreba se sa domaćim Vukovarcima borila oko doktorove kuće! E zanimljivo je da je kapetan Ceca ranjen u borbama baš oko doktorove kuće, geler mu se zaustavio u srčanom mišiću, imao je težak bol u grudima ali je ipak ostao do kraja pada Vukovara, skoro mese dana, i danas je 70 % vojni invalid.
  • Od moje grupe iz Zagreba svi su uglavnom invalidi od 50 % na dalje zbog rnjavanja, S tim da imamo jednog 100 % invalida, Borisa Trifunovskoga ( koji je danas nepokretanjer je dobio geler u kičmu ). - kratko dodajem kako bih mu pokazao koliko smo i mi postradali na Prvomajskoj, pa ga pitam nešto o Kinezu:
  • Kakav je Kinez bio kao zapovjednik? Pitam to zato što se sjećam njegovog autoriteta one večeri kad ste me spašavali!
  • Kinez je znalački prenosio naredjenja od Kamenog i veoma precizno sa nama, komandirima odelenja zamišljene akcije primenjivao na terenu. Hrabar čovek i pravi ratnik, ali onda protiv vas nisi ni mogao drugačije nego samo hrabro i mudro! Pružali ste žestok otpor!
  • Ma bilo bi to još žešće da smo mi imali municije i granata ali mi smo bilo potpuno bez ičega! Ja sam zadnjih tjedan dana imao samo 3 okvira municije! A zadnje dane je veliki problem bilo i gladovanje!
  • Čudno je što mi to kažeš, jer sam u zgradi preko puta dvorca Eltza video oko 40 sanduka punih municije i mi smo se tu snabdeli raznim vrstama i kalibrima municije. Kažeš i da si gladovao, ali u podnožju naselja Boško Buha, sa strane Vuke .. . oni podrumi koji liće na pećine, jel znaš?
  • Ne znam, ne sjećam se da sam to vidio!
  • E, tu vam je u jednom od tih podruma bio ceo kamion porcija američkih NATO-vih jednodnevnih sledovanja za vojnike!
  • Ne, zaista nemam pojma o tome!
  • Izgleda da se vama pozadina totalno raspala.
  • rsk - 100603 - 22.05.2017 : Vitez Koja Tamo daleko - best (3)

    Iz knjige hrvatskog vojnika (1)


    Kao što sami i obećao, delovi poglavlja u kojem razgovaraju:
    Vilim Karlović pripadnik ZNG iz Zagreba i Marko Ljuboja dobrovoljac SRS iz Beograda i pripadnik odreda Leva Supoderica. Sve vezano za Vukovar i borbe u njemu.

    Marko me odlučio počastiti večerom u jednom dobrom restoranu koji ima dobru srpsku kuhinju. Čekajućo večeru počeli smo razgovarati o svemu što se dogodilo one noći kada su me spasili. Nakon svih godina konačno smo imali priliku o tome razgovarati oči u oči. Imao sam strahovitu potrebu ponovno mu zahvaliti i pokazati koliko mi je drago što me spasio, ali njegov odgovor bio je onakav kakav je možda i očekivan za čovjeka koji vjeruje u Boga.

    Znaš, Vilime, ja bih bio nasrećniji da te nikada nisam upoznao! Tvojim spašavanjem bio sam mnogo drag Gospodu. Voleo bih da te nisam upoznao na ovaj način, da mi nisi morao vratiti uslugu!

  • Ma moja usluga je nemjerljiva tvojim djelom mog spašavanja!- Odgovaram mu, ali on nastavlja:- Ne sme da se traži plata kod Gospoda za dobro delo! Da te nisam morao zvati na svedočenje, imao bih više Božije milosti! I znaš, nisam te ja spasao, ja sam ti samo bio orudje u Božijim rukama!

  • Bog je odabrao zbog nekog razloga da to budeš ti, on uvjek djeluje kroz ljude ali je iz nekog razloga poslao onog momka iz kuće da ode po tebe!

  • Kojeg momka? Nije niko došao po mene!
  • Kako nije? Pa zar nije netko iz kuće došao po tebe?
  • Ma jok bre! Tamo su bacali neke bombe i bančili, moj vojnik Plavi je došao i preneo mi da se tamo neko žali na njih. Pre toga on je sve vreme sa mnom i otišao je na deset minuta da to izvidi, tako sam ja dobio informaciju od njega, a on je potom otišao na Cetno naselje.
  • Pa, šta si ti, brate, slučajo došao u tu kuću?
  • Tako nekako. Da su oni bili tiši ti danas ne bi pričao sa mnom! Sećaš li se onog svog pogleda kad sam ušao u onu sobu i video te onako izrezanog s rupom na čelu? Kao da si mi pogledom govorio spasi me!
  • Vjeruj mi, Marko, da sam upravo to i mislio! Ali doslovno tako, mislio sam: "Daj me spasi odavde, izbavi me od ovog mučenja!"
  • Ma video sam ja u tom pogledu da ne smem dozvoliti da ovog čoveka ubiju! Rekao sam sebi: "Mare moraš ga spasiti od ovih krvoloka!"

  • Ali ti si se brzo vratio nakon 3-4 minute, s Kinezom.
  • Ma da, odmah tamo gde sam provalio u šupicu da uzmem cipele bila je komanda! Jel se sećaš?
  • Ma znam ali ne mogu se sad sjetiti gdje je to točno bilo. Sjećam se šupice, dvorišta i kuće u njemu!

  • E, odmah je tu iza bila komanda! Tu je Kinez večerao sa Kamenim, Radićem i još nekim oficirima! Ja tu udjem i odmah Kinezu kažem: " Eno Kinez, tamo u onoj kući one pijane budale uhvatile nekog mladog ustašu i hoće da ga kolju, već su celog isekli!" On mi kaže da će odmah samo da završi večeru, a ja mu opet ponovim:" Ma neće biti vremena, moramo odmah jer samo što ga nisu ubili!" Kinez na to prekine Večeru, uze svoj "PM" iz hodnika i odmah krene za mnom.

  • Ali kad ste upali u kuću ništa mi nije bilo jasno!- ubacujem se nakratko dok smo dobivali predjelo.

  • Ma Kinez je poludeo, počeo je psovati na njih! Ništa ja ne bih mogao da nije njega bilo! Kinez se baš jako zauzeo za tebe, bio je spreman pucati na njih!Časno je ratovao na Prvomajskoj i nije trpeo ničiju nedisciplinu, a kamoli zločin!
  • Čekaj brate, ti si se borio na Prvomajskoj? - iznenadjeno ga pitam.
  • Pa da, gore sam bio mesec dana, na ovom području!
  • I ja sam se gore borio, negdje negdje od 20. listopada pa na dalje!
  • Pa eto, brate, ja sam negde od 15. oktobra gore ratovao!
  • Ovo je zaista zanimljivo! - kratko komentiram.
  • Kameni ti je prvi uvideo strateški značaj pada Prvomajske. On je ubedjivao oficire, Tešića i ostale, da je naše napredovanje u tom pravcu ključno za pad Vukovara. Oni su se prvo bunili, ali Kameni mi je pričao da je kapetan Stijaković prvi uvideo težinu i važnost njegovih predloga. Potom su se i oni složili da naša jedinica udari punom snagom u pravcu naselja Boška Buhe i Milovog brda preko Prvomajske. Kameni i ja smo mnogo cenili operativne sposobnosti kapetana Stijakovića! Znaš mi smo oficire JNA zvali komunjare, ali ne one niže oficire koji su s nama ratovali i ginuli, nego tu mislim na potpukovnike i više, a to su ovi niži oficiri i razumeli!
  • Pa gledaj, Mare, i mi smo svoje iz JNA zvali "komunjare" isto tako misleći na sve one koji su bili po nekim kancelarijama i s većim činovima!
  • Vraćamo se na noć mog spašavanja i kako je ono izvedeno, a Mare mi sa smijehom govori koliko sam ga ispitivao o svemu i svačemu. Kaže mi da sam bio toliko dosadan da sam svojim insistiranjem uspio od njega saznati čak i njegovo puno ime i prezime. Takodjer mi govori i da je znao zašto ga "zapričavam" te da sam želio psihološki utjecati na Kineza i njega jer sam bio u strahu za život. Iako ga je malo živciralo to što sam bio nepovjerljiv prema njima dvojici nakon onakvog spašavanja ipak, me shvaćao, pogotovo kad bi mi pogledao onako izmasakrirano tijelo i rupu na čelu.
  • Zatim se malo uozbilji pa me pita: - Ujko, sjećaš se onog zavoja gde si me pitao da te pustim?
  • Iako sam mu rekao da se ja nikad nisam osjećao ustašom i da mi se ta ideologija ne svidja, a pogotovo sve ono što su učinili, on me ipak uporno naziva " ujkom". Uglavnom me tako naziva u trenucima kad se želi našaliti, sjetiti se nečeg smješnoga.
  • Sjećam se, brate, kako ne! Odgovaram mu.
  • E pa, dobro da te nisam dole pustio! Posle sam saznao da je celo ono polje bilo minirano!
  • Ajde, dobro da me nisi poslušao i nasjeo na moje molbe!
  • Ma pusti, ti si bio "mudrov" ! Ujko je mudrovao sve vreme! - kroz smjeh mi govori dok već polako jedemo večeru.
  • Morao sam psihološki djelovati na vas da mi se smilujete! - S mješkam se dok mu odgovaram pa ga još pitam: - nije mi jasno kako to da je Kinez imao na beretki petokraku? Znam da četnici ne vole komuniste kao ni mi!
  • Ma to je malo specifična priča! Kinez je bio zamenik komandanta, pa da bi ga ovi "partizani", mislim na visoke oficire JNA, malo ozbiljnije shvaćali i uvažavali nosio je petokraku. Jednostavno da si olakša komunikaciju s njima! Ti visoki oficiri JNA nisu nas baš voleli, ali su nas poštovali, hteli su da ratujemo za njih jer su dobro znali da vas bez nas ne mogu nikada pobediti.

    Takodjer mi je pričao o tome kako je njihov vodja, Vojislav Šešelj, obilazećo prvu crtu na Cvijetnom naselju 04. 11. rekao Kamenom:

  • "Pazi, Kameni, da te ne uvuku u neki zločin!"

    Mare je sve to čuo jer je bio u njihovoj pratnji, a misli da je do toga komentara došlo jer je Šešelj obilazeći prvu borbenu crtu ugledao mrtve hrvatske vojnike. Još jednom je Šešelj dolazio u Vukovar, 12. 11. i tad je, podržavajući Kamenog, otjerao nedisciplinirane vojnjike kao i neke prije toga. Šešelj je sve ponovio oko 25. 11. u svojoj kancelariji u starom sjedištu stranke na Slaviji, ali detaljno, čemu je prisustvovalo i Mare. Rekao je da im zabranjuje bilo kakvo sudjelovanje u masakrima i bilo kakvom ubijanju civila ili ranjenih zarobljenika. Mare mi govori kako su te riječi i zapovjedi koje im je izdavao Šešelj kasnije dovele do zaključka i sumnji u to da su mu "komunjare" htjeli namjestiti ratni zločin i u to uvući njega i njegovu vojsku. Zanima me što Mare misli o Šešelju i kako danas gleda na njega i njegovu ideju pa ga pitam:

  • A šta danas misliš o Šešelju?
  • Šešelj svojim stradanjem i dostojanstvenim držanjem u Hagu staje u red najvećih srpskih vojvoda koji su hodali srpskom zemljom! - pa mi dodaje još nešto aludirajući na njegov položaj u Hagu: - Ako ga ubiju njegova nacionalistička ideologija tek će zaživeti za 10, 20 godina. Ako li ga pak puste i dodje ovde on je nerešiva energija za sve koji imaju interes na ovim prostorima.

    Njegovo mišljenje o Šešelju me nije iznenadilo, ali isto tako se nadam da njegova nacionalistička ideologija nikad neće zaživjeti, jer znam da bi to značilo nove ratove izmedju naših naroda. Saznao sam da je Šešeljeva skupina bila satavljena od oko 100 vojnika dobrovoljaca, većinom iz Srbije, a jedan dio vojnika bio je iz Vukovara. Do kraja operacija za Vukovar broj njihovih boraca je porastao na 350, ali Mare mi objašnjava da nikad u akcijama nije sudjelovalo više od 60 do 70 vojnika. Šešeljevi ljudi bili su pridodani postrojbama gardijske brigade. Jedinicom je zapovjedao Milan Lančužanin zvan Kameni, dok je Kamenom zapovjedi izdavao major Tešić. Jedinica se zvala "Leva Supoderica" , zamjenik Kamenog je bio Kinez, a zapovjednici odjeljenja koji su vodili akcije na Cvijetnom naselju bili su pokojni Joja iz okoline Zrenjanina i Mare. Kaže mi da su ta dva odjeljenja pretrpjela najteže gubitke i da su njihovi pripadnici bili nosioci borbi na Prvomajskoj. Govori mi i o nekim zapovjednicima grupa, pa tako spominje Kapetana ili Cecu, a kasnije, na kraju bitke za Vukovar, zapovjednik jednog odjeljenja će postati i Džo zbog hrabrog držanja u borbama. Dok spominje ta imena izgovara ih s posebnim poštovanjem te mi govori da su to sve bili hrabri pošteni ratnici i da nikome od njih zločin nije padao na pamet. Ja mu sve to ne mogu zamjeriti i ne želim jer i ja o svojim suborcima i dobrim ratnicima govorim kao on o svojima. Mare mi je još rekao da je njega Kameni promaknuo u zapovjednika drugog udarnog voda dan ili dva prije njegovog ranjavanja u lijevu ruku, odnosno nekoliko dana prije završetka borbi. Kameni je svim svojim vojnicima i dobrovoljcima strogo zabranio sudijelovanje u bilo kakvom zločinu. Dok mi to priča, pitam se koliko je njih zaista poslušalo tu zapovjed i koliko ih je sudjelovalo u zločinima na Ovčari. Po onome što sam saznao od Mareta, nitko od zapovjednika iz njihove jedinice nije imao veže sa zločinom i nedjelom na Ovčari. Mare mi je objašnjavao da je ponosan što nitko iz njegovog odjeljenja i nitko od ljudi s prve crte na Prvomajskoj nije osumnjičen niti osuđen za Ovčaru. Večer provodimo cijelo vrijeme razgovarajući od tom zločinu, a on ima i svoje viđenje cijele situacije:
  • rsk - 100601 - 22.05.2017 : Vitez Koja Tamo daleko - best (0)

    Leva Supoderica


    Hvala Neba Bak! To je kraj koji su Srbi zvali Petrova gora i nalazi se na zapadnom ulazu u Vukovar, a Mitnica je na južnom. Pitao si zašto se jedinica zvala Leva Supoderica. Prema dostupnim informacijama stvar je veoma prosta. Kad je Milan Lančužanin Kameni doveo prvu grupu dobrovoljaca u Vukovar polovinom oktobra u komandi 1. jurišnog odreda od njega je traženo da smisli neko ime radi lakše komunikacije, izdavanja zadataka, koja jedinica je na kom pravcu itd. tad je on dao taj naziv jedinici, a sam naziv predstavlja jedan kraj u Vukovaru koji se tako zove, i mislim baš na Getrovoj gori.
    rsk - 100449 - 17.05.2017 : Vitez Koja Tamo daleko - best (3)

    RE: Vukovar


    Ovo je sad malo škakljivo možda ne bih trebao da se mešam, ali moram da napišem svoj utisak. Nešto slično sam primetio i na drugim forumima kad diskutuju ljudi među kojima ima i ljudi koji su direktni učesnici borbi a i onih drugih koji to nisu bili iz bilo kojeg razloga.

    Nema nikakve dileme da su direktni učesnici najveća dragocenost svakog foruma pa i ovog našeg, i ja zaista prema tim ljudima imam najveće poštovanje. Ali, najgore su one situacije kad neko od njih zaista napiše neke stvari koje ne stoje i ako se desi da neko krene da ispravlja napisano, često može da dobije onu uzvratnu, "Ma gde si ti to bio da ti meni pričaš?"

    I ja sam iz pisanja člana pod pseudonimom Neba Baka primetio neke nelogičnosti, na koje je delimično ukazao i Nomad, ali on je to uradio na jedan zaista provokativan način i mogu da razumem ljutnju autora teksta.

    Primera radi, meni iz napisanog nije jasno, na kom je pravcu na kraju Neba Bak bio, zato što spominje i kukuruze, i Mitnicu, i izlazak na Vuku, i napredovanje kroz kuće... Pošto je poznato da su dobroviljci SRS bili u odredu Leva Supoderica (a ja ću uskoro postaviti neke zanimljive odlomke) i da su bili smešteni u Novoj ulici na pravcu prema Cvetnom naselju u zoni odgovornosti 1. jurišnog odreda, a kukuruzi, i prvac prema Mitnici su bili u zoni 3. jurišnog odreda?
    rsk - 100365 - 06.05.2017 : Vitez Koja Tamo daleko - best (1)

    Knjiga jednog hrvatskog vojnika o Vukovaru


    Teško to ide sa naše strane, slabo se ko odlučuje da piše o tome. Želji svaka čast i kapa dole za sve što je preživeo i što je odlučio da to podeli sa nama.

    Nažalost, čitav taj Vukovar se završio jednim događajem koji je na kraju doveo do toga da se sve ostalo baci u drugi plan, možda se ljudi jednostavno boje da pišu. Međutim, nije mi jasno kako je moguće da niko od istoričara, novinara ili bilo kojih drugih učenih ljudi nema nikakvu ambiciju da se pozabavi tom temom i razbije tu propagandu koja je toliko očigledna da je postala i degutantna?

    Slažem se sa većinom što si napisao, osim procene od 600 poginulih na Vukovaru koju si naveo. Mislim da je bilo mnogo manje i da taj broj od 600 više odgovara za celu tu Sremsko-baranjasku oblast. U jednom od narednih postova ću objasniti zašto to mislim.

    Ali, da nije sve tako crno pobrinuo se jedan hrvatski vojnik i to Zenga iz Zagreba koji je ratovao u Vukovaru, a kojeg su spasila dvojica Šešeljevih boraca. On je o svemu tome napisao knjigu koju sad trenutno imam kod sebe i u kojoj je čitavo jedno poglavlje posvetio njihovom susretu deceniju i po kasnije. U tom poglavlju on se sreće sa jednim od njih u Beogradu i nadugačko i naširoko razmenjuju utiske svojih borbi u Vukovaru. Knjiga tog hrvatskog vojnika u potpunosti odudara od svega onoga što smo do sada mogli videti i pročitati s druge strane. Čovek je više nego korektan i u čitavom jednom poglavlju knjige je preneo poglede svog neprijatelja i spasioca na sve ono što se dešavalo u Vukovaru.

    Tako da ću ja kad budem uhvatio vremena pokušati da prekucam neke od nainteresantnijih delova njihovog razgovora.
    rsk - 100237 - 17.04.2017 : Vitez Koja Tamo daleko - best (1)

    1.PGMBR u ratu 1991.


    - 1. pgmbr: do sredine decembra stradalo je ukupno 26 pripadnika.

    O ratnim poukama u listu "Narodna Armija" krajem 1991. komandant 1. pgmbr pukovnik Vučić je govorio: "Naša najvažnija iskustva tiču se upotrebe OMJ u naseljenim mestima. Ona su vrlo poučna. Praksa je potvrdila da upotreba tenkova u prvoj liniji borbe u naseljenim mestima ne daje optimalne rezultate i dovodi do nepotrebnih gubitaka. A mi smo bili prisiljeni da tenkovima dejstvujemo baš na takav način, jer nismo imali dovoljno obučene pešadije. A bez podrške pešadije tenkovi su veoma osetljivi. Raspolažemo najsavremenijim tenkovima M-84 i T-72, ali smo se uverili da je čelik ranjiv, da ga probijaju savremena protivoklopna sredstva. A protivnik je raspolagao najsavrsenijim sredstvima. To oružije probija svaki oklop. Pogotovu što je upotrebljavano često s malih odstojanja od 10 do 15 metara. Mi smo se osvedočili da su najelitniji delovi protivničkih snaga ostrašćeno vodili borbu protiv naših tenkova, unoseći u borbu mržnju, doktrinarnu zaslepljenost, neretko opijeni alkoholom i drogama. Pred nama nije bio klasičan front, a proboj fronta i prodor u dubinu nije bio glavni metod borbe. Mi smo iza svakog ćoška ulazili u novu borbu. Zbog toga smo neke postupke morali menjati. Recimo, držali smo otvorene lukove, jer u slučaju da bude tenk pogođen, na taj način se smanjuje pritisak od eksplozije i olakšava spasavanje posade. Takođe se pokazalo korisnim vešanje vojničkih denjkova sa vanjske strane kupole, jer oni stvaraju dodatni sloj zaštite. Velike teskoće smo imali i sa neprijateljskim minama različite proizvodnje, naše i strane, koje su masovno rasipane bez ikakvog reda. A mi nismo imali dovoljno snaga za protivminsko obezbeđenje. Problem nam je bio i pokazivanje ciljeva komandiru tenka, jer nije bilo dovoljno obučene pešadije za pratnju tenkova da uočava ciljeve i navodi posadu tenka. U stvari, najveće teškoće smo imali zbog manjka pešadije. Kada bi u brigadi bilo što do dvesto specijalaca, njena borbena vrednost bila bi višestruko uvećana, naročito u ovakvim uslovima borbe..."
    dobrovoljci - 99183 - 19.01.2017 : Vitez Koja Tamo daleko - best (0)

    Mašićka Šagovina


    Zorane, pa dosta je vremena prošlo i ne bih da se ponavljam. Verovato si pročitao onih nekoliko razmenjenih komentara na temu Mašićke Šagovine ovde, tako da si otprilike mogao da vidiš šta mene tu konkretno zanima.

    Ali evo pokušaću ukratko još jednom:

    1. Ko je držao Mašićku Šagovinu, dobrovoljci, teritorijalci, JNA, ili svi po malo? Kolike su to snage bile, mislim na brojno stanje, možeš li dati neku procenu?
    2. Koliki su bili gubici tog 19. decembra? To me zanima zato što je ogromno odstupanje u ciframa. Naši spominju oko 60-ak poginulih civila i boraca, ne navodeći jesu li ti borci meštani, dobrovoljci ili vojnici JNA. Dok s Hrvatske strane se barata sa ciframa do stotinu pa čak i preko sto poginulih srpskih boraca tog dana.
    3. Ti si u principu opisao ono usko, što si ti lično doživeo i to na samom kraju, bez neke šire slike i početka. Tako da, ako možeš, opiši malo šire, zašto se sve to desilo tako loše po nas, taj dan mislim, loša organizacija, kukavičluk ili nešto treće?
    rsk - 97841 - 09.11.2016 : Vitez Koja Tamo daleko - best (0)

    Citat iz knjige 'Vukovarski dnevnik'


  • "Dobro, ti si razdužio oružje i opremu koja pripada Gardijskoj brigadi?
  • "Jesam, pištolj čeladu, pancir. Pušku i uniformu sam zadužio i Šidu i to imam sa sobom."
  • "Dobro, pa neka ti je sa srećom kod teritorijalaca i da se ovo brzo završi.
  • "Hvala! Mogu li sad da idem?
  • "Naravno!"

    Rukovali smo se i ja sam napustio njegovu kancelariju. Major Vukašinović je bio oličenje pravog srpskog oficira. Bio je rođen za ulogu oficira. Visok, ozbiljan sa dubokim i prodornim glasom, uvek prav, pravi autoritet, svi su ga se bojali, osećali strahopoštovanje. Meni je zbilja bila čast služiti vojni rok pod njegovom komandom.

    Po nekim mojim shvatanjima jedino je major Šmit imao veći ugled i više bio oličenje idealnog srpskog oficira. On je bio komandant valjevske kaznene jedinice koju je vojska prepoznavala kao valjevsku oklopno-motorizovanu brigadu. Navodno je na komandno mesto došao direktno iz niškog vojnog zatvora, gde je zaglavio jer je išamarao pretpostavljenog.

    Legenda koja je kolala među njegovim vojnicima kaže kako se neki vojnik pri odsluženju vojnog roka popeo na drvo i pretio da će skočiti sa drveta i ubiti se. Oficiri su ga molili da siđe sa drveta i ne čini nikakvu glupost dok se nije pojavio major Šmit i pozvao vojnika da odmah siđe sa drveta. Nakon što je vojnik odgovorio da će se radije ubiti nego sići, major je naredio drugoj dvojici vojnika da donesu sekire i poseku drvo. Kad su vojnici počeli seći drvo, vojnik je sišao sa drveta. Major Šmit ga je tad umlatio od batina tako da više nikom nije padalo na pamet da počini ikakvu glupost, dok je pod komandom majora Šmita.

    Taj isti Šmit je dobio zadatak da sa svojom kaznenom jedinicom osvoji Vukovar. On je to planirao i da uradi iako niko od njegovih pretpostavljenih u Beogradu nije očekivao uspeh od te jedinice, pošto je u svom sastavu imala starešine, većinom bivše robijaše iz niškog vojnog zatvora. Major Šmit je bio kao reinkarnacija generala Šturma, koji je poveo u napad svoju jedinicu i uz pomoć Negoslavačkog bataljona razbio ustaške postrojbe četrnaestog i petnaestog septembra. Nakon deblokade kasarne izbio je sa vojskom do srpske pravoslavne crkve. Kad je javio u komandu rezultate akcije koju je započeo i planu da konačnom osvajanju grada, u roku od dva ili tri dana završi akciju, momentalno je opozvan i naređeno mu je povlačenje i vraćanje u Valjevo.

    Napuštanjem valjevske kaznene jedinice osvojeno nije imao ko da brani i sve se vratilo u početni položaj. To je bio jedan od prvih pokazatelja da još nije došlo vreme srpskog oficira i da jugoslovenstvo i dalje caruje u armiji."

    Pronašao sam izvor onoga što sam napisao, samo sam napravio grešku i napisao do centra umesto do crkve. Možeš li molim te prokomentarisati ovaj odlomak koji sam citirao iz pomenute knjige? Nalazio si se tamo tog dana i na tom mestu, jel vama iz 1. PGMBR tih dana 14. i 15. septembra sadejstvovala nekakva valjevska jedinica, jesi li čuo za nekog majora Šmita i znaš li gde se nalazi ta crkva u odnosu na kasarnu, ima li istine u ovoj priči ili je sve to samo urbana legenda?
  • rsk - 97787 - 05.11.2016 : Vitez Koja Tamo daleko - best (0)

    RE: Moj pohod na Vukovar


    Aha, ti si bio u sastavu Prve proleterske gardijske mehanizovane brigade sa Voždovca. Po onome što sam ja čuo tog 14. septembra vojska je prošla i dalje od kasarne, kažu da se spustila malte ne u sam centar Vukovara.
    rsk - 97742 - 03.11.2016 : Vitez Koja Tamo daleko - best (0)

    RE: Moj pohod na Vukovar


    Željo, jel to citat iz neke knjige ili si to lično doživeo? Gardijska brigada, ako mislimo na istu onu kojom je komandovao Mile Mrkšić, upućena je na Vukovar 30. septembra.
    autonomija - 97741 - 03.11.2016 : Vitez Koja Tamo daleko - best (0)

    RE: Legijina knjiga


    Ok. Nixone, neću se natezati sa tobom svako može da pročita šta smo napisali i ti i ja. Nema veze što ne poznajem to područje, knjiga mi je bila izuzetno zanimljiva za čitanje jer je pisana na neki način slično dnevniku i postoji ta vremenska hronologija dogadjaja, tako da se može pratiti gde se i šta odvijalo i kojim tempom je sve to išlo. On je pre svega u knjizi opisivao ono što je lično doživeo, tako da i nije mogao detaljnije da opiše taj dogadjaj u martu 1995. jer je tada ranjen u nogu i prebačen u bolnicu u Vojnići.

    Najveći deo knjige gde on opisuje komunikaciju i odnos sa Babinim borcima i samo opisivanje akcija u kojima je učestvovao je po meni i najveća vrednost ove knjige. Dok, s druge strane, kad to preseca sa svojim razmišljanjima, filozofiranjem i bistrenjem svetske politike je najgori deo knjige, hoću reći da ima dosta naknadne pameti i palamuđenja.

    Takođe, poslednji deo knjige (ako je sve tačno što je napisano) moram priznati da se nije baš proslavio. Imao je 142 svoja borca (SDG) na Kordunu u vreme pada Krajine avgusta 1995. i niko od njih ni metka nije opalio već su samo gledali kako da uhvate krivinu i da za to optuže nekog drugog. Tragikomičan je bio taj deo knjige gde on u toku opšteg napada na Krajinu kao ide traži generala Mileta Novakovića odjednom on nikog živog ne može da nađe naprosto postade neko ko ne može da stupi u kontakt ni sa jednom bitnom figurom u Krajini. Tek nakon nekog vremana on u Vrginmostu pronalazi Mileta Novakovića i Čedu Bulata kako žustro raspravljaju treba li Krajinu braniti ili treba hvatati bežaniju. On im ne prilazi nego ugledavši ih, krišom ih posmatra i osluškuje njihov razgovor, nakon kojeg se okreće i hvata tutanj. Jednostavno kao da je tražio razlog koji će ga oprati i pred sobom i pred čitaocima zašto nije učinio apsolutno ništa tih dana a nije da nije imao i sa kim i sa čim. Kad je čuo da su Hrvati presekli put kod Gline, umesto da sa svojim tigrovima (a bilo ih je 142) krene u odbacivanje Hrvata i vraćanje te komunikacije u on se hvali kako je znao neki alternativni put koji je vodio preko Žirovca, gde nije bilo zakrčenja na putu jer je malo ljudi znalo za njega.

    Eto saznasmo i to da je taj famozni Kole po kojem je i onaj centar u Kuli nosio ime poginuo od prijateljske vatre, odnosno ubili ga "Babini golubovi" dok su ih pokušavali izvući iz obruča na Gladnom brdu mada je iz napisanog jasno da je upravo taj Kole najveći krivac za tu katastrofu koju su doživeli taj dan, 18 poginulih, 64 ranjena od ukupno 120 boraca.
    autonomija - 97693 - 30.10.2016 : Vitez Koja Tamo daleko - best (0)

    Legijina knjiga


    Nixone, loš ti je osećaj. Knjiga mi je dopala šaka što se kaže, nisam je još pročitao ali sam blizu kraja. Čitam ovaj tvoj odgovor meni i sad petljaš nešto. U prthodnoj poruci si napisao da ovaj u 486 stranica nije opisao najžešću akciju i da joj je posvetio samo 2, 3 stranice, ja te pitam lepo da mi kažeš o kojoj se akciji radi znajući da ću uskoro dobiti knjigu od druga pa da vidim gde fali onako u startu a ti mi brate mili sad napisa da si mislio na bitku za Gladno Brdo. Kako sad to? Pa, baš tu bitku je opisao najdetaljnije i to od 139. do 170. stranice što je deset puta više od onoga što si ti naveo, zašto sad petljaš i ne napišeš šta si stvarno mislio?
    autonomija - 97367 - 19.10.2016 : Vitez Koja Tamo daleko - best (0)

    RE: Legijina knjiga


    Koja je to najžešća borba bila, i kada se i gde odigrala? Opiši, ako on nije tebe niko ne sprečava, verujem da bi mnogi voleli da pročitaju i ja između ostalog, Nameravam da nabavim knjigu i da je pročitam.
    dobra_knjiga - 95367 - 04.03.2016 : Vitez Koja Onamo namo - best (0)

    Za krst časni i slobodu zlatnu


    Da li je neko čitao knjigu "Za krst časni i slobodu zlatnu" u izdanju BORS-a, koje sve vrsta podataka nudi ova knjiga i zna li ko gde i kako se ista može nabaviti?
    rat_zvornik - 94785 - 11.01.2016 : Vitez Koja Onamo namo - best (0)

    Ubistvo srpskog taksiste u Zvorniku


    Pa nije valjda više taksista ubijeno pred rat u Zvorniku? Ovaj je navodno preklan.
    rat_zvornik - 94749 - 08.01.2016 : Vitez Koja Onamo namo - best (1)

    Početak rata u Zvorniku


    Ovo sto si napisao za Sapnu, podudara se sa onim što sam ja čuo. Isto važi i za to da je Žuna lokalni kriminalac.

    Nakon tog događaja od 5. aprila, kao što si i napisao, usledila je blokada grada i odlazak pukovnika Radovana Tačića u Zvornik s ultimatumom da muslimani predaju svo oružje ili će JNA biti primorana da ih napadne i sama razoruža. Pošto su ovi odbili taj ultimatum JNA je dva dana kasnije, tj. 8. aprila, zauzela Zvornik.

    Asim Alić je pored funkcije koju si pomenuo u SJB Zvornik bio i jedan od glavnih organizatora stvaranja Patriotske lige u tom kraju. Negde u septembru / oktobru 1991. godine, oko 150 pripadnika PL pod punom ratnom opremom postrojeno u selu Goduš kod Zvornika, što je izazvalo nemir među Srbima tog kraja. U tom selu i danas postoji spomen ploča u znak tom događaju koji se predstavlja kao prvi otpor Srbima.

    Isti taj Asim Alić je pripadnike PL ubacivao u rezervni sastav MUP-a, a vrhunac je bio kad je jedne noći krajem marta 1992 proglasio uzbunu u SJB Zvornik kao da je stanica napadnuta i na uzbunu okupio samo pripadnike policije muslimanske veroispovesti, a sa njima i pripadnike PL i lokalne kriminalce. Svi oni zajedno su te noći obili magacin u kojem se nalazilo oružje SJB Zvornika i podelili ga između sebe. Ovaj događaj je doveo međunacionalne tenzije do usijanja, pogotovo među policajcima jer su Srbi bili ogorčeni na postupak muslimanskih kolega, a navodno je i jedan broj njih takođe bio ogorčen zbog toga što se dogodilo.

    Nakon događaja u Sapni od 5. aprila, sledećeg dana su srpski policajci napustili Zvornik i preselili se u Karakaj.

    Što se Žune tiče, on je sa još jednim kojem sam zaboravio ime, u noći između 7. i 8. aprili 1992. godine, bio najagresivniji u grupi muslimana koji su te noći na jednoj barikadi zarobili bracu Vučković, Legiju Ulemeka i Miroslava Bogdanovića. Navodno su njih dvojica, Žuna i taj drugi musliman, zverski na toj barikadi prebili od batina Dušana Vučkovića Repica, koji se kasnije istakao po zlu jer je bio jedan od najvećih krvnika nad zarobljenim muslimanima. On je sa fotografijom Žune i tog drugog kasnije po zauzimanju Zvornika išao po mestima gde su bili zarobljeni muslimani tražeći tu dvojicu, pa su tako zbog njih mnogi drugi platili glavom.

    Da li ti je poznat slučaj Milana Petrovića - Pušule, autoprevoznika iz Zvornika selo Restošnica. On je navodno po Zvorniku švercovao oružje prodavajući ga muslimanima, kao i po okolnim selima? Ova četvorica koje sam gore naveo su navodno išli da ga hapse po naređenju Neđe Boškovića pa su zalutali?
    Znaš li nešto o ubistvu srpskog taksiste pred sam rat?
    rat_zvornik - 94695 - 02.01.2016 : Vitez Koja Onamo namo - best (0)

    Za Samira Alića


    Možeš li napisati šta se dogadjalo u Sapni par dana prije napada, mislim 5. 4. 1992. godine? Poznaješ li osobu pod nadimkom Zuna iz Zvornika?Šta ti dodje Asim Alić koji je bio visoko pozicioniran u SJB Zvornik u to doba?
    krajina - 93491 - 16.08.2015 : Vitez Koja Bg - best (0)

    Navodni tenkovski dvoboj Mrkonjić '95


    U nedavno prikazanom hrvatskom dokumentarcu, u vezi tzv. "Oluje" u četvrtoj epizodi spominju se i dešavanja pred kraj rata u Bosni.

    Jedan od učesnika u seriji spominje da se u jednom trenutku oko borbi za Mrkonjić grad dogodio tenkovski dvoboj četiri tenka VRS-a i tri tenka HV-a, da su oni navodno uništili dva tenka VRS, dok su trećeg dva puta pogodili ali se on uspeo izvući. Sudbinu četvrtog tenka nisu spominjali. Takođe nije bilo rči da li su na njihovoj strani imali gubitke.

    Da li neko zna nešto o ovom navodnom dvoboju grupe tenkova sa obe strane, i može li neko napisati razvoj događaja oko borbi za Mrkonjić grad, koje su ga jedinice VRS branile. Interesuje me i da li je mogao da se odbrani ili je sve ovo moralo onako da se završi?
    pocetak_rata - 87871 - 28.12.2013 : Vitez Koja BG - best (7)

    Milijana Baletić, istina iz prve ruke o početku rata u Sarajevu


    U prvom delu emisije Milijana Baletić detaljno opisuje šta se sve dešavalo u i u okolini hotela Holiday Inn, skupštini i uopšte u Sarajevu početkom aprila 1992. godine.

    krajina - 86569 - 29.08.2013 : Vitez Koja Beograd - best (0)

    Crni lug,Kazanci, Poljanice 23.12.1994.


    Čitam monografiju 4. gbr HV i zapao mi je za oko 23. 12. 1994. godine, kada je ta brigada na Dinari doživela najveće gubitke u jednom danu. Imali su, koliko sam ja uspeo da shvatim, 8 poginulih, oko 16 ranjenih i 1 izgubljen tenk.

    U pitanju je njihova operacija Zima '94. koja je trajala od 29. 11. do 24. 12 94. Nakon prvobitnih uspeha početkom decembra i zauzimanja čitavog niza sela u Livanjskom polju, polovinom meseca linije su se stabilizovale da bi 23. 12. HV odnosno 4. gbr krenula u napad kako tamo piše pravcem Sajković (dostignuta tačka početkom meseca)-Crni Lug-Kazanci-Pržine. Oko borbi kada je u pitanju ovaj dan u knjizi je sve to poprilično nejasno i mutno, ne samo da se ne pominje cilj već se ne pominje ni šta je učunjeno osim onih opštih mesta tipa probili smo linije neprijatelja, naterali ga na povlačenje i ispunili zadatak po izuzetnom teškom i snežnom vremenu.

    Glavnim pravcem napada nastupao je njihov oklopni bataljon i to pravcem koji sam napisao ranije (odnosno preneo iz knjige) mada pogledom na kartu vidi se da su oni ta mesta skroz izmešali, što dodatno zamućje čitavu situaciju. Navode izuzetno jak otpor u naseljima za koja ne spominjiu da li su ih zauzeli ili nisu. Jedino konkretno što se moglo izvući jeste to da su u mestu Šormazi (verovatno neki zaseok poklopljeni našom artiljerijom i tu su imali puno gubitaka i što je najvažnije u pitanju je bila komanda tog njihovog oklopnog bataljona trojica mrtvih i dosta ranjenih.

    Takođe se navodi da je njihov 3. bataljon koji je nastupao sa njihove leve strane imao velikih problema i u mestu Poljanice (takođe verovatno neki zaseok) i doživeli velike gubitke sa 5 mrtvih i oko 10 ranjenih. Ovo je bio najcrnji dan ove brigade i najmutnije opisan.

    Pošto se zna da je na početku ove operacije Zima '94 jakim hrvatskim združenim snagama bile suprostavljene samo dve lake pešadijske brigade ili čak njihovi delovi, u kasnijem toku operacije stvari se očigledno malo menjaju. Negde sam pročitao da je i sam general Manojlo Milovanović u toku decembra sa Bihaćkog presao na ovo ratište i preuzeo komandu nad srpskim snagama.

    Ono što me ovde zanima jeste kada bi neko upućen u ove događaje ili neko iz ovoga kraja ko bi mogao da pojasni šta se ustvari događalo ovog konkretnog dana, koja su mesta pala a koja su se održala i koje su jedinice sa naše strane učestvovale u ovim borbama, da li je sa Manojlom dole pristiglo nekakvo pojačanja ili su lokalne snage same na svojiom leđima izgurale sve ovo?
    akcije - 85511 - 17.06.2013 : Vitez Koja Beograd - best (1)

    Kapetan Dragan


    Bravo Vogošćanine Pravi, i ja apelujem na ostale da se pridruže ovoj akciji. Jako sam ogorčen što su svi iz vlasti okrenuli Kapu leđa i što niko ne čini ništa po tom pitanju. Ja već danima svaki dan šaljem ove mejlove, zaludan verujući da nekome od njih ipak može proraditi savest. Ja verujem u onu da "nada umire poslednja"!
    akcije - 85493 - 15.06.2013 : Vitez Koja Beograd - best (3)

    Podržite Kapetana Dragana, podsetite Dačića


    Povodom intervjua Kapetana Dragana od 14. 6. 2013. koji je Vogošćanin Pravi preneo na ovoj temi, na linku ovde možete podržati Kepa i poslati pismo premijeru i ministrima kako bi ih podsetili na obećanje koje su dali. Ovo je najmanje što svako od nas može da učini za ovog srpskog heroja.
    dobrovoljci - 85208 - 25.05.2013 : Vitez Koja Beograd - best (0)

    Mašićka Šagovina


    Ne znam zašto na brojku od 97 dobrovoljaca nadodaješ još njih, rečima, i još je nepoznat broj Bijelih Orlova?

    U Mašićkoj Šagovini kao i još nekim delovima Zapadne Slavonije nalazili su se dobrovoljci iz Srbije i to pre svega dobrovoljci SRS (Šešeljevi) i Beli Orlovi koji su pripadali SNO Mirka Jovića. Oni su bili bliski i išli su zajedno na mnoga ratišta, tako da se u ovih 97 nalaze i jedni i drugi.

    Kažeš da tebe u principu ne zanimaju brojke i da su ti primarne neke druge stvari? Međutim, mene su upravo zaintrigirali brojevi u ovoj celoj priči, jer pojedinci barataju izuzetno visokim ciframa a pravih činjenica je jako malo. Primjera radi, hrvatska strana spominje oko ili preko 100 poginulih dobrovoljaca, a da pri tome ne pominju civilne žrtve. Sa druge strane, srpski izvori govore o šezdesetak poginulih, što civila što vojnika, ne precizirajući koliko je bilo jednih a koliko drugih. Činjenica je i to da je civilnih žrtava bilo podosta, a ovo su velika odstupanja u brojevima i karakteru žrtava sa dve strane.

    Na onom drugom mestu si jasno napisao, potvrdjujući onog lika, da jeste bilo 130 mrtvih dobrovoljaca a da to potvrđuješ time što si lično pregledavao 115 vojnih knjižica, pri tome tvrdeći da su one pripadale mrtvim dobrovoljcima. Znači, ti si zapravo imao tih 115 knjižica u svojim rukama ali nemaš ni jedan dokaz da su njihovi vlasnici poginuli tog dana u Mašićkoj Šagovini? Jesam li u pravu?Dalje, možeš li reći koliko ste mrtvih srpskih vojnika pronašli prilikom asanacije sela a koliko civila? Odakle ti informacija da se pravi dokumentarac o tome u produkciji RTS? Ako je to istina jedva čekam to da pogledam?

    Ja sam na onom linku bio i sećam se da se osoba potpisala kao "Beli orao besan pas" i da ništa konkretno nije rekao osim što je pomenuo tu brojku od stotinu i da je naplatio duplo više od toga što mi zvuči više kao ono tuk na utuk onima sa kojima se tamo prepucavao. Ja lično mislim da on ne barata podacima i da je samo ponovio brojku koju vi stalno pominjete.
    dobrovoljci - 85099 - 18.05.2013 : Vitez Koja Beograd - best (0)

    Mašićka Šagovina, Zapadna Slavonija


    Ako se ne varam, upravo je Glinac na jednom drugom mestu potvrdio da je u M. Šagovini poginulo 130 srpskih boraca od čega 115 iz Srbije, i da je tom prilikom rekao da je lično prelistavao 115 vojnih knjižica koje su njegovi saborci sakupljali sa mrtvih srpskih dobrovoljaca iz Srbije.
    ,br> Sada i on menjaš priču tvrdeći da ih je u trenutku napada hrvatskih snaga na selo bilo najviše 97, s tim što se za njih 40 pristiglih iz Okučana ne kaže ko su i šta su, što znači da sada sa sigurnošću može potvrditi da je bilo samo 57 dobrovoljaca iz Srbije.

    Verujem da je Glinac jedan od onih koji su tog dana učestvovali u napadu, ali nije ni prvi ni poslednji sa hrvatske strane koji tvrdi da je brojka poginulih dobrovoljaca u tom selu bila veća od 100. Tako nešto se trdi i u hrvatskim vojnim izveštajima, koliko se ja sećam.

    Meni je sva ova priča sumnjiva, zato sam i napisao onaj komentar i postavio pitanje sa ciljem da se rasvetle stvari oko tog sela. Opet kažem da sumnjam u istinitost ovih brojeva, što je Glinac na neki način i dokazao sa ovim njegovim komentarom.
    dobrovoljci - 84511 - 21.04.2013 : Vitez Koja Beograd - best (0)

    Mašićka Šagovina, Zapadna Slavonija


    U ovom selu novogradske opštine u Zapadnoj Slavoniji, koliko sam ja čuo, nalazila se i veća grupa dobrovoljaca: Belih orlova i Srpske radikalne stranke. Na Nikoljdan, 19. 12. 1991. godine, hrvatske snage napadaju ovo selo ali dobrovoljci i domaći odbijaju taj napad i nanose gubitke hrvatskoj strani, da bi kasnije u toku dana prilikom drugog napada nastalo rasulo u srpskim redovima i veliki broj ljudi je izgubilo život, uključujući i mnoge civile ali i srpske dobrovoljce. Pominje se da je poginulo nekoliko desetina pa čak do preko stotinu osoba.

    Šeselj je u Hagu pomenuo da je toga dana zarobljeno i izmasakrirano njegovih 12 dobrovoljaca, a na netu se mogu naći podaci da su Hrvati po zauzimanju sela na lokalnom groblju pokopali oko šezdesetak Srba među kojima i dobar deo civila, dok opet Hrvati pominju preko stotinu poginulih srpskih vojnika a da pri tome ne pominju civilne žrtve koje nisu bile zanemarive.

    U knjizi Branka Suzića ovaj događaj se spominje samo u jednoj rečenici i to da su toga dana Beli orlovi pod komandom izvesnog Vojvode Mišića panično napustili Mašićku Šagovinu i tako ugrozili levi bok njegovih snaga odnosno 1. OKB 329. BR JNA.

    Uglavnom, osim ovih podataka koji su veoma neprecizni, nema nikakvih informacija o tome koliki je broj dobrovoljaca branio toga dana Mašićku Šagovinu i koliko je njih izgubilo život, kao ni zašto je nastalo rasulo, zašto se dozvolio toliki broj zarobljenih i streljanih, zašto nije niko pristigao u pomoć i još mnogo pitanja na koje nema odgovora.

    Nadam se da će ovo pročitati neko ko je detaljnije upoznat sa ovim događajem i rasvetliti neke činjenice koje su dovele do ovog teškog stradanja srpskih dobrovoljaca, teritorijalaca i civila.
    vogosca - 80003 - 29.11.2012 : Vitez Koja Beograd - best (0)

    Ljuba Četnik


    Neba Bak, pominjes Ljubu Četnika koji je poginuo u akciji na Hotonji 1992. godine. Radili li se o Ljubi Ivanoviću iz Nišsa? Za njega sam čuo da je bio izuzetno hrabar borac i da se pokazao na Vukovaru.




    Idi na stranu - |listaj dalje|