fix
Logo
fix
Nalazite se na Forum-Najnoviji
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje

vrs - 23600 - 03.02.2010 : Razvigor - best (0)

Gubici na Sarajevskom ratištu


Po zvaničnim podacima Sarajevsko-romaniski korpus izgubio je tokom rata od 4. aprila 1992. do 31. decembra 1995. 2333 vojnika. Tome treba dodati i 128 nestalih vojnika korpusa koji se vode kao poginuli. Kada se tom broju doda i broj poginulih vojnika iz drugih sastava VRS koji su se u početku rata nalazili u sastavu SRK-a ili su dolazili kao ispomoć na Sarajevsko ratište, dolazi se do ukupnog broja od maksimalnih 3. 000 srpskih junaka koji su pali u odbrani Srpskog Sarajeva. To su veliki gubici. Ako se uzme da je prosečno brojno stanje SRK-a tokom rata bilo oko 20. 000 vojnika, znači da je poginulo oko 15 odsto pripadnika ovog korpusa.

Treba ipak naglasiti da nisu svi ovi vojnici poginuli u borbi protiv neprijatelja. Bilo je tu i dosta vojnika koji su poginuli nesrećnim slučajem, umrli prirodnom smrću ili usled neke teške bolesti, ali su kao vojnici ipak ušli u taj ukupan spisak poginulih i umrlih vojnika SRK-a. Broj takvih slučajeva nije lako utvrditi, ali taj broj svakako nije zanemarljiv. Na primer; junačka Ilijaška brigada je tokom rata izgubila 531 borca, a čak njih 87 su umrli ili nastradali van borbe, što jasno pokazuje da je udeo ovakvih slučajeva u ukupnom zbiru gubitaka SRK-a značajan.

Prvi korpus 'Armije BiH' imao je mnogo veće gubitke od SRK-a. Po njihovim podacima koje je objavio general Nedžad Ajnadžić u svojoj knjizi 'Odbrana Sarajeva', 1. korpus je ukupno imao 6. 585 poginulih vojnika tokom rata. Od tog broja, 3. 587 vojnika su poginula u delu Sarajeva pod muslimanskom kontrolom, na unutrašnjem frontu, a 2. 998 vojnika 1. korpusa poginulo je na spoljnom frontu oko Sarajeva. U ukupne gubitke muslimanske vojske na Sarajevskom ratištu treba dodati i gubitke 2, 3, 4, 6. i 7. korpusa "Armije BiH" čiji su pojedini delovi neprekidno bili borbeno angažovani na Sarajevskom ratištu. Ti gubici sigurno nisu mali, a procenjuju se na najmanje 3. 5000 poginulih vojnika. Tako da se dolazi do zaključka da je muslimanska vojska na Sarajevskom ratištu izgubila najmanje 10000 vojnika. Razlog tako velikih gubitaka leži u velikom broju ofanziva muslimanske vojske na Srpsko Sarajevo, koje je srpska vojska uvek odlučno slamala.

Poštovani,

mislim da broj od 2333 poginula vojnika SRK, koje ti navodiš na ovom mjestu, nije tačan. Najkompletniji spisak poginulih vojnika SRK se može naći u manastiru "Sokolica" na Ravnoj Romaniji, gdje je upisano je gotovo 4000 poginulih boraca SRK. Međutim, ni taj spisak nije ni približno tačan. U to sam se i sam uvjerio kada sam pokušao da na istom nađem desetak najčešće pominjanih boraca na ovom forumu, i samo sam par njih našao na spisku. Isti slučaj je bio i sa mojim rođacima, koji su poginuli na sarajevskom ratištu - od tri sam našao samo jednog upisanog.

Nažalost, veliki broj srpskih boraca je poginuo nesretnim slučajem, kako to Amerikanci kažu od "prijateljske vatre". Dalje, bilo je i dosta slučajeva pogibije zbog nestručnog rukovanja oružjem, kao i prilikom transporta sa ratišta do mjesta stalnog boravka. Svi ovi slučajevi, kao i umiranje "prirodnom smrću", što je često indirektna poslijedica stresa (srčani udar) ili prehlade, su takođe indirektne posledice boravka na ratištu i treba da se tretiraju kao vojne žrtve, jer to po svom pravilima ratovanja i jesu.

Uskoro ću na ovoj stranici da objavim spisak žrtava Sarajevsko-romanijskog korupsa koji su upisani u manastiru "Sokolica" na Ravnoj Romaniji. Tačan broj žrtava nikada neće biti poznat! Najveća nepravda je nanešena poginulim na početku rata. Ovo je trajalo sve dok Vojska Republike Srpske nije malo bolje organizovana evidenciju poginulih i ranjenih pod komandom generala Mladića.

Pored toga, SRK nikada nije imao 20. 000 vojnika. Taj broj je bio daleko manji. Čak i sa nekoliko hiljada vojnika koji su bili samo borci na papiru, ovaj broj je daleko manji. Danas se mnoge procjene o broju vojnika poginulih na sarajevskom ratištu bazira na podacima razno-raznih službi preko kojih porodice poginulih boraca i invalida ostvaruju svoja prava. Međutim, treba imati u vidu da je veliki broj onih koji nisu ostvarili svoja zakonska prava, tj. nisu prijavili svoje poginule tj. ranjene.

Kao prilog ovoj činjenici mogu navesti nekoliko mojih drugova koji su tokom rata bili pripadnici SRK a nisu ostvarili nikakva zakonska prava, pa čak ni borački staž.

Konačno. Po svim ratnim statistikama vojska koja napada uvijek ima tri to deset puta veće žrtve nego vojska koja se brani. Zbog toga, broj poginulih muslimana bi morao da bude bar 12. 000, međutim čak ni muslimanskoj strani nije u interesu da se tačan broj objavi. Za političare je uvijek bolje da taj broj nakon rata bude manji, a da se i izvjestan broj vojnih žrtave "prelije" u civilne.

Sem političara i generali imaju iste interese - sve u cilju prikrivanja njihove nesposobnosti da komanduju vojskom. A kada već govorimo o komandnom kadru Armije BiH, po ocjenama Ratka Mladića, muslimanski borci su bili mnogo bolji nego njihov komandni kadar, za koga je rekao da je bio najgori od svih armija u BiH*. Ovo je i glavni uzrok velikog broja žrtava na muslimanskoj strani.

* Izjavu Ratka Mladića zasnivam na informaciji koju sam dobio od svoga komadanta, pukovnika M. Š.
ilijas_razno - 23317 - 15.01.2010 : Razvigor - best (0)

Pozdrav za Velimira


Veliki pozdrav za Velemira, pisca knjiege 'Ilijaški Nemanjići'. Posebna pohvala za obradu vojnih gubitaka u Ilijaškoj brigadi. Inače, ta knjiga je samo gruba skica za jednu mnogo opširniju i bogatiju studiju o toj slavnoj brigadi. Nadam se da ćete uspeti da uradite jedno takvo izdanje knjige o Ilijaškoj brigadi. A nadam se i da ćete ovde na sajtu pisati malo više o borbenim operacijama brigade.
forum - 23045 - 11.12.2009 : Razvigor - best (0)

Za Minera


Mineru,

Malo je skraćen i cenzurisan ovaj moj zadnji post, pa je tako i izgubio provobitni smisao. Postavio sam taj film i još jedan koji nije objavljen, čisto da vidiš ko su oni bili i kakvu su opremu imali. I ništa više od toga! Sve ostalo bi bilo suvišno za ovaj sajt. Nemam nameru nikom ništa da objašnjavam, neka svako veruje u šta god hoće, odavno sam prestao da verujem da svojim argumentima neko može da menja tuđe mišljenje.

Pozdrav za tebe!

Ostalima se nisam ni obraćao, pa ne znam zašto su se našli pozvanima da nešto komentarišu?

Razvigor,

kao što vidiš opet sam morao da izbacim isti komentar koji si napisao i u prethodnom članku. Privatni podaci vezani za posjetioce ovog foruma su nebitni. Podatak gdje neki Šuro, na primjer, živi je u eri moderne tehnologije sasvim nebitan, pa molim i sve ostale da se malo suzdrže od takvih komentara.

Iskreno rečeno, mislim da bi za svakoga ko živi, bilo u Sokocu ili Beogradu, bilo dobro i jako poučno da se malo "izmakne" i prošeta po inostranstvu jer bi naučio nešto o demokratiji, radu, životu... Dugo sam vremena živio i u Sokocu, Beogradu i Sarajevu, ali mi je ipak trebalo da živim desetak godina u inostranstvu pa da shvatim da da stvari, onakve kakve su tamo kod nas, i ne moraju da budu takve kakve jesu - samo da je Srbin malo pametniji.

Nemoj da me pogrešno shvatiš, iz tvojih prethodnih komentara je očigledno da si jako pametan momak, ali treba da znaš i da tvoj "cenzurisani" argument nije na mjestu. U eri moderne tehnologije, sve informacije koje ti imaš u mjestu tvoga življenja dostupne su svima u svijetu, i to u mnogo raznovrsnijim oblicima nego što ih vi dobijate.
kosovo_rat - 23040 - 10.12.2009 : Razvigor - best (0)

Legija


Mineru,
Da te ne bih puno davio, evo ti neki filmovi o Legijinoj jedinici JSO "u. Pregledaj malo youtube, ima još mnogo toga.



vogosca_razno - 23031 - 07.12.2009 : Razvigor - best (0)

Nocna dejstva


Naravno da se ne ljutim Mineru, jer ti nisi zlonameran, samo si neinformisan.

Kapetan Dragan je svoje akcije do detalja opisao u knjizi "Dete groma", a Legija u četiri svoje knjige o ratu na Kosmetu. Ja nisam rekao da su Legijini ljudi ubili na stotine ljudi u noćnim prepadima, već da je on detaljno opisao nekoliko noćnih prepada koje su uspešno izvršili. I niko ne može da dokaže da su tokom agresije imali i jednog poginulog. Novinari su posetili njihovu spomen sobu u Kuli, svi poginuli su nastradali do kraja 1998. Ali, sve to što sam ja rekao je istina, iako je to tebi jako čudno, jer si ratovao u drugim okolnostima, u kojim su se takve stvari činile nemogućim.

U ratu na Kosmetu je bilo mnogo čudnih dogadjaja koji deluju spektakularno, ali su ipak istiniti. Da li si čuo za noćni prepad na Šiptare u Račku 1999. godine, koji je kasnije iskorišten kao povod za agresiju? U tom prepadu Šiptari su imali 43 mrtva, a naši samo jednog lakše ranjenog. To nisu ničije izmišljotine, to je dokumentovano.

I 72. specijalna je imala nekoliko spektakularnih akcija na Kosmetu i u samoj Albaniji, deo tih njihovih podviga je zvanično objavljen fillmskim snimcima u toku i posle rata. Ja sam lično postavio film na netu o uništenju američkih helikoptera gde svedoči oficir koji je vodio tu akciju.

Pročitaj prvo te knjige, pogledaj te brojne dokumentarne filmove, razmisli i vidi da li je to realno i istinito.

Možda je ipak nešto i moguće od onoga što ti se sada i u ratu činilo nemogućim.

Bratski pozdrav!
betanija - 23018 - 06.12.2009 : Razvigor - best (2)

Betanija


O akciji specijalaca iz 72. specijalne brigade pričao mi je pre deset godina jedan od najboljih vojnika te brigade. I on je tvrdio da je akcija bila provaljena i da je neprijatelj obavešten unapred o toj akciji. Izgleda da je on i bio upravu.

To je sigurno odrađeno iz vrha KOS-a, koji je bez svake sumnje svo vreme rata radio za neprijateljske strane. Sigurno ni Stupar nije znao da će njegovi vojnici biti žrtvovani. Verovatno je to odradio zlokobni Aleksandar Vasiljević po nalogu svojih šefova spolja kako bi komromitovao VJ i tadašnju SRJ.

Drugo, JNA iz koje je nastala 72. specijalna nije imala znanja o obuci i upotrebi specijalnih jedinica jer takvu jedinicu nije ni imala u svom sastavu. Pripadnici 72. specijalne brigade su bili specijalci samo po nazivu i ništa više od toga. Većina tih vojnika imala je malo ratnog iskustva, a njihovi oficiri poput Stupara nisu imali znanja i sposobnosti za bilo kakvu ozbiljniju akciju.

To što nisu saslušali prave savete ljudi sa terena, zatim način napada i vreme napada, dovoljno govori o tome da nisu imali puno veze sa ratovanjem.

Bilo je krajnje glupo koristiti bilo kakvu specijalnu jedinicu, pa bila ona to samo i po nazivu, da zauzme neke kote bez strateškog interesa koje drže lokalni linijaši. To je svakako trebalo napasti noću, koristeći opremu za noćna dejstava i prigušivače.

Efikasnost u obuci i upotrebi specijalnih jedinica uveli su tek ljudi koji su to znanje doneli iz zapadnih zemalja, kao kapetan Dragan i Legija. Kapatan Dragan je u brojnim akcijama svojih Knindži imao samo jednog poginulog vojnika.

Treba pročitati Legijine knjige o ratu na Kosmetu gde opisuje dosta prepada na daleko bolje utvrdjene linije i položaje nego što su bili ovi na Betaniji, a uvek su ti prepadi bili bez žrtava u našim redovima. Vršeni su noću, koršćenjem noćne opreme i prigušivača. Legijin JSO nije imao mrtvih tokom NATO agresije 1999. iako je imao oko 200 žestokih okršaja sa šiptarskim teroristima i likvidirao nekoliko stotina terorista.
dobra_knjiga - 22018 - 24.06.2009 : Razvigor - best (0)

Knjige o Sarajevskom ratištu


Može li neko da mi kaže da li ima nekih knjiga koje se ozbiljno bave ratnim dešavanjima na Sarajevskom ratištu?

Čitao sam ratne romane Željka Pržulja, roman Miše Mijatovića, kao i jednu knjižicu Dušana Zurovca, ali tu nema ništa specijalno. Jedino ozbiljnije delo na tu temu je generala Radinovića 'Laži o Sarajevskom ratištu' iako se tu ne govori direktno o vojnim operacijama, nego o razotkrivanju muslimanskih laži.
ilijas - 21981 - 18.06.2009 : Razvigor - best (0)

RE: Semizovacki bataljon


Pitanje o Semizovačkom bataljonu, za Slavka Jovanovića.

Pošto si rekao da si čitao ranije tekstove, interesuje me da li si ti opisao napad o kome smo pre toga pisali Vogošćanin Pravi i ja? I on i ja samo pisali o tome kako su muslimani u tom napadu prešli putnu komunikaciju Semizovac-Srednje i nastavili dalje, ali su vraćeni nazad. Ja sam postavio i priču jednog muslimanskog vojnika koji je učestvovao u tom napadu. Ako si ti učestvovao u tom našem kontranapadu, molim te opiši to malo detaljnije.

Da li siguran da su u tom kontranapadu bili Panteri iz Bjeljine? Koliko ja znam, oni su tada bili zajedno sa 65. pukom na Treskavici, mada ne isključujem da su bili i na ovoj strani. Znam da je cela Specijalna brigada MUP-a RS bila duž puta Semizovac-Srednje.

Pozdrav!
nisici_razno - 21777 - 26.05.2009 : Razvigor - best (1)

Molba za Jovu!


Zamolio bih te Jovo da se još jednom vratiš na tu akciju našeg kontra udara od 18. juna 1995. i da borbe oko tih rovova što detaljnije opišeš. Piši iz lične perspektive, ono što si ti video. kako je taj furiozni juriš izgledao, koliko je trajala borba, da li ste videli nekog neprijatelja, koliko je bilo naših i njihovih mrtvih i iz kojih njihovih jedinica su bili, kakve su uniforme imali, šta su nosili od oružja i tome slično.

Takvi opisni detalji čine potpunu sliku jednog takvog junačkog podviga.
nisici_razno - 21750 - 23.05.2009 : Razvigor - best (0)

Podrška Jovi!


Hvala puno Jovo za ove poslednje tekstove, slažem se sa ostalima da su zaista potresni! Samo nastavi što detaljnije da opišeš tu veliku muslimansku ofanzivu, neka ostane svedočanstvo za istoriju!

Slažem se u potpunosti sa ocem palog borca - Špirom, da treba što više primera srpskog junaštva na Sarajevu opisati i sakupiti u jednu ozbiljnu knjigu. Počelo je da se radi i na tome, biće priče i o tome!

A ovim 'dobronamernima' koji apeluju da se ništa ne piše o proteklim događajama, hteo bih samo da napomenem da se cela ratna arhiva VRS već tri godine nalazi u Sarajevu, tako da nisu potrebni nikakvi internet špijuni da ovde pronalaze podatke. Sve oni imaju, tako da ne trebate iz čiste gluposti, ili zlonamernosti da ometate istinu o srpskoj borbi da izađe na videlo!
nisici_razno - 21712 - 18.05.2009 : Razvigor - best (0)

Jovo, molim te da nastaviš


Ponovo bih zamolio Jovu Pejića da nastavi sa hronikom rata na Nišićkoj visoravni i da to završi opisom muslimanske ofanzive 1995. Sa uživanjem sa čitao njegove studiozne tekstove.

Pozdrav svim Srbima!
dobra_knjiga - 21522 - 28.04.2009 : Razvigor - best (0)

Zašto ne reći istinu o Sarajevu?


Kada je izašla ta knjiga "Zašto ne reći istinu o ratu u Sarajevu"? Šta je tu opisano i kakva je tvoja ocena te knjige? Po prvi put čujem za tu knjigu.

Pitao bih sve na Forumu da li je neko od vas čitao knjigu Miše Mijatovića "Pismo prijatelju" gde opisuje svoje ratne uspomene? Naravno tu ima velikih izmišljotina, ali to nije drastično vezano za ratna dešavanja.

Da li je istina da je čovek stvarno bio tako hrabar i svugdje prisutan? Ovo pitam jer su mi dva prijatelja koji su ga sretali u ratu potvrdila da je čovek stvarno bio ludo hrabar.

Pozdrav svim Srbima!
forum - 21450 - 21.04.2009 : Razvigor - best (0)

Za Ramštajna, Jovu i Pravog


Zamolio bih Ramštajna i Jovu Pejića da nastave sa pisanjem i opisivanjem ratnih dešavanja i akcija u kojima su učestvovali.

Jova Pejić je odlično hronološki obradio sva važnija dešavanja i borbe na Nišićima sve do kraja 1994. Bilo bi lepo da opiše i sve borbe tokom ključne 1995. pogotovo iz one velike letnje muslimanske ofanzive.

Takodje bih zamolio Ramštajna da i on opiše svoje učešće u borbama tokom te velike muslimanske ofanzive tokom 1995.

Vogošćanin Pravi je sa svoje strane dao veliki doprinos opisujući borbe u kojima je tada učestvovao, ali bi se sa vašim svedočanstvima ta slika proširila i upotpunila.

Veliki pozdrav svim Srbima!
gorazde - 20878 - 02.03.2009 : Razvigor - best (0)

Ofanziva u oktobru 1995. godine


Zis,
Da li misliš na poslednju muslimansku ofanzivu na trnovsko - goražnadskom pravcu iz oktobra 1995? Tad je stvarno bilo najteže jedinicama Sarajevsko - romananiskog korpusa da zaustave višestruko mnogobrojnije neprijateljske snage predvodjene odlučnim Zaimom Imamovič, koji je u toj ofanzivi i poginuo, a oni krajnjim naporom zaustavljeni. Naši su tada imali na tom pravcu jako malo ljudi i malo municije. Na jednu našu doletalo je deset neprijateljskih granata.
Molim te, ako si ti ili bilo ko od ovde pristunih direktno učestvovao u tim borbama, piši o tome najdetaljnije, da se ti podvizi otrgnu od zaborava.
Pozdrav!
zaboravljeni - 20860 - 28.02.2009 : Razvigor - best (0)

Srđan Knežević


Ako je ovde na forumu neki bivši pripadnik 'Belih vukova', zamolio bih ga da opiše neke akcije ove legendarne jedinice i njenog legendarnog komandanta Srđana Kneževića.

Ispravite me ako grešim, ali mislim da do sada ništa nije o toj jedinici objavljeno. Ni jedna knjiga?
ilijas - 20843 - 27.02.2009 : Razvigor - best (0)


Zamolio bih Mlađu iz Ilijaša da detaljnije opiše neku od borbi u kojima je učestvovao na Ravnom Nabožiću tokom te letnje muslimanske ofanzive 1995. Do samog kraja ofanzive, taj pravac je držala 7. muslimanska brigada.

Veliki pozdrav!
rat_olovo - 20823 - 26.02.2009 : Razvigor - best (1)

Deblokada iz pravca Taračin dola


Ja ću govoriti o napadu koji se desio istog tog jutra, 15. juna 1995. samo malo dalje od Ravnog Nabožića. Ovaj napad je izvela jedna četa brigade iz Tešnja predvođena sa nekoliko izviđača 2. brdske brigade iz Sarajeva. Oni su iz pravca Taračin dola napali naše linije, izbili na put Semizovac - Srednje i pokušali da izbiju na kotu Motka.

Evo šta je na internetu napisao jedan od učesnika te akcije:

"U akciju je krenulo oko 150 vojnika brigade iz Tešnja i par nas izviđača iz 2. brdske brigade iz Sarajeva. Upali smo iza leđa njihovim linijašima i posle par minuta borbe probili smo liniju. Brzo smo napredovali prema cesti. Poslije sam izgubio vezu sa našim IKM " om. Pokušavao sam stalno da ih dobijem, da bi ubacili jedinice prema Lipi, jer je to bilo ključno. Nažalost, niti sam ja dobio njih, niti su oni dobili mene. Niko nas nije pratio, bili smo prepušteni sami sebi. Došli smo do ceste, prešli je i nastavili dalje napred. Iznad ceste nas je MUP " a iz Foče. To znam jer sam ih uhvatio na vezi. Onda nas je poklopila artiljerija. Bili smo napadnuti i sa leđa i sa prijeda. Tako smo došli u neku vrstu okruženja. Tešanjcima je poginuo komandir čete i nakon toga kod njih je nastalo rasulo. Krenuli smo nazad. Šubara je preuzeo komandu i uspeli smo nekako da se izvučemo. Na povratku smo došli do ceste koju je pod kontrolom držao 'sijač smrti' sa jednog uzvišenja prema Semizovcu. Tada sam ispalio granatu iz ručnog bacača 'Karl Gustav' u pravcu od kuda je pucao sijač. Na par minuta se pucnjava utišala, pa smo uspeli da pretrčimo cestu. Kada je sijač ponovo počeo da puca, ranio je poslednjeg vojnika, koji je ipak uspeo da pretrči cestu. Taj vojnik je bio iz naše jedinice, sijač mu je slomio cjevanicu. Poslije smo bez većih problema uspeli da se izvučemo prema Tarčinom dolu. Gotovo svi poginuli su bili od granata. Nisam siguran da naši nisu pucali tad po nama. Pošto mi tad nismo imali vezu sa našim IKM " om, siguran sam da su granate koje su padale dolazile i sa naše strane. Svi naši poginuli su ostali tamo, nismo mogli da ih izvučemo zbog konfiguracije terena. "
ilijas - 20813 - 26.02.2009 : Razvigor - best (1)

Muslimanski izvori o deblokadi


Odlična ti je ova priča Vogošćanine, pogotovo sa ovim dopunama. Čuo sam za tog bageristu. Mislim da je taj bagerista trebao da "zaore" sam put Semizovac - Srednje, kako bi sprečio dotur i manevar našim snagama, dok oni ne uvedu veće snage. U svakom slučaju, pao vam je u ruke, a da nije obavio posao. Postaviću danas jednu priču koja će se nadopuniti na tvoju, istog sudbonsonog dana su se odigrale.

A evo šta sami neprijatelji pišu o toj ofanizivi, ovo je citat iz njihovih novina.

"Kada je pakao počeo, znao sam samo da nam se zadatak zove - Lukavica. Ne znam sta smo trebali, ali znam da ništa nismo uradili... U prvom napadu imali smo jednog poginulog i četiri ranjena", kaže jedan hercegovački borac, i danas nesigurno objašnjavajući gdje je, zapravo, ta Lukavica.

"Treći put smo presjekli trebevićku cestu. I treći put se sve završilo na isti način: mi krenemo, sve uradimo, zadatak obavimo, i onda, kada treba stići pojačanje, kada trebamo ostati, počinje serija granata, počinje smrt i problemi", priča je sarajevskog borca. Oni koji su u akciji deblokade učestvovali na Nišićkoj visoravni, još su ogorčeniji: "Artiljerija HVO-a iz Dastanskog trebala je pokrivati našu liniju. Njihov komandir je napravio raspored, ali se onda naš komandant pravca "dosjetio" da su oni ipak HVO i tražio od momaka da ih on razbaca. Naravno, ne bismo ni mi kod njih pristali da nas raspoređuje tamo neki njihov i oni su onda rekli: "lli kako je dogovoreno, ili nikako".

Dok su se oni tako raspravljali, počeli su nas nadlijetati cetnički helikopteri, počela je pucnjava... Naš diverzantski vod je prebačen na liniju na kojoj su momci već dva puta vraćeni. Prva, udarna ekipa je krenula a za njom druga postava sa vrećalaa za spavanje - ubjedena da će tamo i ostati. Negdje 800 metara duboko u četničkim položajima dočekala ih je zasjeda: trojica mrtvih i osam ranjenih. Pet sati kasnije izvukli smo svoje mrtve i vratili se na našu liniju. Kasnije smo čuli da je tu poginulo ukupno 17 momaka, a oko 80 je ranjenih. Ništa se nije uradilo! "

Generalska prevara

Radovan Karadžić je tih dana izjavio na Srni: "Svjesno smo ih čekali. Nismo htjeli izlagati naše vojnike - jednostavno smo njih pustali u džepove i zatvarali ih. " Početna medijska euforija koja je pratila akciju deblokade jenjavala je sa sve česćim zatvaranjem tunela za prenošenje šehida: tek nedavno je prvi put javno rečeno da je akcija deblokade odnijela 404 života vojnika Armije BiH, a da je broj ranjenih dostigao cifru od 1. 360. Ni tada ni poslije niti jedan oficir Armije BiH nije prozvan niti pozvan na odgovornost. U vrijeme same akcije, ekipi koja je kao komišija boravila na terenu podnesen je i ovakav izvještaj: "Pokazali smo vareškim vlastima kako se treba ponašati. Što se tiče fronta - imamo malih problema, ali bit će bolje! " U te male probleme uvazeni starješina je smjestio sve one brojke mrtvih i ranjenih i niti jedan milimetar oslobođene zemlje. Ono što je počelo 15. juna i što je za četiri dana trebalo deblokirati Sarajevo, pretvorilo se u iscrpljujuće granatiranje i frontalno nadmudrivanje u kome je Armija Bosne i Hercegovine jako loše prošla. Jedan od bližih suradnika predsjednika Izetbegovića tvrdi da je bio svjedokom pripremanja Predsjednika da javnost obavijesti kako "treba izdržati još samo koji dan - Sarajevo je skoro slobodno" U tom času, tvrdi ovaj izvor, deblokada je već propala, a Ganić je u telefonskom razgovoru pokušao to Predsjedniku obzirno saopćiti. Nije uspio jer su iz armijskog vrha Izetbegoviću podastirane netačne informacije, u kojima se sve odvijalo po planu.

"Gospodo generali, vi ste mene prevarili", prva je rečenica koju je Predsjednik uskoro izgovorio na Proskoku.
rat_olovo - 20791 - 25.02.2009 : Razvigor - best (1)

Debolokada Sarajeva


Pozdrav za brata Struju! Ne oklevaj, nego piši što više o uspomenama iz rata. Kako god da napišeš, biće dobro.

Heteo bih da kažem da je muslimanski vojni vrh sa svojim stranim savetnicima, svoj optimizam o uspehu 'deblokade Sarajeva', temeljio na dve stvari. Prvo, uzdali su se u svoju ogromnu brojčanu prednost, da će uspeti negde na tako ogromnom frontu odlučujuće ugroziti odbranu Srpskog Sarajeva. Druga stvar je bio veliki nedostatak municije na srpskoj strani, kao i goriva, ali presudno artiljeriske municije.

Taj veliki problem nedostatka municije bio je aktuelan još od juna 1993. I to je njima bilo poznato. Oni su tada municije imali u izobilju, kao i dobro opremljenih vojnika. Bili su sigurni da će za desetak dana uspeti da pregaze Srpsko Sarajevo igrajući na ove dve strategiske slabosti VRS.

Medjutim, Sarajevsko - romaniski korpus je uspeo da 'nabavi' više od 15. 000 artiljeriskih granata i da dovede kvalitetna pojačanja.

Nakon takvih izmena, u toj odlučujućoj bici za Sarajevo odlučilo je znanje i srce!
ilijas - 20751 - 23.02.2009 : Razvigor - best (1)

Pocetak ofanzive


Uvereni da im je plan o 'deblokadi' Sarajeva doveden do perfekcije i da znaju sve 'slabe tačke četnika', generali 'Armije BiH' su dali znak za početak ofanzive.

Ofanziva na Srpsko Sarajevo je počela 15. juna u ranim jutarnjim časovima. Oko 60 hiljada najboljih muslimanskih vojnika je sa svih strana napalo na srpske linije odbrane. Početni uspeh postigla je 7. muslimanska brigada koja je posle svega nekoliko minuta borbe uspela da probije srpske linije odbrane na Ravnom Nabožiću kod Ilijaša. Nakon pogibije nekoliko vojika, a među njima i najboljeg borca ove brigade Rifeta Koprdže, 7. muslimanska brigada je zastala. Srpska odbrana je munjevito reagovala na ovu opasnost.

Snage Specijalne policiske brigade brzo su posele stare rovove koje je VRS imala na ovom području još 1992. godine i spremno u tim rovovima dočekale borce 7. muslimanske brigade u nastupanju. Posle kratke i žestoke borbe, pripadnici 7. muslimanske brigade su zaustavljeni, a kada ih je počela da tuče i srpska artiljerija krenuli su u povlačenje.

Ako je neko od učestvovao u pomenutom događaju, bilo jako lepo da nam ih detaljno opiše.

Brojčani odnos između VRS i 'Armije BiH' na sarajevskom ratištu tokom te najveće muslimanske ofanzive tokom leta 1995. godine je bio skoro neverovatan. 'Armija muslimanske BiH' je tada imala oko 120. 000 svojih najboljih vojnika, dakle više od polovine svog brojnog stanja u to vreme. Samo njihov 1. korpus imao je tada 87 hiljada boraca, po njihovim podacima. I još oko 35 hiljada najboljih boraca iz ostalih korupsa bilo je dovedeno na spoljni front Sarajevskog ratišta. VRS je tada na spoljnom i unutrašnjem frontu imala samo 21. 000 vojnika. Bilo je dakle šest poturica na jednog srpskog vojnika. I pored toga, vitezovi Srpskog Sarajeva su odbranili grad i ponovo okitili srpske ratne zastave besmrtnom slavom.
rat_nisici - 20730 - 21.02.2009 : Razvigor - best (2)

Ofanzivi na S. Sarajevo - jun '95


Ofanziva je dugo i temeljno pripremana. Vojni vrh Armije BiH bio je siguran da je preduzeo sve potrebne mere za uspešno 'deblokiranje' Sarajeva. Akcija je pripremana mesecima i u izradi planova su učestvovali i američki generali. Plan je razrađivan do najmanjih sitnica, a za izbor glavnih pravaca napada korišćeni su detaljni satelitski snimci. Neprekidno je vršeno izviđanje srpskih polžaja, dopremane su zalihe oružja i municije i uvežbavane jurišne jedinice.

Za 'deblokadu' Sarajeva direktno su angažovane jedinice 1, 2, 3, 4, 6 i 7. korpusa. , kao i Gardijska brigada koja je bila direktno pod komandom Generalštaba 'Armije BiH'. Ukupno je bilo angažovano oko 60. 000 najboljih muslimanskih vojnika. Sve muslimanske jedinice određene za ovaj zadatak bile su izuzetno opremljene i naoružane, a posebno ekstremne mudžahedinske jedinice od kojih se najviše i očekivalo.

Osnovna zamisao je bila da se 'deblokada' izvrši sa spoljnog prstena. Snage 1. korupsa iz Sarajeva imale su zadatak da vežu snage VRS na unutrašnjem prstenu i da budu spremne za spajanje sa snagama 3, 4, i 7. korpusa koje su imale težišnu ulogu u napadu. Snage 3. korpusa 'Armije BiH' pod komandom generala Kadira Jusića imale su zadatak da napadnu na frontu širokom 20 kilometara između Breze i Nišićke visoravni, preko Čemerske planine ka Srednjem i Semizovcu, sa ciljem da preseku komunikaciju Srednje " Sarajevo i preko objekta Motka se spoje u selu Tihovići sa snagama iz 1. korpusa iz Sarajeva. Ovo je trebalo da bude i glavni pravac nastupanja u ofanzivi, a prvi ešalon se sastojao od snaga 7. muslimanske brigade iz Zenice, 1. manevarskog bataljona i 14. manevarskog bataljona. Snagama prvog ešalona je komandovao pukovnik Šerif Patković, komandant 7. muslimanske brigade iz Zenice. Pomoćni pravac napada bio je Visoko " Ilijaš " Semizovac, a u prvom ešalonu na ovom pravcu nastupali su 357. brigada, specijalna brigada 'Crni labudovi', i 2. manevarski bataljon. Drugi ešalon na oba pravca činile su snage 3. korpusa 'Armije BiH'. Snage 7. korpusa 'Armije BiH' predviđene za ovu operaciju prebačene su na Treskavicu, odakle su u sadejstvu sa snagama 4. korpusa imale zadatak da ovladaju platoom Treskavice i pravcem Trnovo " Krupac, zatim da prodru do Lukavice i spoje se sa snagama 1. korpusa, koje su između ostalog imale zadatak da napadaju ka Trebeviću i Jahorini.

Vojno i političko rukovodstvo Republike Srpske bilo je dobro upoznato sa velikim pripremama muslimana za uništenje Srpskog Sarajeva. Zato je odlučeno da se Sarajevsko-romaniski korpus ojača snagama 65. zaštitnog puka, 1. bjeljinske brigade Panteri i jedinicama MUP-a Republike Srpske. Angažovana je komletna Specijalna brigada policije, kao i veći broj posebnih jedinica policije. Za ova pojačanja Sarajevsko-romaniskog korpusa, vojni vrh 'Armije BiH' saznao je tek kada je ofanziva otpočela, čime je postignuto potpuno iznenađenje, što je verovatno odlučujuće uticalo na konačan ishod operacije. Vršene su poslednje pripreme za početak ofanzive. Načelnik Generalštaba 'Armije BiH', general Rasim Delić, obilazio je jedinice koje su trebale da krenu na Srpsko Sarajevo. Bio je zadovoljan izgledom i opremom svojih vojnika. Vojnici su imali nove, mahom američke uniforme, oprema je takođe bila strane proizvodnje, imali su kvalitetno pešadisko naoružanje. Veći broj artiljeriskih oruđa bio je spreman za dejstvo. Municije je bio u izobilju, tako da su svi verovali u uspeh buduće operacije. Vojnicima je podizan moral pričama o tome kako će spektakularno izgledati ulazak u Sarajevo oslobođeno 'četničke opsade' i kako će taj ulazak nadmašiti slavu partizanskog oslobođenja Sarajeva 1945. godine. Govoreno je im je i da će probijanje 'četničkog obruča' oko grada značiti i kraj rata i potpuni vojni poraz 'četničkog agresora'. U jednom od svojih govora kojima je hrabrio svoje vojnike, general Rasim Delić je rekao: 'Vama je jasno kuda se ide, ali ja sam dužan ovog moomenta da vam to i zvanično kažem. Mi, znači Armija RBiH, moramo ući u Sarajevo! To je zadatak naroda, koji nam ga je postavio; onog naroda iz Sarajeva. Prošlo je vrijeme bilo kakvih kalkulacija. Mi smo sada zrela vojska. Prema tome, i ovaj zadatak sa ovim snagama koje su pripremljene, sa ovim sredstvima, sa ovom motivacijom, mora se izvršiti. Rješavanjem Sarajeva mi strateški preuzimamo inicijativu da nam ne mogu više odgovoriti ni na jednom dijelu terena. U ovom zadatku može da bude samo po onoj spartanskoj, sa štitom ili na njemu. Zadatak se mora izvršiti. Mi u čaršiju moramo ući, spojiti se sa gradom... '

I tako su poturice krenule da pregaze Srpsko Sarajevo i da u njemu pobiju sve što je srpsko....
forum - 20677 - 16.02.2009 : Razvigor - best (0)

Predlog


Hvala puno Pravom Vogošćaninu za priču o borbama za Jasen. Odlično pišeš i samo nastavi, zadovoljstvo te je čitati, posebno cenim tvoj trud da sve te slave dane otrgneš od zaborava.

Preporučio bih ti da samo malo više dodaš sopstvenog doživljaja tih borbi. Da ubaciš malo više borbenih detalja koje si lično proživeo, da opišeš neko prebacivanje, otvaranje vatre na neprijatelja, opštu atmosferu borbe i slično. Time bi se dobila jasnija i potpunija slika tih dogadjaja.

Puno pozdrava za tebe i ostale Srbe!

Svako dobro!

Odličan komentar! Ja bih samo dodao da pokušaš da malo preciznije odrediš vrijeme nekih akcija. Ponekad nisam siguran da li je ljeto ili zima, 93. ili 94. godina. Ja mogu da nađem tačne datume u podacima iz Haškog tribunala ili muslimanske dokumentacije koji su jako dobro obradili ove događaje, a sve je dostupno na internetu.

Konačno, zamolio bih sve autore komentara da, ako je to moguće, uvijek govore o jednom događaju, a ne o nizu više događaja. Primjera radi, u nekim člancima se govori i o vanjskom prstenu, Žuči i Goraždu - sve u isto vrijeme. Naravno, ponekad je to potrebno, npr. ako pišete o nekom borcu, poput Miće Vlahovića. Na vama je da odlučite.

Kratki i sadržajni članci su obično i najpopularniji.

Konačno, molim vas da me ispravite ako u nekom članku pogriješim u imenima. Naime, većina vas (uključujući i Pravog) nema naša slova na tastaturi, pa se ja ponekad zabunim oko imena koja mi nisu poznata. Molim vas da me obavezno ispravite dovoljna je kratka poruka tipa: "Članak 20646: paragraf 3, red 4, stoji Sorak, treba Šorak". Ispravke možete slati anonimno, upišite komentar sa naslovom "Ispravka". Posebno bih zamolio Vogošćane sa kojim sam u kontaktu (Oko, Aco) da me oni ispravljaju. Ovo se posebno odnosi na autore članaka.
vogosca - 20419 - 01.02.2009 : Razvigor - best (0)

Borbe u ljeto 1995. godine


Svaka ti čast brate na ovim tekstovima, sa zadovoljstvom te čitam. Opiši, molim te, i one strašne borbe iz juna i jula 1995. godine, kad su balije krenule da zauzmu Srpsko Sarajevo. Živ bio i svako ti dobro!




Idi na stranu - |listaj dalje|