fix
Logo
fix
Nalazite se na Forum-Najnoviji
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje

kosovski_boj - 69533 - 18.05.2012 : Novak Alimpić Beograd - best (1)

O Milošu Obiliću i Bosni


Veoma je česta pojava da se Miloš Bilić pokušava prikazati kao neistorijska ličnost, a naš narod je sklon da proguta lažnu istoriju.

Miloš Obilić, a ja kažem Bilić je bio Srbin iz Bosne. Otac mu je ubijen od strane vojske Nikole Altomanovića, a bio je na strani Tvtka. U to vreme najčešći sukobi su bili zbog rudnika Srebrenice. Kako je ovaj trebao i Tvrtku i Lazaru, a naravno Altomanović nije imao nameru da ga ustupi pogotovu i zbog toga što je imao najjaču vojsku na Balkanu.

Nakon očeve smrti, Miloš je kao dete prebegao Lazaru sa majkom. Nije bilo veliko čudo što je postao vojnik i vitez jer imanja nije imao. Neposredno pred Kosovski boj uspeva da osveti oca. U borbi sa Tvrtkom i Lazarom od teških rana podleže Nikola Altomanović. Vlast preuzima Тomislav Altomanović, stariji ali i manje sposoban brat. Altomanovići su nakon smrti Cara Dušana držali Hercegovinu, deo Crne Gore, skoro pola Bosne, a u Srbiji Užice, Kopaonik i Rudnik.

U to vreme Dubrovnik je Nikoli plaćao danak, znači ne kralju Tvrtku. Altomanović je imao preko 50.000 konjanika! Možete onda zamisliti sa koliko je pešadije raspolagao!
zaboravljeni - 69522 - 18.05.2012 : Novak Alimpić Beograd - best (0)

Zvezdini navijači


Tomislav ( Sreten ) Veljančić 1964 - 1993Ostale Sarajlije bih upitao: Zna li neko da mi kaže nešto o pogibiji Tome (Sretena) Veljančića? Čuo sam oprečne varijante i dan-danas ne znam istinu. Bio je veliki Zvezdaš.

Za Bobara ne znam dal' je živ, ali sam čuo da mu je transporter prešao preko noge. On je bio visok, crn momak, 1973. godište. Takođe je bio veliki Zvezdaš.

Za Šineta sam čuo da ga je ubio snajper na Ilijašu u zimu 93/94. godine. Ako neko zna nešto o ovim ljudima neka mi javi.

Pozdrav svima!
prepiska - 69466 - 16.05.2012 : Novak Alimpić Beograd - best (0)

Prepiska: Sarah Bon


Drži se ti kujne snajka i nemoj nemoj o istoriji. Nisam ti ja kriv što nisi Srpkinja. A Željko još fin pa se objašnjava sa tobom, lujkom. Poludećeš od pakosti! A pakost ne možeš pretvoriti u istorijske činjenice. Klepetušo!
gorazde - 69460 - 16.05.2012 : Novak Alimpić Beograd - best (0)

Goraždanski zločinci


Hvala ti Tomo na onom snimku, ja sam pisao bratu Oku, kako me prodaše gore i kako to od Srba iz Bosne to nikada ne bih doživeo...

Imam opširne podatke o stradalim civilima u Goraždu na početku rata, o pljačkanjima imovine, klanjima, a zaključno sa maj-jun 1992 godine. Ovo su imena zločinaca i koljača:

  • Azem Obarćanin
  • Sejo Kanilić
  • Edin Pita
  • Čeljo zvani Kako
  • ŠehoviĆ islednik
  • borovac Čuvar apsane
  • ahmet Sejdic i zet Avdo - Višegrad
  • Beko Kustirica
  • BerimaĆ Anel - Višegrad
  • Fadil FakoviĆ
  • Efendić Hadžo glavni organizator pogroma
  • Rašid Rijad
  • Borovina Enver
  • Merkez Ibro
  • Hodžić Šefko
  • Dragaš Saša -naše djubre
  • JusiĆ Jaško
  • Koso Ramiz
  • Džebo Samir
  • Đakovic Mensur
  • Džambenović Dino
  • Subašić Osman
  • Peštek mujo
  • Koso Ramiz
  • Džebo Samir
  • Hasanagić Apko

    U selu Brda zaklani su civili:

  • Budo Ujara
  • Šero Pantović
  • Miloš Drekalo

    Počinioci zločina (ko klao ko držao):

    Rogo Muje Salko 1952 Bačići
    Rogo Muje Aljo 1956 Bačići
    Rogo Sulje Rasim Bačići
    Rogo Sulje Murat Bačići
    Rogo Murata Enes 1971 Bačići


    Ako je živ Enesa treba vatati!


  • MiŠu i Milenka Jevđevića u mahali Goražde streljali na pravdi boga sledeĆa lica:

  • SijerĆiĆ Sadika
  • Abdulselam Pelam
  • RaŠČiĆ Memsudin zvani mesko
  • TeroviĆ Samir
  • Klovo Admir "Tajson"
  • Imširović Ibrišim ovog biH ja robijao samo zbog generalija!
  • Zlatić Mustafa "autoprevoznik" je "junački" ubio i zaklao Vuković Koviljku staru 65 godina.
  • rsk - 69456 - 16.05.2012 : Novak Alimpić Beograd - best (0)

    Malo rata iz Požege


    Evo da vam opšem i situaciju kada me ostaviše samog!

    Bio sam još klinac, i ne odslužih ni vojsku, nego sve u hodu. Naučih da baratam i tromblonom, i zoljom....

    U Bosni je to sa onom ekipom bilo nemoguće. Pogledaj snimak na Youtube (kucaj "Požega Kamensko ffv") i videćes napad ujki sa tenkom. Na početku videćeš ih kako pretrčavaju na desno, idu na mene samog. Iako je to bila dobra ekipa Novosađana i par nas iz Beograda, počelo je traljavo iako smo ih pocepali k'o zvečku!

    Dođem ja sa straže u 13h. Tu u Kamenskoj nas 10 predstraža i 400 m uz put mijaci 30 momaka još. U 13:20 upadoše ujke, nisam video ništa, čuo, tenkove su kurve vozile na šlepu. Papci na straži, umesto da gruvaju oni čekaju da im se namesti više njih. Nas desetak da istrcimo brate kao u crtanom filmu odbiju se od vrata pa opet po trojica na okvir. Ja kao frajer pustim ih sve pa ja zadnji. Treba mi 10 m do iza kuće pa kanalom 400 m do mojih da se razvučemo. Međutim, niko ne osta da me štiti iza ćoška, ujke na deset-petnaest metara od mene, koliko ti duša ište. Geknem na led i rekoh sebi kraj! Okrenem se direkt, pocepam jednog kunem se, počeše da uzmiču, a ja pobegnem iza kuće pa puzanje kanalomdok je tenk gruvao, posle se razvučemo i odvalimo ujke. Uveče su pobegli nazad u Požegu.

    Na radiju su priznali da su imali teške gubitke.

    Eto, to mi bila jedna od najlepših tuča. Ipak, tada sam bio jako razočaran pa se vratim kući, jer su nam svi meštani dezertirali. Nisam brate hteo da se bijem za njih, ko ih...

    Eto, brate, tad ti prodaše i mene!

    zlocini - 69452 - 16.05.2012 : Novak Alimpić Beograd - best (1)

    O ratnim drugovima i neprijatelju


    Nisam bio u Vogošći, tad u redovnoj vojsci, Ćilipi, Glavska, Čepikuće ali sa nesposobnom JNA, zlo koji su to debili zlo!! Bili su mi drugovi Orlovi kpd Brneta, Nebojša, Vaske... Ratovali smo zajedno u Zapadnoj Slavoniji, zatim Crni na minobacaču, Jenki, Mališa, možda se sećaš njih...

    Ovde često srećem Jovu iz Šekovića. Bio je kod Pelemiša. Diverzanti.

    Pitao bih te i da li znaš nešto o pogibiji moga druga Tome Veljančića? Niži, plav momak. Sarajlija. Bio je naš Zvezdaš, dosta smo se družili i ranije dok smo putovali svuda sa Zvezdom.

    Čičolina je bila i tu, a i na Olovu i Trnovu... Svuda. Ja bio samo na Goraždu. Nisam non-stop ratovao. Vraćao sam se u normalu. Al' opet pukne čovek! Uvek je bilo tako kod Srba. Uvek borci popišani od gnjida. Uvek brate, takvi smo mi...

    Ej, brate Bylijama spomenik na Tašu. Kleči u Potočarima, a ništa za Skelane i Kravicu?

    I ja sam brate kukao za Englezima na Kosovu. I beše ih na Đakovici i Košarama. Jednu SAS-ovu ekipu pocepali klinci, redovna vojska 78/79 godište. A američke "Foke" na Đakovici poklaše četu Leskovčana, sve do jednog. Kasnila 63. padobranska.

    I vas VBR osakati, francuske haubice.

    Veruj, bilo mi je lepo kad se tukoh protiv celog sveta. Kažem klincima: "Opušteno sine ne mogu nam ništa!" Mogu samo da nas ubiju. Nasmejemo se i krljaj! Obožavao sam klince ponosili bi se i vi sa njima.

    O Rusima, brate, da i ne pričam. Za njih sam Lepa Brena! Jasno mi beše šta snađe Hitlera. Vidi da li znaš nekog od navedenih momaka!

    Pozdrav
    poginuli - 69422 - 15.05.2012 : Novak Alimpić Beograd - best (4)

    Tomislav (Sreten) Veljančić


    Brate moj, za tvoju pogibiju mi je javio Đura Zrenjaninac. Čuo sam i razne verzije. Ako je od srpske ruke, seme mu se zatrlo dabogda!

    Sve sam vas Sarajlije moje Zvezdaše pogubio! Ali, nisi zaboravljen moj brate! Svu smo Jugu sa Zvezdom prošli a da ni jednu tuču nismo izgubili. Uz to smo i vagon piva popili!

    Zadnji put u Evropi Želja - Zvezda , nismo znali da nema više. Posle ratišta u Slavoniji ne dadoše mi redovnu vojsku u Sarajevo iako sam hteo da budem sa vama u februaru '92. godine. Umesto toga, dadoše mi Bar i Podgoricu pa dohvatih Ćilipe. A bilo je logično da zajedno ratujemo! Svako ko te je poznavao znao je da si ti bio ljudina i Srbenda... Ni muslimani to ne mogu poreći.

    Sve vas pogubih u mojim dvadesetim! Nema više ni Šuce, ni Vojvode, i Želja je umro - ubi ga snajper na Ilijašu. Možda je samo Bobar još uvek živ.

    I Sirko je poginuo, naravno na turskoj strani. Našeg Azru Tuzlaka obesiše na početku rata. Em je bio Zvezdaš, em je sebe Srbinom zvao. Bezbeli tamo u tvom svetu sada ima više pravih nego u mom...

    U jedno budi siguran: osvetio sam i tebe i braću Sarajlije.

    Pozdrav brate od Ampija sa Severa!
    srbija - 69419 - 15.05.2012 : Novak Alimpić Beograd - best (3)

    Ja sam ti, brate, već odavno umro!


    Pozdrav brate,

    čitao sam i tvoje tekstove. Sećam se kad ste zveknuli taj avion. Čuo sam i ono na motoroli: "Gori k'o u Somaliji".

    Pričao sam i sa Višegrađanima motorolom. Svađali se povremeno sa Turcima, ali oni bi nam brzo razbijali kanale.

    Kaže: "Jel žuljaju prsti ćedo, ovo je Amerićko"

    Stalno trčanje i javljane za nove kanale... Vuk 1, vuk 2...

    I ja sam brate prestao piti pivo. Nema se više sa kim. Neki mi drugari poumiraše od raka. Popušismo na Krvavom Pastriku 1999. godine. I ja čekam da majkam, ali još ništa. Izgleda da sam imun i na sidu.

    Iskreno da ti kažem, bolje da posle '99 ništa ni ne videh ni čuh... Ali eto, NATO nesposoban, Šiptari pogotovo. Ja ti uvek preteknem, čak i kad nema nekog racionalnog objašnjenja za to. Nisam čak ni bio ranjen, ni kod ujki u Slavoniji, ni Balija u Bosni, ni Šiptari na Kosovu, ni Amera iz vazduha. A bili smo u samom paklu. Nas 300 udari pešadijski i gurnemo 5000 Šiptara kao meso, dok nas iz vazduha tuku kao konje. A sada moja Srbija hoće u NATO, hoće u EU...

    Ja sam ti, brate, već odavno umro. Čini mi se nekako krajem prošloga veka. Kakav si danas možeš li hodati?
    poturice - 69414 - 15.05.2012 : Novak Alimpić Beograd - best (3)

    Leti si konobar, a zimi intelektualac


    Graditelju, leti si konobar a zimi intelektualac iz Bosanskog Grahova!

    Sram vas bilo za Kotromanićeve ljiljane. Stidite se! Čuj nacija Bošnjak? Smešni ste k'o crtani film.

    Vi ste samo jedna nesrećna sorta, tikve bez korena, slomljena grana srpskog drveta koja drvo nikad biti neće. Taman da tu granu zalivate lažima još hiljadu godina!

    Reci mi Gradelju gde su tvoji preci bili kad su moji preci (vojska Nikole Altomanovića harali širokim prostorom BiH?

    Zar nije nama posle sloma cara Dušana Dubrovnik plaćao reket? Jesmo li se tukli sa Balsom, sa Tvrtkom i Lazarom. Jel' i Vukašin pravio savez protiv nas? Jesmo li držali sve od Dubrovnika do Užica Kopaonika i Rudnika? Je li nam Tvrtko i Lazar napadaše Srebrenicu, koja još i danas na loj zaudara!

    Gde ste tad bili vi Bošnjaci? Gde? Reci dina ti?

    Vlasnik BiH bi danas trbao da bude u familiji Vojinovića, naslednika Altomanovića.

    Ljubim te u čelo pametno!
    nevesinjska - 69393 - 14.05.2012 : Novak Alimpić Beograd - best (3)

    Pogibija Vasa Gola


    Ćićolina je bila ekipa sastavljena uglavnom od momaka iz mostara i okoline. Nju je vodio Milenko Savić Čova (Raštanin), Sašo Savić.. . mahom momci od 67. do 75. godišta, ekipa mlada i srčana, prošla je sva najjača ratišta po Bosni, uključujući i sve muke Podveležja. Momci su bili sasvim OK i jako smo se dobro slagali. Kako to vi u Bosni kažete, mi haustorčad se brzo i lako kapiramo bez obzira iz koga smo grada.

    Vaso Golo je rodom iz Gabele kod Čapljine, iako smo svi manje vise generacija Vaso je bio nešto ozbiljniji. Kod nas ostalih je osnovno pravilo bilo da uvek vlada zajebancija bez limita.

    Međutim, ja sam se nekako baš dosta družio sa Vasom. On bješe dosta brižan prema svojoj porodici. Upravo u to vreme je planirao da se ženi. Imao je i mlađeg brata i sestru, rođaku kojoj muž pogibe pa njenu decu, nadao se da ih odškoluje i izvede na put. Ukratko, imao je za vratom dosta nejač kuju je trebao da nahrani, pomogne...

    Svi ovi problemi su verovatno i bili razlog njegove ozbiljnosti. Kada bi pričao o svojim planovima i željama, veoma često je koristio i uzrečicu "ako Bog da!". Sećam se i nekih njegovih izreka, poput one koju sam shvatio tek u tridesetoj:

  • "E, moj Srbine, ne'š ti pomust' kravu u svojoj kući!"


    Sa Vasom sam bio nerazdvojan još od početka ofanzive. Zajedno smo ratovali, a zajedno smo i konake pripremali. Nekad se ponašao kao da mi je majka, rekoh mu da se opusti jer mi sve ovo nije bilo prvi put. Pošto sam ja bio sa snajperom, bez automatske puške, verovatno mi je bio i neka prećutna verzija obezbeđenja.

    Pred pokret smo se malo i našalili jer je on bio pod rednim brojem 13 na našem internom spisku.

  • "što mene čovo 13-tog?" - ljutio se on.

    Sećam se ovoga kao da je to juče bilo! Na početku ofanzive smo bili blizu puta. Jednom prilikom naiđe Vladika Atanasije sa Guletom, našim komandantom Novicom Gusić. Hoće Vladika da slika mene, Vasu i Čovu, a Vaso se buni:

  • "Neću, vladika je baksuz, koga on slika taj pogine!"

    I tako, slikasmo se! Eh, šta bih danas dao za tu sliku!

    Neposredno pred NATO udar mi krenusmo napred da čačnemo kotlinu kod groblja pa da završimo i brdo naspram našeg. Ode desetorka dole, mi spremni druga desetorka, i vidimo da nešto nije u redu jer se pratimo na maksimalno pet minuta a sada čekamo više od dvaseset.

    U tom trenutku udariše avioni. Naši momci zagruvaše na njih. Prvo udariše balije. Ja u podnožju tražim čistinu za snajper. Naši stigoše na brdo, u razvlačenje... Ja ostah dole, jer mi odozgo smeta šuma za snajper. Eh, baš sam bio bambus! Samo me interesovao prostor da gruvam malo čistine. Odjekuju detonacije, pršti na sve strane, a Vaso siđe po mene, psuje me i zove da se brzo vratim gore. Ja se ubeđujem, ali krenuh gore da ne pogine onako uspravan. Kada mu priđoh otrese Vasa rafal, porska me barut.

  • "Šta ti je?" upitah ga ja.

    On me samo opsova i opet gurnu gore. Spasi mi Vaso život jer nisam vidio da su mi se Balidžani približili sa boka. Razvukoh se sa ostalima i izgurasmo taj balijski juriš.

    Danas mi je žao što nikada nakon toga ne popričah sa Vasom o tome. Sve vreme smo ćutali o toj glupoj situaciji koju sam sam napravio. A siguran sam da bi me Balije pojele, a moji gore ne bi stigli da sa se sete da je dole neko Srpče. Bio bih u unakrsnoj vatri.

    U trenutcima kada nema borbi i dejstava, često smo kao mali ritual, odlazili na kafu do položaja njegovog brata.

    Dva-tri dana pred povlačenje, pokida mi se čaura i ne mogoh je izvući, pa svratih do Vasa, pomože mi pa je nekako iščupasmo je. Tada mi beše nekako čudan, celo veče neraspololožen, neuobičajen. Uvek smo bili zajedno ali tih zadnjih dana odoh na malo udaljeniji položaj, od nekih 40-tak metara, jer mi je više odgovarao zbog dejstava. Pozdravih se sa njim uz komentar "Vidimo se ujutro!"

    Ujutro ustadoh, pa prvo svratih do momaka da uzmem neke časopise i tamo se malo zadžah. Malo smo se smejali, bilo je i nekog zezanja... U jednom trenutku grunu nešto jako blizu. Malo se začudih, jer sam mislio da Balije nemaju ništa jače od 80 mm. Ipak, mi nismo obraćali pažnju, nastavismo priču...

    I dok sam se vraćao do svoje grupe, vidim svi se okupili u jednu grupu. Ja se još smejem i pitam ih kog braga su se okupili. Neko mi uzvrati:

  • "Ma pusti, Srbine, pogibe Vaso!"

    Ja se ukočih! Kasnije sam saznao da me Vaso nije našao pa sam ode kod brata na kafu. Tenkovska granata pogodi krošnju iznad njih i ubi Vasa i još jednog momka koji su sedeli pod drvetom, dok mu je brat otišao da zakuva kafu. Čovek kuka, čupa kosu.

    Otišli smo i do naših tenkista, Rus plače, kune se da granata nije njegova. A mi ljuti kao risovi! Da možemo pobili bi pola planete.

    Pustili smo ga na miru, dok se ne utvrdi čija je krivica.

    Eh, muko moja, a bio je retka ljudina! Gledam u drvo i razmišljam kako je jedini razlog što ne pogibosmo zajedno što ja odoh po časopise. A sve je bilo gotovo, ofanzive se bližila kraju, a Čičolina bi se po prvi put vratila kući kompletna. Ali, eto, nije nam se dalo!

    Razmišljam, šta ću reći sestri, rođaki, ocu i majci mučenoj! Eh ta kafa, naša mala ritualna kafa! Još ga je i drugar na desetak metara zvao nešto da popričaju, ali mu on reče da će doći kasnije kad popije kafu. I tako, ode naš brat Vaso, slava mu junačka zanavek. Ne smemo ga braćo zaboraviti. Ni njega, a ni Sašu Savića... Ma kakvi, nemamo pravo da zaboravimo ni jednog našeg palog borca.

    Eto, braćo, ja toliko, a vi nastavite i opišite krv i znoj Čičolina širom Bosne.

    Pozdrav od vašeg Srpčeta!
  • nevesinjska - 69350 - 13.05.2012 : Novak Alimpić Beograd - best (3)

    Napad na Goražde


    Malo mi je nezgodno! Osećam se kao sam u holu Nevesinjske brigade u kojem dobuje bat sopstvenih koraka.. .

    Krajem februara 1994. godine beše nekih nagoveštaja da će se raditi Goražde, pa se mi brzo dogovorismo ko hoće da ide. Polazak je bio početkom marta. Mi Ćićolinci, Radetovi Gačani i Bilećanci, te Anteljevi dobrovoljci...

    Ne znam tačan broj ljudi, ali mislim da nas je bilo tri autobusa. Krenuli smo veselo i sa pesmom, baš onako kako Srbinu i dolikuje. Malo se počastismo i "mučenicom"...

    Kada smo stigli u Čajniče smestiše nas u neku veliku garažu. Tu smo se odmarali jedan dan. Tu su bili i Fočaci, Trebinjci i naravno Čajničani.

    Sećam se jednog čoveka iz Foče. Beše mi nekako čudan, na šajkači mu je bila crna traka na kojoj je žutim slovima bilo ispisano "Četnici". Bio je nizak, možda u pedesetim godinama... Niz svoju butinu je nosio mačetu. Neko mi reče da su mu balije silovale ili pokušale da siluju sestru. On pobi Turke, a kasnije je dugo robijao u Foči. I tako, dođe rat.

    Podeliše nam zone: Fočaci i Čajničani leva brda od puta, a mi iz Nevesinjske brigade put. Na desnom krilu, gledano od čajniča ka Goraždu su bili Trebinjci.

    Počesmo akciju! Odmah prvog dana pogibe bilećanin Žuća na poteznu minu. Nakon artiljerijske pripreme krenusmo na bunkere i rovove. Na početku su Balije bježale i ostavljali njihove rovove gotovo i bez borbe. A Fočaci grme po ceo dan prsa u prsa, melju Balije, a potom cijelu noć pjevalu. Ore se brda a muslimani po šumama lupaju sekirama - prave zaklone za sutra.

    A onda počinju problemi. Morali smo da usporimo zbog klina. Na desnom boku Trebinjci su imali velikih problema. U nekom dobro utvrđenom selu neprijatelj se očajnički brani. Pružaju žilav otpor.

    U jednoj od tih borbi doživeh i svoj najbolji hitac. U velikoj daljini vidim šetka se Ture kraj bunkera. Vidim da podbacujem, pa dignem strelicu na vrh krošnje i vežem tri metka bar da ga cimnem. Nešto kasnije svratiše izviđači sa boksom HB-a i litrom pića da mi čestitaju. Kažu da su bili blizu bunkera.

    Eto, šta ti je život! On je u ratu samo statistika, gubitak za porodicu i familiju. Večni gubitak! Sve ostalo ravnomerno pokrivaju sećanje i zaborav. A život teže dalje.

    Rat je čudno preplitanje najplemenitijeg i najmračnijeg u nama. Razmišljam o mržnji. Sa kim bih radije popio piće: balijom koji je jurišao na mene ili srpskom slinom, švercerom profiterskim i dezerterskim?

    Nastavismo sa solidnim napredovanjem. Fočaci na levom krilu odraše Turke. Neprestano se vode borbe prsa u prsa. Po cijeli dan odjekuju ručne bombe. Kod nas, neprijatelj često pobegne. Međutim, kod Trebinjaca zlo, nikako da zauzmu to bunker selo.

    Sećam se i našeg kompleksaškog ludovanja. Krenuli smo na jedan bunker na vrhu nekog brda. Brana Tamindžija ne dozvoljava da iko ide ispred njega jer on "brani Beograd pred Mostarcima". Vaso pazi na noge da ne potegnemo mine, tu i Sloba Musić...

    I tako, trkamo se mi do bunkera kao da nas tamo čeka Jelena Karleusa. Otišli smo napred, mnogo ispred naših. Izađemo na dvadeset metara do bunkera, nekako na levu stranu, ali onda treba napraviti zalet. Sledim se, nastupi kompletna blokada, iskočim pravo na mrud žice do bunkera. U jednom trenutku pomislih u sebi:

  • "Ovo ti je kraj, magarče jedan!"

    Munuh mrud pa trk do bunkera. Na svu sreću, on je bio prazan. U njemu se nalazila samo kutija puna još uvek tople pite sa sirom. Balije su već pobegle. Da je kojim slučajem baba Kurana ostala u bunkeru pocepala bi nas kao nikada do tada...

    Napokon, dođe i dan "D". Mi izbismo na kilometar od Goražda. Prete Balije:

    "Videćete Čedo u 14 časova!"

    U ratu mi je mnogo bilo žao onih brdskih konjića koji se nanosaše municije, ćebadi, hrane... Bosna je svetski šampion u Vukojebinama, a svaka čast i Goraždancima jer su se i oni branili kao da je Goražde nekakav Stambol a ne obična rupčaga...

    I stvarno, upravo kako nam onaj Balija i reče, na naše položaje udari avion. Obruši se i pogodi gatački sanitet i malo ulubi pragu... Nas nije gađao, a bili smo na šamar od muslimana. Prva linija je bila "majka Mara"...

    Nakon toga Balije krenuše u žestok juriš, arlaukaju a poče da pada i gadna kiša. Opasno napadoše našu liniju na vrhu brda. Da budem iskren, pripremio sami i kašikaru "za ličnu upotrebu".

    Na desnoj strani, onu koju su držali Trebinjci, pobeže nam 40 ljudi, Ostade samo jedan šmeker sa pkt... Rade Radović koji je uspeo da sa dvanaest ljudi održi položaj i zatvori promaju. Trebinjci, svaka vam čast!

    Na levom krilu Fočaci omlatiše Balije. Oni prvi završiše zadatak! Nakon toga dođoše do nas na centru, pa onda odoše na ono selo što mučilo Trebinjce.

    Prvoga dana, kada su u prepodnevnim satima Fočaci udarili na to bunker-selo na motoroli sam čuo razgovor:

  • "Šta ima?"
  • "Ima svega, samo nema živog Balije!"

    I tako, Fočaci opet odraše Balije. Hrabri su to bili momci! Oni svi do jednog koriste 84-ke. Uopšte nemaju AP. E, mnogo su, brate, bili jaki. I bili su pravi šmekeri.

    I tako, stigosmo na nekih 300 do 400 metara do prvih kuća u Goraždu. Tu sam doživio da sa još par ljudi i majorem Purkovićem izgazim mine. Ipak, ne brinite, nisam invalid. Čak nisam bio ni ranjen! Naša sreća pa mine postaviše neki intelektualci iz Goražda. Ti idioti postaviše mine a da pri tome nisu izvadili osigurače! I danas se smejem kad se setim toga! Beše to neki Muja, glup k'o dva zvona. A i mi smo bili lenji da idemo kroz trnje nego udarismo pravo na mine.

    I tako, malo po malo, doterasmo cara do duvara. Sa čajničke strane osvojismo sve čuke i svako brdašce višlje od Drine. Uđosmo u Goražde.

    Za razliku od drugih terena na kojima sam ratovao, u Bosni je bilo nešto specifično, a to je odnos između srpskog oficira i borca. Primjera radi, naš tadašnji major, Purke, je spavao u lišću pored boraca. Što se komande tiče, ako nije bilo "za mnom" onda je bilo "sa mnom". Trećeg nema!

    Što se boraca tiče, u svakom trenutku sam bio siguran da bi se svaki od njih žrtvovao za brata, i to bez ikakvih kalkulacija!

    U Zapadnoj Slavoniji je bilo mnogo drugačije! Zbog ovog odnosa je i stvorena Republika Srpska, isto kao što je i propala Slavonija. Ne ide se na svadbu bez...!

    U Republici Srpskoj se svaki gubitak i ranjavanje videlo na oficiru. Brižnost za borce je bila poput one familijarne. Doduše, stalno su bile neke akcije, radio se posao, ali se vodila briga za svakog vojnika.

    U Goraždu izgubismo i Janjeta.

    Turci su bili na velikim mukama. NATO im je bio zadnja nada, ali kada im pade avion Ameri odustadoše od bombardovanja. Imali su samo četiri naleta, a jedan avion manje! Shvatiše da im se takav rat ne isplati.

    I Turci svoj juriš skupo platiše. U toku noći pokopaše tridesetak! Bar sam ja idućeg jutra nabrojao toliko novih humki kroz moj snajper na njihovom groblju.

    Bilo mi je neverovatno da su sve to stigli da urade za samo jednu noć. Sada nam je grad bio kao na dlanu. Boli uvo Silajdžića što gurnu narod u propast!

    I tako, za manje od mesec dana zauzesmo sve visove. Drina mi na 500 metara, a hvatam i drugu obalu.

    Sada radimo samo aljtiljerci i ja. Drugari se malo odmaraju. Inače, aljtiljerci su bili odlični. Prisećam se onog bunkera u kome smo mogli nastradati. Naš aljtiljerac ga je pocepao po sred srede i to bez da razvali šumu okolo. Pogodio ga je prvim ili drugim projektilom i Ture se udari štiklom po dupetu.

    Eh, koliko je naših života sačuvao taj sposobni aljtiljerac! Jer, kada pogledam da popravim taj isti bunker, sa pet ljudi i opremom koju tražim mislim da me ni avioni ne bi isterali...

    Izgleda da su se najbolji goraždanski borci suprotstavili Trebinjcima i Fočacima. Na naša brda su slali uglavnom nasilno mobilisane, i svakako manje prekaljene borce. To je očigledno i po njihovim gubicima. Sve sami civili sa vojnim vetrovkama, sveže obrijani. Znači, sveže naterani u borbu... Naišli na naše prekaljene borce!

    Na našoj strani, svaki gubitak je veliki. Ipak, mislim da je ovo bio odlično odrađen posao za operaciju tih razmera.

    Često sam razmišljao o nastradalom gatačkom sanitetu. Kako to da od mase naših vozila pogode baš njega? Mora da je bilo namerno! To može da uradi samo prljavi NATO u svom prvom agresorskom napadu u Evropi.

    Mi Srbi smo jedini narod na Svetu koji je imao petlju da se potuče sa najvećim silama na planeti. Ratovali su sa nama Turci, Habsburzi, Nemci, NATO... Mi izgleda jedini imamo hrabrosti da prsima krenemo na nepravdu i zulum kome se svi drugi pokoravaju. Ako ni zbog čega drugog, bar je zbog ovoga lepo biti Srbin.

    Nakon što zauzesmo sve visove, čekali smo na komandu za napad na grad. Pokušavam da se skoncentrišem jer nisam nikada učestvovao u gradskim borbama. Tu je najmanja greška kobna.

    Balije su jako nervozne pa pucaju nasumično, dozivaju nas sa "ćetnici", psuju. Izgleda da su se dobro zabunkerisali.

    U daljini čujem jasan plač i vrisku dece. Kako ćemo, brate mili, da ih napadnemo kad su tu deca i žene? Svako dete je svetinja, pa me je sve to uzdrmalo više nego ikada do tada.

    Mislum da im je tom prilikom rečeno da mogu da naprave evakuaciju za Sarajevo. Međutim, oni su nečasni, vole živi štit da bi kasnije mogli da kukaju...

    Ulazak u grad podrazumeva i naše velike gubitke! Svesni su i oni da im više nema beganja, očajni su i boriće se do zadnje kapi krvi. Na Balkanu Ženevska konvencija slabo pije vodu. Ja ću se radije razneti kašikarom nego dići ruke da se predam Balijama, a isto tako razmišlja i Muja. Zbog toga su kod nas ratovi mnogo krvaviji jer uvek imaš protivnika koji se očajnički bori. Zbog toga su čak i pobede previše skupe.

    I tako, treslo se Goražde rodio se miš. Ne vezasmo puteve ni za Foču ni za Rogaticu, ne zaokružismo teritoriju. Iskukaše Turci pomoć od svetskih moćnika. Dođe UNPROFOR, pogibe nam Vaso, sad kad je sve bilo gotovo. O, sudbo crna!
  • nevesinjska - 69345 - 13.05.2012 : Novak Alimpić Beograd - best (1)

    Što se ono Drina nina?


    Krivo mi je sto su stranice Nevesinjske brigade puste. Baš su prepuštene zaboravu! Vidim, kod drugih i nije tako. Zašto?

    Ja ću opisati pohod na Goražde, u slavu i sećanje na te borce i mog pokojnog druga Vasu Gola. Čuo sam pre godinu dana da se upokojio i Saso Savić...

    Naša ekipa se zvala Ciccolina... U njoj su bili Milenko Savić - Ćova, Brana Tamindžija, Sloba Musić, Laka, Damjanac, Beki, Fanat, Antelj Majka i ostali...

    U ratu smo pjevali:

    Što se ono Drina nina,
    kažu stiže Čičolina
    nevesinjska - 68027 - 26.03.2012 : Novak Alimpić Beograd - best (1)

    Kad sam već tu...


    Željko, zahvalio bih ti se na ovom sajtu, koji će svakako pomoći da se ne zaborave ni pali borci, in veterani, ni ISTINA, ni narod. Svi su pomagali, i svako od njih je bio deo u mozaiku stvaranja Republike Srpske, tj. borbi za goli opstanak srpskog naroda i njegovog životnog prostora van matice...

    A kao što se danas vidi, vi ste postali matica. Majka Srbija u svom nastavnom programu rasrbljavanja budućih naraštaja Republiku Srpsku će karakterisati kao genocidnu tvorevinu. Udžbenike će nam štampati Zagreb, a Sarajevo i Berlin cenzurisati... Za lakši život naši kolebljivci se nekad turčiše, pa vidite kako se tukosmo devedesetih godina. Sada je omraza između Srba i novih evropskih atlantskih janjičara. Reče Bora: "Srbin je lud, Srbin je proklet jednom ga ubijes on 'oće opet!"

    Na ovom sajtu vidim da je zaborav najviše udario na Nevesinjsku brigadu, na moju Ćićolinu, udarnu pesnicu bilećke ekipe Rada Radovića koji tek po ratu pade od srpske ruke. Muslimani i ustaše mu nisu mogle ništa!

    Iako sam na Ćićiolini proveo samo 6 meseci, opisaću ono što pamtim i gde sam učestvovao, a to su napad na Goražde, ili ofanziva, ili oslobođenje, sve zavisi kako se posmatra...

    In memoriam VASO GOLO.
    nevesinjska - 67833 - 16.03.2012 : Novak Alimpić - best (0)

    Pordrav braćo!


    Od Srpčeta, Srbijanca u ekipi "Cicciolina" od marta 1994. pa do avgusta 1994. godine, Čovi, Laki, Slobi Musiću, Brani Tamindžiji, celoj ekipi i celoj Brigadi... Boljih saboraca nisam imao , ali su redovni vojnici i Rusi sa albanske granice sa nama dobrovoljcima, na Pašastriku .. Skoro uz rame..

    Posebno pozdravljam one koji su radili Goražde 1994. godine. I danas ste bastion i svetionik srpstva... Moja Srbija propade li potpade! Uguši se u nesoju! Srbija vise nema ni pušaka niti jednu pragu.. . Zareko se Tadija da nikada više nećemo ratovati. Samo ćemo mnogo vazelina uvoziti. Gledaju se turske serije, bezbeli da će i muratu dići spomenik na Tašu.. Ko gejdaru alizaru oglu. Dusmanu braće jermena.. Da mi ko reče da ću ovakvu Srbiju doživeti ne bih verovao...

    Pozdrav od Novaka Alimpića, na Fb me možete naći pod istim imenom..




    Idi na stranu - |listaj dalje|